Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
A šta si očekivao od Hale Beri i ovog pacova sa postera, leba ti? Neku ekranizaciju Dostojevskog, smisao, filozofiju...?
Zabava za praznoglave tinejdžere iz Masačusetsa, eventualno Pensilvanije, a možda i iz jednog dela Srbije koji se loži na koka kola kulturu. Ništa više.
When we were kings- Izuzetan dokumentarac o borbi Alija i Formana 1974 u Zairu. Meč koji je bio epohalan, po mnogo čemu. U dokumentarcu govore mnogi značajni likovi iz tog perioda Don King, Džejms Braun, neki od vodećih novinara koji su pratili borce, sam Forman i mnogi drugi. Međutim glavna zvezda je neprikosnoveni Muhamed Ali. Šoumen, bokser, politički vođa, intelektualac... Svoje protivnike pobeđivao je, ne samo zahvaljujući neverovatnoj tehnici, nego i snazi uma, koju ni pre, ni posle njega nijedan bokser nije posedovao.
U stručnim krugovima, Aliju su davane minimalne šanse, jer je Forman bio u vrhunskoj formi, u mladalačkom poletu i jak kao bik, a Aliju su već predviđali kraj karijere i surove batine u ovom meču. Ipak,sama borba bila je jedna od najzanimljivijih u istoriji boksa, a Ali je u primenio taktiku koju mogu sprovesti u delo samo najhrabriji i najjači...
Simpatičan triler sa Merilin Monro u glavnoj ulozi, rađen u tehnikoloru. Mladi bračni par dolazi na Nijagarine vodopade, da bi saznali da u je u bungalovu koji su zakupili smešten drugi par (M.Monro, Džozef Koten). Supruga je atraktivna i zavodljiva žena, naizgled jako zabrinuta za mentalno zdravlje svog konfuznog supruga. Ali brižna žena nije takva kakvom se predstavlja.
Merilin Monro je odlična u svojoj prvoj glavnoj ulozi, a film je uzbudljiv i dobra uvertira za žanr koji će narednih decenija da doživi svoj vrhunac. 7/10
Soldier blue 1970.
Nisam stručnjak za vesterne, ali ovo i nije klasičan vestern. Reč je o remek-delu čija se loša ocena i skrajnuto mesto u američkoj kinematografiji može pripisati američkom ''nacionalnom'' ponosu koji se i danas teško suočava sa vlastitim zločinima i diviljaštvom na kome su stvorili svoju državu.
Duhovita i šarmantna priča o mladom vojniku i beloj devojci koja je godinama bila zarobljena od strane Indijanskog plemena Čajena počinje u trenutku kada njih dvoje jedini preživljavaju Indijanski napad. I dok mladić živi verujući u Ameriku i američku pravdu sa duboko usađenom iracionalnom mržnjom prema Indijancima, devojka je svesna zla koje je njen narod počinio indijanskim plemenima. U zajedničkoj borbi da prežive, njih dvoje se postepeno zbližavaju, a plavi vojnik počinje da uviđa i vlastite zablude.
Režiserska genijalnost ogleda se u izboru žanra komedije i minimalnih tehničkih sredstava da ispriča priču mitskih razmera, velikih moralnih dilema i da nam pruži prikaz jedne stinite istorije nasilja. Od romantične komedije, film skreće u čist naturalizam, dovodeći do opšteljudske katarze koja obara sa stolice. Posle ovog filma barem ja nisam bio isti. Ocena 10/10
A ma soeur/ Fat girl 2001.
Debela devojka je film o dve sestre tinejdžerke. Elena ima petnaest godina i već je predmet muške požude. Anais je njena mlađa sestra, gojazna i nesrećna devojčica. Kada Elena uđe u vezu sa mladim Italijanom, Anais ulazi u svet seksa i vlastite seksualnosti posmatrajući odnose koje sestra ima sa dečkom. Svesna svoje telesnosti, Anais postaje ljubomorna i mašta o tome da i ona postane privlačna muškarcima. Njena želja ostvariće se na najšokantniji način.
Kontroverzna francuska drama, drži se laganog tempa i estetike svakodnevnog, sporim ritmom pomera priču do šokantnog vrhunca. Dopašće vam se ili će vam biti odvratan. 7.5/10
Due date 2010.
Za mene, koji vešto izbegavam američke komedije, ovaj film bio je prijatno iznenađenje. Arhitekta Piter žuri u Los Anđeles na porođaj svoje supruge. Emocionalno nezreo i krajnje infantilan Itan žuri u Holivud na razgovor s agentom, jer želi da postane glumac. Problem je što su na tom putu njih dvojica sami i što je Itan drugo ime za probleme.
Dobar scenario, zanimljivi preokreti, inteligentan humor i sjajna gluma Roberta Daunija Juniora i povremeno blistav Zak Galifianakis, uz sjajne epizode Džuliet Luis i Džemija Foksa, daju ovom filmu šarm koji većini sličnih nedostaje.
Uz preporuku ljubiteljima komedije i onima kojima treba opuštanje od ozbiljnih filmova, ocena je 7/10
Po komadu Nila Simona koji se s uspehom igrao na Brodveju, snimljen je fantastičan film - romantična komedija koja prati prve dane braka mladog bračnog para. I dok im je medeni mesec u znaku ljubavi i strasti, doseljavanje u zajednički stan dovešće u pitanje opstanak njihovog braka. Odnosi maldog para, mladost i zrelost, odgovornost i zabava - pitanja i dijalozi u kojima lako prepioznate sebe, svoje veze, ljubavi... Prvi put sam gledao Džejn Fondu i bio sam istinski oduševljen. Robert Redford je standardno dobar, a Čarls Bojer je maestralan u ulozi starog Italijana koji unosi živost u njihove živote.
Primer kako mogu da izgledaju dobre romantične komedije.
Iako je estetika pozorišna, jer tekst ne ostavlja većeg prostora za filmski jezik, film dobija visoku 9+/10 i veliku preporuku.
When we were kings- Izuzetan dokumentarac o borbi Alija i Formana 1974 u Zairu. Meč koji je bio epohalan, po mnogo čemu. U dokumentarcu govore mnogi značajni likovi iz tog perioda Don King, Džejms Braun, neki od vodećih novinara koji su pratili borce, sam Forman i mnogi drugi. Međutim glavna zvezda je neprikosnoveni Muhamed Ali. Šoumen, bokser, politički vođa, intelektualac... Svoje protivnike pobeđivao je, ne samo zahvaljujući neverovatnoj tehnici, nego i snazi uma, koju ni pre, ni posle njega nijedan bokser nije posedovao.
U stručnim krugovima, Aliju su davane minimalne šanse, jer je Forman bio u vrhunskoj formi, u mladalačkom poletu i jak kao bik, a Aliju su već predviđali kraj karijere i surove batine u ovom meču. Ipak,sama borba bila je jedna od najzanimljivijih u istoriji boksa, a Ali je u primenio taktiku koju mogu sprovesti u delo samo naj hrabriji i najjači...
e iz tog filma je cuveni citat : If you dont come out Ill shoot the kid..kad u onoj spavacici udje u crkvu , i zahteva od boga da se pojavi inace puca u isusa na krstu (u dete)
Znači, umesto čuvenog i karakterističnog plesa po ringu, primenio je taktiku da se naslanja na konopac, prima neverovatno snažne udarce, i da onda potpuno neočekivano krene u kontranapad koji je ušao u anale boksa.
Kad Miki kaze da se boji-Tko su junaci iz Johnnijevih pjesama
Ljubitelji Azre ce odmah po naslovu znati da je ovo dokumentarac o Dzoniju Stulicu. Necu previse da pisem, ostavicu link, ispod snimka pise opis.
Slučajno se desilo da sam danas čula monstruoznu vest i celog dana razmišljam kako je, uopšte, moguće da se sve to desilo, a da niko nije primetio i reagovao.
mentalno zaostala dvanaestogodišnja devojčica je silovana, sada već u poodmakloj trudnoći i nekakav etički konzilijum treba da odluči šta će se desiti s njom i detetom
I onda vidim ovaj film.
I pre sam mislila da je Ingrid Bergman vrhunska glumica, sad sam sigurna da je boginja glume. Čitav film se, zapravo, gleda sa njenog lica. Na početku je egocentrični buržujski skot, ali, pošto joj se desi tragedija, postaje personifikacija empatije. Ono što se dogodilo ne može da promeni, te pokušava da svetu makar kako nadoknadi svoju pređašnju samodovoljnost. Na žalost, nisu svi delovi sveta spremni da prihvate to što ona nudi.
Govori, zapravo, o tome kako vam, da biste zaista pomogli, treba mnogo više od želje, volje i požrtvovanja i da ne možete van okvira koje nameće društvo, tj. možete da pokušate (na nekoliko dana), a potom ćete biti tretirani kao i svaka društvena anomalija.
Iako je Roselini svoju ideju realizovao malo posle II Svetskog rata, pokazuje da se Evropa od '51. ništa promenila nije (setila sam se, najpre, onog broda sa, čini mi se, tunižanskim izbeglicama kome ni jedna evropska luka nije htela da da dozvolu za pristajanje, pa je, valjda, najveći deo putnika na njemu i skončao).
Odlična režija, par scena od kojih sam se naježila i, ponavljam, genijalna Ingrid. Dobra je i Đulijeta Masina, iako nema baš veliku ulogu.
Onima koji vole italijanski neorealizam savetujem da nikako ne propuste ovaj film.
Da cimerka nije imala želju da pogleda film U zemlji krvi i meda nikada ne bih ni pomislila da ga odgledam. http://www.imdb.com/title/tt1714209/
Loše ispričana, i osmišljena priča o ratu.
I ljubavi, neko je pominjao da je priča ljubavna. Mada je ljubav nisam nazrela.
Samo surovu strast, i neprezanje od grubosti.
Nagon, pre bih rekla.
Danijel Vukojević pijun je svoga oca Radeta Šerbedžije (Nebojše Vukojevića).
Njegova ratna delanja su njegovo postupanje prema očevom naređenju, ne bi li istom uslišio želju i učinio ga ponosnim ocem.
Nagon čoveka i sina da ne izneveri oca.
Scene ubijanja smešne su.
Neprofesionalne.
Zvučno ime Anđelinino, prema njenom viđenju dovoljno je da zameni dobar film, priču pa i sliku.
Sliku rata koji je smešan.
Uniformisani Srbi protiv Muslimana. Neodevenih u ratne odore.
Ubijen čovek ima krvi koliko auto lak, kao grafit na zidu da ostaje.
Jedna jedina scena me je ganula.
Scena kada Srbi uvode međ' njihovo slavlje bake, i teraju ih da izvode strptiz, da se skidaju, i time iz zasmejavaju.
Ganula pre zbog mene same, nego jer je scena tužna. Bakama se guze vide, i vidi se smeh prisutnih na slavlju.
Naši glumci su svega petominutno prisutni.
Počinje film sa pesmom Zemlja EKV-a, Muslimanka Ajla (Danijelova ljuba) sa sestrom sluša to pred izlazak sa Danijelom, i pre zarobljeništva.
Dok Srbi slušaju Radišu Uroševića Zbog tebe.
To je prisustvo srpskog u filmu.
Ono upečatljivije.
Anđelina kao da nikada nije videla dobar film, dobar ratni film.
ILi je, ako je njena žanrovska odrednica ovog filma: Ljubavni, promašila definiciju ljubavi.
Pošto se sa Srbima srodila preporučujem istoj:
Da najpre prouči definiciju ljubavi.
Potom sledi psihoterapijski rad na temu iskorenjenja njene pogrešne vizije ljubavi.
Tačnije zablude.
Da cimerka nije imala želju da pogleda film U zemlji krvi i meda nikada ne bih ni pomislila da ga odgledam. http://www.imdb.com/title/tt1714209/
Uniformisani Srbi protiv Muslimana. Neodevenih u ratne odore.
Bakama se guze vide, i vidi se smeh prisutnih na slavlju.
Počinje film sa pesmom Zemlja EKV-a, Muslimanka Ajla (Danijelova ljuba) sa sestrom sluša to pred izlazak sa Danijelom, i pre zarobljeništva.
Dok Srbi slušaju Radišu Uroševića Zbog tebe.
To je prisustvo srpskog u filmu.
Ono upečatljivije.
Anđelina kao da nikada nije videla dobar film, dobar ratni film.
ILi je, ako je njena žanrovska odrednica ovog filma: Ljubavni, promašila definiciju ljubavi.
Као прво- општепозната чињеница је да Муслимани у рату нису користили оружје, само лепе речи и песму.
Затим, познато је да Срби имају настране сексуалне потребе као што су силовање, геронтофилија итд.
Такође, познато је и да су Муслимани модерни и слушају рок, а Срби само сељачине попут Радише, Екрема, Лепог Миће...
Исто тако, и овај врхунски режисер је глумио у гомили добрих филмова, правим уметничким делима, никад пропагандним, тако да је ту научила како се прави права ствар.
Da cimerka nije imala želju da pogleda film U zemlji krvi i meda nikada ne bih ni pomislila da ga odgledam. http://www.imdb.com/title/tt1714209/
Loše ispričana, i osmišljena priča o ratu.
I ljubavi, neko je pominjao da je priča ljubavna. Mada je ljubav nisam nazrela.
Sao surovu strast, i ne prezanje od grubosti.
Nagon, pre bih rekla.
Danijel Vukojević pijun je svoga oca Radeta Šerbedžije (Nebojše Vukojevića).
Njegova ratna delanja su njegovo postupanje prema očevom naređenju, ne bi li istom uslišio želju i učinio ga ponosnim ocem.
Nagon čoveka da ne izneveri oca.
Scene ubijanja smešne su.
Neprofesionalne.
Zvučno ime Anđelinino, pre njenom viđenju dovoljno je da zameni dobar film, priču pa i sliku.
Sliku rata koji je smešan.
Uniformisani Srbi protiv Muslimana. Neodevenih u ratne odore.
Ubijen čovek ima krvi koliko auto lak, kao grafit na zidu da ostaje.
Jedna jedina scena me je ganula.
Scena kada Srbi uvode međ' njihovo slavlje bake, i teraju ih da izvode strptiz, da se skidaju, i time iz zasmejavaju.
Ganula pre zbog mene same, nego jer je scena tužna. Bakama se guze vide, i vidi se smeh prisutnih na slavlju.
Naši glumci su svega petominutno prisutni.
Počinje film sa pesmom Zemlja EKV-a, Muslimanka Ajla (Danijelova ljuba) sa sestrom sluša to pred izlazak sa Danijelom, i pre zarobljeništva.
Dok Srbi slušaju Radišu Uroševića Zbog tebe.
To je prisustvo srpskog u filmu.
Ono upečatljivije.
Anđelina kao da nikada nije videla dobar film, dobar ratni film.
ILi je, ako je njena žanrovska odrednica ovog filma: Ljubavni, promašila definiciju ljubavi.
Pošto se sa Srbima srodila preporučujem istoj:
Da najpre prouči definiciju ljubavi.
Potom sledi psihoterapijski rad na temu iskorenjenja njene pogrešne vizije ljubavi.
Tačnije zablude.
Moja ocena: 3/10
Slažem se stobom,moja ocjena 5/10 (0) jer ja nemam niže,gledao sam ovaj film iz nekih drugih razloga i prosto nisam mogao vjerovati da se tolika prašina digla oko ničega.Naravno bio sam zgrožen prikazom rata u Bosni a nazivati film ljubavnom pričom je besmisleno.S obzirom da sam odlično upoznat sa situacijom u Bosni prije i posle rata,mogu samo reći da 30.000 poginulih Srba u Bosni neću nikada zaboraviti i uvjek ću se odnositi prema njima sa poštivanjem.Druga bitna stvar kod ovoga ostvarenja svi Srbi u uniformi,svi u muslimani u civilu,dakle prvjenac naše drage Anđeline je na brutalan način pokušao prikazati divlje Srbe i nevine muslimane.Činjenica je da ne može svako biti režiser,ja sam ubjeđen da je ovo samo bila avantura,kada se nešto režira i želiš da pošalješ poruku,da napraviš antriratni film,ljubavni onda se to radi na jedan perfidan način,da navedeš gledaoca da se osjeća tako a da mu to nisi prikazao,servirao na jedan brutalan ,neinteligentan način.Veoma bitna stvar da moramo poštivati sebe prije svega,svoju naciju,jer neće nas niko poštivati ako ne poštujemo sami sebe.Za sve Srbe koji misle da je Republika Srpska genocidna tvorevina savjetovao bih da odu jedan vikend u Banja Luku,Gradišku,Prijedor,Bijeljinu,Doboj,Derventu,Trebinje,da osjete dušu bosanskog napaćenog Srbina,da odu u Banja Luku i polože cvijeće na spomenik 12 beba koje su zbog presjecanja koridora 1992 ostale bez kiseonika.Volite svoju naciju jer ne postoje dobre i loše nacije,postoje dobri i loši ljudi!Svi koji pokušavaju drugačije da prikažu su nečije sluge,ove ili one strane!Protiv ovakvih filmova se moramo boriti svim silama i udruženo,učite engleski i širite istinu.Evo jedan film zbog kojeg sam pisao pismo upozorenja svim našim većim Ambasadama!Zgrozio sam se neistinom i bezobrazlukom! http://www.imdb.com/title/tt1600701/
Werner Herzog je napravo genijalnu stvar,1h i 42 minuta sam upijao nešto što se zove ŽIVOT!Predivno i prekrasno ostvarenje o nečemu što je jako tužno,bolno i mučno!Oduševljen sam smradom iz vaših usta,zašto?Jer to je život bez glume,bez prevare!
odgledah ja ovaj novi pubertetski hit i moram priznati da sam se poprilicno dobro zabavila, kao i da mogu da kazem da je mngo bolje da gledaju ovo nego Twilight i ostale gluposti.
Iznenadjujuce nasilan film s obzirom na ciljnu publiku (PG-13), ali ne sa obzirom na istoimenu knjigu na kojoj je film baziran (nisam citala).
Distopijska da kazem pricha (ako ta rijec uiopste postoji na srpskom ) , gdje u bliskoj buducnosti, vlasti biraju djecaka i djevojcicu iz svakog distrikta da se ubijaju u tehnoloski modifikovanoj ' areni' . Glavna junakinja Katniss, odrastala je u jednom od pobunjenickih i siromasnijih distrikta, Distriktu 12, predstavniku rudnika () .Ona je svoju porodicu sama prehranjivala lovom, a kada prozovu njenu 12 godisnju sestru da se bori,Katniss se javlja kao volonter.
Vec vidjeno, sto u grckoj mitologiji, sto u rimskoj istoriji, sto u japanskom Battle ROyale koji nisam gledala,ali nacin na koji je sve osmisljeno, kao neki rijaliti show koji citava nacija bolesno gleda,ne shvatajuci da tu djeca umiru- panem et circuses - cini ovaj film svijezim. Likovi su realni i nisu idealizovani, glavna junakinja je hrabra i pametna, ali ne nepobijediva i bez mana.Ona ja jaka,ali realan zenski lik u bilo kakvom knjiskom stivu a ne samo onom namijenjenom za tinejdzere. Isto vazi i za njenog mentora koga glumi besprekorni Woody Harelson,a ni negativci nisu satanisti, vec likovi slicni onima koje svaki dan vidjamo na Dnevniku i Vijestima.
Predstavljanje industrijalaca, mene ne ostavlja ravnodusnom kao i odredjeni lokal patriotizam koji glavni junaci pokazuju . Posle nekog vremena, javlja se ljubav izmedju dva borca iz Distrikta 12, Katniss i Peete, naravno, to je taj klishe koje svaki tinejdzerski film mora da ima, ali ovdje je pitanje- da li je ta ljubav obostrana i da li je ona tu samo zbog marketinskog trika, prezivljavanja? Do kraja, ne znamo.
Film ima sve osobine blokbastera- mladu i dovoljno atraktivnu postavu (ali ne da bije ochi kao u Tvajlajtu ili sta vec) , nekoliko veterana ( Woody Harelson,Donald Sutherland), odlicnu muziku,malo crnche koje skakuce, akciju, ali i ljubavnu pricu.Dodala bi nekoliko odlicnih replika, kao i par onih pateticnih izmedju glavnog para.I kliseiziranim. Ko voli blokbastere, preporucujem,mada cemu mozda zasmetati duzina filma.
Gary Ross se odlucio za kameru iz ruke i odredjenim montaznim rijesenjima da ucini smrt djece manje vidljivim,ali i da doda na osjecaju tenzije koji prati citav film u svom trajanju od dva i po sata. Fotograf mu je saradjivao sa Klint Istvudom,sto se i vidi.Sivo i zeleno su se sjajno uklopili u ovaj grozni svijet. Filmu treba odredjeni period da se razvije ,sto je dobro i drzi paznju jer je svijet u kome se Katniss nalazi zbilja odvratan ,mada ne mnogo drugaciji od ovoga u kome sad zivimo.
Realistican,ne ushecjeren kraj ,kao i naslucivanje lose sudbine glavnih junaka,pravi prostor za profitabilan nastavak.
Glumci su odlicni. Jennifer Lawrence podsijeca na Meryl Streep a Wnter's Bone je nesto sto vec duze vrijeme hocu da odgledam . Josh hUTCHERSON je dopadljiv,isto vazi i za Chrisa Heimswortha ili kako se zove. Elizabeth Banks je sjajna kao iritantna i povrhsna Effi, koja izvlaci imena djece poslate u smrt, koja ne sve to gleda kao na neku igru.Inace ovu glumicu prilicno postujem za zanr u kojem igra i pitam se sto je nema vise. Woody u svojoj tipicnoj ulozi- dovoljnoj da pojede ekran ,a tu je i Lenny Kravitz kao podrska glavnoj junakinji i jedan od rijetkih pozitivnih likova (skroz pozitivnih). Njegov lik stiliste (da , stiliste...u filmu ima svacega) je potreban,ali nekoliko cudnih scena sa Katniss se moglo izbijeci. Onaj iz Amerikan Bjuti sto je Seneka, brada je pomalo previshe...tako...a njegova sudbina ce onim sa manje paznje promaci (meni).Donald Sutherland kao pritajeni negativac iz senke, cije ce dijelanje doci do punog izrazaja u nastavku.
Kostimi i shminka su mocna karakterizacija- oni iz siromasnijih krajeva su obuceni kao u koncentracionim logorima,a ovi bogati pandan ispeglanim fufama danasnjice .
Sve u svemu- Hunger Games se ispod povrsine moze gledati kao kritika modernog drustva, televizije i rijalitija.
Pristojno iznenadjenje i 8/10 .Jedina objektivna zamjerka- patetika izmedju Katniss i Peete.A generalno su slatki.
http://4.***************/_gTTAykWeLBY/TUo8CshjCwI/AAAAAAAAAAQ/Qhcqd9g5PEw/s1600/the-shining.jpeg
Odlican Dzek Nikolson,radnja zanimljiva,ali na momente spora...Neke stvari nisu dovoljno objasnjene,npr. Dzekovo naprasno ludilo..
Odlicno Kjubrikovo ostvarenje sa par manjih mana.. 9/10
. Ništa više.
