Генетичка генеалогија

  • Začetnik teme Začetnik teme Kor
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Kurganska Teorija:
lived in the Ukrainian steppe around 4000BC and spread their language through conquest using wheeled vehicles and horses. This model is currently championed by Jim Mallory in Belfast and David Anthony in New York.

A sta kaze archeologija?

Oldest wheel in the world:
The Ljubljana Marshes Wheel is a wooden wheel that was found in the Ljubljana Marshes some 20 km south of Ljubljana, the capital of Slovenia, in 2002.[1] Radiocarbon dating, performed in the VERA laboratory (Vienna Environmental Research Accelerator) in Vienna, showed that it is approximately 5,150 years old, which makes it the oldest wooden wheel discovered by archeologists in the world.

@wiki

oldest wheeled vehicle:
A partially reconstructed, wheeled toy from the Cucuteni Tripolye B2 culture 3800bc:
wheeled-toy.jpg


Most linguists in fact argue that the PIEs did have words for wheel. The candidates put forward nine reconstructed PIE word forms, selected by the them as evidence for the PIEs having wheels. These are:
Jako interesanto:
Proto-Indo-European Roots

Root/Stem: *kwel-
Meanings: a wheel, round
Cognates (32): Greek polos (a round axis) - remember *kw becomes Greek p before o, a, u
Latin colere (to cultivate, move around), bucolicus (a cattleman) = bou- (a bull) + col-
Common Celtic *kol- (to move around), bowkolos (a cattleman); >
Old Irish bochaill (a herdsman), Irish & Scottish Gaelic buachaill, Welsh bugail, Cornish & Breton bugel
Sanskrit carati (he moves, wanders)
Avestan c'axra (a chariot, a wagon)
Tocharian kuka"l (a wagon)
Common Germanic *hwel-, >
Old Norse hvel (a wheel), Old English hweol, >
English wheel, Swedish hjul
Common Baltic *kel- (a wheel), >
Old Prussian & Sudovian kelan (a wheel; neut.), Lithuanian kelias (a road, a way)
Common Slavic *kolo (a wheel), >
Ukrainian & Old Russian & Serbo-Croatian & Slovene & Czech & Slovak & Polish & Sorbian kolo, Lower Sorbian kolaso, Russian koleso (a wheel)


Moja teorija:
Danas se zna, da je Kolo Staro-Evropski. Po Keramici Vincanske Kulture se naslo ctrane Slike gde zene igraju kolo.

Klo znaci po staro slovenskom:
The word kolo is an old Slavic word and it can be found in the same form in all the Slavic languages, meaning a wheel, circle, circuit. It also means a group of people associated or organised under the same interest.
Iz Kolo (wheel) se kasnije stvorila "Kola" (veehicle)
 
Hayka:
...
A gde je to ?
Kliknite za proširenje...

Онима који су записивали историју Бастарни су постали занимљиви тек онда када су се појавили на истоку, тако да нема историографских података о томе одакле су дошли. Историографија чак није могла да се сложи око тога да ли су они германско, келтско или скитско/сарматско племе - све ове варијанте јављају се у разним историографским изворима. Стога се савремене хипотезе о прапостојбини Бастарна заснивају највећим делом на археолошким подацима. На основу тих података, највећи број савремених археолога сматра да је прапостојбина Бастарна у данашњој Шлезији - од међуречја Одре и Нисе, до горњег тока Висле. Археолози Бастарне препознају по специфичној мешавини германске јасторфске културе и келтске латенске културе, коју су Бастарни донели на исток. То значи да њихову прапостојбину треба тражити тамо где је дошло до контакта и мешања мешања јастрофске и латенске културе, а то је управо простор око данашње Шлезије.

Више о пореклу Бастарна може се наћи у чланку Е. В. Ляхин: "К вопросу о прародине бастарнов" (2010).

А ево и мапе германских племена где је баш негде у области Шлезије (око Вроцлава) уцртано једно од Бастарнских племена Сидони - на мапи пише Sidones. Подсећам да су, према Страбону, Бастарни имали три главна подплемена - "Atmoni", "Sidoni" и "Peucini".

Ancient_Germania_-_New_York%2C_Harper_and_Brothers_1849.jpg
 
A koju kulturu su daoneli Germani koji su živeli pored Bastarna?
Milan Budimir kaže da su Bastarni Ilirsko pleme.
Trubačev irano - arijevsko.
....
Koga zanimaju seobe Belih Srba na Balkan, u Malu Aziju, okolinu Beča, Polablje... sa aspekta arheologije. U 4.,5, 6., 7. ... veku.
http://www.rastko.rs/arheologija/djankovic/djankovic-pomorje.pdf
Ja bi ipak Gaduščane, povezao sa Belim Hrvatima.
A, ono što Janković povezuje sa Crvenim Hrvatima, sa Avarima u Hrvatskoj, a sa Bugarima u Albaniji.
 
Poslednja izmena:
Ahil71:
A koju kulturu su daoneli Germani koji su živeli pored Bastarna?
Milan Budimir kaže da su Bastarni Ilirsko pleme.
Trubačev irano - arijevsko.
....
Kliknite za proširenje...

На основу чега Милан Будимир тврди да су Бастарни Илирско племе? Вероватно се позива на неког античког историчара, не верујем да је био у гостима код Бастарна па је онда сам установио то што тврди. И како оно беше, шта си од дела Трубачева прочитао? И где он тврди да су Бастарни "ирано-аријевско" племе?

А и овај израз "ирано-аријевско" је смешан. Плеоназам. Назив "Иран" је настао од староиранског назива "Арјанам" са значењем "земља Аријеваца", па стога "иранско (ирано)" и "аријевско" има исто значење.
 
Tрубачева смо већ цитирали, не могу да поново тражим.
И Будимира смо цитирали, и скорије.
У Украјинском језику имамо јужнословенских илити српских елемената.
Будимир прати ширење језика балканских старинаца.
Што се Ла тене тиче.
Имамо и оне носиоце који "који се облаче и опремају као Келти, али не говоре келтски и тетовирају се као Илири и Трачани. Скордисци би могли бити у овој групи.

"Ираноаријевци" је термин одомаћен у научном свету и није смешан.
Имамо ираноаријевце и индоаријевце, две сродне, али различите групе. У самом Ирану се могу разликовати. Први талас насељавања су индоаријевци.
 
Ahil71:
Tрубачева смо већ цитирали, не могу да поново тражим.
И Будимира смо цитирали, и скорије.
У Украјинском језику имамо јужнословенских илити српских елемената.
Будимир прати ширење језика балканских старинаца.
Што се Ла тене тиче.
Имамо и оне носиоце који "који се облаче и опремају као Келти, али не говоре келтски и тетовирају се као Илири и Трачани. Скордисци би могли бити у овој групи.

"Ираноаријевци" је термин одомаћен у научном свету и није смешан.
Имамо ираноаријевце и индоаријевце, две сродне, али различите групе. У самом Ирану се могу разликовати. Први талас насељавања су индоаријевци.
Kliknite za proširenje...

Ниси ти уопште цитирао Трубачева. Када сам те питао шта си од његових дела читао, ниси имао шта да кажеш, јер ништа ниси ни читао, већ си ме упутио на Пиперову књигу "Увод у славистику". У тој књизи нема ничега о Бастарнима, па те питам где се може наћи та тврдња Трубачева да су Бастарни "ирано-аријевско" племе, на коју се ти позиваш. И за Будимира ми ниси одговорио на чему заснива своје тврђење да су Бастарни Илирско племе. Ако је то он уопште и рекао, можда си и ти то смислио, као и много шта друго, или си сањао, и када си се пробудио помислио си да је то стварно.

Одомаћен или не, назив "ирано-аријевци" је плеоназам.
 
Jesam
27. Не мислимо на овом месту да исцрпемо до краја сав материјал којим се несумњиво
утврђује постојање индоевропског становништва у простору између Италије и Анадола пре
досељења грчких и италских Индоевропљана. Тај материјал показује да су ти прекласични
Индоевропљани, које ми на основу античких података зовемо Пеластима, заузимали посебан
положај међу индоевропским дијалектима. Њихови говори не припадају ни кентумској групи,
јер показују оштру разлику између веларних и палаталних гутурала, нити сатемској групи, јер
разликују веларне и лабиовеларне гутурале. Поврх свега тога њихов лексички материјал,, иако
прилично оскудан, показује нарочито блиске везе са словенским Индоевропљанима, са којима
Пеласте веже и некентумски карактер њихових говора. Како се у тим говорима, слично као и у
данашњем шиптарском и у неајолским старогрчким дијалектима, лабиовеларни гутурали
неједнако понашају пред препалаталним и постпалаталним вокалима, намеће се сама собом
потреба да се и неједнака судбина индоевропских лабиовелара у грчким дијалектима може
правилно и са успехом испитивати само у вези са говорима тих најстаријих медитеранских
Индоевропљана.
Али не само то, него и подела и распоред односно стратиграфија грчких племена и
дијалеката не може се више одржати у традиционалном облику, који потиче још из оних
времена када су грчки досељеници сматрани најстаријим Индоевропљанима на Средоземљу.
Треба ићи међутим још и даље. Мораће се подврћи ревизији не само хронологија најстаријих
грчких насеља у балканско-анадолскам простору, него и завршна фаза досељавања грчких
племена, позната под именом ''дорске сеобе''. Ако дорски говори у погледу лабиовеларних
гутурала иду заједно са ахајским и јонско-атичким, онда ми грчке дијалекте морамо према томе
делити у две а не у четири групе, и то у ајолске и неајолске дијалекте. У ајолске дијалекте иду
они који лабиовеларне гутурале у сваком положају, без обзира на боју следећег вокала,
лабиализују, а у неајолске дијалекте иду сви они грчки дијалекти који на два начина и то мање
више истоветна поступају са лабиовеларним гутуралима. Како смо видели, то двојако
поступање прилично се подудара не само са шиптарским и неким другим некентумским
дијалектима (уп. нпр. čto —kto), него, што је нарочито важно за грчку стратиграфију и са
говорима прекласичних Пеласта.
Из тога следи да су неајолски Грци ступили у симбиозу са тим Пеластима-старинцима
раније но алојски Грци, будући да се истоветност поступка са лабиовеларним гутуралима у обе
групе индоевропских дијалеката може највероватније на тај начин објаснити. Ајолски Грци,
међутим, које у том погледу морамо оштро одвојити од ахајских односно аркадско-кипарских
племена, заузимају мање више најсевернији простор грчког земљишта, па се већ и са тог разлога
њихово досељавање може одредити као завршна фаза грчке колонизације балканско-анадолског
простора. Са том очигледном чињеницом, коју нам открива положај њихових насеља у
историско доба, потпуно се слаже одвојен и посебан поступак њихових говора са наслеђеним
лабиовеларним гутуралима. Али ове две чињенице, које одвајају ајолска племена од свих
осталих грчких племена, мислимо на географски положај њихових племена и на посебну црту
њихове фонетике, нису једини разлог због којег се намеће потреба нове поделе грчких
дијалеката. Те се две чињенице подупиру и употпуњују још једном трећом чињеницом, о којој
савестан истраживач мора водити рачуна. Та трећа чињеница састоји се у том што се суштина
ајолског стиха у основи потпуно разликује од стиха и ритма код свих осталих грчких племена
(в. о том важном питању најновије резултате полувековног рада мог уваженог учитеља Л.
Радермахера, Anzeiger Ak. Wien 1948, 19). Ова трећа чињеница, која заједно са баритонезом и
патронимицима типа -ιος свакако није мање важна од оних двеју ранијих, није досада узимала у
обзир при решавању питања како треба поделити и распоредити грчке дијалекте. Нећемо на
овом месту говорити о важности ове треће чињенице за најстарију историју грчког епа и његова
херојског стиха, иако је А. Фик у своје време покушао да. ''рестаурира пра-Илијаду'' у том
тобожњем праоблику на ајолском језику.
Овакав језички положај старинаца, које су грчка племена затекла при свом насељавању
даје нам могућност да не само на други начин изложимо него и да боље објаснимо многе досад
мрачне стране најстарије грчке историје, као и релативно брзу хеленизацију и успешну
симбиозу старих и нових Индоевропљана на југу Балканског Полуострва. И досад потпуно
сингуларан и необјашњив нагли полет грчког духа и културе налази своје природно објашњење
у чињеници што су творци и носиоци критско-микенске цивилизације били догрчки Пеласти.
Разуме се да ће и Вл. Георгијев, и поред неких грешака, имати доста поуздано објашњених
случајева, иако се нас двојица знатно разликујемо у погледу темпа еволуције и хромологије
палаталних и лабиовеларних гутурала у говорима старобалканских Пеласта.
Како су се насеља ових старобалканских Индоевропљана ширила и према северу где су
наишли на словенска племена, или тачније речено на словенске претке, мораће се и питање
словенске етногенезе, бар уколико се односи на трипољски појас, на Бастарне, на Лугијце и натрачко-илирска племена, решавати у вези са Пеластима. Очигледно је да постоје јаке и посебне
везе између речника старих Пеласта и словенских досељеника. Али поред тога, и једна и друга
група ових индоевропских говора одудара и од келтских, тохарских и германских дијалеката
тиме што одржава разлику између веларних и палаталних гутурала. Ове две крупне чињенице,
фонолошка и лексиколошка блискост потпомогле су претапање трачко-илирских племена у
словенска и свакако у знатној мери олакшале ширење словенског језичког типа према југу и
западу. Али у том правцу су потребна детаљнија испитивања.
 
Италијански антрополог Г. Серђи налази да постоје нарочито блиске везе између
античких Грка и словенских племена. Не знамо у којој се мери могу прихватити оваква
антрополошка тврђења, и то тим мање што су бесумње и грчка и словенска племена продукат
мешања разних антрополошких типова. Женевски антрополог Е. Питар утврдио је на источном
Балкану, дакле у балканско-подунавској области неких петнаест разних антрополошких типова,
па је управо немогуће филологу да користи схватања и резултате тих наука. Али има нештодруго што би могло у извесној мери да осветли Серђијеву хипотезу о грчко-словенској
блискости, против које говори поуздана лингвистичка чињеница што грчки дијалекти припадају
кентумској а словенски сатемској групи.
Из горњих примера и излагања види се јасно да је на класичном грчком земљишту остало
поузданих трагова који недвосмислено показују да је међу догрчким старинцима било и таквих
Ивдоевропљана који нису припадали кентумској групи. Таквим некентумским
Индоевропљанима изгледа да су припадала и остала племена балканско-подунавске области,
која су становала јужно од словенских племена и која су већ у првим вековима наше ере
долазила под јачи утицај словенских досељеника, док се нису најзад у знатној мери
пословенила. Ти догрчки Индоевропљани, које ми зовемо заједничким именом Пеласти,
претопили су се на југу у античко доба у Грке, а у раном средњем веку на северу у Словене.
Тако би се Серђијева хипотеза могла донекле прихватити као вероватна.
Лингвистичка сведочанства за ту симбиозу између грчких племена и Пеласта дата су у
довољној мери, а што се тиче односа између старо-балканских Пеласта, Илира, Трачана итд. и
Словена. нарочито у погледу речника, довољно је пстсетити на запажања албанолога Н. Јокла.
Тако нпр. илирски назив трговца tergitius показује и у погледу радикалног и суфиксалног
елемента потпуну подударност са словенским материјалом. Шта више суфиксални елеменат —
itius јавља се као патронимикон на античком Пелопонесу у илирским именима и доцније у
словенским деминутивима и презименима. Етрусколог Е. Фетер показао је на неколико примера
постојање ликвидске метатезе у илирским дијалектима.
Његовим примерима додајемо још два нова, узета из класичних језика. Први је лат. circus,
коме у грчком поред хомофоног κιρκος одговара још и варујанта κρικος. Очигледно је да се ове
три варијанте никако не могу објаснити законима ни грчке ни латинске историске фонетике.
Али са гледишта илирског посматране постају ове промене много јасније, јер у илирском имамо
лексичку групу qerk/qork ''завој, круг''.
Други је пример лат. carpisculum насупрот грч. κρηπις са варијантама старијим од
ликвидске метатезе, αρπις αρβυλη (уп. καϑαρβυλος поред καταρβυλος). За ову последњу
групу, која је ушла у класичне језике из говора античких Пеласта имамо и варијанту са
полногласјем или вокалском анаптиксом после ликвиде, која гласи αραβυλη. Потпуно
истоветан случај ликвидске метатезе пружају и следеће варијанте Асклепијева имена
'Ασκλαπιος, 'Ασκαλαπιος, 'Ασκληπιος, које се не може одвојити од Хесихијевих глоса
ασκαλαβος и καλπαζω, јер обележавају рептила који скаче (поскок или врста скорпиона)
односно демонског или божанског претставника тог рептила.
Следи да се већ и из мршавих језичких остатака старих Пеласта може са разлогом
говорити о ликвидској метатези. Како се међутим са археолошке стране говори о повезаности
оних племена у средњој и југоисточној Европи која спаљују мртваце и пепео остављају у
урнама, и како се та област на простору северно од Карпата простире све до Дњепра те тако
захвата и најстарија словенска насеља, онда се и појава ликвидске метатезе у словенским
језицима не може проучавати одвојено од сличних појава у говорима старих Пеласта. Ово
нарочито стога што код ове, некентумске групе видимо готово увек секундарно дужење
самогласника после премештања ликвиде.
Да још једном поновимо исофоне које спајају говоре старих Пеласта са словенским
дијалектима:
1) некентумски карактер обају говора,
2) ликвидска метатеза,
3) прелаз s после u у k/h σαυκος δαυκος, δαυχνα βαυκος, и
4) истоветно образовање претерита.
Засад сматрамо ово довољним да се покрену истраживања у овом правцу. Разуме се да и
учествовање илирских Бастарна у изграђивању прве словенске заједнице већег стила као и
сразмерно брзо стапање несловенских племена у балканско-подунавској области са Словенима у
нове заједнице биће поузданије осветљено ако се прихвате горња излагања о некентумском
карактеру илирских говора.
Да завршимо. Место досадање поделе индоевропских дијалеката на источну и западну
групу, односно на кентумску и сатемску, морамо према садањем стању науке извршити нову
поделу. Док смо грчке дијалекте распоредили у две групе место раније три или четири, код
индоевропских дијалеката ствар стоји управо обратно: њих морамо поделити не у две него у
четири групе. Прву чине тохарски са једним редом гутурала и нејасним трагом лабиовелара,
другу сатемски са два реда гутурала без лабиовелара, трећу кентумски са два реда гутурала без
палатала и четврту дијалекти старих Пеласта са сва три реда гутурала.
Хронологија и међусобни однос ових група мора се посебно испитивати. Кентумска
група и по свом географском положају блиска је јужнозападним медитеранским такозваним
kреlе-говорима, а сатемска угрофинским говорима који нагињу палатализацији. И у једном и у
другом правцу фонолошки систем старих Пеласта као да је имао додира. Тохарски говори,
међутим, изгледа да су били поштеђени сваког утицаја са обе те стране, иако је В. Шулце у
њиховој сточарској терминологији нашао трагова утицаја од северне стране.
М. Будимир
 
Ahil71:
...
Засад сматрамо ово довољним да се покрену истраживања у овом правцу. Разуме се да и
учествовање илирских Бастарна у изграђивању прве словенске заједнице већег стила као и
сразмерно брзо стапање несловенских племена у балканско-подунавској области са Словенима у
нове заједнице биће поузданије осветљено ако се прихвате горња излагања о некентумском
карактеру илирских говора.
Kliknite za proširenje...

Значи, Будимир је ово лупио. Да ли је он можда на неком другом месту аргументовао ову лупњу? Уопште, питам се на који начин лингвиста може нешто аргументовано да каже о Бастарнима, без озбиљних консултација са другим наукама, када је пронађено само 5 речи из језика Бастарна, од чега се 2 могу објаснити помоћу германског језика, а за 3 речи не постоји паралела ни у једном од познатих језика. Ја претпостављам да су те 3 речи из њиховог староевропског (неиндоевропског) прајезика.

Одавно тражим и ово што је Шчукин навео у свом раду "РОЖДЕНИЕ СЛАВЯН", а везано за прекид балто-словенског језичког заједништва:
В результате возникшего круговорота событий и начались, возможно, процессы перераспределения изоглоссных областей в балто-славянском континууме диалектов, приведшие к выделению тех из них, которым через некоторое время предстояло стать славянскими. Существенную роль при этом могли сыграть потомки бастарнов, носителей неизвестного нам, несохранившегося языка, сходного, быть может, в равной степени и с кельтскими, и с германскими, принесшим в балто-славянскую среду тот кентумный элемент, который отличает балтские языки от славянских (Miodowicz 1984: 46).
Kliknite za proširenje...
 
Ниси у стању да испратиш шта се писало пре месец дана, а толико сеи безобзиран да свима делиш лекције.
Милан Будимир је наш највећи палеолингвиста кога смо имали.
Наравно не мора бити у свему у праву, јер није имао новија открића на расшполагању.
Он се не слаже са бугарином Владимиром Георгијевим, а ја бих рекао да су обојица у праву...
На крају најновији је рад Радмила Мaројевића.
Ако је нешто навео Рус не значи да оно што је он навео исправно, а оно што је навео Србин погрешно.

Игноришеш научни свет, издвајаш само групицу која, крајње неутемељено покшава да се ослони средњвековну романтичарску тезу, о Бастарнском пореклу Руса, и на идеологију Нордизма, која се развила у нацистичко виђење индоевропизма.
Добар део Руса, а и других је фасциниран Немцима (било је скоро истраживање где су Намце апострофирали као једне од најомиљенијих нација).
Бастарни, ко и Зарубињецка кулра нису праруске, чак вероватно и немају никаквих додирних тачакаДугачије је са Украјинцима, Молдавцима и Румунима.
Увртео си себи у главу да је И2а код Словена германског порекла, и још то покушавш да преставиш као непобитну научну истину.

И не пада ми на паме да потрпшим дане да пи ти поново исту ствар доказао, да би ти то после месец дана заборавио.
Немам више времена за тебе.

На крају.
Ствари треба назвати својим именом.прича "И2а су донели германску културу, индетификоване су германске речи, али немају везе са германима не пије воду". Ако су дошли са германског простора, донели германску културу, и генетски су из исте геане, онда су они Германи. Фолирање и спиновање не води ничему.
Иако иако сватрам мало вероваатном, оптицја да су сви И1 и И2 германи, и да је И2а код Словена германског, или готског порекла, није доказано немогућа.
Међутим српски језик је словенски, са великим примесама палеобалканских језика. Етноним је Ираноаријевског порекла, као и неки топоними, за реку Дрину нпр.
Дакле, онда И2а није ни српаска, ни словенска ХГ, већ хг освајача.

Но, извесно, И2а, није дошла са германског простора и није донела германску културу.
 
Poslednja izmena:
ikomiko:
Zato sto postoji kontinuitet technolockim transfermom izmedju tih kultura i to pre "nego" sto su kurganci napali neolithicku evropu oko 3000 bc. danas se zna da je kurganska teorija nepravilna.

old_neolithic_map.gif


late_neolithic_europe.gif
Kliknite za proširenje...

To je samo predpostavka Eupedia-e, nemaju dokaz za to.
Koliko ja znam, samo se zna jer su odradjena istrazivanja na kosture, da su megaliti bili I2, Corded ware R1a, bell beaker R1b. Ako neko vise zna, neka napise.
 
Kyrios:
Онима који су записивали историју Бастарни су постали занимљиви тек онда када су се појавили на истоку, тако да нема историографских података о томе одакле су дошли. Историографија чак није могла да се сложи око тога да ли су они германско, келтско или скитско/сарматско племе - све ове варијанте јављају се у разним историографским изворима. Стога се савремене хипотезе о прапостојбини Бастарна заснивају највећим делом на археолошким подацима. На основу тих података, највећи број савремених археолога сматра да је прапостојбина Бастарна у данашњој Шлезији - од међуречја Одре и Нисе, до горњег тока Висле. Археолози Бастарне препознају по специфичној мешавини германске јасторфске културе и келтске латенске културе, коју су Бастарни донели на исток. То значи да њихову прапостојбину треба тражити тамо где је дошло до контакта и мешања мешања јастрофске и латенске културе, а то је управо простор око данашње Шлезије.

Више о пореклу Бастарна може се наћи у чланку Е. В. Ляхин: "К вопросу о прародине бастарнов" (2010).

А ево и мапе германских племена где је баш негде у области Шлезије (око Вроцлава) уцртано једно од Бастарнских племена Сидони - на мапи пише Sidones. Подсећам да су, према Страбону, Бастарни имали три главна подплемена - "Atmoni", "Sidoni" и "Peucini".

Ancient_Germania_-_New_York%2C_Harper_and_Brothers_1849.jpg
Kliknite za proširenje...

Nisam pitao odakle dolaze Bastarni, nego gde je ivoriste I2a din? naravno, uz argumentaciju (genetsku).

Drugo, ako su Bastarni Geramani, oni stizu u Slesku tek u prvom veku.
http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Germanic_tribes_(750BC-1AD).png

U prvom veku, I2a din ima vec preko 600 godina. Nevorovatno da germanskog porekla nije onda bio deo nekih zapadnih migracija Germana ili da nije ostao tu odakle potice.

I ako je, (lepo kazem ako), I2a din dosao sa zapada iza Karpata, nije dosao uz bilo koje germansko pleme. Argument je ovo : http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Germanic_tribes_(750BC-1AD).png
 
Да, овде се нешто не уклапа.
Ова груупа Руса тврди да се у Зарубињцке културе (поред доминантних степских елемената, и културних елемената са Балкана), чине и елементи јастрофске протогерманске културе, који су пристигли из Шлезије.
По википедији, у Шлеији, тада, није ни била заступљена јастроф култура.
200px-ArcheologicalCulturesOfCentralEuropeAtEarlyPreRomanIronAge.png

бордо - kultura jastorfska
Значи, ако је И2а дошао са јастрофском културом, он је морао доћи из данашње северне Немачке.
Да није мало логичније да је јастроф донео И1, а не И2?
 
Poslednja izmena:
Marin80:
Svasta je moguce a posto Srbi govore hrvatskim jezikom mozda ta teorija i nije bez osnova. Naime Srbi imaju jako malo "slavenskih" gena, dakle gena kakve imaju Rusi, Ukrajinci, Bjelorusi, Poljaci, Cesi... a govore slavenskim jezikom. Pitanje je otkud narodu koji nema veze sa slavenima slavenski jezik? Inace Hrvati tog gena imaju vise nego duplo vise od Srba.
Kliknite za proširenje...

Slavenski geni ne postoje. A ako Srbi imaju malo onda Hrvati imaju isto toliko jer su Srbi, Hrvati i Poturice najslicniji. http://www.nezavisne.com/nauka-tehnologija/nauka/Srbi-i-Hrvati-braca-po-genu-124645.html

Inace sto si otvorio opet otvorio sto godina staru temu.
 
Konstantin Veliki:
Slavenski geni ne postoje. A ako Srbi imaju malo onda Hrvati imaju isto toliko jer su Srbi, Hrvati i Poturice najslicniji. http://www.nezavisne.com/nauka-tehnologija/nauka/Srbi-i-Hrvati-braca-po-genu-124645.html

Inace sto si otvorio opet otvorio sto godina staru temu.
Kliknite za proširenje...

Otvorio sam temu jer bi mogla biti zanimljiva. Sto se tice tog istrazivanja nekog makednoca to nema veze sa naukom. Opalio covjek onako bezveze da bi dospio u medije u regionu i nista vise. Imas drugih istrazivanja koja se vrse vec godina i koja pokazuju da gen koji je najzastupljeniji kod Rusa, Bjelorusa, Ukrajinaca, Ceha, Poljaka... dakle u postocima od 40+ % kod Srba ga je jedva 16% dok kod Hrvata ide preko 30%,
 
Marin80:
Otvorio sam temu jer bi mogla biti zanimljiva. Sto se tice tog istrazivanja nekog makednoca to nema veze sa naukom. Opalio covjek onako bezveze da bi dospio u medije u regionu i nista vise. Imas drugih istrazivanja koja se vrse vec godina i koja pokazuju da gen koji je najzastupljeniji kod Rusa, Bjelorusa, Ukrajinaca, Ceha, Poljaka... dakle u postocima od 40+ % kod Srba ga je jedva 16% dok kod Hrvata ide preko 30%,
Kliknite za proširenje...

Mislis na R1a po cemu je to slovenski gen, drugo kako vidim kartu kod Hrvata Zagorca je izrazena ta haplogrupa kod Dinaraca gotovo da i nema.
 
Marin80:
Jezicna skupina a ne nose gene koji cine vecinu kod nabrojenih slavenskih naroda. Dakle otkud jezik slavenski kod naroda koji nije slavenski?
Kliknite za proširenje...

Pa sta i Hrvati ne nose. Wikipedia pise naprimer da kod Hrvata ima najvise I a ne R1a. Haplgrupe su nastale hiljade godina kroz mutaciju, mnogo ranije nego sto se Sloveni istoricki javljaju, bezveze je uporediti moderne narode za haplogrupama. Kad su Sloveni nastali nije bilo gentesta pa i nisu znali koju haplogrupu nose.

Genetically, on the Y chromosome line, a majority (>85%) of Croats from Croatia belong to one of the three major European Y-DNA haplogroups - I (38%[39][40][41]-45%[42]), R1a (27%[42]-34%[39][40][41]) and R1b (13%[42]-15%[39][40][41]), while a minority (>15%) mostly belongs to haplogroup E (9%[42]), and others to haplgroups J (4.4%[42]), N (2%[42]), and G (1%[42]). http://en.wikipedia.org/wiki/Croats

Kako vidimo dominantna haplogrupa je I a ne R1a kao kod Srba, Bosnjaka uostalom. Jasno je da su svi balkanski narodi ko svi doseljenici asimilirali mnoge starosedeoce u nasem slucaju romanizovane Ilire, Tracane i.t.d. To vazi za Srbe, Hrvate, Makedonce, Bugare i svih ostalih.

Drugo sta ce biti sledeca tema dal su Turci-Grci jer su asimilrali milione Grke u svoj narod.
 
Hayka:
Nisam najbolje razumeo.

Slazes li se da I2a1 din, starosti oko 2500-2800 godina , zbog svoje usamljenosti je dokaz nekog ogromnog stradanja ? Posto nema rodjake
Ako krenemo od R1a Z283, koji je preziveo cistku pre oko 6000 godina, ima samo 3 pra unuka (potomci) koji prezive jos jedno stradanje pre 5 000 godina (M458, Z280 i Z284), zar nije mogao za vreme tog stradanja da prezivi samo I2a predak od I2a din ? M458 ima samo 2 potomka stara 3000-2500 godina, sta je tu nelogicno, I2a din bi imao samo 1. Ne vidim nista ne logicno.

Sta precava I2a predak din-a da se ukljucio recimo u drustvo sa M458 ili Z284 pre 4000-5000 godina. Ili mozda i u drustvu sa predaka Z283 pre 7000 godina, gde bi iz tog drustva samo preziveli potomci Z283 i I2a predak dina-a?
Kliknite za proširenje...
А шта спречава да се И2а удружио са Р1а пре 2000 година бежећи пред Римљанима на исток? Зашто је то нелогично?
 
Poslednja izmena:
Konstantin Veliki:
Sad je I hrvatski gen, a pre si tvrdio o slovenskom genu R1a.
Kliknite za proširenje...

Govorio sam i genu r1a kojeg je kod Hrvata vise nego kod Srba, zapravo kod Srba je u zanemarivom postotku. Ti si spominjao ovaj gen I kojeg isto tako Hrvati imaju u vecem postotku nego Srbi. Epicentar tog gena je u Dlamaciji, Hercegovini i kod Hrvata srednje Bosne. Postotak se krece od 50 do 73% dok kod Srba i Muslimana u BIH je u manjem postotku nego kod Hrvata.
 
Докле више са тим ДАИ. Па ја мислим да је неспорно да је та Боики била негде на западу, на територији данашње Немачке (исток или североисток).
Али мислим да једна претпоставка је константа одувек: да су Срби неко племе које је из Боики дошло овде.
Колико сам приметио Порфирогенит не каже "Срби", већ "Србљи". Шта ако Србљи значи исто као данашњи Србијанци, становници Србије. Шта ако није постојало јединствено племе Срба, већ је то мешавина словенских племена која је дошла из земље Србије (назване по рекама: србати), а овдашњи Србљи су становници овдашње Србије која се налазила северно од Динарида (како јасно каже Барски Летопис).
Зашто није могуће да је Срби само назив за Словене који живе у Србији, а не за неко чистокрвно племе према нацистичком схватању историје. Тако да нека крвна веза свих Срба од неког српског Адама нема смисла
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top