Али овде имамо хронолошко неслагање.
16-ak % nije zanemariv postotak. Inače, to je više od 600 hiljada muškaraca. Da li je 12% Srba u Hrvatskoj 1991. bilo zanemarivo?
За Е В13, једноставно, још увек немамо даовољно елемената за озбиљније закључке. Проблем је што се нигде више не понавља у налазлма са костију.
Ja sam već postavljao Verenichevu tabelu molekularne raznovrsnosti za I2a-Din, evo da je pokažem ponovo
E sad, Verenich je isključio iz razmatranja one zemlje gde je standardna raznovrsnost jednaka 1, pa je ostalo da najvišu molekularnu raznovrsnost ima Srbija pa Ukrajina. Evo njegovog objašnjenja zašto je to uradio
Standard (or nucleotide) diversity a concept in molecular genetics which is used to measure the degree of polymorphism within a population (i.e it is a measure of genetic variation of population).This concept was introduced by Nei and Li in 1979. This measure is defined as the average number of YSTR differences per site between any two YSTR haplotypes chosen randomly from the sample population, and is denoted by π. The numbers equivalents of all standard diversity indices behave in this intuitive way because they all have the “doubling” property (Hill 1973): if two equally large, completely distinct communities (no shared YSTR haplotypes) each have diversity X, and if these communities are combined, then the diversity of the combined communities should be 2X.
Here, the standard diversity indice of 1.0 simply means that "population" in "sample" don't have shared haplotypes. I'd suggest excluding these "random sets" of populations from the further analysis (and, as you can see, these populations are marked in red colours), because the diversity measures for those pouplations imply the absolute number of polymorphic sites, and absolute gene diversity.
Instead, i'd suggest using the molecular diversity indices (from the second row of the table prsented above) (Intra-deme molecular diversity in spatially expanding populations. Ray N, Currat M, Excoffier L.2003 ), since the sampling location and the geographical location of the expansion have no effect on the pattern of molecular diversity in our homogeneous environment for large Nm values, whereas we observe a slight reduction in genetic diversity for demes that are sampled in the periphery of the simulated population for low Nm values (independent of the origin of the expansion).
...
Statistically speaking, the statistical diversity of the Serbian "I2a2" population is equal to that one of the Croatian "I2a2" population(0.9643+-0.0072),which is indicative of symmetrical sampling (i.e both samples exhibit equivalence or correspondence among constituents of I2a2 haplotypes). However, the molecular diversity of the Serbian I2a2 population is significantly higher (0.305 +-0.199 against 0.139+-0.106 in the Croatian sample). From the data presented in my study, we can conclude that the Croatian sample is less diverse than the Serbian sample. This lower diversity (variation)in the Croatian population of I2a2 haplotypes is a reliable indicator of more recent founder effect, for Serbs have more sources of I2a2 diversity compared to Croats.
...
It is important to note here that standard diversity of I2a2a haplotypes in Czech republic could be lower than 1.000.
In a often cited paper "Y-Chromosomal Variation in the Czech Republic" authors estimated the diversity of I2a-P37.2 as 0.952 +-0.096ю
However, it seems that they included some I2a1 and I2* haplotypes - hence, the diversity is lower.
У раду М. Перичић и осталих дата је мапа разноврсности I2a1-Dinaric где се извесне црне мрље (највише разноврсности) не баш најјасније виде у Чешкој, Мађарској, Србији и БиХ.
Са друге стране, Веренич је рачунао молекуларну разноврсност и дошао до резултата приказаних у следећој табели и мапи, где се види да је највиша разноврсност у Чешкој, што би требало да значи да је то подручје најозбиљнији кандидат за место настанка I2a1-Dinaric.
[table="width: 500"]
[tr]
[td]
[/td]
[td]
[/td]
[/tr]
[/table]
Evo jednog skorijeg istraživanja y dna na Moravskim Vlasima. Moravski Vlasi su specifična grupacija planinskih stanovnika sjeveroistočne Moravske koja tu živi još od 15.vijeka, pretpostavlja se da su Karpatima kao stočari došli u te krajeve i povezuju ih sa Rumunima. Imali su gotovo iste povlastice zvane Vlaške kao i Srbi u Krajini. Bili su pravoslavni sve do reformacije, izloženi ogromnim pritiscima katoličkih Habsburga koji su ih htjeli pokatoličiti. Isti oni jezuiti koji su harali u Marčanskoj eparhiji pritiskali su i moravske Vlahe i dobar dio njih, tražeći saveznike u protestantskim Mađarima i Šveđanima prešao je iz pravoslavlja na protestantizam. Habzburzi su im ostali krvni neprijatelji. Poslije velikih bitki sa katoličkim snagama Habsburga, konačno su bili pokoreni sredinom 17.vijeka. Smatra se da je oko trećina moravskih Vlaha tada pobijena, ostali su imali izbor da pređu u katoličanstvo i ostanu u životu.
Genetsko istraživanje se zove Y-chromosomal diversity of the Valachs from the Czech Republic: model for isolated population in Central Europe iz 2011.
Evo i linka sa tekstom http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3131682/
Analizirani su Česi (crna boja), moravski Vlasi (siva boja-tačno utvrđene očinske linije u nekoliko vlaških porodica) i moravski Vlasi (bijela boja- nepovezani pojedinci koji se smatraju Vlasima). Rezultati su generalno pokazali genetsku izoliranost moravskih Vlaha u odnosu na okolnu populaciju. Dvije haplogrupe čiji visok procenat dramatično odudara od češkog su haplogrupe I2a i N, a prati ih haplogrupa E1b. Ako bi sabrali dvije grupe uzoraka moravskih Vlaha i uzorak Čeha situacija bi bila sljedeća:
E1b1b 9% 4%
G2a 1,5% 4%
I1 1,5% 9%
I2a 20% 8%
I2b1 0,5% 5%
J1 0% 2%
J2 2% 5%
L 0% 0,5%
N 8% 0,5%
R1a 31% 37%
R1b 23% 25%
T 1% 0%
Q 2,5% 0%
Ili kao je to prikazano na šemi
Očigledno je iz rezultata da je ono što najjasnije odvaja moravske Vlahe od opšte populacije koja ih okružuje viši procenat haplogrupe I2a.
Нисам ни очекивао да ћеш разуметиГенетска разноврсност за И2а1б-Дин коју је израчунао "Александар Невски" (са http://www.poreklo.rs/):
Чешка Разноликост = 0.487059 Хапловрст = 26
Румуния Разноликост = 0.470372 Хапловрст = 12
Бугарска Разноликост = 0.459022 Хапловрст = 20
Србия Разноликост = 0.441427 Хапловрст = 69
Хрватска Разноликост = 0.43219 Хапловрст = 416
Мађарска Разноликост = 0.431293 Хапловрст = 45
Словачка Разноликост = 0.41758 Хапловрст = 16
Русия Разноликост = 0.415372 Хапловрст = 37
Пољска И2а Разноликост = 0.399468 Хапловрст = 129
ЦГ И2а Разноликост = 0.398121 Хапловрст = 120
Карпато-русински И2а Разноликост = 0.386766 Хапловрст = 18
Мислим да од земаља важних за И2а1б-Дин недостаје Украјина, за коју у том тренутку није имао табеле са хаплотиповима. Надам се да ће ускоро израчунати и за Украјину, јер се недавно појавила једна студија са јавно приказаном табелом хаплотипова.
А ово "доње Подриње" је набољи виц који сам скорије чуо.
Тако нешто може да одвали само неко ко не зна како се цртају мапе, али га то не спречава да се погрешно, и још горе тенденциозно, позива на њих.
Да ли је то неко имао хаплотипове за које се зна да потичу из доњег Подриња, па је израчунао разноврсност за ту област? Сумњам. Сви они који су до сада рачунали генетску разноврсност за И2а1б-Дин су рачунали разноврсност по земљама. Када се то представи на мапи у том сировом, нумеричком облику, то је скуп дискретних података које можемо схватити као штапове побијене у било које тачке у одговарајућим земљама, за сваку земљу за коју је израчунавање вршено по један штап. Наравно, висина тог штапа зависи од вредности разноврсности за дату земљу. Када се то даље пусти кроз програм за визуализацију тих података, то је као да сте одозго, преко тих штапова, спустили неко платно, које ће направити неку континуалну површ, са брдима на местима где су пободени штапови, и доловима ван тога. На крају, ту тродимензионалну површ представљамо дводимензионално, на исти начин како се то ради на географским картама на којима се представља рељеф, помоћу система изопхипса, са одговарајућим бојењем, рецимо, да вишим областима одговарају тамније нијансе, а нижим светлије. Тако смо дошли до ситуације да имамо само један податак за одређену земљу, рецимо Србију, а да је територија те земље обојена разним нијансама, као да одређене области имају различите вредности.
И онда се нађе неко "паметан" да каже: "Гле, тамо у доњем Подрињу или Семберији је тамније!".
"Италијански антрополог Г. Серђи налази да постоје нарочито блиске везе између
Генетска разноврсност за И2а1б-Дин коју је израчунао "Александар Невски" (са http://www.poreklo.rs/):
Чешка Разноликост = 0.487059 Хапловрст = 26
Румуния Разноликост = 0.470372 Хапловрст = 12
Бугарска Разноликост = 0.459022 Хапловрст = 20
Србия Разноликост = 0.441427 Хапловрст = 69
Хрватска Разноликост = 0.43219 Хапловрст = 416
Мађарска Разноликост = 0.431293 Хапловрст = 45
Словачка Разноликост = 0.41758 Хапловрст = 16
Русия Разноликост = 0.415372 Хапловрст = 37
Пољска И2а Разноликост = 0.399468 Хапловрст = 129
ЦГ И2а Разноликост = 0.398121 Хапловрст = 120
Карпато-русински И2а Разноликост = 0.386766 Хапловрст = 18
Мислим да од земаља важних за И2а1б-Дин недостаје Украјина, за коју у том тренутку није имао табеле са хаплотиповима. Надам се да ће ускоро израчунати и за Украјину, јер се недавно појавила једна студија са јавно приказаном табелом хаплотипова.
А ово "доње Подриње" је набољи виц који сам скорије чуо.
Тако нешто може да одвали само неко ко не зна како се цртају мапе, али га то не спречава да се погрешно, и још горе тенденциозно, позива на њих.
Да ли је то неко имао хаплотипове за које се зна да потичу из доњег Подриња, па је израчунао разноврсност за ту област? Сумњам. Сви они који су до сада рачунали генетску разноврсност за И2а1б-Дин су рачунали разноврсност по земљама. Када се то представи на мапи у том сировом, нумеричком облику, то је скуп дискретних података које можемо схватити као штапове побијене у било које тачке у одговарајућим земљама, за сваку земљу за коју је израчунавање вршено по један штап. Наравно, висина тог штапа зависи од вредности разноврсности за дату земљу. Када се то даље пусти кроз програм за визуализацију тих података, то је као да сте одозго, преко тих штапова, спустили неко платно, које ће направити неку континуалну површ, са брдима на местима где су пободени штапови, и доловима ван тога. На крају, ту тродимензионалну површ представљамо дводимензионално, на исти начин како се то ради на географским картама на којима се представља рељеф, помоћу система изопхипса, са одговарајућим бојењем, рецимо, да вишим областима одговарају тамније нијансе, а нижим светлије. Тако смо дошли до ситуације да имамо само један податак за одређену земљу, рецимо Србију, а да је територија те земље обојена разним нијансама, као да одређене области имају различите вредности.
И онда се нађе неко "паметан" да каже: "Гле, тамо у доњем Подрињу или Семберији је тамније!".
Nema ga ni posle.
Било би коректно поставити његов коментар на претходну табелу:
