A zar u najmanju ruku ne bi bilo cudno da neko zadrzi vlaska imena i prezimena a da u svakodnevnom recniku preuzme reci koje mu je nametnuo bog zna ko? Cime je to slovenski jezik superioran nad romanskim pa da svi potrce da ga preuzmu i izbace reci koje su prethodno koristili?
То уопште није чудно. Са једне стране имаш ово што си навео, ''свакодневни речник'', дакле онај речник који има своју практичну употребу, док са друге стране имаш лична имена која представљају само симболику. Власи су, прво, живели у оквирима словенских држава, друго, доста су зависили од Словена: продавали су им сточарске производе, а поред сточарства које им је било основна делатност, бавили су се и транспортом робе (трговачке караване су углавном организовали Власи). Даље, били су и најамници у војсци. Према томе, не видим шта је ту чудно што су одбацили већину својих речи, кад им је егзистенција зависила од знања словенских језика и кад су вековима живели под влашћу Словена. Сличну судбину су имали, рецимо, Ирци или Велшани, који су дуго живели у оквиру енглеске државе. Тако данас међу њима имаш пуно старих келтских имена, али скоро сви говоре енглески језик, док је ''гелик'' готово ишчезао.
A zasto ne bi bilo moguce da Sloveni preuzmu deo reci od domorodaca?
Наравно да је могуће, навео сам као пример реч ''катун'', коју користе јер немају своју реч за то, а немају је зато што им је високопланинско сточарство, као изразитим земљорадницима, потпуна непознаница, ''шпанско село''.
Raspravljano je vise puta u okviru foruma zasto bi se neko mogao zvati vlasima.
Ајд' испочетка:
''Nos Nichola Grubsich, Cusich Manovich, Bacel Voanovich, Glava Hosrichnich, Cosan Osrichinich, Vochotta Tolich, Vithoye Popovich, Petan Priboyevich, Biladin Vladoyevich, Vlaci''.
Великим словом, дакле етницитет.. Ристо Ковијанић лепо објашњава у својој књизи да је и већина ових имена влашког корена.
Већ сам поменуо да се закони који се односе на сточарско односно земљорадничко становништво у средњовековној Србији називају
''Закон Влахом'' и
''Закон Србљем'', што значи да је реч о две етничке групе јер да се ради само о Србима звали би се ''сточарски'' и ''земљораднички'' закон. Такође се у повељама босанских банова и касније краљева као и у повељама босанске властеле увек помињу ''Влах и Србљин'' одвојено.
na temi o guslama smo imali prikaz tog instrumenta kod Poljaka.
Тачно је да код Пољака, Руса, Лужичких Срба постоје ''хусле'' , ''хусли'', али то нису исти инструменти као наше гусле, које су једножичане и уз које се пева у десетерцу. Што се наших гусала тиче, оне имају словенско име, али им је порекло несумњиво старобалканско, што најбоље доказује чињеница да их има и код несловенских народа на Балкану, рецимо, Албанаца.
Samo par stvari koje mi "brzinski" padaju na pamet. Planina Velez, posvecena bogu Velesu ili naziv za grad Trebinje od reci trebanj, odnosno mesto gde se prinosi zrtva bogovima kod starih Slovena.
Одлично, ту смо. Ово све иде у прилог ономе што сам раније писао. Рекао сам већ да су се Словени насељавали само тамо где има обрадиве земље, дакле равнице, долине река и крашка поља. Требиње се као што знамо налази у долини Требишњице, а ту је и изузетно плодно Попово Поље, док планина Вележ доминира изнад долине Неретве која је такође јако плодна и где је без сумње било Словена. То је оних пар процената R1a што је пронађено у тим крајевима, док је све остало (I2a, E1b, J2a), старобалканско сточарско становништво по гудурама Херцеговине и Црне Горе.
pa pobogu, neko bi do sada nesto skenirao i postavio na internet.
Тешко, мало ко овде има интердисциплинарни приступ овом питању. Углавном се сви држе Кенета Нортведа који, узгред буди речено, и није генетичар.
Macure u Ceskoj, testiran covek sa haplogrupom E1b. Kod nas Macure sa haplogrupom I1, odnosno, starom vlaskom haplogrupom iz Skandinavije
И, опет:
''Братиња Дробњак и други Власи да плате Јовану Печенегу 10 перпера''. Власи великим словом, значи етницитет.
Катуни Дробњака, Власи Дробњаци-у писаним изворима, Дурмитор - на влашком
успавани, итд. итд. ствар је јасна.
Друго је питање одакле је хаплогрупа I1 доспела у ове крајеве. Неки кажу преко Гота, неки да је била ту и раније, али све у свему, реч је о романизованом становништву које су Словени ту затекли. По мени је њено готско порекло готово извесно: има је у солидном постотку код свих народа на Балкану, простире се највише у деловима полуострва где су се Готи кретали и где је документовано њихово присуство. Они су, иначе, пре одласка у Италију, преко сто година живели на Балкану тако да ништа не чуде ови проценти хг I1. Што се тиче питања како су романизовани, вероватно се део који није отишао у Италију, просто стопио са романизованим старобалканским становништвом.