https://sk.wikisource.org/wiki/Industriae_tuae
Рим, јун 880.
Милованом сину Свјатоплуку, славном владару.
Твојој ревности желимо да изразимо наше признање, јер када је наш брат Методије, најдостојнији архиепископ свете Моравске цркве, дошао са твојим верним Земежињом пред праг светих апостола Петра и Павла и пред нашу папску лице и проговорио сјајним говором, ми смо препознали искреност твоје посвећености и жељу целог твог народа који га изражава према апостолској столници и нашој отачкој бриги. Јер по Божијем надахнућу, ти си презрео друге владаре овога света, из најверније љубави ти си, заједно са својим узвишеним верним људима и целим народом твоје царевине, изабрао блаженог Петра, кнеза апостолског сабора и његовог намесника за патрона и помоћника и заштитника у свему, и склонивши своју главу под његову заштиту, с побожном намером, желиш уз Божију помоћ остати најоданији син до смрти. Стога, за ову твоју чврсту веру и оданост, као и за оданост твог народа, са отвореним рукама примамо те у нашу апостолску столицу, са бескрајном љубављу те обавијамо као једино свог сина и заједно са свим твојим верним примамо те у своје отачко раме као овце Господње нам поверење. Желимо да те милостиво нахранимо храном живота, и у нашим непрекидним молитвама се трудимо да те препоручимо свемогућем Господу, како би, заслугом посредовања светих апостола, могао победити сва искушења на овом свету и затим, у небеском царству, са Христом, нашим Богом, славити.
Тако смо, дакле, чули овог Методија, вашег поштованог архиепископа, пред нашим постављеним братима бискупима, да ли исповеда истинску веру и да ли у светим службама пева како то Римска црква у ствари чува, као што су то на шестим свецима свеопштим саборима свети оци по поверењу Јеванђеља Христовог, нашег Бога, изјавили и предали. Он је, пак, јавно исповедио да тако чува и пева по учењу Јеванђеља и апостола, као што Римска црква учи и као што су предали свети оци. Ми, међутим, након што смо утврдили да је у свим црквеним учењима правоверни и у служби цркве користан, послали смо га назад да поново управља Божијом црквом која му је поверана. Дајемо вам наредбу да га примите као свог пастира с достојанственом почастима и поштовањем и радосном душом, јер по одлуци наше апостолске власти потврдили смо му привилегију његовог архиепископства и утврдили да ће, уз Божију помоћ, остати важеће заувек, као што су из власти наших претходника утврђена и потврђена права и привилегије свих Божијих цркава. Истина, у том смислу да се, према канонској традицији, он сам стара о свим црквеним стварима и извршава их као да су под Божијим надзором; јер њему је поверење поверен народ Господњи и он ће полагати рачуне за његове душе.
Такође, оног свештеника, по имену Вихинга, кога сте нам послали, рукоположили смо као изабраног бискупа свете цркве у Нитри. Наредили смо му да у свему слуша свог архиепископа, као што уче свети канони. Желимо такође да нам, уз сагласност и мудрост самог архиепископа, пошаљете у погодно време и другог способног свештеника или ђакона, кога бисмо такође рукоположили за бискупа за другу цркву, где би сматрали потребним бискупску функцију, да би споменути ваш архиепископ касније, са овим двоје нами рукоположеним бискупима, према апостолском установљењу, могао да рукополаже за друга места, где бискупи могу достојанствено да живе. Међутим, свештеницима, ђаконским или духовним лица било ког степена, било Словенима или припадницима било ког племена, који живе на територији ваше земље, наређујемо да се у свему подреде и послушају нашег већ споменутог брата, вашег архиепископа, и да не чине ништа без његовог знања. Ако се, међутим, од упорности и непослушности усуде да изазову неко саблазнуће или раскол и, после првог, а ни после другог опомена, не исправе се, из наше власти наређујемо да их, по ваљаности одредби које смо му предали и вам послали, као сејаче кукоља, удаљите из својих цркава и земље.
Коначно, правом прихватамо словенско писмо које је измислио блаженог сећања Константин Филозоф, којим нека одјекују хвале које припадају Богу, и наређујемо да се на овом језику проповеда хвалисање и дела Христова, Господа нашег. Јер, славити Господа не само три језика, него са свим језицима, подсећа нас свето Писмо, које нам наређује речима: „Хвалите Господа сви народи и славите га сви људи.“ Такође су апостоли, испуњени Духом Светим, проповедали велика дела Божија на свим језицима. Због тога и Павле, труба небеска, проповеда, напомињући: „Сваки језик нека изјави да је Господ наш Исус у слави Бога-Оца.“ О овим језицима нам довољно и јасно подсећа и у првом посланици Коринћанима, да бисмо говорећи различитим језицима градили Божију цркву. Јер, ни вера ни наука не спречавају да се било мисе поје на том словенском језику, било да се чита свето јеванђеље или свето читање Новог или Старог завета исправно преведено и објашњено, било да се певају све друге часове молитве, јер ко је створио три главна језика, а то су хебрејски, грчки и латински, тај је створио и све остале за своју славу. Међутим, наређујемо да се у свим црквама ваше земље чита јеванђеље за већу славу на латинском, и тек потом преведено на словенски језик, да би звучало у ушима народа, који не разуме латинску реч, као што се наводно ради у неким црквама. А ако вам се свиђа да слушате мисе радје на латинском, наређујемо да се за вас мисни обреди одржавају на латинском.
Дано у месецу јуну, у тринаестој индицији.
Нема никакве црвене Хрватске код Свјатоплука.