Кнез Чарториски, иза чије су делатности стајале Француска и Енглеска, уједињене у антиаустријској и антируској политици на Балкану, у предвечерје решавања источног питања, и сам слободни зидар, антиклерикалац, Либерални мислилац и стожер пољске ослободилачке акције преко тридесет година, користио је слободнозидарске канале за остваривање својих планова. На иницијативу његовог цариградског
посланика, пољског књижевника и генерала Михаила Чајковског, у масонски савез уведени су у Цариграду Тома Вучић Перишић и Аврам Петронијевић, који су збацили кнеза Милоша Обреновића и устоличили кнеза Александра Карађорђевића (1842), чиме је настао период
уставобранитеља. Чарториски је 1843. године написао ** Савете Србији **, према којима се Србија морала у својој даљој ослободилачкој борби против Турске ослонити на Француску и Енглеску, како би избегла потпадање под аустријски и руски утицај и њихове интересе на Балкану. Следеће године Франитшек Зах, по налогу Илије Гарашанина на основу ** Савета ** Чарториског, саставља ** План словенске политике Србије ** који утиче на стварање српског националног програма, Гарашаниновог ** Начертанија ** (1844). Иако је интенција Чарториског
и Заха била југословенско окупљање, посебно у етнички измешаној Босни и Херцеговини, која је тада била под турском влашћу, Гарашанин је национани програм конституисали као српски. Гарашанина ослободилачка идеја је била садржана у програму рушења Турског царства на Балкану, како би се Србија ширила на свом етничком
простору у Босни и Херцеговини, Црној Гори и северној Албанији, и створила јака српска монархија, која би окупљалане само јужнословенске поробљене народе на Балкану, у коначном ослобађању од турске окупације. За време бурне 1848. године у Европи, посебно у Мађарској, ложа ** Аликоч ** је радила и даље у Београду
http://www.scribd.com/doc/19901753/Srpske-masonske-loe-Feljton-Veernjih-novosti