Eh...

  • Začetnik teme Začetnik teme Nemir
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
SAMOĆA

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da izdržiš samoću.

Džinovske zvezde samuju
Na ivicama svemira.
Sitne i zbunjene
Sabijaju se u galaksije.

Seme sekvoje bira čistine
Sa mnogo sunca, uragana i vazduha.
Seme paprati zavlači se u prašume.

Orao nikad nije imao potrebu
Da se upozna sa nekim drugim orlom.
Mravi su izmislili narode.

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da prebrodiš trenutak,
Jer trenutak je teži
I strašniji i duži
Od vremena i večnosti.
045.gif
 
Jaoooj pre sam pisala pesme ko luda....ostale su mi negde tamo.Trebala sam da izdam knjigu pesama.....jako lepe pesme.....Imam neke ovde...ne znam da li da ih napisem ovde....staaaare su jako....Sada i meni smesne....:)
 

Kako da kazem da poljupce sa usana tvojih krao bi vecno,
kad reci ne mogu reci koliko ih volim.

Kako da kazem sta osecam u srcu
i kako sanjam da te grlim u mraku...
i da te ljubim dok svice zora...
kako kad reci ne mogu reci koliko mi nedostajes.

Trazim prave reci ali ne mogu ih naci ...
jer sta god da kazem malo je.

Kako da ti kazem sta sanjam nocu,
snovi su java...osecam tvoj zagrljaj...

Zatvorim oci i plovim carstvom snova...
tvoj poljubac osecam cak i u jutro kad svice nova zora.
Kako da kazem sta zelim cuti
da zelim tvoj zagrljaj cak i u snu...
kako da kazem kad reci nema...
kako da kazem sve misli moje..
kako da docaram ti koliko mi nedostajes...
i kako bi voleo da si pored mene tu.

 
SJAJ U TRAVI

Ništa ne može vratiti sjaj jesenjoj travi
ni procvalom cvijeću
Ne tražimo ono što ne možemo naći
Zaboravimo ideale i sve što boli
Zaboravimo da smo se gledali
da smo se smijali
Zaboravimo da smo se čekali
i da smo bili krivi
Pomirimo se sa sutrašnjim danom
sa svim onim danima koji će doći
a u prvi sumrak zatvorit ću oči
i neću gledati zvijezde i maštati o tebi
zaboravit ću sve ideale, sve što izgara i boli
gledajuć˘ kako odlaziš u sjaju jesenje trave
sve dalje, sve dalje
Makar ništa ne ostalo od sjaja jesenje trave
ni raskoši jednog cvijeta
ne smijemo tugovati
već naći snage u onom što je ostalo.

Ako se ikada budemo sreli
Priđimo jedno drugom i dignimo čaše
Za sve one koji se vole, kada
mi to nismo smjeli.
lovedu-1-3.jpg
 
MOME ANĐELU


K'o ljupki cv'jetak nježni, čednu, bajnu i milu
Iz jata zvjezdica sjajnih snio te anđ'o svet,
I tvome oku dao božanstvo, moć i silu,
Što s dveri duše moje pjesmici širi let.

U divljoj borbi sv'jeta, tvoja me ljubav diže
I vrelom snage bujne talasa moju grud;
Otkako tebe poznah nebu sam, Bogu bliže,
Molim se i uznosim njegov pravedni sud.

Moja se vjera budi, sreća mi snove zlati
Kad gledam sv'jetlu zoru čarobnog lica tvog;
I u snu i na javi moja te duša prati
I tebi v'jence plete moje ljubavi Bog!...

A.Santic
 
Fiesta



I čaše su bile prazne

I flaša razbijena

I krevet raspremljen

I vrata zatvorena

I sve staklene zvezde

Sreće i lepote

Treptale su u prašini

Nepočišćene sobe

I bio sam mrtav pijan

I lud od radosti

I ti živa pijana

Gola u mom zagrljaju.


Žak Prever
 
Obletao je oko mene
Za vreme mnogih meseca dana i časova
I stavio je najzad svoju ruku na moje grudi
Nazivajući me svojim malim malim srcem
Istrgao mi je obećanje
Kao što se istrže cvet iz zemlje
I zadržao ga u svome sećanju
Kao što se čuva cvet u zimskoj bašti
A ja
Zaboravila sam na svoje obećanje
I cvet je brzo svenuo
Oči su mu se iskolačile
Pogledao me je popreko
I uvredio teško
A drugi je došao i nije mi ništa tražio
Ali me je celu obuhvatio pogledom
U času za njega bila sam naga
Od glave do pete
I kad me je svukao
Dopustila sam mu da od mene čini šta hoće
A nisam znala ni ko je on.



Žak Prever
 
Cekaj me - Konstantin Simonov(recituje Rade Serbedzija)

Čekaj me i ja ću sigurno doći
Samo me čekaj dugo
Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom
Čekaj i kada vrućine zapeku
I kada mećava briše
Čekaj i kada druge niko ne bude čekao više
Čekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka
Čekaj me i kada čekanje dojadi svakome koji čeka
Čekaj me i ja ću sigurno doći

Ne slušaj kada ti kažu da je vreme da zaboraviš
I da te nade lažu
Nek poveruju i sin i mati da više ne postojim
Neka se tako umore čekati i svi drugovi moji
I gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta

Čekaj
I nemoj sesti s njima
I nemoj piti ništa
Čekaj me i ja ću sigurno doći
Sve smrti me ubiti neće

Nek rekne ko me čekao nije taj je imao sreće
Ko čekati ne zna
Taj neće shvatiti niti će znati drugi
Da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim
Nas dvoje samo znat ćemo kako preživjeh vatru kletu
Naprosto ti si čekati znala kao niko na svetu.
 
Desanka Maksimovic

PREDOSECANJE

Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleca dusu mi opi,
opi, pa zudno udisah zrak.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.

Poznala sam te u zvonki dan,
dan pijan, svezi mek.
Cinjase mi se vec odavno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proleca dah;
kad dan je cas rumen, cas setan, cas bled,
kad sretno je i tuzno u isti mah.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ces biti mi drag,drag u zivotu celom.
 
Ljubavi!
Da... ja tebe zovem baš tako ,,ljubavi,,
A, tako bih htela da se sada, ovog trena naslonim na tvoje grudi.
Kako bih želela.
Da te stavim uza se i tako sjedinimo naše dve duše.
Znaš li da si moja srodna duša?
Ti si ta moja ljubav koju sam tražila u svojim stranicama života.

Ne, nemoj nikada suzu puštati za mojom tugom.
Pa ja i kad tugujem, tebe volim ljubavi.
I poslaću ti vetrove, prijatelje moje.
Da ti suzu obrišu.
Da ti lice miluju
Da ti pozdrave donesu.

Ljubavi!
Dođi i ostani u mom naručju.
Ne idi odatle.
Budi tu.
Ostani tu zauvek
I pogledaj me u oči, upamti ih, dobro ih upamti.
One će ti sve o meni reći.
I veruj samo mojim očima,
ponekad ne veruj mojim pričama.
Seti se tada i reci mi, ja samo tvojim očima verujem.

LJubavi,
Volim te !
 
Čežnja

Sanjam da ćeš doći:
Jer mirišu noći, a drveće lista,
I novo se cvijeće svakog jutra rodi;
Jer osmijesi ljupki igraju po vodi,
I proljetnjim nebom što od sreće blista;

Jer pupe topole, i kao da hoće
K nebu, pune tople, nabujale žudi;
Jer u duši bilja ljubav se već budi,
I mirisnim snijegom osulo se voće;

Jer zbog tebe čežnje u vazduhu plove;
Svu prirodu Gospod za tvoj doček kiti.
Cvijeće, vode, magle, jablanovi viti,
Sve okolo mene čeka te i zove.

Dođi! Snovi moji u gustome roju
Tebi lete. Dođi, bez tebe se pati!
Dođi! Sve kraj mene osmijeh će ti dati
I u svemu čežnju opazićeš moju.

Desanka Maksimovic
 
PRIJE

Prije no što sam te ljubio ništa ne bijaše moje:
teturao sam ulicama i stvarima:
ništa ne bijaše važno, a sve bez imena
svijet je bio od zraka koji je čekao.

Upoznao sam salone pepeljaste,
tunele nastanjene mjesečinom,
hangare okrutne koji su se opraštali,
pitanja što su ustrajala u pijesku.

Sve bijaše prazno, mrtvo i nijemo,
palo, napušteno i propalo,
sve bijaše neotuđivo strano,

sve bijaše tuđe i ničije,
dok tvoja ljepota i tvoje siromaštvo
ne ispuniše jesen darovima.

Pablo Neruda...
 
NE VJERUJ

Ne veruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime, –

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te! U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi t’jelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše!
 
Opravdanje


Srce moje misli večito
neku tužnu misao.
I ma šta sa mnom bilo:
budem li kome postala
žena verna,
ili dragana čija,
ili ma šta drugo;
ili budem uvek smerna
sanjalica ostala.
Bude li duša moja sveto sedište
jedne ljubavi;
ili srce moje bolno središte
svih nežnosti,
ti mene uvek voli:

Jer srce moje misli večito
neku tužnu misao
što mene jedino boli.

I ma čega da se latim,
plemenitog ili zlog:
mognem li zbog drugih da patim,
ili budem neku sreću srca svog
tuđim bolom kupila;
budem li katkad praštala,
ili se budem uvek svetila,
znaj da sam grehove sve
već davno iskupila,
znaj da sam već davno
zbog svega ispaštala,
i uvek mi oprosti:

Jer srce moje misli večito
neku tužnu misao
što mene jedino žalosti.

Desanka Maksimovic
 
Slutnje

Mada je oko mene proleće
i duše cvate u nadu;
kroz mene se kradu
slutnje zle:
čega me strah? Dogodiće se sve
i - boleće.

I niko mi ne može pomoći,
jer to se neće zbiti
po danu, niti
u vrtu kom;
već negde u srcu mom,
po noći.

DEsanka Maksimovic
 
Ozdravljenje

Dugo sam bolovala od ljubavi
i činilo mi se važno vrlo
da li ima negde ili ne
nečega čega nema.


A od jutros sve
razumem čudesno,
i mislim da je umesno
udesila priroda ili slučaj naneo
te nisam uvek draga bivala
čoveku koji bi mi čeznje zaneo
za nečim čega nema.


U zamišljene sreće maženju
istrošilo bi mi se srca pola,
utopila bi mi se duša u traženju
nečega čega nema.

Sad jedino kao nad srećom strepim:
da li će ovaj dan svanuti
oblačnim ili lepim,
jer znam, ništa mi ne može doneti
nečega čega nema.

Desanka Maksimovic
 
Oziljak


Ima u duši mojoj ožiljak koji samo u snu boli.

Danju se smejem i ne osećam ga, a u noć on nejasno tišti hladnoćom uspomene na neku smrt.

I ne znam od kog bola je on ostao i da li je bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dušu.

I često se bojim: možda on nije trag prošlosti, možda je tamna slutnja na nešto bolno što dušu očekuje.

Desanka Maksimovic
 
Jedno uverenje


Moram ti lepe večeri neke

Zenice tople zgledati do dna,

Pa ti na kapke providne, meke,

Lagano kao milovanje sna

Spustiti usne.



Moram, kad jednom opazim da me

S radošću srećeš poslednji put,

Uz tihu pesmu na tvoje rame,

Taj tako čudno primamljiv kut,

Spustiti glavu.



Tako ćeš lepih jutara nekih

Pružajuć drugoj zenica dna

Reći: «O, gde su oni meki,

Slični milošti lakoga sna

Poljupci njeni?»



Tako ćeš posle lutanja razna

Osamljen kad se vidiš prvi put,

Reći: »O, gde je ona mazna

Ramena moga na osamljen kut

Da spusti glavu?»


Desanka Maksimovic
 
Dusu mi pokloni


Dušu mi pokloni.
Pričaj mi svoje snove u tami,
pričaj mi detinjstva sećanja.
Želi i ti da budeš uza me
do poslednjeg dana.
Dušu mi pokloni i zadnju joj
česticu svaku
i najlakši dašak svaki
njenog bezdana.

O daj mi svojih suza,
noćnih nejasnih muka,
pričaj šta srce ti najčešće sanja.
Drhti od iznenadnog zvuka
moga koraka i glasa.
Želi i ti u mom zagrljaju
da i posle smrti časa
ostanu ti na mene sećanja.

Desanka Maksimovic
 
Odgovor

Pomisli sve što ti je uteha.

Poveruj kako sam ja kriva

Što u meni još pre rođenja,

Pre detinjstva i pre mladosti

Gori bolna i živa

Strast da svoje i tuđe radosti

Pretvaram u bol.



Ili, kada gorku ovu

Od mene dobiješ vest,

Pomisli da je isti ceo svet,

I bolnu o meni svest

Uzberi kao otrovan cvet i baci je na drum.



I pomisli samo

Kako mene nije ni bilo,

Kako sam ja samu sebe izumela

Samo da bi me ti veleo,

Samo da bih umela

Biti san tvoj o meni,

Tvoj san koji me je gorko boleo.

Desanka Maksimovic
 
S tobom

S Tobom pesma svaka
smisao dublji ima,
i svaka prica ...
svoj sretan kraj.

Ti znaš da ljude voliš,
ti znaš, osmeh da vratiš,
a kad boli dugo,
dugo da patiš.

S Tobom je istina
samo jedna
i put jedan je samo
koji do vecnosti vodi,
to staza je ljubavi,
s Tobom ona je,
put ka slobodi.
Kada covek dublje zagleda u dusu sveta
lako shvati da na svetu uvek postoji
jedna osoba koja ceka onu drugu,
bilo to nasred neke pustinje
ili nasred nekog velikog grada...
I kada se te osobe sretnu
i njihovi pogledi se ukrste,
sva proslost i sva buducnost
gube svaki znacaj...
i samo postoji taj trenutak..."

(Paulo Koeljo - Alhemicar)
 
Volim te,
zar ti nisu
dovoljne te
reči
što sa usana
mojih
znaju
poteći
moram ti
reći
da te volim
jako, kao
leptir cvet,
kao pčela med.
kao ptica svoje jato,
al, ja te volim..
kao najsnažnije
ZLATO....

113049.jpg
 
Ima dana

Ima dana satkanih od snova,
ima dana spletenih od sećanja,
kao pletenice devojačke.
Raspletu se uspomene kao kosa,
rasplinu se tuge kao magla,
i u srcu nikne rumen cvet
od ljubavi zaspale,
od ljubavi sačuvane
od zaborava, za večnost.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top