Eh...

[Daringo]

samo moje ime
na tvojim usnama
prene me iz mrtvila...
samo par slova
koja su ti sišla sa usana
podsjete me da živim,
samo na tren zasjaji iskra
u mojim očima
kada čujem svoje ime
na tvojim usnama...
zatitram, zadrhtim,
pa opet postajem paučina
dok ponovo ne osjetim
tvoje usne
na mojim usnama...

 

[Nemir]

Muzika si sto meni
neobicnim strunama
neprestalno svira
po dirkama duse
tiho mi prebira
Danju nocu
docekujem jutra
s tobom
necu ti reci:
Idi nemogu
sa tobom
Ja sam
uvek
s tobom
kao s Bogom
Nikada se ne pomirih
mislju da te nemam
u krvi te previse imam
Teces mi kroz vene
i deo si duso moje
duse neodvojiv
deo mene ....
Nemir

 

[Meedena]

Ni bogova ni molitava....

Pa ipak biva ponekad da čujem
Nešto kao molitveni šapat u sebi.

To se moja stara i večno živa želja
Javlja odnekud iz dubina
I tihim glasom traži malo mesta
U nekom od beskrajnih vrtova rajskih,
Gde bih najposle našao ono
Što sam oduvek uzalud trazio ovde:
Širinu i prostranstvo, otvoren vidik,
Malo slobodnog daha.

I.Andrić

 

[Nemir]

 

[White Satin]

"...Ne slutis koliko volim te danas,
ni sta se iza moga i tvog lica krije.
Vekovi se tope i umiru za nas,
secanje na nesto sto bilo je, a nije..."

 

[Neponovljiva Gracija]

Žena - Desanka Maksimović

Srce mi je milosti izvor;
moje reči se uz rane previjaju
kao listovi lekovitog bilja,
koraci mi umeju da vode
i one što lutaju bez cilja.

Mene privlače oči nesrećnika
i čela samoubica
nesanicom ispijena.
Sa mog čita se lica
da sam deset puta sestra
pa jednom žena.

Ne bih mogla voleti bez tuge.
Rodjena sam da na krilu nišem
bolove čije dok ih ne ublažim,
rodjena nad čijim snovima
nemirnim da uplašeno dišem.

Ne bih mogla voleti bez tuge
ni radosna priviti na nedra.
Ne bih mogla pružiti ruku
onom kom laka su jutra,
a uzglavlja vedra.

Rodjena sam da živim za drugog.
Preliva se samilost srcu preko rubova.
Na dlanima mi piše da umeju da vidaju,
u očima da umeju da greju,
na usnama da gorčinu skidaju.

 

[Nemir]

 

[Dama Herc]

Nisi uspeo skriti

Oka

Drhtaj.

Nebo u njemu

Ostalo je vedro.


Za mene.

 

[Neponovljiva Gracija]

MOJA JE DUSA OBLAK JESENJI

Moja je dusa jesenji oblak,
Oblak rastrgan,
Kao krpa. Bacen na nebo.
Ja volim oblake, u jesen.

Lice mi je, mrko, suncem spaljeno.
Moje oci u oblake gledaju.
A misao?
Misao je upravljena k tebi.

 

[Neponovljiva Gracija]

MALENA

POKAZI MI MALENA,
SITNA BELA ZRNCA
BESKRAJA....
POKAZI MI VELIKU...
ZLATNU REKU,
SA VISINE....
DOLINU ZALIVENU,
SUNCANIM SJAJEM
I ZVEZDANOM KISOM....
POKAZI MI ZRAKU SVETLOSTI,
STO JE PROLETELA NEGDE,
U MOJOJ BLIZINI...
IL DUBOKU DUBINU,
STO ZJAPI U TISINI....
POKAZI MI PLAMEN,
ILI ZAR MOGA SRCA,
STO TINJA I GORI
U NASOJ BESKONACNOSTI...
POKAZI MI MALENA DUSU...
STO U BEZBROJ ZVEZDA,
POPUT BELOG
I ZUTOG ZLATA,
NEZNO TREPERI....

MA POKAZI MI MALENA,
LJUBAV...
KOJOJ SAM PREDAO,
SVE SVOJE NEZNOSTI...

DA... MALENA...
POKAZI MI LJUBAV,
JER NJU ZELIM VIDETI...

 

[Neponovljiva Gracija]

OBNOVA

Hocu na jednom svecanom opelu
Da sahranim ono sto prosloscu zovu.
I da ti donesem tada dusu novu,
Bez ijedne pege negdasnje-svu belu.

I hocu da onog casa, kad na mene
Padnu kose tvoje i poljubac jedan,
Budem kao nekad bezazlen i cedan,
Da prvi put poznam car ljubljene zene.

I da sav u tvojoj beskonacnoj moci,
Ocaran, bez svega sto me davno gusi,
Osecam pod sjajem ove prve noci
Kako se u mojoj obnovljenoj dusi,

Uz veselu pesmu razdraganih gnezda
Dok susti topola i mirise lipa
I radosno nebo mesecinu sipa.
Tajanstveno radja novo jato zvezda...

Milan Rakic

 

[karpos]

Ova ljubav nije patnja
ali ipak uzrokuje bol.
Ova ljubav nije savrsena
ali ipak je sve sto zelim.
Ova ljubav nije iskazana
ali ipak je jaka.
Za ovu ljubav niko ne zna
ali ipak postoji.

 

[Neponovljiva Gracija]

SLOBODA

Evo ti tvoja sloboda
i lutaj od nemila do nedraga,
prekrsti vec poznate ulice,
vrati se putu bez cilja
i neka te svaka kafana blagosilja
i sve prazne price ,davno ispricane,
dosadne za moje usi
i pij
popij i za moju dusu,
za sve snove koje sam htela
sa tobom da dozivim
sve srusi
i ne osecaj se krivim.

Ljubi usput i bez smisla
i nudi telo bez duse
jer isto ces i dobiti,
ne moze se tek tako voleti.
i pij
popij za mene
za nasu ljubav
u najvecoj strasti sahranjenu,
za svoju slobodu toliko zeljnu

 

[Nemir]

"Samo ti ispod ovog plavog neba
znas mi dusu taknuti "

 

[Neponovljiva Gracija]

"ZBOGOM "

Zbogom ! ...Nikada mozda necu
Tvoj niti vise cuti glas,
Nikada nece ruka moja ,
Grleci tebe u samoci
Rasplesti tvoju gustu vlas;
Niti ce ikada vise moci
Carobna senka tavne noci
U zagrljaju naci nas ...
I sve to zasto?Ja sam znao:
Tuga i radost-sve je san .
I dok sam slatki san snivo’
s dragoscu ja sam ocekivo
Rastanka naseg tuzan dan.

Tako pobozno fakir pada.
Sluzeci verno Bogu svom :
Svrsetak igre smrt mu sprema,
Al on od smrti straha nema ,
Nego se gordo sreta sa njom.

Vojislav Ilic

 

[Nemir]

Mozes mi ponovo reci da bi mi srce u kutiji dao
Da ga pored kreveta cuvam
dok na barsunu kao na odru
Mirno pocivaju snovi
A ja bih mogla.
Mogla bi da ti kazem da te jos uvek sanjam, da te jos uvek volim,
Ali reci nista necu, cutacu,
Jer ja i kada cutim - cutim o tebi

 

[Daringo]

Htjela si riječi, riječi i riječi,
Htjela si odgovore…
Srce je čulo,
Što ti usne traže;
Sada, tako neopisivo, moje riječi bole me…
I bole, i bole…
I dozivam onu tišinu od prije…
Uzalud...
Htjela si riječi,
One sada bole me…
Bole mene...

 

[Nemir]

 

[karpos]

Vidim te u snovima
Vidim te na javi
U zraku sunca
Senci u travi
Vidim te i u tami noći
I onda kada sklopim oči
U šumu reke čujem ti glas
Jedini si moj spas
Spas od tuge i boli
Jer te ovo srce voli
Volim te do beskraja
Volim te i mnogo više
Tvoje ime .......
Na srcu mi piše

 

[Dama Herc]

Volela bih...

Ponekad bih volela jednostavno da nestanem na tren..
da provirim u neki drugi svet, da budem negde drugde..
Drugi Grad.. druge Ljude...

Ponekad bih volela da nisam ono sto jesam ..
Odrasla Zena, a u dusi jos uvek devojcica
Za neke stvari prezrela, za neke jos naivna..

Volela bih stvarno da nisam ono sto jesam ..
radoznala…tvrdoglava..
Manje bi me glava bolela…

Volela bih ponekad da zivim opustenije..
da zivim za danas…da ne mislim na sutra..
Ali ne mogu… jer kada legnem u krevet ..planiram vec sutrasnji dan..

Volela bih zaista nesto..
ali najgore je kad ni sam ne znas sta bi voleo i zbog cega !?

 

[*Sophie*]

Cini mi se da sam te morao voleti...

Cini mi se da sam te morao voleti na bezbroj nacina,bezbroj puta,
U zivotu nakon zivota,u dobu nakon doba,zauvek.
Moje opcinjeno srce je napravilo i iznova stvorilo ogrlicu pesama
Primi je kao dar i nosi oko vrata na svoje razlicite nacine
U zivotu nakon zivota,u dobu nakon doba,zauvek.

Kad god cujem stare price o ljubavi,to je stolecima star bol,
Ta stara prica o razdvojenosti ili zajednickom zivotu,
Kao sto uvek gledam iznova u proslost,na kraju uvek ti iskrsnes
Prekrivac sjaja polarne zvezde koja isijava kroz tamu vremena:
Postajes simbol onoga sto se pamti zauvek.

Ti i ja plutamo na ovom mlazu koji dolazi iz izvora
Srca vremena ljubavi jednog prema drugom.
Igrali smo uz milion drugih ljubavnika,deleci istu
stidljivu dragost zbog sastanka,iste potresene suze rastanka-
Stara ljubav,ali u obliku koji se radja i radja iznova.

Danas je ta sila pred tvojim nogama,pronasavsi svoj kraj u tebi,
Ljubav coveka svih vremena,proslosti i vecnosti:
Univerzalna prica,univerzalna tuga,univerzalni zivot.
Secanja na sve ljubavi spajaju se sa ovom nasom ljubavlju-
I pesme svih pesnika,proslosti i vecnosti.

-Rabindranat Tagore-

 

[majska_maja]

eh...sta bih dala da zivot nije morao jos i to...da me baci,da natrapam na tebe..i ovako nadrapam!

 

[Nemir]

Dal ljubav boli
dal ovo sto iznutra vristi
nenormalno voli
Ponekad stojimo
jedno nasparam drugog
potpuno nagi i goli
Ni noz vremena nista nemoze
kad tu si tetoviran ispod koze ....
Nemir

 

[Neponovljiva Gracija]

Srcu mome tvoje su grudi dovoljne,
a slobodi tvojoj pristaju krila moja.
Iz usta će mojih nebu stići
sve što bijaše uspavano na duši tvojoj.

U tebi je svakodnevna iluzija.
Dolaziš kao rosa cvjetnim krunama.
Tvoja odsutnost obzorje potkopava.
Vječno poput vala bježiš.

Rekoh da si pjevala na vjetru
kao borovi i kao jarboli.
Poput njih si uzvišena i šutljiva.
I namah se rastužiš, kao pred putovanje.

Prihvatljiva si poput puta znana.
Nastanjuju te odjeci i glasovi sjetni.
Probudih se, i ponekad se sele i bježe
ptice što su ti u duši spavale.


Pablo Neruda

 

[karpos]

Ja te ne volim rečima već svojim srcem...
ja ti i ne pričam o lepom danu i sreći...
sve što želim da ti kažem...
srce će ti moje reći...
Ja te ne ljubim usnama već svojom dušom,
i ne krijem osećaje svoje,
da te stvarno dušo volim ...
nek ti kaže srce moje...
ja te ne želim grliti rukama ko drugi
ja kad grlim, grlim bićem celim...
a svu ljubav srca mog...
hoću da podelim sa tobom...
ljubavi moja...