Quantcast

Eh...

Nemir

Iskusan
Poruka
6.293
Iako nisam neki pesnik
poeziju i rimu da pišem,
da reci u stihove slazem,
postoji nešto sto kroz pesmu
želim da ti kažem.

Iako nisam taj talas
koji se kroz buru kreće,
ili olujni vetar
koji slučajno sa puta skrece,
možda sam neki zalutali putnik
koji trazi – samo malo sreće ?

Iako nisam sunce
koje će da te greje
niti ovaj sneg
sto bez prestanka veje,
ni zora koja već odavno svice,
možda sam malo zaljubljeno biće ?

Iako možda nisam zvezda
koja pada i ostavlja
blistavi trag za sobom,
možda sam slepi putnik
koji bez snage
stoji tu pred tobom ?!

Iako nisam blagi vetar
koji sa istoka stize,
koji želi da ti pridje
bar malo blize ;
iako nisam rosa
koja se jutrom budi,
ne znam da li sam pesnik
il’ se zalud trudim ?!

Iako nisam sena
koja te u tisini prati
i zvuk koji kroz vreme
želi da te vrati,
možda sam tajni poznanik
koji želi da te pamti ?

Iako nisam možda
ništa od svega toga,
možda sam skrivena pahulja
iza sneznih bregova,
a možda tajna koja se
krije između ovih redova !
 
Poruka
9.882
Ko je to razapeo dugu
između dva brda i dvanaest boja,
divan, šaren poprug,
za nevidljivog onog ždrepca
što ne čuje ponekad vrh polja,
pod čijim se nogama šume zanjišu
kao nejake vlati trave vižljave?

Ko je to razapeo dugu
između dva brda, u dvanaest boja,
divnu mrežu šarenu
za nedolazeća jata srebrnih oblaka
što se bacakaju i plove
u dubokom plavetnilu neba,
kao u prozračnoj vodi okeanskoj?

Ko je to razapeo dugu,
između dva brda u dvanaest boja,
zastavu divnu, šarenu,
za nadolazeću radost na Zemlji?
Kao slomljena stakla sjaj se u travi prosuo,
cvetovi lica ozarena ka nebu dižu,
radosne im iskre na laticama.

Eladan
 

MELLZINJA

Primećen član
Poruka
769
Mozda kada se na zemlju spustish
i kada pogledash svet oko sebe...
Mozda kada koju suzu pustish
i kada prestanesh da volish samo sebe....
Mozda kada tvoj pogled dobije neki smisao
i izgubi tu mrachnu prazninu....
Mozda kada prestanesh da zivish samo da bi disao,
vec da bi upoznao ljubav,toplinu i blizinu...
Mozda ako mi posvetish paznje jer chovek mishljenje menja..
Mozda ako mi pokazesh da ti je stalo
i uchinish da zaboravim na sva razocharenja...
Mozda cesh i ti voleti jako....
Mozda cu ti tada priznati da te.....
Ma ti ionako nishta od ovoga ne razumesh.......

Samo za tebe.....dusho moja...
 

Nemir

Iskusan
Poruka
6.293
Dobrodosli :D Drago mi je da vam se dopadaju stihovi....Sretan vam Bozic! Prvi je o tebi, ali nedoredjen.
Ono čega nema ostaje i peče.

Drugi je o tebi. Jabuke i voda
drhte u daljini dok uza me hodaš.

Treći je o tebi. Ne poznam ga više.
Samo svjetlo munje, vedro crne kiše.

Cetvrti je o tebi. Ne vidim ti oči.
Tragovi u blatu, koraci u noći.

Peti je o tebi, a ti si daleko
do mrtvoga mora otišla si rijekom.

Šesti je o tebi, kao da te ima,
kao da si ovdje. Veče je, i zima.

Sedmi je o tebi, jedva da ga čujem.
Pod grlom u mesu skriva se. I ruje.

Osmi je o tebi. Govori i ćuti.
Ponavlja ga ptica. Ti ga nećeš čuti.




**********************************
Ko zna (ah, nitko, nitko ništa ne zna,
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti velim,
Ali, ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru zivota sto vjecno kipi,
Sto vjecno hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -

I kad prođe vjecnost zvjezdanijim putem,
Jedna vjecnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uvece pojavit
Prekrasna u plavom,
Ne sluteci da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove cudne rime,
Oh, ja neću znati, ceznjo moje biti,
Niti tvoje ime!

Pa ako i dusa u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglusiti razum
Sve sto slutnja sapne;
Kod vecernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vezu
stari lanci.

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono sto je bilo:
I radost i tugu.
I sinut će oci, naći će se ruke,
I srce se dici -
I slijepi za stope bivšeg zivota
Njima ćemo ići.

Ko zna (ah, nitko, nitko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trag istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti - velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim
*********************************************
SAN

1

To je ta muzika lisca

Stalno prisustvo zvukova

koji nas razapinju



Slepi za ovo teško vece

Kao nezne niti zategnuti smo

između sna i ljubavi



Casovi su to kad se dusa

Puni kao vrc teskobom i tugom

sami smo o sami smo



Tiha jeza u nama kao da hoće

Kao da želi da odletimo

krilima crne ptice



2

Zapisujem ovaj trenutak

Pre svakog sna pre gorcine

budan vidim svet pozuteo



Koliko vrtoglavog vremena prođe

Od jednog do drugog sna

lepa zivotinjo krvozednice



Lelujamo kroz ovaj zivot i

Kao skamenjene kapi ostajemo

u zutom podnevu dana



Kao mravi usnama smo vezani

Za gipki vrat žene na zalu

setna muziko morska



3



Iscekujemo danima sabiremo sebe

Otupljenih žena cekamo oprostaj

boje smrti kakve li su



Probudi se devojcice moja iz svojih

Sopstvenih senki svetlosti bez sjaja

doticem tvoje srce mrtvo



Dokoracava tamnozeleni trak trulezi

Govorim te svetlosti neznana govorim

da bih te nadziveo



4



Neću docekati neću sigurno znam

Taj koralni zvuk bistrine

grcevito se stežu prsti



Kosmos oslepeo za hiljadu godina

Zestoko nas bije nevidljivim prstom

šta smo ispod kupole



Ostajemo zaboravljeni daleki

Sve manje se doticemo rukama

sve vise zakopavamo u sebe
 

Nemir

Iskusan
Poruka
6.293
SAN ILI JAVA
Vidim crvenu jesen,
prosula se duž šuma,
zlatna joj kosa pala i zakitila travu...
U smedem ruhu hrast
sav raskošan i zanesen
šara mi granice smisla
i krajnjeg besmisla uma,
i ne znam da li sve vidim
kroz san ili kroz javu...

Cujem jelenju riku,
razleže se i jeci,
navlaci se k'o plašt i priziva i zove...
Tupi udarci roga
privlace lovacku kliku
i dok na pustoj cuki
lovac vec pripremljen kleci,
ja ne znam da li sve cujem
kroz javu ili kroz snove...

Nazirem lik u daljini,
maglicast obris vesnika,
kako u sneno jutro polako podiže glavu...
I znam, i on se vidi,
i isto mu se cini,
da ne postoji prolaznost
za coveka i pesnika,
i ne znam da li to znam
kroz snove ili kroz javu...

Rekla bih, neka plava
i zlatnim protkana rima
po snovima mi luta i šara moje stvarnosti...
Rekla bih, moja java
napojena je snima...
Šareno spletenim snima, tim slikama... realnosti...

Dok nekom sivi dani polako postaju sivlji,
drugi sve isto živi u spletu duginih tkanja.
Koji je od njih živ?
Koji je od njih življi?
Verujem, covek je živ onoliko koliko sanja.











Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje sebe objasnjava biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim je zbog reci koje peku grlo
volim je usima
treba ici do kraja sveta i naci rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje lice na ove ovde
Zbog ljudi koji bez cela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci trgova budim je
zbog manufakturnih pejzaza javnih parkova
budim je zbog ove nase planete koja ce mozda biti mina u raskrvavljenom nebu
Zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo vise veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla : neka me trazi i vidi da me nema
ta zena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavsi suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer ce se probuditi drugcija i nova
uzalud je budim
jer njena usta nece moci da je kazu
uzalud je budim
ti znas voda protice ali ne kaze nista
uzalud je budim
treba obecati izgubljenom imenu necije lice u pesku
 

Nemir

Iskusan
Poruka
6.293
Hvala na pitanju ako sam dobro razumela -dobro sam :) ...Gde baš na tebe da naletim
tako nežnog ,romantičnog,odanog,
tako iskrenog, šaljivog,zavodljivog...
Sad pišem pesme i sebi se svetim,
jer ne smem gore,odavno mi zabranjeno da letim...
I dodje mi ,stvarno mi dodje da ljubav ošamarim.
Na moje srce uvek lagano nagaziš,
hteo bi da me ukradeš,
odvedeš i svoju ljubav naplatiš.
U meni čuče nemiri i snovi,kiše i oluje,
od ljubavi bežim a ona uvek tu je...
U svetu svom sam ,daleko od tebe,
gde živim za da ,a govorim ne...hm,
ko razume ,shvatiće...
...Gde baš na tebe da naletim
tako nežnog ,romantičnog,odanog,
tako iskrenog, šaljivog,zavodljivog...
Voliš mi ime i moje rime,a ja to ne želim,
bar ne tako jako,shvati me...
Da li postoji način da ti to zabranim,
da li postoji glas koji će
umesto mene reći:''ZAUVEK NESTANI
 

Nemir

Iskusan
Poruka
6.293
U moru ljubavi tvoje,
tom moru večitog leda,
gde kompas jedan je lik,
tamo gde svetionici ne postoje,
gde samo se u sante gleda,
potonuh kao Titanik.

Stotinu metara pod vodom,
kao u najgorem snu,
gde vladaju tuga i strah
potpuno opčinjen tobom
dugo sam plutao po dnu
boreći se za emotivni dah

Živeh kao u romanu,
gde suza suzu stiže,
gde zrno se sreće ne vidi,
gde kada okreneš stranu,
tuzi priđeš još bliže,
a od bola telo zabridi.

Bez pružene ruke tvoje,
jedine ruke spasa
i bekstva sa večnog dna,
prokleto najdraže moje,
ostavi me da tuga me talasa,
da živim bez svoga sna.

Do zadnje iskre života,
verovah da tako će biti,
da ništa se menjati neće,
al ona Božija dobrota
iz ničeg se zna pojaviti
i obasuti prahom sreće.

Sada kad prošlo je sve,
kad strasti su pale na dno
i sećanja lagano blede,
ne mogu a da ne pitam se,
šta mi je trebalo to,
da l' ljubavi toliko vrde?

Toliko bola i tuge,
hodanja po užasu i stravi
i moru košmarnog znoja,
nespavane noći duge,
zbog jedne kapi ljubavi
od tebe što nisi moja.

Dođe mi da ovom glavom,
najjačom mogućom snagom
udarim u najtvrđi zid,
jer znam da s' punim pravom
idući te prošlosti tragom,
osećam sopstvenu stid.

No život je najveća škola
gde znanje prosto vri,
ne,neću da kukam i molim,
jer s' knjigom tuge i bola
koju si mi napisala ti,
znaću koga treba da volim.

Z.Jović
 

Nemir

Iskusan
Poruka
6.293



Pokloni tvoj osmeh tamo nekoj drugoj,
i petoj, i sedmoj,
pokloni ga onima koje ce znati da ga vrate,
onima koje ne vole cekanje,
kojima nije problem da svojim osmehom uzvrate
odmah, bez razmišljanja,
a da ga prime još manje.
Pokloni ga njima, meni nemoj,
jer moj osmeh predugo sanja
dok ne ugleda svitanje,
predugo cezne da izleti,
predugo plete šarene duge,
predugo trepti dok ne sine,
a za sve to vreme
moje usne su neme.
Zato me zaboravi
jer ja nisam kao te druge,
ja sam iz neke sasvim druge šeme.

Nemoj da mi uputis vise
nijednu rec,
cak i ako to želiš.
Sve reci mogu da imaju i drugo lice,
i šta ako ti to prekasno shvatiš
i poželiš da ih vratiš
i pricuvaš za neku drugu zgodu
kad vidiš šta u mojim ocima piše,
pa se sneveseliš,
a vec je kasno, vec si ih pustio da odu?
Ne, nemoj mi reci ni jednu rec više,
bojim se da ce i moje reci da poteku
izazvane tvojim
pa ce da se sliju u mocnu reku
i da teku i teku...
Tako se bojim
da ce iz mene bujica da provali,
da mi nece biti dovoljno sve vreme u našem veku
da iskažem sve što smo do sad otcutali
 

Nemir

Iskusan
Poruka
6.293
Pablo Neruda

AKO ME ZABORAVIS

Hoću da znam
jednu stvar.

Znaš kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo klade,
sve me odvodi tebi
kao da je sve sto postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput barcica sto plove
ka ostrvima tvojim koja me cekaju.

E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestanes da me volis
i ja ću prestati tebe da volim malo-pomalo.
Ako me odjednom zaboravis
ne trazi me
jer bih te ja već zaboravio.

Ako smatras dugim i ludim
vetar zastava
sto prolazi kroz moj zivot
i odlucis
da me ostavis¡ na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da ću toga dana,
toga casa dici ruke
iscupati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.

Ali ako svaki dan,
svaki sat,
pristanes da mi budes sudbina
s neumoljivom slascu,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana trazeci me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni ništa nije ugaseno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok živim bit će u tvojim rukama
ne napustajuci moje.

 

Nemir

Iskusan
Poruka
6.293
UMRE LI MI GLAS...

Umre li mi glas na kopnu,
ponesite ga dolje k moru
i pustite ga na obali.

Ponesite ga dolje k moru,
imenujte ga kapetanom
jednog bijelog ratnog broda.

O moj glase, ukrašen si
svim pomorskim znakovima;
iznad srca stoji sidro,
iznad sidra jedna zvijezda,
iznad zvijezde eto vjetar,
iznad vjetra bijela jedra







Trebaju mi noćas jedne ruke
da mi dodirnu lice i rub usne
da pređu preko moga vrata
grudi,struka i stomaka
Trebaju mi te nemirne oči
što kroz zid me gledaju i zamišljaju
kako bi bilo ,kad bi se dogodilo
Treba mi reč ,nežna i jaka kao moja želja
u tamnoj noći,bez trunke meseca
zažmuri i oseti isto što i ja
i kao i ja ,još uvek ne otvaraš oči i zamišljaš
ne znam te, a ni ti mene ne znaš
trebam te a i ti mene trebaš









Pitanje

Ima li smisla čekati san
kada znaš da ti neće doći
može li iko usporiti vrijeme,
kada zna da će brzo proći
ima li smisla gajiti nade
kad nezahvalnost im dobro znaš
i pjevati sreći balade
kad do tebe joj nije stalo
I da li je smisao laž
što obavija sjene života
odsjaj zlatnog omota
sopstvenog očaja zabluda
I ima li smisao smisla?
I da li bi opasno bilo
bez utjeha životnih živjeti
što kriju životno sivilo
Prezrenih ljepota na hiljade
ti ludi svijete nudiš
ali sve su tamo zablude
jer upravo ti sudiš
ko na njih ima pravo
a za većinu ljudi one
ostaju samo san.
Ima li smisao smisla?


 

Nemir

Iskusan
Poruka
6.293
LJUBAVI

Ljubavi, od zrna do zrna, od planete do planete,
mreža vjetra sa svojim sjenovitim mjestima,
rat sa svojim cokulama krvavim,
ili dan i noć klasa.

Kuda prođosmo, otoci, mostovi ili zastave,
violine prolazne jeseni izbodene,
radost je ponavljala usne kaleža,
bol nas je zaustavljala svojom lekcijom plača.

U svim republikama razvijao je vjetar
svoju neporočnu zastavu, svoju ledenu kosu
i zatim se vratio cvijet svome cvjetanju.

Ali jesen u nama nikada nije ovapnjela.
U našoj domovini stalnoj nicala je i rasla
ljubav sa svim zakonima rose.

P.Neruda
 

Nemir

Iskusan
Poruka
6.293
OVE NOCI

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati na primer: "Noc je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".
Nocni vetar kruzi nebom i peva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Voleo sam je, a katkad je i ona mene volela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.U daljini neko peva. U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.
Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.
Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.










...zaplesi ovu noc sa Vampirom koji je isisao svu tvoju ljubav,
bacio te na zemlju prepunu njegovih tragova....i ne vristi jer strah ga uzbudjuje,
ispusti samo jedan krik ,tek da vidi da je pobedio...i ne placi...jer suze nece upiti tvoju bol....disi duboko ...i prepusti se....


 

Nemir

Iskusan
Poruka
6.293
KRV I PERJE

Ševo uspomena
To tvoja krv teče
A ne moja
Ševo uspomena
Stegao sam svoju šaku
Ševo uspomena
lepa mrtva ptico
Nije trebalo da sletiš
I zoblješ iz moje ruke
Zrnca zaborava.

Prever
 

AntunTun

Veoma poznat
Poruka
10.219
Confusion in her eyes that says it all --
She's lost control
And she's clinging to the nearest passerby
She's lost control
And she gave away the secrets of her past
And said "I've lost control again."
And heard the voice that told her
when and where to act
She said "I've lost control again".

And she turned to me and took me by the hand
And said "I've lost control again"
And how I'll never know just why
or understand
She said "I've lost control again"
And she screamed out, kicking on her side
and said "I've lost control again"
And seized up on the floor --
I thought she'd died
She said "I've lost control again"
She's lost control again --
she's lost control (2)

Well I had to phone her friend to state
her case and say she's lost control again
And she showed up all the errors and mistakes
And said "I've lost control again"
But she expressed herself in many different
ways until she'd lost control again
And walked upon the edge of no escape
and laughed "I've lost control again"
She's lost control again,
she's lost control (2)

I could live a little there
In the midst of the light
When the darkness closed in
I could have broke down and cried
I could live a little
In the white of light
When the change is gone
When the caring's gone
To lose control --
when the caring's gone
 

majcheki

Iskusan
Poruka
6.522
PESMA ZA NAS DVOJE

Znam, mora biti da je tako:

nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.

Po obrazima vetar me mlati.
cupa drvecu zutu kosu.
U koji deo grada da svratim?

Dan je niz mutne ulice prosut.

Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.

Koga da pitam,
smesan i mokar,
zasto je nisam sreo nikad?

Il' je vec bilo?
Trebalo korak?

Mozda je sasvim do mene dosla,
al' ja: za ugao skrenuo,
gorak,
a ona: ne znajuci prosla.

Mozda smo celu jesen obisli
u zudnji ludoj, podjednakoj,
a za korak se mimoisli?

Da. Mora biti da je tako.
 

Nemir

Iskusan
Poruka
6.293
Raduje me ste svratili... :)




...u ranim jutarnjim satima
na drhtavim rukama drzim snove
istkane od medenih niti,strasti,zelje,volje,pobede
i likujem,
na mene je red da ih ostvarim
i pobedim sve aveti proslosti sa strasnim senkama
guranih u moje narucje
koje me prate i ne zele da shvate
da JA sam TA koja HOCE,
koja MOZE,
koja ZNA...
...i vidim da sam visoko gore,vise nego ikada pre,
i u trenu najjaci osecaj u sebi osetim
da moje vreme.....TEK DOLAZI...

 

angely

Domaćin
Poruka
3.619
Da, mi nećemo lutati više

Da, mi nećemo lutati više
u kasnoj noći ti i ja,
i zalud srce ljubavlju diše
i mesečina još uvek sja.
Jer duša kreće već iz grudi
uz mač što hrli sad u boj;
za predahom mi srce žudi,
i ljubav traži kraj već svoj.
I zalud noć sva voljenjem diše
i zalud njoj će uskoro kraj,
nas dvoje neće lutati više
uz mesečine blistav sjaj.


George Gordon Lord Byron
 

majcheki

Iskusan
Poruka
6.522


Ne pitaj me nikad više zašto neven ne miriše.
Ne sećam se, to je priča duga.
Ne pitaj me tu pred svima šta to na dnu čaše ima,
ne pitaj me nikad zašto cugam.

Bolje da šešir nemam,
pod njime đavo drema,
sneva i izvoljeva
- đavo mi je kriv.

Budi me u zlo doba, za njega red ne važi.
On mora sve da proba, to đavo vino traži.

Ne pijem što uzivam, nit' što mi dobro stoji -
pijem da njega napojim.

Ne pitaj me, ne znam kasti gdi će koja zvezda pasti,
gdi će pasti dugme s mog kaputa.
Ne pitaj me što na kraju svi kerovi za mnom laju,
ne pitaj me nikad zašto lutam.

Bolje da šešir nemam,
pod njime đavo drema,
sneva i izvoljeva
- đavo mi je kriv.

Budi me u zlo doba, za njega red ne važi.
On mora sve da proba, to đavo mesto traži.

Ne lutam sto uživam, nit' miris druma volim -
lutam da njega umorim.

Ne pitaj me dal' je zima dok po rosi s ciganima
brilijante za kravatu biram.
Ne pitaj me zašto tice ne sleću na svake žice,
ne pitaj me nikad zašto sviram.

Bolje da šešir nemam,
pod njime đavo drema,
sneva i izvoljeva
- đavo mi je kriv.

Budi me u zlo doba, za njega red ne važi.
On mora sve da proba, to đavo pesmu traži.

Ne, ne sviram sto uživam, nije to pesma prava -
sviram da njega uspavam.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.