Eh...

  • Začetnik teme Začetnik teme Nemir
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
worldwar2.jpg
 
JABUKOVO DRVO

Nikad nisam bio u tvom gradu
ali nasao bih te lako.
Ispred tvoje kuce
prepoznao bih
uredan travnjak
i naopako okacen
kucni broj
jedno jako i mlado jabukovo drvo
raskrsnicu bez jednosmernih ulica
i prozore koji se okrecu za Suncem.

Nikad nisam bio u tvom gradu
ali uvek mi je tako lepo kod tebe
svuda po stanu razbacane reci
popadale po listovima
suse se na hartiji
kao ves na konopcu.
Sinocni smeh jos odzvanja u casama
namestaj je udoban
a jos udobnije ono sto precutis
o onome sto nisam pitao.
Nema rezervnih osiguraca
ni rezervnog zivota
telefon zvoni dugo
vina su jeftina a vadicep skup
ne pijes flasiranu vodu
i ne skupljas knjige za ukras.
Godinama vec ne skidas
te sarene naocare za kisu.

Nikad nisam bio u tvom zivotu
ali preklinjem te
nastavi da menjas moj.
 
Zovem te..
da me voliš,
takvog kakav sam
jer mi je toplo s tobom
jer sam jednostavan
jer vidim što drugi ne vide
jer ponekad sumnjam
jer te pozudno cekam

Zovem te...
da te osetim kraj sebe
da se ljutiš na mene
da me osecaš na svojim usnama
da te ranjavam spominjanjem drugih

Zovem te...
jer sam tužan
jer petljam reci dok razgovaramo
jer mi fale pridevi
jer te volim ljubiti

Zovem te...
da tebi pišem pesme
da se smeškam u snu

Zovem te...
ne želim da odeš
ne želim da ližeš rane
ne želim te izgubiti
nikada, nikada...
 
Da mi je malo tvog srca....
pa da i ja progledam bolje
poput tek rođenog mačeta
poput zveri da zarežim
poput ptice da zalepršam
..............................
da bar ne znam ono što znam
pa da me ne boli čovek u meni
 
Kada se jednom budemo sreli,
Prepoznaces me po tome sto se moji koraci
Nece cuti,
Jer mi ti nikad ne dozvolis da hodam po
Zemlji.

Pretvaras me u senku.
Vodis me u svet slobode.
Opijas me recima.
Hranis poljupcima.
Oplodis me muzikom
I ja radjam snove.
Uzmes me samo za sebe,
Onda nesebicno poklonis drugima.
Razvlacis moje misli,
Pletes mrezu u koju se zaplicem.
Ucis me da hodam po reci,
Pruzas ruke ka nebu,
Dozivas kisu.

Ne plasim se smrti,ona ce jednom sigurno
Doci.
Plasim se tebe,nikada nisam sigurna da ces
Mi se vratiti
 
Ako me poljubis ja cu te pojesti,
ja cu uzeti iz tebe sve ono sto ne zelis da mi das
i ja cu postati gospodar tvojih usana
i zeljecu ih svaki put sve vise i sve duze. I val strasti ce sa grudi preci na usne i ja cu uzivati, upijati, voljeti.
 
Dusa ti je bila
otvorena, svetla
tako da ne mogoh
nikad u nju uci.
Okusah precace
uzane, prolaze
strme i opasne.
Al tvojoj se dusi
pristupiti moglo
putima sirokim.
Spremih ljestve vitke
- zidine visoke
sanjah kako prece
pristup tvojoj dusi -
ali dusa tvoja
bijase bez straze,
zidova i plota.
Trazio sam k tebi
uska vrata duse,
al dusa ti bese
tako otvorena,
da nikakvih vrata
na njoj nije bilo.
Gde je pocinjala?
Svrsavala, gde je?
I ostadoh tako
zauvek sedeci
tu, na zagonetnom
pragu tvoje duse.
 
Mnogo sam te draga pozeleo - Milance Radosavljevic

U veceri kada sunce zadje,
I kad mesec starim putem krene,
Ja se setim tebe draga moja,
Iz svog doma daleko od mene.

Svud sam bio, svuda te trazio,
Da bi pustoj ceznji odoleo,
Sto mi nekad pismo ne napises,
Mnogo sam te draga pozeleo.

Svaka zora nekom srecu nosi,
A ja nemam nikog da me budi,
Dadoh mladost za besane noci,
Trazeci te u pesmama tuznim.

Daleko si bol da mi ublazis,
Uspomeno zavicaja moga,
Da li me se makar nekad setis,
Dok ja lutam putem bola svoga

ih eh oh eh uh
 
Eh...da mogu vreme vratiti unazad..
samo malo...jako malo...
da ne ponovim staru gresku...
da ti dozvolim da me dotaknes..
da budes kraj mene...
da ti pokazem koliko mi je stalo...
Eh...da barem mogu... :(
 
Staću onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Staću oslonjen na sebe
Na svoje čvoruge

Biću glogov kolac u tebi
Jedino što u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice

Ne povratila se
 
Poslednja izmena:
Neko uđe bez kucanja
Uđe nekome na jedno uvo
I iziđe mu na drugo

Uđe korakom šibice
Korakom upaljene šibice
Glavu mu iznutra obigra

Glavni je

Neko uđe bez kucanja
Uđe nekome na jedno uvo
I ne iziđe mu na drugo

Pečen je
 
Ti....ponekad tako sladak i lazljiv...
i znas da volis,i znas da bolis,
da budes grub i budes pazljiv
sto cudi u coveku jednom.
U jednom momentu vreo kao vatra
u drugom hladan kao led.
U jednom smrtonosan kao otrov
u drugom sladak kao med.
I dani sa tobom su
kao hod po zici izmedju pakla i raja
jutrom na pocetku pocetka
a u sumrak na kraju kraja.
I sta na to reci
osim da si tezak bas
i u beskonacnost znas da uzimas,
mada ponekad znas i da das,
jer jednog momenta sam
s tobom na sedmom nebu
a vec sledeceg na samom dnu.
Jer jednog casa sam u sreci
a drugog u nepodnosljivom zlu...
Kao vreme.
Umes da rashladis,umes da ugrejes
da me rasplaces i da me nasmejes
i da me povredis i da me utesis
znas biti bezgresan i kada gresis.
I ma koliko se trudila shvatiti necu
kuda me sve to sa tobom vodi
al znam da covek kao ti
samo se jednom rodi.
 
Koliko je vremena, koliko energije, koliko ljudskih interakcija i slučajnosti ili sudbinskih događaja je bilo potrebno.
Koliko pradjedova i čukunbaba, koliko dominantnih i recesivnih gena, koliko poklapanja i preklapanja, koliko susreta i mimoilaženja.
Koliko topline i hladnoće, koliko ljubavi i prijekora, koliko krivnje, koliko dragosti, koliko zajedništva i koliko samoće.
Koliko cipela i koliko hlača, koliko sapuna i vode, koliko sunčeve svjetlosti i noćnih sati, koliko sladoleda, pizza i koliko žlica kelj-variva, koliko sijedih majčinih vlasi i dubokih očevih bora.
Koliko riječi i koliko nota.
Koliko koraka.
Koliko odlazaka.
Koliko domova.
Koliko pobjeda.
Koliko poraza.
Koliko spaljenih mostova.
Koliko vlati trave.

Ne mogu ni početi govoriti o čudu koje se životom zove.

Ti si toliko više od svega, a u tebi je sadržano sve.

(sch.)

:cmok:
 
Zelim da budem tu
gde drzim tvoju ruku
ne u magnovenju
ili snu
vec tu gde poljupcem
previjam oziljke vremena
Dodirujem prstima
boru useklu
uz sentisssss espagniola muziku
da rastem u tvome oku
i ono sto pisem da sa tobom
zivim i disem ...
Nemir

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top