Eh...

  • Začetnik teme Začetnik teme Nemir
  • Datum pokretanja Datum pokretanja


Tako te zivo osecam kraj sebe,
Tvoje prisustvo je intenzivno, opipljivo i slatko.
To sto u meni probudis samom mislju na tebe,
To ne moze ni uraditi, ni doziveti, ni razumeti svako.

Kako je lepo jednostavno voleti te
I ne razmisljati da li je ovo ljubav, strast ili nesto trece.
Verujem ti, dokazao si toliko puta na pravi nacin
sto nisu mogle tvoje reci naucila me je tisina
koja govori tvojim glasom
Osecaji su tvoji iskreni i upuceni samo meni.
Hvala ti za svaki trenutak srece koji mi dajes,
I za svaki tvoj pogled, divan, zaljubljen i sneni.

Hvala ti sto si usao u moj zivot
Sto mi te nebo poklonilo kad mi je trebalo.
Uzvracam ti ljubav toplinom i strascu svoga bica,
Samo me zagrli i privij jako, a nezno, u svoje krilo

 
Kazi sve shto imash jer vremena nema,

brzo teche noc, prekratki su sati,

a toliko toga josh lebdi u vazduhu,

toliko tajnih rechi koje moram znati!





Opchini me dahon, daj mi chudnu snagu

da prihvatim da te necu imati vishe,

i shapuci mi nezno, poput zraka sunca,

trebace mi kada suze budu bile kishe.





Zabranicu ochima posle da te pamte,

a prsti teksturu svilenkaste kose,

ali sada zelim sasvim da te znam,

prospi rechi po meni kao kapljice rose.





Usamljena dusho, uvek sam te znala,

u meni postojish i oduvek te slutim,

gorku chasu tuge ispicu sa jutrom,

do tada mi prichaj, samo cu da cutim.





Trenutak mira, ljubavi i blazenstva

za jedno veche jedno drugom smo dali,

a konachnost je blizu i zato mi prichaj,

ono shto odavno, u snovima smo znali.





Kazesh mi da noc mirishe na setu

jer postoji drugi koji ce da me voli,

da ce njegove rechi biti one prave,

a znash da posle tebe svaki dodir boli.





Kazi sve shto imash jer svemu je kraj,

sad kad tajni nema, a jutro mora doci,

reci da me volish, reci neka zaboli

a onda se okreni i idi iz ove noci.





Sutra, dobro znam, sve ce biti isto,

zivecemo opet zivote nashe lazne,

ali ostace secanje na trenutak srece

i jedne crne ochi, daleke i vlazne...
 

Kad se stopi nebo i zemlja

Kad bi se ti vozila u kočiji,
a ja nosio slamnati šešir,
i mi se jednog dana sreli na cesti,
ti bi sišla i naklonila se.
Kad bi ti hodala u dronjcima,
a ja jahao na konju,
i mi se jednog dana sreli na cesti,
ja bih sišao i naklonio ti se.


Želim ti biti prijatelj zauvijek,
bez prekida i raspada....


Kad se brda sravne i rijeke presuše,
kad munje i gromovi zavladaju zimom,
kad sunce i snijeg opustoše ljeto,
kad se stopi nebo i zemlja

tek tada ću se rastati od tebe....
Remember .......a ni tada!!!



(kineska poezija 1.st. naše ere)


 
SETI SE

Seti me se
ja sam jos uvek tu
i mirisem na kisu i jul

Pokusaj da se setis mog glasa
oblika mojih ruku
dodira vlaznog obraza
i mog zamucenog pogleda na rastanku

Seti se...

Pronadji me na tvojoj polici
u rafovima secanja
u stihovima koje sam ti posvetio
u recima kojima sam te molio
da se vratis...

Seti se...

Seti se pisama sto sam ti pisao
krvavih kolena na kojima sam klecao
mog gizdavog ponosa sto se savio
pod teretom ceznje
za tobom...

Seti se...

Znam da je odavno kraj
ali znaj
ja sam jos uvek tu
i mirisem na kisu i jul

Vidis li moj lik u zrcalu proslosti?

Neozbiljni pesimista
 
Poslednja izmena:
Nauci me slusati govor dubina
na raspetim dlanovima dana
Nauci me brojiti otkucaje mira
na otkritim ocima vlastitih rana.
Reci mi tajnu za kojom ceznem,
otkrij mi iskre potrebne mojoj noci.
Razgrnut cu kapljice mraka;
makar i smrvljena , k tebi cu doci.
Zivot je tako malen bez tvog imena
na rubu negdje kad besmisao klija.
I zasto onda nakon sviju i nakon svega,
zasto onda pitanje dusu svija?
v7w1ly-1.jpg
 

Željela bi...da te dotaknem...da ispijem vode s tvojih usana što vino postade od silne slatkoće tvojih usana... Ovo vrijeme postalo bi relativno...stalo bi samo za nas...sekunde postale bi dani...a dvije sekunde bile bi već vječnost za nas... Sve to...samo da te poljubim...samo da se naše usne spoje u onom savršenom trenutku...u onom savršenom skladu... Sunce bi se iskralo iza oblaka i znatiželjno virilo...jer vidjelo bi sjaj te naše ljubavi koja svjetli čak mnogo jače nego li samo sunce...Ptice bi letjele iznad nas...i svojom nas pjesmom smirivale...da nestane i onaj najsitniji drhtaj...ali ne znaju oni da to ljubav teče mojim venama pa drhtim... Nije to strah, ptice moje nebeske! To je Ljubav! Osmijeh se razvlači na usnama i srce se smiruje... Živim za taj tren...za taj mir... Zato dođi i poljubi me...
izvor-net
mmmm1ud6.jpg
 
Mozda od tuge svisnem. Mozda me zapale. Mozda me objese...
Mozda vrat mi prerezu. Ali biti ne moze da usne ove ikada izgovore:
"Umrla je nasa ljubav, presahla."
Ne! Ljubav nasa je besmrtna.

Mahmut Dervis

Ibrahim Kajan
 
Poslednja izmena:
Svaka tvoja reč

Svaka tvoja reč, u meni je do pesme porasla
svaka tvoja reč.
Svaki tvoj dodir, u meni je do zagrljaja porastao
svaki tvoj dodir.
Naš slučajni susret, u meni je do života porastao,
naš slučajni susret.
Sve što mi se zbog tebe dogodilo, kao očarano
živi u meni, i čini se , neće proći,
sve što mi se zbog tebe dogodilo.....

Desanka Maksimovic
 
majka i dete

MAJKA:
Većer je suza mi iz oka pada
Uspomene mi mira nedaju ni sada
Teško je djete sam svoje dala
A nisam se pitala ni dal je mali ili mala

Godine prolaze a mene srce boli
Pitam se Bože dal je netko voli
Dal se pita tko je majka njena
Ili me smatra kao prava sjena


Dali me traži u svima kao ja nju
Ili me ne želi jer sam ostavila ju
Istina zaslužila sam I gore
Ti nebi bilo zanimljivo
I suzamama nadpounjujem more

Pitam se Bože hoću li vidjet je ikada više
Ili ću se kažnjavati dok dišem
Molim te Bože samo da je čujem
I onda nek u miru u grob svoj putujem...
net ..
 
SAMOCA

Od jutra hodam,
odam izmedju nabujalih voda.
Nigde nikoga,samo tajna
zamrsena granja,
samo ja i samoca
beskrajna,slatka i ocajna.

Nigde zverke,deteta coveka,
a miris sunca nanosi te
otud odakle neces doci nikad,
i svetlost ima sjaj tvojih beonjaca,
i ojek jednog ponocnog placa
uza me koraca.

I kad god me grana darne,
cini mi se tvoje rame
ide uza me,
od senke na stazi ucini se
da ti cekas,
a znam da to ne moze biti
odsad pa doveka.
 
EKV - Ona mi je rekla

Ona mi je rekla:
Gde se skrivaš?
Želela bi da me opet vidi.

Ona mi je rekla:
Ja te vidim,
Ali za nju više ne postojim.

Ona mi je rekla:
Zašto ćutiš?
Želela bi nešto da joj kažem.

Ona mi je rekla:
Mičeš usne,
Ali ipak ne čujem ni glasa.

Ona mi je rekla:
Tebe nema,
Nikad nisi bio,
Nisi bio stvaran.

Ona mi je rekla:
Vrlo čudno,
U tom pesku ja ne ostavljam traga.

Ona mi je rekla:
Da li sanjam?
Njene ruke prolaze kroz mene.

Ona mi je rekla:
Tebe nema,
Nikad nisi bio,
Nisi bio stvaran.

Ona mi je rekla:
Tebe nema,
Nikad nisi bio,
Nikad nisi bio stvaran.

69427.1161857.jpg
 
Eh, lutas mojim mislima kao lavirintom i rusis moju tesko stecenu i stabilno sazidanu odbranu.
Kao cigra se vrtim po kuli svoje samoce bezeci od tebe i u isto vreme trazeci nesto
sto ne nalazim u tebi ili je tako duboko sakriveno
i dobro cuvano.
Pruzis mi ruku za spas i jos ni ne otresem prasinu sa sebe, a ti me vec bacas nazad.
Teces mi mislima kao ova reka pokraj koje koracam u sumrak moga zivota.
Pusti da me bujica odnese neznano kud…
pusti ako vec ne zelis da me zadrzis ovakvu kakva sam,
kao Antigona zazidana u ove zidine svoje osame…

I tihim koracima prolazis kroz moje snove

i kao dasak vetra dotaknes me

tek na javi vidim tragove tvoje

duboko urezane u meni

I svako novo budjenje sve mi teze pada

A svaki san mi sve krace traje...

I pusto je sve...
​
 
Zagrli me,
U mene se stopi,
Sa usana mi popi
Prve proljetne kiše.
I smiri to srce
Što samo za tebe diše...
Taj nemirni pogled
Na mome telu
Razvuci od ruke do ruke,
I samo me voli,
Po svijetu me vodi,
Da s tobom se budim
Gde zvijezde se roje,
jedino i ljubljeno moje...
Važno je samo
Da te imam uvek,
Da budes pored mene tamo
Gde ljubav priča
Svoje najlepše priče,
Da progledam
očima tvojim
Da budeš sretna sa mnom,
I da se nikad ničega ne bojis.
 
Otvorena su vrata.
Hoću li ući?
Hoću li uzeti tu priliku?
Strah me je zaboraviti.
Iz svake greške nešto sam naučila.
Želim li se prisetiti?
Želim li se popeti na sprat boli?
Hoću li imati snage penjati se
Po stepenicama moje prošlosti?
Na hladnim zidovima ugledat ću
Slike mojih uspomena.
Promatrat ću ih s ljutnjom.
Bes što u mojem srcu kuca samo je
Želja za osvetom.

Toliko slika postoje…
Dok su neke samo crno-bele,
Druge su već izbledele,
A neke još uvek puštaju
Boju u obliku krvi.

Kad će ove slike tonuti u san,
Samo nestati u zaboravu?
Ne mogu više trpeti,
Potrčala sam.
Sa svojim rukama znoj
Na čelu kupim…
Na podu iza mene,
Jedan krvavi trag ostaje…

Kada ću skupiti snagu
Da odem,
Da zauvek vrata prošlosti zatvorim?
A možda su ovi tragovi samo znak
Da je ključ sreće duboko
U mom srcu sakriven.
Jer vrata prošlosti
Uvek otvorena ostaju…
34pguj8.jpg
 
VEČE S TOBOM

Koliko koštaju zvezde
nad nekim malim gradićem?
I koliko košta jedno veče,
na njegovoj reci?
Koliko koštaju one žalosne vrbe,
što se miluju sa vetrom i jezerom?

Koliko koštaju ovi meki oblašci?
I muzika da nas prati?
I koliko bi koštala ova mesečina?
Ili odsjaj grada u reci?

Koliko koštaju moje reči?
I da li uopšte, ičemu vrede?
Ili, možda znaš,
koja je cena moje sreće?!

Koliko košta moje srce?

Znaš li koliko?!
Za tebe...
Samo jedan osmeh tvoj!
R.

 
Ima nešto u tebi, što ni za sva blaga dao ne bi!
Ima nešto u tebi, što me izluđuje i nisam pri sebi!
Ima nešto u tebi, u tvom pogledu blagom koji me
razoružava svaki puta, u tvom licu kojem ne mogu
naći mane, u usnama koje me mame! Ima nešto,
ono nešto, što samo ja prepoznajem!
Ima nešto u tebi, u tvom hodu, stavu, što odaje
da sam ovaj puta u pravu, da ne griješim što te volim!
Ima nešto u tebi što vani isijava, što se presijava
a ja znam da je to duša tvoja, čista i nevina,
koja je prepoznala moju, želi je zagrliti, s njom
se stopiti! Ima nešto u tebi što nikome dao ne bi!!!

:heart::cmok2::heart:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top