Да ли присталице недоказиве теорије да су се „Словени“ доселили на Балкан схватају да докази који су овде изнети једни друге потпуно оповргавају.
Ако су се селили због промене климе како то да су се у то време неки селили на запад, неки и на север, а ето баш Словени решише да иду на југ.
Знам да си истакао да немаш намере учествовати тако да је реплика непотребна, али ћу је свеједно упутити ради других.
Геоклиматско питање посматраш са прилично погрешног становишта; као да се свет дели на
север-лоше за живот и
југ-боље. Далеко је компликованије од тога. Ево једне карте квалитета земљишта за коришћење; треба је узети са много резверви јер се ради о модерној карти, али
суштина је остала приближно слична не само вековима, већ и миленијима.
Наравно да све треба узети у обзир; не само квалитет земљишта, већ и какав је био ваздух; ветрови. Голфска струја има велики значај за Британска острва.
Захваљујући њој Британија је заправо топлија и није смрзнута земља како би се дало очекивати по њеним северостичним обромцима као Скандинавија. И зато је и привлачно место за досељавање, између IV и VII столећа (мада ће и доцније викиншке очи наставити да буду уперене у њеном смеру).
Док се подручја која су привлачна за досељавање разматрају, поред прегледа плодности земљишта и струја, треба упоредо гледати на карте ширења Римљана и Келта:
Да ли је случајност што се ради о приближно сличним територијама? Не бих рекао. Осим што су Римљани користили
Јантарски пут код Карнунта; није било посебног стратешког интереса ту (међу, наравно, многобројним и сложеним разлозима заустављања римске територијалне експанзије). Треба, наравно, имати на уму и да су Римљани устоличењем у Британији створили дефицит, изгубивши раније приходе које су имали захваљујући прекоморској трговини...на грешкама се мало ипак учи.
Подручје где се сматра да су обитавали преци Старих Словена, германски и балтички народи, односно генерално севернији крајеви, нису територије
ка којима се емигрира, већ
из којих се исељава и које служе као транзитне зоне за оне који долазе из даљих смерова. Некада су сеобе доиста имале мала померања у смеру ка истоку, али само из простог разлога што се ради о сеобама на југ и коришћењу река североисточне Европе ради навигације (циљам на Готе који су се пребацили из Скандинавије и одселили у југоисточном правцу, испрва). Иначе је тренд врло јасан; смер је
ка земљама Римског царства.
Да су тренда миграционих смерова и стари људи били врло свесни, очигледно је и из познатих текстова. Пошто се другачије никако не може објаснити сеоба, једино образложење које се истиче јесте да су Римљани
напали и
истерали Словене из (северног) Подунавља. Пружа се за то једино могуће објашњење; рат и стварање колона избеглица које су приморане на пут којим се иначе не иде (
обрнут од логичног и традиционалног). Тако налазимо нпр. у староруским летописима код погрешно прозваног Нестора да су Власи прешли преко Саве и Дунава и напали Словене у тој постојбини (где их
Повест минулих лета смешта у античко време) и потом се тако расули у смерове севера (запада и истока).
Повест минулих лета:
Када Волоси нападоше на Словене на дунавске, и сједоше међу њих и угњетаваху их, Словени пак ови дођоше и сједоше уз Вислу, и прозваше се Љаси, а од ових Љаха назваше се Пољаци; други Љаси су Љутичи, неки Мозовшани, а неки Поморјани. Тако исто и ови Словени дођоше и сједоше уз Дњепар и назваше се Пољан и, а други Древљани, зато што сједоше у шуме; а неки сједоше између Припјате и Двине и назваше се Дреговичи; неки сједоше уз Двину и назваше се Полочани, ријечице ради што утиче у Двину, именом Полота, од ње се и назваше Полочани. Словени пак који сједоше крај језера Иљмена, прозваше се својим именом Словени, и саградише град и назваше га Новгород. А други сједоше уз Десну, и уз Сејму, и уз Сулу, и назваше се Северјани. И тако се разиђе словенски народ, а по њему се и писмо назва словенско.
Словени су се по овој традицији били распршили по словенских земљама као избеглице, које беже од угњетавања; објашњење је пружено.
О катаклизмичној вулканској ерупцији на Исланду, хлађењу у време позне антике и тзв.
Малом леденом добу које је трајало између 536. и 660. године:
Цела расправа:
Cooling and societal change during the Late Antique Little Ice Age from 536 to around 660 AD
Pogledajte prilog 582525
Што се тиче овог, ако неког интересује, предлажем врло топло да се погледа Мекормиково предавање и саслуша мало резултате њиховог истраживања. Заиста су врло фасцинантни:
