Da li možemo u ranim srednjevekovnim izvorima da prepoznamo etnos koji će kasnije biti nazvan Slovenima?
Ја, не у оквирима задатка како си га дефинисао.
Проблем је што задатак подразумева
постојање етноса који ће касније бити назван Словенима.
А шта ако тај етнос није ни постојао?
Шта ако идентитети нису ишли даље од шире породице или села или микро географске целине или микро племена?
Шта ако нема веће политичке организације од породице или села међу говорницима словенског језика?
Социологија, психологија, антропологија то прве требају да уоче.
Проблем који стално наглашавам је да наука не разликује идентитет и језик.
Будуће Словене неможеш да нађеш у изворима зато што не постоје, нису се дефинисали.
Да би се дефинисао-обзнанио, треба да имаш политичку организацију са циљем, и дела која тај циљ обзнањују.
Шта ако социопсихолошки нису имали велики циљ, па сходно томе ни велику политичку организацију.
Назовимо то примитивним или супериорним али шта ако немају тај циљ који се дефинисао код Римљана, Азијата, Келта и Германа. Шта ако им је постојање без великих циљева управо био циљ, као Хипицима? Шта ако је широко политичко организовање било табу и харам? Шта ако им се идентитет протезао до граница пашњака, шума и поља које су користили?
Шта ако су се у једном тренутку под утицајем тих Римљана, Азијата и Германа и они дефинисали.
У том случају би се Словени само обзнанили свету, а не би се проширили из вукојебине уз глодарску стопу размножавања и уз парапсихолошке способности надљуди, којима све говорнике других језика експресно претварају у говорнике словенског.
Склави који прелазе Дунав сигурно нису Словени.
Извори су ту потпуно јасни.
Информације о Склавима из извора се или занемарују или деформишу или изврћу, да би се угурале у сеобу Словена.
То је потпуно прихватљиво али само из религиозне и догматске перспективе.
Научне јок.
Догма се потврђује извикивањем, а чињеница историјским изворима.
Историја је ваљда наука, а не религиозни надпревар.
