Demoni i njihova projavljivanja

[Samson2009]

Pa mi smo svi pre nego što smo se obratili hrišćanstvo doživljavali kroz prizmu katoličke crkve i imali odbojnost prema njoj, iz razumljivih razloga.
Ali egzorcizam, kako se to u katoličanstvu naziva, zapravo i jesu molitve, koje se zovu zaklinateljne, u kojima se čitaju molitve kako Gospodu i majci Božijoj, tako prizivanjem imena onih svetaca koji su još za svoga života bili strah i trepet za demone( kao što su sv. Kiprijan korintski, sv. Lav rimski, sv. Nikolaj mirlikijski, sv. Aleksandar svirski, sv. Serafim sarovski i drugi),.Čita se i Jevanđelje, poslanice i posebna mesta iz Novog i Starog Zaveta gde su pomenuti primeri isterivanja demona iz ljudi.
To što je to strašan prizor, to je zato što demon reaguje burno i gnevno na molitve, jer ga one peku i teraju da blagodaću Hristovom izađe iz čoveka kojeg je posednuo i to obično biva uz nekakav zvuk kao prasak ili lomljavina, ili dim i slično, a čovek ostaje kao onesvešćen da leži na podu.
katolički egzorcizmi nemaju silu proterivanja dok se u pravoslavnoj crkvi izlečenja događaju.

И не само тако него и преко благодати Светих моштију.Јер су многи ђавоимани се исцелили поред моштију например Светог Петра коришког.

 

[Magdalina]

И не само тако него и преко благодати Светих моштију.Јер су многи ђавоимани се исцелили поред моштију например Светог Петра коришког.

Tako je.

 

[picololeone]

Izvinite, ali ja o ovoj temi ne mogu da nastavljam ovako. Zaista mi je strahotna i morbidna. Povlacim se i pozdravljam vas, svako dobro!

 

[Magdalina]

Izvinite, ali ja o ovoj temi ne mogu da nastavljam ovako. Zaista mi je strahotna i morbidna. Povlacim se i pozdravljam vas, svako dobro!

U redu je, nema potrebe da se izvinjavaš.
Ovo jeste strašna tema i jeste na izvestan način morbidna, samim tim što takvi slučajevi podsećaju na filmove strave i užasa.
Međutim, ovo je istovremeno i tema koja se dotiče i same suštine verovanja, jer ako negiramo demonsku, ili zlu silu, negiramo celokupno predanje Crkve, kao i reči našeg Spasitelja, i kako sam već navela, i izbavljenje iz ada i od strašnih muka. Dakle, pitanje postojanja ili ne postojanja demona, nije samo periferno pitanje koje ne treba da nas se dotiče kao hrišćane, jer po rečima apostola, mi vodimo bitku "protiv duhova zlobe u podnebesju", a ukoliko ne poznajemo svoga neprijatelja i njegove zamke, onda nećemo uspeti ni da ih izbegnemo niti da bitku za svoju dušu dobijemo. A nema ni jednoga hrišćanina koji nije pozvan u ovu bitku, ili je prosto sačuvan od nje, na ovaj ili onaj način, projavno, ili u tajnosti.
Sveti oci crkve su učili da je najveća od svih vrlina, nakon smirenja, zadobijanje trezvoumlja, a to je razlikovanje dobrog od zla. Iako se nama čini da je ovo vrlo očigledna i jasno podeljena razlika, ovu vrlinu su zadobijali samo najviši podvižnici. Tek zadobivši trezvoumlje, mi možemo tačno da znamo namere i podmetanja demona, koji su sa hrišćanskim svetiteljima najviše i vodili duhovni rat( i ne samo duhovni, već su mnogi ,kao sveti Serafim sarovski, bili i bukvalno tučeni demonima koji u svojoj mržnji prema svetima više nisu znali kako da ih nadvladaju). Naš podvig na zemlji, upravo se i pre svega svodi na ovu vrstu duhovnog bdenja: ukoliko ne priznajemo da naš neprijatelj postoji, i da je realan, kao što to uči Crkva, utoliko smo više, već izgubili bitku unapred, jer će nas on kad tad naterati da se njemu privolimo i da mu damo svoju saglasnost u grehu, jer je kao mnogo lukav, podložan da nam mnoga zla predstavlja kao dobro, da bismo postupili po njegovoj volji i pogubili svoje duše.
Hvala ti na učestvovanju, u svakom slučaju i na iznošenju svoga mišljenja. Svako dobro od Gospoda!

 

[gost 133940]

Ivica i Marica su jeli kolače, pa su se utovili, i da nije bilo srećnih okolnosti, veštica bi ih smazala...
A od biljne hrane, ne možeš da se ugojiš, jedino ako imaš intoleranciju na voćke i povrćke ili neke žitarice, e onda može da dođe do retencije vode i upalnih procesa od kojih otičeš.
Ali, nije ti ovaj termin "pojesti" baš dovoljno precizan, nekako je predatorski
Pre bi moglo da se kaže, sjediniti sa sobom, ili ili useliti se u nas svojom siliom, i takooo...

Ko kaže da od biljne hrane ne možeš se ugojiš?
Jes videla nekad ti junad na ispaši?
Pa, tov biljojeda mesnim brašnom mlađi je čak i od Jehovinih svedoka.
Zatim, nisam pominjao gojenje, nego tovljenje. A to nije obavezno isto.

E sad, čovečanstvo ima svoje čobane, da ne kažem pastire, o ljudima se govori kao o stadu... Pa imaš ono "ti si moj pastir koji me vodi di je trava najsočnija...".
A znamo mi dobro što čobanin napasa stado i brani ga od vukova...

I sve to za gazdu koji je osvedočeni ljubitelj roštilja kojem je prijatan miris mesa.

 

[glupa kokoš]

U redu je, nema potrebe da se izvinjavaš.
Ovo jeste strašna tema i jeste na izvestan način morbidna, samim tim što takvi slučajevi podsećaju na filmove strave i užasa.
Međutim, ovo je istovremeno i tema koja se dotiče i same suštine verovanja, jer ako negiramo demonsku, ili zlu silu, negiramo celokupno predanje Crkve, kao i reči našeg Spasitelja, i kako sam već navela, i izbavljenje iz ada i od strašnih muka. Dakle, pitanje postojanja ili ne postojanja demona, nije samo periferno pitanje koje ne treba da nas se dotiče kao hrišćane, jer po rečima apostola, mi vodimo bitku "protiv duhova zlobe u podnebesju", a ukoliko ne poznajemo svoga neprijatelja i njegove zamke, onda nećemo uspeti ni da ih izbegnemo niti da bitku za svoju dušu dobijemo. A nema ni jednoga hrišćanina koji nije pozvan u ovu bitku, ili je prosto sačuvan od nje, na ovaj ili onaj način, projavno, ili u tajnosti.
Sveti oci crkve su učili da je najveća od svih vrlina, nakon smirenja, zadobijanje trezvoumlja, a to je razlikovanje dobrog od zla. Iako se nama čini da je ovo vrlo očigledna i jasno podeljena razlika, ovu vrlinu su zadobijali samo najviši podvižnici. Tek zadobivši trezvoumlje, mi možemo tačno da znamo namere i podmetanja demona, koji su sa hrišćanskim svetiteljima najviše i vodili duhovni rat( i ne samo duhovni, već su mnogi ,kao sveti Serafim sarovski, bili i bukvalno tučeni demonima koji u svojoj mržnji prema svetima više nisu znali kako da ih nadvladaju). Naš podvig na zemlji, upravo se i pre svega svodi na ovu vrstu duhovnog bdenja: ukoliko ne priznajemo da naš neprijatelj postoji, i da je realan, kao što to uči Crkva, utoliko smo više, već izgubili bitku unapred, jer će nas on kad tad naterati da se njemu privolimo i da mu damo svoju saglasnost u grehu, jer je kao mnogo lukav, podložan da nam mnoga zla predstavlja kao dobro, da bismo postupili po njegovoj volji i pogubili svoje duše.
Hvala ti na učestvovanju, u svakom slučaju i na iznošenju svoga mišljenja. Svako dobro od Gospoda!

Ako je Bog stvorio osnove za svet, stvorio je i zlo, ako nije, za postojanje zla nema osnova. Paradoks.
Nije tema strašna, tema nema realnu osnovu, strašna je činjenica u šta sve ljudi veruju u današnje vreme. Zastrašujuće koliko su neki kontradiktorni u svojoj božanskoj veri, da veruju u apsolutno zlo.
Zlo postoji, oko nas u nama, ali ne kao biće koje samostalno funkcioniše, već kao deo nas. Kako nema apsolutnog dobra, tako ne može biti na apsolutnog zla. Zlo je nedostatak, defekt... da li je Crkveno predanje iskoristilo ljudsku lakovrnost nametnuvši pojam zla, ne bi li i dobro dobilo neku veću dimenziju? Božansku?

Upoznajte sebe, pa ćete upoznati i svog najvećeg neprijatelja, nema tu mnogo filozofije... onaj koji nije spreman da prihvati da ima kako dobru, tako i demonsku stranu, logično je da ove reči apostola tumači kao silu van tela.

Duhovna ucena?
Ili posledica bolesti, organskog porekla?
Ako je ovo drugo, rekla sam već na nekoj od prvih strane, CTG, skener, laboratorija...
Ako je ovo prvo, biće da vam je sputavanje sopstvenih strasti našlo ventil... na najmanje poželjnom mestu, u glavi... opet je potrebna pomoć lekara specijaliste.... imate podstanara u glavi.

Mada, sumnjam da vam ovo išta govori, okrivićemo demone, vile, veštice i trolove.... za sve ono što smo nesposobni zdravim razumom da objasnimo.

 

[Samson2009]

Ako je Bog stvorio osnove za svet, stvorio je i zlo, ako nije, za postojanje zla nema osnova. Paradoks.
Nije tema strašna, tema nema realnu osnovu, strašna je činjenica u šta sve ljudi veruju u današnje vreme. Zastrašujuće koliko su neki kontradiktorni u svojoj božanskoj veri, da veruju u apsolutno zlo.
Zlo postoji, oko nas u nama, ali ne kao biće koje samostalno funkcioniše, već kao deo nas. Kako nema apsolutnog dobra, tako ne može biti na apsolutnog zla. Zlo je nedostatak, defekt... da li je Crkveno predanje iskoristilo ljudsku lakovrnost nametnuvši pojam zla, ne bi li i dobro dobilo neku veću dimenziju? Božansku?

Upoznajte sebe, pa ćete upoznati i svog najvećeg neprijatelja, nema tu mnogo filozofije... onaj koji nije spreman da prihvati da ima kako dobru, tako i demonsku stranu, logično je da ove reči apostola tumači kao silu van tela.

Duhovna ucena?
Ili posledica bolesti, organskog porekla?
Ako je ovo drugo, rekla sam već na nekoj od prvih strane, CTG, skener, laboratorija...
Ako je ovo prvo, biće da vam je sputavanje sopstvenih strasti našlo ventil... na najmanje poželjnom mestu, u glavi... opet je potrebna pomoć lekara specijaliste.... imate podstanara u glavi.

Mada, sumnjam da vam ovo išta govori, okrivićemo demone, vile, veštice i trolove.... za sve ono što smo nesposobni zdravim razumom da objasnimo.

Ти Јелена ниси чула за Сатану?

 

[glupa kokoš]

Ти Јелена ниси чула за Сатану?

Čula sam... i za Deda Mraza, jednoroge, vilenjake, trolove... koja je poenta?

 

[Magdalina]

Ako je Bog stvorio osnove za svet, stvorio je i zlo, ako nije, za postojanje zla nema osnova. Paradoks.

Bog nije stvorio zlo, jer je On stvarao silom koja je Njemu svojstvena, a to je Vrhunsko Dobro. Zlo je nastalo kao posledica slobode volje, koju je Bog kao savršeni Tvorac i savršena Ljubav, podario i svojoj tvorevini.
Zlo je nastalo, dakle ono nije večno utemeljena kategorija, koja ima ontološki početak u Bogu. Ono je zapravo suprotstavljanje Bogu, ne nešto nasuprot Bogu, kao u nekom dualističkom modelu, već je ono protiv Boga, sila koja se NJemu usprotivila darom koji je dobila od Boga-slobodom volje.
Kada su Adam i Eva u Raju prekršili zapovest o uzbranju sa drveta znanja ( što je opet prikaz ne poslušnosti Bogu koje je bilo moguće upravo zbog postojanja slobodne volje), Bog je rekao: (parafraziram):- Hajde da im zabranimo da ne uzmu sa drveta večnog života, da ne bi zlo na taj način postalo večno.
Zlo nije večno kao što je to Bog, ono nema svoj ontološki, nezavistan početak, kao što nije nastalo ni od Boga ili iz NJega, ono je posledica suprotstavljanja volje nasuprot volji Tvorca. I ono je moglo postati večno, samo kroz Adama i Evu, jer bi se oni koji su se suprotstavili Bogu, a postavši besmrtni, omogućili i zlu na taj način da večno postoji.
Što se tiče pakla ili ada, oni zaista i postoje u večnosti, ali ne zato što je zlo večno, već zato što su duhovni entiteti zarobljeni u njemu večni, počevši od palih duhova, do duša ljudskih koji se nisu spasile.

 

[glupa kokoš]

Ok. Poštujem i tvoje i svačije tuđe mišljenje koje je suprotno mome, ali ga ne podržavam.
Kako sam već u nekim primerima koje sam davala naglasila, kao na pr. mali M., koji se lečio godinama, bio na svim mogućim ispitivanjima, u nekoliko zemalja sveta ( Evropa i Amerika), roditelji nisu žalili nikakva sredstva da bi se došlo do rešenja, od njegovih najmlađih dana, ali pomoći, a ni leka nije bilo. A što je najgore, nije bilo ni dijagnoze: ni rezultata koji bi ukazao na nešto na CTG-u, ni laboratorija, ni skener, niti neuropsihijatri, nisu mogli da pronađu ništa, a dečko pati od ozbiljnih poremećaja ponašanja. On sam "kaže" ( onim načinom sporazumevanja pokazujući na slova), da je od malena majci govorio da je znao da ga demon drži u vlasti, da ga vidi, da mu govori o stvarima koje će se tek desiti, i slično), ali mu majka nije verovala, jer nije ni sama verovala da demoni postoje, niti je verovala u Boga.
Od njega su lekari bukvalno digli ruke u Nemačkoj, jer su rekli doslovno :da on nije slučaj za njih, jer više ne znaju kojim sredstvima da ga leče.
Dakle, ovde se ne radi o tek nekoj deformaciji, na to pokušavam sve vreme da ukažem. Svi oni simptomi koje sam opisala gore u postu, zaista ne odgovaraju kliničkoj slici bilo koje poznate bolesti, a pogotovo je stoga tema interesantnija što svi ti ljudi koji su posednuti demonom imaju skoro identičnu sliku: najčudnije je da postaju naprasno "vidoviti", da tako kažem, da se gnušaju baš Hrišćanstva i Hrista i na njega hule, da se plaše baš hrišćanske crkve, da ispuštaju ne ljudske glasove i zadobijaju ogromnu snagu( koja ne može da se objasni samo adrenalinskim lučenjem).
Interesantno je da medicina nema konkretan stav o ovim bolesnicima. Bez obzira na paušalne zaključke tipa: šizofrenija, i slično, oni realno niti mogu da im pomognu, niti išta mogu da dokažu dijagnostičkim metodama.
Koliko god mi zatvarali oči pred tim, ovaj problem kod ovakvih ljudi neće se rešiti, niti će medicina ikada biti u stanju da im pomogne lekovima koji ne deluju na ove ljude - čak ni najjače doze sedativa koje bi normalnog čoveka ubile, na ove pacijente ne deluju! Tako nisu delovali ni na M-a, koji je mogao po mesec dana, dan i noć da bije ukućane i lomi sve oko sebe, a da okom ne trene! Svako ko nije bio zaista u samoj blizini opsednutog čoveka, ne može ni da shvati o čemu govorim, ( jer slika ljudi sa posebnim potrebama ili običnih šizofreničara nije ni blizu onome o čemu govorim - kao što sam navela primer devojke kojoj je čitan egzorcizam kada sam i ja bila prisutna u jednom manastiru, kada je nakon ovih molitava, devojka postalapotpuno normalna i bila je isto tako potpuno svesna da je bila posednuta, iako pre toga nikada nije verovala u postojanje demona, jer jednostavno nije bila ni vernik. Ona je demona dobrano i realno osetila na svojoj koži i videla ga kako ju je napadao).
Dakle, nije ovo samo stvar ubeđenja, verujem ili ne verujem, nego bih sve koji zaista žele da vide šta je đavoiman čovek, da odu u neki manastir gde bi mogli da prisustvuju molitvama gde se demoni isteruju. Lično iskustvo, svakako je najbolji način da čovek stekne koliko-toliko realan uvid u ono o čemu ja ovde pišem.

Da li misliš da dete zna šta je demon, da može da ga prepozna, pod uslovom da mu niko nije sugerisao nešto slično?

"Poremećaj u ponašanju"... ili poremećaj ličnosti, nastaje kada se desi okidač. Možda je dete rođeno tako, možda nije, ako lekari ne znaju, ko smo mi da damo dijagnozu, kao što je "opsednutost".
Ako sam dobro razumela, cilja se na ovu "bolest".

Ako nauka nema zvaničan stav prema psihičkim bilesnicima, da li to znači da je na nama da ih etiketiramo i kvalifikujemo?
Većina psihičkih poremećaja se ne leči, samo zalečuje, drži pod kontrolom... da li je to neki "dokaz" da se ne radi o bolesti psihe... i na osnovu toga ti tvrdiš da lekari paušalno daju dijagnoze?

I još jedan od "dokaza" je da sedativi ne deluju na takve bolesnike?

Znaš šta, ne treba zatvarati oči ni pred čim, ali glumiti sveznalicu i davati sebi za pravo da namećeš ljudima ovakve banalnosti je van svake pameti, tim pre što si otišla u neku novu, izopačenu krajnost... svet demona. Iskreno, da nije tužno, bilo bi smešno.

Ne pada mi na pamet da svaki od ovh "slučajeva" studiram i kopam po razlozima, zašto i kako su došli do te tačke u svojoj bolesti, jer to jeste neka vrsta bolesti... Ovo za ženu koja je "realno" osetila demona na svojoj koži mi je posebno zanimljivo.

I uporno "neverovanje" posednutih navodiš kao neki argument... da li to znači da je vernicima logično da ih plaše demoni, a ateistima nije, pa tim pre treba da poveruju u ovakve gluposti?

Ne, ovo nije samo stvar ubeđenja, ovo je stvar verovanja u nešto što nije prihvatljivo za zdrav razum... I još nam preporučuješ sticanje iskustva na ovom polju.
I obvaezno ubacivanje reči - realnost. Da li si svesna koliko si daleko od shvatanja realnosti, da li si svesna da moja i tvoja realnost nemaju nijednu dodirnu tačku???

 

[jeremijabg]

Da li misliš da dete zna šta je demon, da može da ga prepozna, pod uslovom da mu niko nije sugerisao nešto slično?

"Poremećaj u ponašanju"... ili poremećaj ličnosti, nastaje kada se desi okidač. Možda je dete rođeno tako, možda nije, ako lekari ne znaju, ko smo mi da damo dijagnozu, kao što je "opsednutost".
Ako sam dobro razumela, cilja se na ovu "bolest".

Ako nauka nema zvaničan stav prema psihičkim bilesnicima, da li to znači da je na nama da ih etiketiramo i kvalifikujemo?
Većina psihičkih poremećaja se ne leči, samo zalečuje, drži pod kontrolom... da li je to neki "dokaz" da se ne radi o bolesti psihe... i na osnovu toga ti tvrdiš da lekari paušalno daju dijagnoze?

I još jedan od "dokaza" je da sedativi ne deluju na takve bolesnike?

Znaš šta, ne treba zatvarati oči ni pred čim, ali glumiti sveznalicu i davati sebi za pravo da namećeš ljudima ovakve banalnosti je van svake pameti, tim pre što si otišla u neku novu, izopačenu krajnost... svet demona. Iskreno, da nije tužno, bilo bi smešno.

Ne pada mi na pamet da svaki od ovh "slučajeva" studiram i kopam po razlozima, zašto i kako su došli do te tačke u svojoj bolesti, jer to jeste neka vrsta bolesti... Ovo za ženu koja je "realno" osetila demona na svojoj koži mi je posebno zanimljivo.

I uporno "neverovanje" posednutih navodiš kao neki argument... da li to znači da je vernicima logično da ih plaše demoni, a ateistima nije, pa tim pre treba da poveruju u ovakve gluposti?

Ne, ovo nije samo stvar ubeđenja, ovo je stvar verovanja u nešto što nije prihvatljivo za zdrav razum... I još nam preporučuješ sticanje iskustva na ovom polju.
I obvaezno ubacivanje reči - realnost. Da li si svesna koliko si daleko od shvatanja realnosti, da li si svesna da moja i tvoja realnost nemaju nijednu dodirnu tačku???

Predstavljas se nikom kojim se predstavljas ali drzis predavanje sta je "zdravorazumski rezon" a sta nije...po elementarnoj logici ,ako si ateista,ne bi trebalo ovako "studiozno" ni da citas sta se pise na pdf "religija" a ne jos i da drzis predavanje sta ce ljudi da veruju i sta je "realno" a sta ne.(sto me neodoljivo podseca na Cediste i nvo babe koje nas ubedjuju da prihvatimo njihovu "realnost",koja,naravno,nema alternativu(izvinjavam se zbog spama))..mene ,kao vernika,apsolutno ne interesuje misljenje nekog ateiste o ovim stvarima...ali siguran sam da ce im jednog dana sve ovo biti jasnije(samo da ne bude kasno za to)...naravno da se vase "realnosti" razlikuju...ti priznajes samo "naucna objasnjenja"(u vecini slucaja je to samo misl;jenje nekog lika u belom mantilu procitano u nekom nedeljniku) a ovde se radi o stvarima daleko starijim od te nauke kojom zelis sve da objasnis a koja jednostavno pojma nema sta da radi u ovakvim slucajevima...i zato prestani da izigravas sveznalicu(pogotovo u oblasti za koju tvrdis sama da ne verujes u nju),i pusti Magdalinu da nastavi da prica o onome sto je nama vernicima itekako jasno da postoji...

 

[glupa kokoš]

Predstavljas se nikom kojim se predstavljas ali drzis predavanje sta je "zdravorazumski rezon" a sta nije...po elementarnoj logici ,ako si ateista,ne bi trebalo ovako "studiozno" ni da citas sta se pise na pdf "religija" a ne jos i da drzis predavanje sta ce ljudi da veruju i sta je "realno" a sta ne.(sto me neodoljivo podseca na Cediste i nvo babe koje nas ubedjuju da prihvatimo njihovu "realnost",koja,naravno,nema alternativu(izvinjavam se zbog spama))..mene ,kao vernika,apsolutno ne interesuje misljenje nekog ateiste o ovim stvarima...ali siguran sam da ce im jednog dana sve ovo biti jasnije(samo da ne bude kasno za to)...naravno da se vase "realnosti" razlikuju...ti priznajes samo "naucna objasnjenja" a ovde se radi o stvarima daleko starijim od te nauke kojom zelis sve da objasnis a koja jednostavno pojma nema sta da radi u ovakvim slucajevima...i zato prestani da izigravas sveznalicu(pogotovo u oblasti za koju tvrdis sama da ne verujes u nju),i pusti Magdalinu da nastavi da prica o onome sto je nama vernicima itekako jasno da postoji...

A šta ti imaš protiv kokoški?
I što te svrbi kakav je moj nik?

A ako nisam ateista, da li imam tvoje odobrenje da učestvujem na ovom pdf- u?

Jeremija, nije bilo potrebe da umaraš prste, neću pročitati više od dve rečenice tvog posta... ne zanima me tvoje mišljenje, kontaš? Ako ti se ne sviđa šta pišem, nemoj ni čitati, kao što ni ja tvoje neću.

Ala su vernici sujetni, čudo jedno...

 

[jeremijabg]

A šta ti imaš protiv kokoški?
I što te svrbi kakav je moj nik?

A ako nisam ateista, da li imam tvoje odobrenje da učestvujem na ovom pdf- u?

Jeremija, nije bilo potrebe da umaraš prste, neću pročitati više od dve rečenice tvog posta... ne zanima me tvoje mišljenje, kontaš? Ako ti se ne sviđa šta pišem, nemoj ni čitati, kao što ni ja tvoje neću.

Ala su vernici sujetni, čudo jedno...

samo pokusavam da te "ometem" da sprecavas Magdalinu da i dalje iznosi primere koje zna...ako tebe ne zanima-ima koga zanima...
Sto se tice misljenja,ne brini,ne slusam sta imaju da kazu glupe kokoske....ali smeta kad kokodacu bez prestanka...(bez ljutnje,valjda si ocekivala ovakvu "repliku" kad si birala nik...mislim,elementarna logika)

 

[Magdalina]

Da li misliš da dete zna šta je demon, da može da ga prepozna, pod uslovom da mu niko nije sugerisao nešto slično?

Dete može instinktivno da oseti strah od zla i da oseti kada je njegova bezbednost ugrožena. Kada je neko zao kakvi su to demoni, dete tačno oseća silu koja iz njih izlazi, a koja ledi krv u žilama. Pričale su mi mnoge monahinje, da su još kao deca imale "susrete" sa ovim entitetima, i da su tačno znale da je ono što ih napada i što viđaju zlo. To mi je skoro ispričala i N. čiju sam priču skoro čula. Ona je iako malo dete, tačno osećala strah za svoj život u prisustvu onog dekice o kome mi je pričala. Znala je, kaže, dugo nakon toga da sedi u strahu na jednom mestu, očekujući roditelje.

"Poremećaj u ponašanju"... ili poremećaj ličnosti, nastaje kada se desi okidač. Možda je dete rođeno tako, možda nije, ako lekari ne znaju, ko smo mi da damo dijagnozu, kao što je "opsednutost".
Ako sam dobro razumela, cilja se na ovu "bolest".

Molila bih te da definišeš" "okidač". Opet, ne radi se o tome da mi dajemo dijagnozu ( pogotovo ne ja, jer ja samo prepričavam ili iznosim tekstove na tu temu, koje su drugi tumačili), već da ljudi koji imaju ovakve probleme, olakšanje i izlečenje, u nekim slučajevima, nalaze u Crkvi i molitvama.
Meni opet nije jasno, zašto se non-stop prenebregava ova toliko jasno navedena činjenica, da se ovi ljudi u takvom stanju izuzetno boje molitava i Crkve, da riču i kidišu na ikone i sveštenike, hule Boga i slično, a da se nakon kropljenja vodicom i čitanja molitava "oslobađaju" demonske sile, i sami opisuju stanje u kojem su se nalazili. Ne razumem, da li ni ti, kao ni mnogi ovde, ne čitate ove tekstove koje sam postavljala, gde se jasno vidi da se pojedinci lično izjašnjavaju kao oslobođeni nakon isterivanja te sile iz njih, ili se meni samo čini, da mi ovde bezciljno i uzaludno vodimo raspravu, gde strana koja ne veruje u postojanje demona, uporno samo navodi medicinu i nekakvu logičko stanovište kao jedini argument, a pri tom, se izjašnjavajući da ovakve primere nema ni nameru da razmatra?! Pa, koliko ja shvatam pojam rasprave ili dokazivanja nekog stava ili pojave, i jedna i druga strana treba da se upozna sa činjenicama koje suprotna strana izlaže. Jedno je ako ti kažeš: "sve je ovo izmišljotina i ne postoje takvi "bolesnici" niti se išta od napisanog desilo", i apriorno odbacuješ bilo šta u napred, čime je rasprava završena, a drugo je kada se uđe u raspravu, a da se ponuđeni problem koji je opisan nije ni pročitao, niti se uzeo u obzir, i onda opet, raspravi nema mesta.

Ako nauka nema zvaničan stav prema psihičkim bilesnicima, da li to znači da je na nama da ih etiketiramo i kvalifikujemo?
Većina psihičkih poremećaja se ne leči, samo zalečuje, drži pod kontrolom... da li je to neki "dokaz" da se ne radi o bolesti psihe... i na osnovu toga ti tvrdiš da lekari paušalno daju dijagnoze?

Ne, nisam rekla da lekari generalno daju paušalne dijagnoze, već da ne bi bilo u redu, da se nešto za šta se ne zna uzrok niti se ima evidencija dijagnostičkim metodama, naziva šizofrenijom ili sličnim psihičkim oboljenjima, a da se potpuno prenebregava činjenica da tim ljudima pomaže molitva i Crkva. Crkva već 2000 godina leči ovakve slučajeve, sa manje ili više uspeha, i u crkvenoj literaturi i predanju ovakvi ljudi nazivaju se besomučnima, đavoimanima i posednutima demonom. To nije etiketa koju čoveku određuje bilo ko, već crkveni velikodostojnik kao duhovni autoritet.

I još jedan od "dokaza" je da sedativi ne deluju na takve bolesnike?

Nisam to navela kao da je "dokaz", već kao kliničku sliku. Znači, nije normalno, da sedativi ne deluju u najvećim dozama, često i onim koje su propisane za krupniju stoku.(kao što su krave, ili konji), a pri takvim dozama sedativa, svaki ljudski organizam koji normalno funkcioniše bi bio na ivici umora. To je bilo napomenuto kao jedna ne pravilnost i začuđujuća okolnost o kojoj bi valjalo razmisliti.

Znaš šta, ne treba zatvarati oči ni pred čim, ali glumiti sveznalicu i davati sebi za pravo da namećeš ljudima ovakve banalnosti je van svake pameti, tim pre što si otišla u neku novu, izopačenu krajnost... svet demona. Iskreno, da nije tužno, bilo bi smešno.

Ok, možda ti imaš takvu sliku o meni da glumim sveznalicu, mada ja takvo mišljenje nemam o sebi, čak naprotiv. Ono sve što sam ovde iznela je rezultat nekih mojih doživljaja, i još puno onih koje sam čula od ljudi u ličnim kontaktima i pročitala, i samim tim nema šta ja da pametujem o njima, sem što sam ih prenela onako kako sam čula, ili sam ih prepisala. Tu nemam nikakvu zaslugu. Sve ostalo što ovde iznosim kao nekakvo tumačenje, nije moje,pametovanje, i nije moja originalna ideja koju sam ja izmislila ili protumačila. To su sve usvojena znanja koja sam pročitala od svetih otaca i u pravoslavnoj literaturi. A, sad jedino, ako ti to što sam toliko o veri i demonima čitala, smeta, onda primi moje izvinjenje, nisam želela da te iritiram time.

Ne pada mi na pamet da svaki od ovh "slučajeva" studiram i kopam po razlozima, zašto i kako su došli do te tačke u svojoj bolesti, jer to jeste neka vrsta bolesti... Ovo za ženu koja je "realno" osetila demona na svojoj koži mi je posebno zanimljivo.

I uporno "neverovanje" posednutih navodiš kao neki argument... da li to znači da je vernicima logično da ih plaše demoni, a ateistima nije, pa tim pre treba da poveruju u ovakve gluposti?

Ne, opet ne navodim kao argument, nego kao činjenično stanje: kao u slučaju uzimanja anamneze: navode se sve relevantne okolnosti. U slučaju posednutosti demonom te devojke, bilo je činjenica da ta devojka nije verovala, i ništa više. Tako isto i u slučaju N. čiju sam priču skoro iznela, itd.
I ne, nije to logično vernicima, a ne logično ne vernicima, već je opet takvo stanje stvari bilo. Postoje i vernici koje obuzima demon, kao i oni koji ne veruju. Svejedno je veruješ li ili ne, ukoliko je takvo dopuštenje Božije.

Ne, ovo nije samo stvar ubeđenja, ovo je stvar verovanja u nešto što nije prihvatljivo za zdrav razum... I još nam preporučuješ sticanje iskustva na ovom polju.
I obvaezno ubacivanje reči - realnost. Da li si svesna koliko si daleko od shvatanja realnosti, da li si svesna da moja i tvoja realnost nemaju nijednu dodirnu tačku???

Da, ja vrlo dobro shvatam da je to ne prihvatljivo za zdrav razum, i meni je bilo ne prihvatljivo.
Ne preporučujem sticanje iskustva, jer bi to bilo kao da ti preporučujem da postaneš, ne daj Bože, i ti "takva" (pupu..), nego sam rekla da čovek koji tako nešto vidi svojim očima i bude u blizini kada se čitaju molitve nad đavoimanima, tek onda može da razluči ono o čemu ovde pišem.
Naše realnosti nemaju ni jednu dodirnu tačku, jedino ako ti živiš negde u nekom drugom univerzumu gde vladaju drugi zakoni, a ja opet u nekom drugom. Što je ne moguće, jer smo obe na forumu ovde u ovom istom svetu koji nas okružuje. Što se tiče shvatanja realnosti, moguće je da je na drugi način shvatamo, ali i jedan pragmatičar, kao i jedan idealista imaju potpuno različita tumačenja sveta oko sebe, pa se opet ne "časte" na ovaj način, nazivajući jedan drugoga nižim od samoga sebe.

 

[glupa kokoš]

samo pokusavam da te "ometem" da sprecavas Magdalinu da i dalje iznosi primere koje zna...ako tebe ne zanima-ima koga zanima...
Sto se tice misljenja,ne brini,ne slusam sta imaju da kazu glupe kokoske....ali smeta kad kokodacu bez prestanka...(bez ljutnje,valjda si ocekivala ovakvu "repliku" kad si birala nik...mislim,elementarna logika)

Kako ja mogu da sprečim bilo koga?
Pričaš gluposti. Ali je činjenica da vam smeta mišljenje koje se razlikuje od vašeg... mislim na vernike. Ateisti nemaju taj problem.

Zašto me onda citiraš?
Da sam kojim slučajem pomislila da si glup, sigurno bih te ignorisala... mada, zatucan jesi.
Naravno da sam očekivala, samo sam se pitala koji će me vernik prvi počastiti nekim epitetom. Za sada ti vodiš.
Niste me razočarali...

 

[jeremijabg]

Kako ja mogu da sprečim bilo koga?
Pričaš gluposti. Ali je činjenica da vam smeta mišljenje koje se razlikuje od vašeg... mislim na vernike. Ateisti nemaju taj problem.

Zašto me onda citiraš?
Da sam kojim slučajem pomislila da si glup, sigurno bih te ignorisala... mada, zatucan jesi.
Naravno da sam očekivala, samo sam se pitala koji će me vernik prvi počastiti nekim epitetom. Za sada ti vodiš.
Niste me razočarali...

svasta...pa tebi je kriv vozac kamiona koji udari coveka koji ceo dan pretrcava autoput bez razloga.....to se u srpskom zove:cackanje mecke....drago mi je sto vodim...odnosno po novodemokratskom:nisam "tolerantan"...a ti samo nastavi tako da se "namestas"...ne brini necu biti jedini...a ti ces moci da budes do mile volje "uvredjivana" uobicajenom "netrpeljivoscu zatucanih vernika" koji "ne trpe drugacije misljenje"...

 

[dobra predskazanja]

I sve to za gazdu koji je osvedočeni ljubitelj roštilja kojem je prijatan miris mesa.

U to vreme se nije znalo za arome, na Kainovu zalost. Nisu znali za cips ili qubetije sa ukusom slanine, rostilja, piletine

 

[glupa kokoš]

Dete može instinktivno da oseti strah od zla i da oseti kada je njegova bezbednost ugrožena. Kada je neko zao kakvi su to demoni, dete tačno oseća silu koja iz njih izlazi, a koja ledi krv u žilama. Pričale su mi mnoge monahinje, da su još kao deca imale "susrete" sa ovim entitetima, i da su tačno znale da je ono što ih napada i što viđaju zlo. To mi je skoro ispričala i N. čiju sam priču skoro čula. Ona je iako malo dete, tačno osećala strah za svoj život u prisustvu onog dekice o kome mi je pričala. Znala je, kaže, dugo nakon toga da sedi u strahu na jednom mestu, očekujući roditelje.

Uh... koliko post...

Dete instinktivno oseća strah... i tu ćemo za sada stati. Da ne brkaš životinjsku intuiciju sa dečijom... jer na to mi liči?
Monahinje su ti pričale.. pa logično.

Molila bih te da definišeš" "okidač". Opet, ne radi se o tome da mi dajemo dijagnozu ( pogotovo ne ja, jer ja samo prepričavam ili iznosim tekstove na tu temu, koje su drugi tumačili), već da ljudi koji imaju ovakve probleme, olakšanje i izlečenje, u nekim slučajevima, nalaze u Crkvi i molitvama.
Meni opet nije jasno, zašto se non-stop prenebregava ova toliko jasno navedena činjenica, da se ovi ljudi u takvom stanju izuzetno boje molitava i Crkve, da riču i kidišu na ikone i sveštenike, hule Boga i slično, a da se nakon kropljenja vodicom i čitanja molitava "oslobađaju" demonske sile, i sami opisuju stanje u kojem su se nalazili. Ne razumem, da li ni ti, kao ni mnogi ovde, ne čitate ove tekstove koje sam postavljala, gde se jasno vidi da se pojedinci lično izjašnjavaju kao oslobođeni nakon isterivanja te sile iz njih, ili se meni samo čini, da mi ovde bezciljno i uzaludno vodimo raspravu, gde strana koja ne veruje u postojanje demona, uporno samo navodi medicinu i nekakvu logičko stanovište kao jedini argument, a pri tom, se izjašnjavajući da ovakve primere nema ni nameru da razmatra?! Pa, koliko ja shvatam pojam rasprave ili dokazivanja nekog stava ili pojave, i jedna i druga strana treba da se upozna sa činjenicama koje suprotna strana izlaže. Jedno je ako ti kažeš: "sve je ovo izmišljotina i ne postoje takvi "bolesnici" niti se išta od napisanog desilo", i apriorno odbacuješ bilo šta u napred, čime je rasprava završena, a drugo je kada se uđe u raspravu, a da se ponuđeni problem koji je opisan nije ni pročitao, niti se uzeo u obzir, i onda opet, raspravi nema mesta.

Okidač, pokretač, neki gen, defekt, deformitet koji čovek nosi u sebi... a okidač može da bude bilo šta... stres, strah, nebitno.
Ali, ti si dala dijagnozu: opsednutost demonima. Ili t ja nisam dobro razumela?
Zašto bi razmatrala mogućnost da postoji nešto u šta ne mogu da poverujem? A što se tiče Crkve, sveštenika i molitve, rikanja i kidisanja obolelih, to nije nikakva činjenica za ovakvu tvoju tvrdnju - da su ti ljudi opsednuti demonima.
Ti samo vidiš ono što želiš da vidiš, ono što ti um projektuje... a to je u žestokom sukobu sa realnošću.
Ne razumeš, rasprava se ne vodi samo činjenicama, ovde se frljamo bajkama, izmišljotinama... projekcijama jedne strane.

Ne, nisam rekla da lekari generalno daju paušalne dijagnoze, već da ne bi bilo u redu, da se nešto za šta se ne zna uzrok niti se ima evidencija dijagnostičkim metodama, naziva šizofrenijom ili sličnim psihičkim oboljenjima, a da se potpuno prenebregava činjenica da tim ljudima pomaže molitva i Crkva. Crkva već 2000 godina leči ovakve slučajeve, sa manje ili više uspeha, i u crkvenoj literaturi i predanju ovakvi ljudi nazivaju se besomučnima, đavoimanima i posednutima demonom. To nije etiketa koju čoveku određuje bilo ko, već crkveni velikodostojnik kao duhovni autoritet.

Nisam ni ja rekla da si negde pomenula generalno... opet projektuješ.
Ako se ne zna uzrok... da li je neko kao ti stručan da nam daje ovakva obaveštenja?
Crkva leči?
E, sada sam sve čula i mogu u miru da mrem.
Samo mi reci po kojim osnovama je bilo koji duhovnik stručan da leči? Za duševne bolesti postoje adekvatne ustanove.

Nisam to navela kao da je "dokaz", već kao kliničku sliku. Znači, nije normalno, da sedativi ne deluju u najvećim dozama, često i onim koje su propisane za krupniju stoku.(kao što su krave, ili konji), a pri takvim dozama sedativa, svaki ljudski organizam koji normalno funkcioniše bi bio na ivici umora. To je bilo napomenuto kao jedna ne pravilnost i začuđujuća okolnost o kojoj bi valjalo razmisliti.

Da li je normalno, ili nije normalno, nije na nama da donosimo sud.

Ok, možda ti imaš takvu sliku o meni da glumim sveznalicu, mada ja takvo mišljenje nemam o sebi, čak naprotiv. Ono sve što sam ovde iznela je rezultat nekih mojih doživljaja, i još puno onih koje sam čula od ljudi u ličnim kontaktima i pročitala, i samim tim nema šta ja da pametujem o njima, sem što sam ih prenela onako kako sam čula, ili sam ih prepisala. Tu nemam nikakvu zaslugu. Sve ostalo što ovde iznosim kao nekakvo tumačenje, nije moje,pametovanje, i nije moja originalna ideja koju sam ja izmislila ili protumačila. To su sve usvojena znanja koja sam pročitala od svetih otaca i u pravoslavnoj literaturi. A, sad jedino, ako ti to što sam toliko o veri i demonima čitala, smeta, onda primi moje izvinjenje, nisam želela da te iritiram time.

Ti nisi sveznalica, ne sećam se da sam tako nešto rekla... čak naprotiv, moje mišljenje je sasvim suprotno.
Da sam na tvom mestu, ne bih se hvalila ovakvom vrstom "znanja"... za tumečenje nečega je neophodno sagledati slučaj iz više uglova, pretresti činjenice, realno sagledati stvari... i doneti sud na osnovu neke logike. Ova tema, kao proizvod subjektivnog tumačenja nema nikakve logike ili smisla... osim da zaplaši lakoverne.
Koji je u stvari cilj teme?

Ne, opet ne navodim kao argument, nego kao činjenično stanje: kao u slučaju uzimanja anamneze: navode se sve relevantne okolnosti. U slučaju posednutosti demonom te devojke, bilo je činjenica da ta devojka nije verovala, i ništa više. Tako isto i u slučaju N. čiju sam priču skoro iznela, itd.
I ne, nije to logično vernicima, a ne logično ne vernicima, već je opet takvo stanje stvari bilo. Postoje i vernici koje obuzima demon, kao i oni koji ne veruju. Svejedno je veruješ li ili ne, ukoliko je takvo dopuštenje Božije.

Suviše olako se frljaš činjenicama i relevantnim stanjima... rekla bih, opsesivno.
Zašto se ubeđujemo ako je svejedno?

Da, ja vrlo dobro shvatam da je to ne prihvatljivo za zdrav razum, i meni je bilo ne prihvatljivo.
Ne preporučujem sticanje iskustva, jer bi to bilo kao da ti preporučujem da postaneš, ne daj Bože, i ti "takva" (pupu..), nego sam rekla da čovek koji tako nešto vidi svojim očima i bude u blizini kada se čitaju molitve nad đavoimanima, tek onda može da razluči ono o čemu ovde pišem.
Naše realnosti nemaju ni jednu dodirnu tačku, jedino ako ti živiš negde u nekom drugom univerzumu gde vladaju drugi zakoni, a ja opet u nekom drugom. Što je ne moguće, jer smo obe na forumu ovde u ovom istom svetu koji nas okružuje. Što se tiče shvatanja realnosti, moguće je da je na drugi način shvatamo, ali i jedan pragmatičar, kao i jedan idealista imaju potpuno različita tumačenja sveta oko sebe, pa se opet ne "časte" na ovaj način, nazivajući jedan drugoga nižim od samoga sebe.

Ja verujem da ti veruješ u to što pričaš, verujem da veruješ da si doživela bliski susret sa demonima... ali mi nikako ne ide u glavu kako si sebi mogla da dopustiš da te tako nešto, iracionalno ubedi da je realno... Naime, čini mi se da polako gubiš pojam o realnom, nekako se ta linija kod tebe deformisala, pomerila... i ne samo kod tebe.
Mene bi takvo stanje iskreno uplašilo. Ne demoni.

 

[glupa kokoš]

svasta...pa tebi je kriv vozac kamiona koji udari coveka koji ceo dan pretrcava autoput bez razloga.....to se u srpskom zove:cackanje mecke....drago mi je sto vodim...odnosno po novodemokratskom:nisam "tolerantan"...a ti samo nastavi tako da se "namestas"...ne brini necu biti jedini...a ti ces moci da budes do mile volje "uvredjivana" uobicajenom "netrpeljivoscu zatucanih vernika" koji "ne trpe drugacije misljenje"...

Čega se pametan stidi, time se lud ponosi.
Možeš da imaš nik kakav hoćeš, reči govore o tebi, ne nik.

 

[jeremijabg]

@glupa kokosh@
Ja verujem da ti veruješ u to što pričaš, verujem da veruješ da si doživela bliski susret sa demonima... ali mi nikako ne ide u glavu kako si sebi mogla da dopustiš da te tako nešto, iracionalno ubedi da je realno... Naime, čini mi se da polako gubiš pojam o realnom, nekako se ta linija kod tebe deformisala, pomerila... i ne samo kod tebe.
Mene bi takvo stanje iskreno uplašilo. Ne demoni.[/QUOTE]

e vidis,sa "tacke gledanja" pravoslavnog vernika,takvo tvoje tumacenje je,veoma grubo receno ali lakse ces razumeti,"sizofreno"....nas brine takva nonsalantnost za spasenje koju imaju ateisti..i odbijanje prihvatanja realnosti...mene najiskrenije brine nebriga ateista za sopstveno spasenje ali sam prestao da pokusavam da pricam sa njima o tome odavno...odatle i moja "negodovanja" kad ovde naidjem na "ateisticko misljenje",.....time pokusavam da ih(vas) isprovociram da se zapitaju zasto zaista toliko vremena provode na religiji a pri tome su veciti uzasnuti kako se (zatucani) vernici tako razumeju medjusobno a njima sve deluje suludo....(p.s.oprosti sto odgovaram a nije meni upuceno pitanje)

 

[glupa kokoš]

Jeremija, molim te da se ne brineš za moju dušu i psihičko stanje... ako mene ne brine tvoje, zašto bi tebe brinulo moje?
Jesam li ja tebi baš toliko zanimljiva, da mi citiraš svaki post... iako nije replika na tvoj?

 

[away]

e vidis,sa "tacke gledanja" pravoslavnog vernika,takvo tvoje tumacenje je,veoma grubo receno ali lakse ces razumeti,"sizofreno"....nas brine takva nonsalantnost za spasenje koju imaju ateisti..i odbijanje prihvatanja realnosti...mene najiskrenije brine nebriga ateista za sopstveno spasenje ali sam prestao da pokusavam da pricam sa njima o tome odavno...odatle i moja "negodovanja" kad ovde naidjem na "ateisticko misljenje",.....time pokusavam da ih(vas) isprovociram da se zapitaju zasto zaista toliko vremena provode na religiji a pri tome su veciti uzasnuti kako se (zatucani) vernici tako razumeju medjusobno a njima sve deluje suludo....(p.s.oprosti sto odgovaram a nije meni upuceno pitanje)

Kao pravoslavni vernik odlično znaš da nema mesta osudjivanju, već razumevanju.
Nema potrebe da brineš o ateistima ...
Svako ima svoju slobodu volje kojom će verovati u nešto ili ne.
Čudni su putevi Božiji.
Negodovanju, provociranju, iznošenjem procene o tudjem boravku na pdf-u religije, nema mesta jer je osnova pravoslavlja i hrišćanstva - ljubav.

Ne zaboravi da se nikada ne zna i da je lako moguće da neko od ne verujućih postane sutra bolji vernik i od tebe i od mene zajedno.

 

[jeremijabg]

Kao pravoslavni vernik odlično znaš da nema mesta osudjivanju, već razumevanju.
Nema potrebe da brineš o ateistima ...
Svako ima svoju slobodu volje kojom će verovati u nešto ili ne.
Čudni su putevi Božiji.
Negodovanju, provociranju, iznošenjem procene o tudjem boravku na pdf-u religije, nema mesta jer je osnova pravoslavlja i hrišćanstva - ljubav.

Ne zaboravi da se nikada ne zna i da je lako moguće da neko od ne verujućih postane sutra bolji vernik i od tebe i od mene zajedno.

ma nisi me razumeo...ja sam ovde u stalnom "ratu" sa ateistima uvek ih "prozivajuci" sta ce ovde...ovo sam samo otkrio delic mojih "namera"...u sustini,vecim delom me stvarno "smaraju"(taman posla da ih ja "spasavam"...)

 

[ququreq]

Ako je Bog stvorio osnove za svet, stvorio je i zlo, ako nije, za postojanje zla nema osnova. Paradoks.
Nije tema strašna, tema nema realnu osnovu, strašna je činjenica u šta sve ljudi veruju u današnje vreme. Zastrašujuće koliko su neki kontradiktorni u svojoj božanskoj veri, da veruju u apsolutno zlo.
Zlo postoji, oko nas u nama, ali ne kao biće koje samostalno funkcioniše, već kao deo nas. Kako nema apsolutnog dobra, tako ne može biti na apsolutnog zla. Zlo je nedostatak, defekt... da li je Crkveno predanje iskoristilo ljudsku lakovrnost nametnuvši pojam zla, ne bi li i dobro dobilo neku veću dimenziju? Božansku?

Upoznajte sebe, pa ćete upoznati i svog najvećeg neprijatelja, nema tu mnogo filozofije... onaj koji nije spreman da prihvati da ima kako dobru, tako i demonsku stranu, logično je da ove reči apostola tumači kao silu van tela.

Duhovna ucena?
Ili posledica bolesti, organskog porekla?
Ako je ovo drugo, rekla sam već na nekoj od prvih strane, CTG, skener, laboratorija...
Ako je ovo prvo, biće da vam je sputavanje sopstvenih strasti našlo ventil... na najmanje poželjnom mestu, u glavi... opet je potrebna pomoć lekara specijaliste.... imate podstanara u glavi.

Mada, sumnjam da vam ovo išta govori, okrivićemo demone, vile, veštice i trolove.... za sve ono što smo nesposobni zdravim razumom da objasnimo.

elem, post od moje najomiljenije forumasice implicira na raznolika razmisljanja.... sta je u stvari vera kada vec govorimo o demonima toliko nasiroko i nadugacko? sta to znaci biti vernik? da li su neverujuci u stvari mozda i najveci vernici iako se izjasnjavaju suprotno? da li je filozofija pravilnija u sagledavanju same sustine vere nego klasicna i misticna teozofija? koliko se obican covek susrece sa verom u svakodnevnom zivotu? koliko godina treba da imamo pa da shvatimo koji su to nasi demoni koji nas nagone na greske koje cinimo u zivotu? da li cemo verom isterati to zlo iz sebe i kako ako je to istina? sta da radi covek koji je sirokog shvatanja svega, od postanka sveta preko filozofskog pogleda na zivot, do emocionalnog sukoba kojim ga podstice nekontrolisana pozuda? da li njemu treba lobotomija, isterivanje "zla" ili mozda nesto drugo? sta cemo ako i takav covek ili zena veruju na neki nacin u boga-tvorca svega a ne izjasnjavaju se kao vernici? sta cemo sa zenom koja je mozda nekad zgresila i nikad se nije pokajala? da li je ona manje bozija od one koja se kaje celog zivota? sta cemo sa onim demonom u nama koji nas juri da ulazimo u pogresna zakljucivanja o svemu oko nas novim naucnim konstatacijama ili novim naucnim "istinama" ? koliko istina postoji u zivotu svakog coveka? da li je ljubav mozda demonizpovana strast u ogranicenoj varijanti? sta je covek i cemu tezi? koliko su prosecni covek i zena duhovni tandem koji moze vise da uradi na razvijannju duhovnosti nego ponaosob jedan usamljeni genije? zasto patimo za svaku glupost kada je patnja nekonstruktivna stvar? da li su ove stvari koje sam naveo sotonini izumi ili smo se rodili sa takvim i slicnim greskama da bi bili zanimljiviji drugima? sta je tvorac predvideo za buducnost ljudske rase? sta nauka predvidja za buducnost iste te ljudske rase? sta cemo ako jednog dan nestanu sve vere preko noci? kome bogu cemo se onda moliti ili koje nebo cemo gledati? da li smo mozda mi bogovi a ne znamo tako da se postavimo vec se postavljamo kao demonizovani odrazi njegove sustine? kada ste prvi put shvatili da imate demona u sebi? da li vernici onanisu? da li se ateisti nekad okrenu nebu i spomenu boga?

malo pitanja za neku siru pricu o sustini stvari... pa ko hoce moze....ko nece ne mora.

 

[jeremijabg]

malo ti je opsirniji post(i cini mi se vise za pdf filozofija)...a i cini mi se da nema veze sa temom...postavi novu temu ako zelis.. a za to vreme...Magdalina!Daj jos koji primer!