Starac Pajsije i kamenorezac

[Nina]

Sunce je već zalazilo na zapadu kada se starac Pajsije vraćao iz grada u manastir. Odjednom na putu srete čoveka u skromnoj odeći.
„Oče“, neznanac se obrati staracu, „vidim da si umoran. Učini mi radost, uđi u moju kuću, jedi i odmori se.“
„Rado, sine moj“, odgovori monah i pođe za strancem.

Ubrzo su došli do kolibe. Ulazeći u nju, starac je video nekoliko prosjaka za trpezom. Čovek je posadio starca za sto i izašao iz kuće.
„Ko je ovaj dobri čovek?“, upita monah svog komšiju.
„To je Evlogije, kamenorezac“, odgovori prosjak, „on radi ceo dan, a uveče okuplja siromašne i hrani ih od svog truda“.

Starac se divio tako velikoj ljubavi prema bližnjem. Odmorivši se i potkrepivši oslabljenu snagu, Pajsije napusti kolibu.
Ugledavši Evlogija, koji je vodio k sebi bolesnu staricu, Pajsije ga blagoslovi, zahvali mu na gostoprimstvu i nastavi put.

„Gospode, ako Evlogije, kao siromašan, čini toliko dobra, koliko će ih usrećiti ako bude bio bogat!“, pomisli starac i poče moliti Boga da pošalje Evlogiju bogatstvo.

 

[Nina]

Iste noći usnio je da mu se anđeo javio i rekao: „Gospod će ispuniti tvoju molbu, ali moraš dati svoju dušu kao garanciju da će Evlogije pravilno iskoristiti svoje bogatstvo.“
„Jemčim za njega svojom dušom“, odgovori starac.
„Bog zna bolje od tebe šta je čoveku potrebno“, odgovori anđeo, „ali neka bude po tvojoj volji“.

Nekoliko dana kasnije, Pajsije je ponovo posetio grad i pitao je jednog prosjaka za Evlogija.

„Nešto čudno mu se dogodilo“, odgovori prosjak.
„Otišao je u stranu zemlju. Kažu da je pronašao zlato u steni dok je radio.“

Pajsije se obradovao kada je čuo da se ispunjava ono što je tražio.
„Uskoro će se vratiti, zar ne?“, upitao je.
„Ne“, tužno je odgovorio prosjak, „kakva nesreća za nas, izgubili smo hranitelja!“
Posle nekog vremena Pajsije je čuo da se Evlogije bavi trgovinom, da je postao srebroljubiv i da je zaboravio na prosjake.
Svaki put su glasine o Evlogiji bile sve tužnije. Rekli su da se Evlogije ne zaustavlja ni pred čim i da je spreman na nečasna dela.

 

[Nina]

Pajsija je obuzelo očajanje.

„Gospode“, molio se, prolivajući suze, „oprosti mi moje ludo obećanje, oslobodi mi dušu od strašnog zaveta! Ti znaš da sam od srca molio za Evlogija, ali kako sam pogrešio!“

Pajsije ponovo ugleda anđela u snu.
„Vidiš“, reče mu nebeski glasnik, „kako si ludo pokušao da ispraviš ono što je Gospod ustrojio. Milostivi Spasitelj ti oprašta neznanje, idi i ne dovodi u pitanje dela Božija.“

Ubrzo je Pajsije čuo da je Evlogije bankrotirao.
Prošlo je nekoliko nedelja. Pajsije je jednog dana, vraćajući se u manastir, ponovo sreo Evlogija u klesarskoj odeći.
Starac ga radosno zagrli i upita kako je opet završio ovde.

„Vratio sam se sa grešnim ciljem“, iskreno mu reče Evlogije, „nadajući se da ću ponovo naći zlato u steni. Ali koliko god se trudio, bilo je uzaludno. Gospod se smilovao na mene i došao sam k sebi. Shvatio sam kako sam grešno koristio dobro koje mi je poslato za bližnje. Sada sam opet stari Evlogije i pokušaću da iskupim svoje grehe i da nagradim svoju bolesnu braću za nevolje koje su iskusili u mom odsustvu!“

I opet, svake večeri posle napornog radnog dana, Evlogije je izlazio na put i dozivao siromahe.
A Pajsije sa suzama pokajanja i blagodarnosti pade na pod svoje kelije, slaveći Boga za Njegovu beskrajnu velikodušnost.

 

[Gedeon]

Predivna priča.