DEJAN RISTIĆ — popularizator istorije i herojski branilac naučne metodologije ili funkcionerski foteljaš?

[Pumpaj Dinstanović]

Da ne širimo više u tom pravcu. Čitao si njegovu knjigu protiv mitomanije, ako sam dobro primetio - koje je tvoje mišljenje o vrednosti te njegove knjige u zanatskom, istorijskom smislu? Da li je on u stanju da obradi neku istorijsku problematiku mimo takvih izleta u obračun sa nadriistorijom i mitomanijom? Primetili smo da je čak i Miodrag Milanović Vandalija počeo sebe da predstavlja kao antimitomana. Izgleda da je zahvaljujući Radiću ta rabota percipirana kao lak način za sticanje naučn(ičk)og kredibiliteta? Šta misliš, ima li toga, te prečice, u slučaju Ristićeve knjige (pa i Apela 142)?

Valjda ti je barem jasno po tome što nema nikakve recenzije kakva je to knjiga. To je zabavno delo, publicistika. Nije istoriografsko.

 

[Mrkalj]

Valjda ti je barem jasno po tome što nema nikakve recenzije kakva je to knjiga. To je zabavno delo, publicistika. Nije istoriografsko.

Da li je on po tebi u stanju da bude produktivan istoričar? Da li uopšte ima sposobnosti, pitam te za tvoju procenu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da li je on po tebi u stanju da bude produktivan istoričar? Da li je uopšte ima sposobnosti, pitam te za tvoju procenu.

Zašto?

 

[Mrkalj]

Zašto?

Čitao si njegovu knjigu protiv mitomanije, ako sam dobro primetio - koje je tvoje mišljenje o vrednosti te njegove knjige u zanatskom, istorijskom smislu? Da li je on u stanju da obradi neku istorijsku problematiku mimo takvih izleta u obračun sa nadriistorijom i mitomanijom? Primetili smo da je čak i Miodrag Milanović Vandalija počeo sebe da predstavlja kao antimitomana. Izgleda da je zahvaljujući Radiću ta rabota percipirana kao lak način za sticanje naučn(ičk)og kredibiliteta? Šta misliš, ima li toga, te prečice, u slučaju Ristićeve knjige (pa i Apela 142)?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ljudski mozak voli liste. One ga podsećaju na uređeni sistem. To je i razlog zašto je clickbait fenomen toliko uspešan; postoji nešto naprosto neodoljivo u tome kada se vidi "10 stvari koje ____". Razmere dokle to ide vidi se po tome koliko su popularni i u nekim ekstremnijim slučajevima, kao npr. „15 lokacija koje je posetio Džastin Biber“. S druge strane, ljudi takođe vole da čuju da je nešto što većina misli tačno, zapravo netačno. Ima tu i svojevrsni FOMO aspekat, usled čega kupuju i jure za takvim naslovima. A pošto se radi o nečem prilično senzacionalnom, interesovanje je veliko. U prevodu, postoje izvesne zajedničke tačke sa publikacijama novoromantičara.

Ristićeva knjiga, zapravo dve knjige, upravo su to. Senzacionalne su i imaju jedan poprilično proporcionalan (broju ljudskih prstiju, dekadni) broj od 20 poglavlja. Još je i prilično kratka, tako da se dostupnija modernom čoveku koji ne čita toliko mnogo, ili koji će pak pročitati možda i samo jedno ili dva poglavlja (tj. „slučaja“).

Rubrika o mitovima srpske istorije u Blicu bila je među najpopularnijima. Veliki broj istoričara koristio je taj fenomen, između ostalog i Čeda Antić. Može dosta novca da se na taj način zaradi; vrlo je lukrativno, jednostavno rečeno. Takve knjige se dobro prodaju; Ristićeve su se prilično brzo rasprodale. S druge strane, pošto se ne radi o ozbiljnim istraživačkim radovima, iziskuju ulaganje vrlo malene količine truda. U nekim slučajevima, očigledno i prepisivanje iz novina ili sa Tvitera. Tako da dosta novca može biti ugrabljeno na taj način uz minimalan trud. Takođe je činjenica da su takve emisije vrlo gledane, a što je odlična prilika da se podigne popularnost nekoj ličnosti. To je i odličan način samopromocije, posebno ako neko namerava da se upusti u političke vode. Tako da, to nije put za ostvarivanje naučnog kredibiliteta, već za laki profit i sticanje individualnog selebriti statusa (radi političke karijere, neke medijske možda, ili prosto neke lične satisfakcije, hranjenja ega i slično).

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

Foto: Kurir Televizija

BRUKA OD MINISTRA! DEJAN RISTIĆ SRAMNO NAPAO KURIR: Prišiva nam "neprofesionalizam" čovek optužen za plagiranje!​

13.06.2024. 20:18h
Čelnik resora informisanja, za koga Danka Mihajlović, autorka teksta objavljenog za Fejk njuz tragač, tvrdi da je iskopirao delove njenog članka za svoju knjigu, bez ikakvog argumenta kazao da naša medijska kuća "ne poštuje etičke standarde"



Dejan Ristić, ministar informisanja i telekomunikacija, povlači sve više poteza koji nimalo nisu dostojni funkcije koju odnedavno obavlja! Nakon što je, odmah po izboru na ministarsku funkciju, optužen za plagiranje, to jest krađu delova tuđeg autorskog rada, Ristić je dao sebi za pravo da deli medije, otvoreno napadne Kurir i iznese paušalne i apsolutno neistinite ocene na naš račun.
Paušalno

Ristić je, naime, na nedavno održanoj sednici Upravnog odbora Asocijacije medija oštro, ne čak ni iskritikovao, već izvređao Kurir.
- Ne čitam Kurir jer je to atak na moj mozak - besramno je, između ostalog, rekao Ristić, kome do pre samo nekoliko nedelja nije bio ni najmanji problem da gostuje u emisijama Kurir televizije. I to često.

foto: RTS Printscreen
Ristić je kritikovao Kurir i zbog, kako je rekao, "neprofesionalizma", "nepoštovanja novinarskog kodeksa", te izveštavanja o tragediji u OŠ "Vladislav Ribnikar".
Bar kao ministar informisanja, Ristić bi, logično je, trebalo da bude informisaniji makar o sektoru kojim rukovodi, a to je situacija u medijima. Izveštaji relevantnih medijskih regulatornih tela o Kuriru nedvosmisleno pokazuju najveći napredak upravo naše medijske kuće kada je reč o podizanju nivoa profesionalizma i poštovanja etičkih standarda (videti okvir).
Da se ministar informisanja makar potrudio da se informiše pre nego što nam je prišio etiketu "neprofesionalizma", verujemo da, u skladu s funkcijom koju obavlja, ne bi sebi dozvolio da upravo on sklizne u neprofesionalizam.
Kontroverze
A dok sebi daje slobodu da nimalo konstruktivno kritički, već lično, ozlojeđeno, kao ministar komentariše medije, Ristić stavlja po strani brojne kontroverze koje ga godinama prate. Često je bilo kritika na njegov račun, još dok je bio direktor Muzeja žrtava genocida, da iznosi netačne podatke, što su mnogi okarakterisali kao zlonamerno i kao pokušaj da unizi istraživače.
Takođe, na teret ministru Ristiću stavlja se i optužba da je plagijator, za šta ga je optužila Danka Mihajlović, autorka teksta koji je objavljen za Fejk njuz tragač, čije je delove, bez navođenja autora, Ristić uzeo za svoju knjigu "Zablude srpske istorije", u kojoj se bavio i jednom epizodom Srpsko-bugarskog rata, ali i tablom posvećenom humanosti Srba, koja u stvari ne postoji.
Naime, Mihajlovićeva je tekst objavila čak dva meseca pre nego što je Ristić objavio svoju knjigu, u koju je stavio čitave njene rečenice.
- Jedan od organizatora ove misije, britanski humanitarac ser Kenet Barington ... u pismu svojoj ženi zapisao je i da je u Beogradu za 300 funti kupio potrepštine za bugarske ranjenike - samo su neke od rečenica iz Ristićeve knjige koje su istovetne kao one koje je u svom tekstu prethodno napisala Mihajlovićeva.
Ona je za medije izjavila da je prilično jezivo kada pročitate neke svoje rečenice koje ste sklapali dugo, pa se to skraćivalo, dorađivalo, da što bolje izgleda i onda to vidite u nečijem tuđem tekstu.
Sankcije

foto: Kurir televizija
Profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica za Kurir ocenjuje da je moralno neprihvatljivo da se akademski građanin, koji pritom obavlja i visoku državnu funkciju, bavi plagiranjem.
- Pre svega, jedna je stvar kada date neki iskaz koji na nivou zdravog razuma spada u opšte mesto, te da samim tim dve nezavisne osobe mogu doći do slične konstrukcije jer postoji visoka verovatnoća ponavljanja formulacija. No, kada imate vrlo prepoznatljive rečenice ili niz rečenica za koje je nemoguće da dve osobe nezavisno dođu do njih, te da budu identične, a pritom je jasno ko je prvi objavio ili izgovorio te rečenice, onda je onaj koji je njih prvi objavio žrtva krađe intelektualne svojine, i to spada u domen prekršaja i treba biti žigosano, i moralno i u meri u kojoj se kosi s pravom i pravdom - ističe Koprivica.
On napominje da u akademskom svetu postoji pošast plagijata, jer, kako kaže, ima mnogo ljudi koji pokušavaju da grade akademsku karijeru, a na delu je nestašica ideja.
- Ipak, u uređenim društvima postoji nulta tolerancija prema tome ko god da je izveo delo plagiranja, a stepen netrpeljivosti se povećava shodno tome da li je reč o osobi koja vrši važnu javnu funkciju. Ovde je reč o čoveku koji je i sam naučnik i visoki državni činovnik i neko ko bi trebalo da ima moralni integritet, pre svega ako se uzme u obzir da se bavi istraživanjem genocida, a tu tek ima spornih mesta. Sve u svemu, ako se ustanovi da je bez navođenja izvora preuzeo nečije rečenice, to je nesporno plagijat, treba da podleže moralnoj sankciji i potpuno je neprihvatljivo da ministar informisanja bude sklon takvim ispadima - konstatovao je Koprivica.

Tišina Ministar bez odgovora
Iako smo juče kontaktirali s ministrom Ristićem povodom optužbi koje je izneo na račun Kurira, ali i onih protiv njega - da je u svojoj knjizi "Zablude srpske istorije" plagirao delove autorskog teksta Danke Mihajlović, on nam do zaključenja ovog broja nije odgovorio.

Činjenice o Kuriru Ministre informisanja, da vas informišemo

• Godine 2020, godinu dana nakon vlasničke transformacije, u Kuriru je uvedena funkcija menadžera za etičke standarde, po čemu smo prva i jedina kompanija u regionu koja je to uradila
• Angažovana je osoba kojoj je profesionalna etika bekgraund, bivši predsednik IO UNS, koja je bila dugogodišnji član Saveta za štampu
• Mediji kompanije WMG odmah su priznali punu nadležnost Saveta za štampu i ispunjavaju sve svoje obaveze predviđene pravilima ove organizacije
• Rezultat u 2023. godini, u odnosu na 2019, prema monitoringu Saveta za štampu, jeste smanjenje broja prekršaja za 59,5 odsto
• 2019. Kurir je pravio 6,1 grešku dnevno, a 2023. godine 2,4, prema istom monitoringu
• Duže od godinu dana na crvenoj listi portala Fejk njuz tragač, koja objavljuje 15 najvećih objavljivača fejk njuza, nema nijednog medija kompanije WMG (Kurir, Espreso, Mondo), a ranije su bila sva tri
• Prema podacima portala raskrinkavanje.rs o objavljivanju manipulativnog sadržaja, od Kurira jedino manje prekršaja ima list Politika
• Kurir je jedini medij koji je, objavljujući informacije iz rata u Ukrajini, objavljivao i sada objavljuje disklejmer koji poziva čitaoce da, ako uoče neki netačan navod, to jave redakciji
• WMG i dalje radi na unapređenju poštovanja etičkih standarda i planira da od ove godine napravi veći tim koji bi se bavio ovim temama

 

[Mrkalj]

Prilog za biografiju Dejana Ristića, novog ministra Informisanja i telekomunikacija​

https://fakenews.rs/2024/05/13/dejan-ristic/

13.05.2024.​

Novopostavljeni ministar Informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić, u vreme dok je bio „samo” istoričar koji gostuje po TV studijima i objavljuje i potpisuje svoje visokotiražne knjige, u knjizi „Zablude srpske istorije” prepisao je pojedine delove teksta koje sam nekoliko meseci ranije pisala za FN Tragač, bez navođenja autora i izvora i tako ih predstavio kao svoje.


Neki delovi mog teksta koji se bavio medijskim navodima da u Ženevi, u sedištu Crvenog krsta, stoji tabla na kojoj piše „Budi human kao što je Srbija bila humana 1885” doslovno su preneti, neki su stilski dorađeni, neki parafrazirani, ali celokupan kostur teksta, svi dokazi, pa i pojedine zanimljivosti do kojih sam dolazila dvomesečnim istraživanjem, preneti su bez imalo ograde, a ako smem da dodam, i bez imalo srama. Ova „zabluda” jedna je od 20 koliko ih ima u knjizi istoričara Ristića i – iako su prisutni i delovi koji nisu moji – posebno oni koji se odnose na istorijski kontekst, bez delova iz teksta FN tragača suštinski ne bi bilo priče ili bi bila neodrživa.


Da bude jasnije o kakvoj vrsti perfidnog prepisivanja je reč evo nekoliko reprezentativnih primera:

Tekst FakeNews Tragača (april 2020): Ne, u holu Crvenog krsta u Ženevi nema table “Budi human kao što je Srbija bila”	Iz knjige “Zablude srpske istorije” Dejana Ristića (jul 2020): odlomak iz poglavllja „Srbi, Bugari i Crveni krst”
Srbija nije bila, kako se pogrešno navodi, jedina moguća ruta za dostavljanje pomoći, ali je bila najpovoljnija i najkraća, iako je podrazumevala prolazak pored srpske vojske. Kako stoji u izveštaju Crvenog krsta Austrije, koji je posredovao u navedenoj operaciji, u to vreme bila je jaka zima, Bugarska nije imala železnicu, a Dunav je bio nezgodan za plovidbu. Postojao je i kopneni prevoz koji bi preko Lom Palanke vodio u Sofiju, ali je on bio izuzetno skup i trajao bi duže.	Takođe, Srbija nije bila, kako se to često pogrešno navodi, jedina moguća ruta za dostavljanje pomoći, ali je bila najpovoljnija i najkraća iako je podrazumevala prolazak pored jedinica srpske vojske. Kako je zabeleženo u izveštaju Crvenog krsta Austrougarske, koji je posredovao u navedenoj operaciji, u to vreme bila je jaka zima, Bugarska nije imala razvijenu železnicu, a plovidba zaleđenim Dunavom nije bila moguća. Postojala je i mogućnost korišćenja kopnenog puta koji bi preko Lom Palanke vodio u Sofiju, ali je taj poduhvat bio izuzetno skup i trajao bi znatno duže.
Ono što mediji ne navode a za šta postoje dokazi, jeste da je kralj Milan obezbedio ovom konvoju transport kroz Srbiju, posebno kroz deo od Niša do bugarske granice gde nije postojala pruga.	Ono što se u brojnim medijskim i napisima na društvenim mrežama ne navodi, a za šta postoje nesumnjivi dokazi, jeste da je kralj Milan I zaista dao saglasnost da humanitarna pomoć namenjena Bugarskoj prođe kroz Srbiju, posebno kroz deo od Niša do bugarske granice, gde nije postojala železnička pruga.
U Beogradu je tada postojala prodavnica i magacin Crvenog krsta, te je deo pošiljke za Sofiju bio ispunjen stvarima iz Beograda, ali te stvari po svemu sudeći nisu pripadale državi Srbiji. Jedan od organizatora ove misije, britanski humanitarac ser Kenet Barington, u pismu svojoj ženi pominje da je u Beogradu za 300 funti kupio potrepštine za bugarske ranjenike, a u izveštaju britanskog Crvenog krsta detaljnije se napominje šta je bio predmet kupovine u Beogradu, između ostalog, ćebad i dušeci.	Štaviše, u Beogradu su tada postojali prodavnica i magacin Crvenog krsta, te je deo pošiljke za Sofiju bio ispunjen stvarima iz Beograda, ali te stvari, po svemu sudeći, nisu pripadale državi Srbiji. Jedan od organizatora ove misije britanski humanitarac ser Kenet Barington u pismu svojoj ženi zapisao je i da je u Beogradu za 300 funti kupio potrepštine za bugarske ranjenike, a u izveštaju britanskog Crvenog krsta detaljnije je pisalo šta je sve bilo predmet kupovine u Beogradu.

Istraživanje koje je prethodilo objavljivanju teksta sastojalo se od čitanja istorijskih izvora, pisanja svima koji su u nekom trenutku tvrdili da ova tabla postoji, iščitavanje novina iz tog perioda, pregledanje bugarskih i naših istorijskih arhiva, bugarskih i naših medija, a zatim konsultacije s prevodiocima, pošto je većina izvora bila na engleskom i francuskom jeziku, tako da je šansa da dva teksta budu ovoliko identična nezavisno jedan od drugog ravna nuli.

 

[Mrkalj]

Ceo moj tekst je inicijalno koncipiran tako da se nadovezuje na odgovor koji sam dobila od Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi, a koji će gospodin Ristić na posebno podmukao način preformulisati u pasiv, kao da je taj odgovor pao sa neba:

Tekst FN Tragača: Iz Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi za Tragač odgovaraju da nisu uspeli da uđu u trag tabli iz medijskih napisa. Odgovorili su nam i da su u pokušaju da nam izađu u susret kontaktirali i srodne institucije u Ženevi koje bi možda mogle da znaju nešto više, kao što su Centar za humanitarni dijalog u Ženevi, kao i Odeljenje za zaštitu arhitektonskog nasleđa (Conservation du patrimoine architectural) i Odeljenje za izgradnju i razvoj (Departements des constructions et de l’aménagent).

Ristićev tekst: Neposrednom proverom kod odgovarajućih stručnih službi ove međunarodne organizacije dobija se odgovor da ona ne raspolaže bilo kakvim informacijama ili podacima da je takva spomen-ploča ikada postavljena. Centar za humanitarni dijalog u Ženevi, Odeljenje za zaštitu arhitektonskog nasleđa i Odeljenje za izgradnju i razvoj pri gradskoj upravi u Ženevi nemaju podataka da je ova spomen-ploča postojala.

Posebno je zabrinjavajuće, imajući u vidu zvaničnu biografiju ministra Ristića, u kojoj se između ostalog ističe da je „autor više desetina naučnih radova i knjiga”, što u celoj knjizi ne postoji nijedna fusnota ili pozivanje na izvore. Spisak preporučene literature na kraju knjige ima 20 naslova koji bi trebalo da „pokriju” 20 istorijskih zabluda.


Iako nisam autor više desetina naučnih radova i knjiga, po internim pravilima, svi izvori koji su dostupni onlajn, ulinkovani su u tekst. Odgovor koji sam dobila od Međunarodnog krsta u Ženevi, međutim, nije u originalnoj formi prisutan u opremi teksta. Da nije tužno, bilo bi laskavo što je gospodin Ristić odlučio da mi veruje na reč i detaljnije ne proveri mene i moje izvore.


Takođe, na osnovu istih dokaza se u knjizi ministra Ristića tvrdi da „u sedištu Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi nikada nije postavljena spomen-ploča sa ispisanim tekstom Budi human kao što je Srbija bila 1885”. Ko se iole bavio proveravanjem činjenica u bilo kojoj profesiji svestan je koliko je teže pronaći dokaze da se nešto nije desilo nego da se desilo, a posebno kada se radi o navodnom događaju od pre 135 godina. Uz veliki oprez u našem tekstu je ostavljeno da „nismo uspeli da nađemo dokaz da je ova tabla ikada postojala”.


Da li će sledeći istraživač u svoju fusnotu da stavi uglednog istoričara i ministra koji piše knjige bez fusnota ili bedno piskaralo koje ulinkuje ili ukaže na svaki izvor koji je korišćen u tekstu? Odgovor se sam nameće i to je najbolnije u ovoj stvari i u celoj profesiji.


U avgustu 2020. kada smo shvatili šta se dogodilo, na Tviteru smo reagovali glavni urednik FN Tragača Stefan Janjić i ja. To su bili zapaženi postovi, ali limitiranog dometa, a Dejan Ristić, iako medijski prisutan, još uvek nije imao javnu funkciju. Nepunih godinu dana kasnije već će biti postavljen za v. d. direktora Muzeja žrtava genocida, da bi nedavno bio imenovan za ministra informisanja i telekomunikacija. Često je na putu, gde promoviše svoje četiri knjige izdate za izdavačku kuću Vukotić media (Mitovi srpske istorije, Zablude srpske istorije, Legende svetske istorije, Nestvarni – mitske ličnosti srpske istorije), hvaleći se tiražom od više desetina hiljada primeraka, što je – u tome ćemo se složiti – za domaće prilike izvanredan tiraž.


Slučajnost će hteti da nekoliko nedelja pre objavljivanja sporne Ristićeve knjige, dok sam još naivno verovala da smo na istom zadatku borbe protiv dezinformacija i mitomanije, Dejana Ristića kontaktiram kao sagovornika. Tada sam proveravala navode da se poznata slika Stjepana Filipovića nastala pred njegovo pogubljenje u prirodnoj veličini nalazi (odnosno da se nalazila) na ulazu u zgradu Ujedinjenih nacija u Njujorku. On je bio jedini istoričar na kog sam naišla koji je u medijima dao izjavu i bliže objasnio prirodu izložbe na kojoj je ova fotografija navodno bila izložena; međutim proverom nisam uspela da nađem dokaze koji bi to potvrdili, što sve stoji u tekstu.


Zanimljivo, gospodin Ristić će mi nakon objavljivanja tog teksta zameriti što sam njegovu izjavu stavila u tekst, što sam „neobavezno ćaskanje predstavila kao izjavu za medije”, iako sam se uredno predstavila i objasnila šta me interesuje.


Tekst o fotografiji Stjepana Filipovića objavljen je 29. juna 2020, dok se knjiga Zablude srpske istorije u pretprodaji pojavila 3. jula, dakle samo četiri dana kasnije, tako da je gospodin Ristić u vreme našeg razgovora morao znati ko sam ili još gore, da ga je u njegovoj nadmenosti baš bilo briga.


Ovaj dodatak biografiji ministra Ristića prilažem javnosti na uvid, jer odavno nemam očekivanja da bi ovakvi navodi mogli ozbiljno da utiču na nezadrživi uspon jedne karijere do, za sada, ministarske fotelje. Naprotiv, oni bi ga za mesto u Nemanjinoj 11 mogle samo preporučiti, budući da nije prvi, a moguće ni poslednji na istoj adresi sa prepisivačkim sklonostima. „Pa šta!”


Danka Mihajlović, FakeNews Tragač

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pomenute Ristićeve knjige su naučno popularne. One nemaju recenzije, niti ikakve kriterijume po kojima bi se računali kao naučni radovi, jer to uopšte i nisu.

Ne želeći da ulazim u obe navode oko planiranja rečenica, koje su samo malo izmenjene i vrlo očigledno preuzete u najvećoj meri iz teksta dotične gospođe, praksa kod takvih tekstova jeste da se u principu nigde ne navodi izvor, zato što ako se jedan navede, onda se postavlja pitanje zašto je tu naveden, a drugde nije. Tako da se navođenje bilo kakvih izvora zaista izbegava u takvim knjigama, kao što te popularne knjige ni ne poseduju nikakav kritički aparat, kao što je i navedeno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ono što je meni potpuno neverovatno jeste da se u suštini niko nije uhvatio ― pa da paradoks bude još veći, čak ni niko iz Udruženja Miloš S. Milojević ― tvrdnje čoveka da je Milojević bio jedno vreme interniran u ludnici zato što je bio mentalno bolestan i patio od nekih ozbiljnih paranoidnih poremećaja (imao je nekakve halucinacije, ako se dobro sećam Ristićeve izjave).

To je jako čudno zato što je to savršena prilika da se, ako se pokaže da to nije tačno, kritičari Ristića vrlo oštro obruše na njega. S obzirom da je on u javnosti prvi koji je takvu tvrdnju izneo, ona je jako neobična i sumnjiva. Ne vidim nijedan razlog zbog kojeg se ovo pitanje izbegava sem ako ne postoji neki strah da se možda ispostavi kao istina.

 

[Miloš38]

Dejan Ristić tvrdi da je u Jasenovcu ubijeno 70.000 Srba, Jevreja i Roma i to je brojka koju je govorio i Franjo Tuđman !? Takav mora dobiti otkaz na sve funkcije u državnoj službi u Srbiji, i svaka sledeća vlast mora to da sprovede.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dejan Ristić tvrdi da je u Jasenovcu ubijeno 70.000 Srba, Jevreja i Roma i to je brojka koju je govorio i Franjo Tuđman !? Takav mora dobiti otkaz na sve funkcije u državnoj službi u Srbiji, i svaka sledeća vlast mora to da sprovede.

Nisu dotično izjavili niti Tuđman, niti Ristić.

 

[NickFreakyrgios]

Ono što je meni potpuno neverovatno jeste da se u suštini niko nije uhvatio ― pa da paradoks bude još veći, čak ni niko iz Udruženja Miloš S. Milojević ― tvrdnje čoveka da je Milojević bio jedno vreme interniran u ludnici zato što je bio mentalno bolestan i patio od nekih ozbiljnih paranoidnih poremećaja (imao je nekakve halucinacije, ako se dobro sećam Ristićeve izjave).

To je jako čudno zato što je to savršena prilika da se, ako se pokaže da to nije tačno, kritičari Ristića vrlo oštro obruše na njega. S obzirom da je on u javnosti prvi koji je takvu tvrdnju izneo, ona je jako neobična i sumnjiva. Ne vidim nijedan razlog zbog kojeg se ovo pitanje izbegava sem ako ne postoji neki strah da se možda ispostavi kao istina.

Хмм једно питање?
Зар ти ниси овде ономад писао нешто готово идентично о Олги Луковић Пјановић?
Да је била ментално болесна нисам сигуран да је била чак реч о шизофренији?

 

[NickFreakyrgios]

Овако на тему човек је каријериста са филозофским и са историјом једини профитабилни правац је политика.
Нарочито ови за 20. век они су сви добро политички потковани јер већ уче ту материју.
Он би можда и био ок. да су га пустили да се уобличи као личност и да напише своја дела.
Дакле не осуђујум толико њих иако човек за себе и своје поступке носи велику одговорност ипак више ове које их постављају на овако важне функције.
Проблем код нас је што све постаје игранка и селебрити људи се прилагођавају имају један живот па дај шта даш нико неће у неку самоизолациу и авангарду плус што може штету трпети и његова породица и потомци.

Сличност коју видим иако је Слободан Милошевић раније увео опозицију или њен део да одлучује о важним државним одлукама Рамбује и пре тога.

Овде је то почело јако касно кад су све негативне одлуке донешене и непромењљиве и сад само треба неко да дође и подржи и испрља се и жигоше своју политичку каријеру.Пре свега морално па онда све остало.
Међутим њима само требају пијуни и привид неке демократије како око важних политичких одлука опозиција и власт сарађују односно појединци аминују и гутају све погрешно донешене одлуке.
Или бар особе од интегритета.

 

[Mrkalj]

Зар ти ниси овде ономад ...

Uvek koristi situaciju ako mu se uklapa u agendu. Treba uvek isticati te momente jer to je suština odgovora na najbitnije pitanje - može li se nekom verovati?

Na primer:

Nisu dotično izjavili niti Tuđman, niti Ristić.

Koji je smisao ovakvog nastupa? Hoće da ga neko moli za mišljenje?

 

[NickFreakyrgios]

Uvek koristi situaciju ako mu se uklapa u agendu. Treba uvek isticati te momente jer to je suština odgovora na najbitnije pitanje - može li se nekom verovati?

Na primer:

Koji je smisao ovakvog nastupa? Hoće da ga neko moli za mišljenje?

Ту је на другом мислио на 70000 али колико се јасећам Туђман је тврдио око 100000 сад треба нсћи те податке од једног и другог.

Што се тиче Славена нисам га оптужио већ питао и дао му прилику да објасни.
Дао је коректне одговоре овде задњих неколико постова пасам хтео чути одговор и на ово.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dosadno je jako stalno objašnjavati stvari samo zbog toga što je neko nešto loše upamtio ili konfabulirao; posebno ako se to stalno događa. Naravno, ako li prosto preskočimo pitanje malocioznosti, koje je ovde možda i neizbežno.

Ukratko, a i možda više zarad onih koji nisu zlonamerni i koji čitaju temu: ne, ja nikada nisam izjavio da posedujem informacije o tome da je Olga Luković Pjanović bila internirana u ludari.

 

[NickFreakyrgios]

Dosadno je jako stalno objašnjavati stvari samo zbog toga što je neko nešto loše upamtio ili konfabulirao; posebno ako se to stalno događa. Naravno, ako li prosto preskočimo pitanje malocioznosti, koje je ovde možda i neizbežno.

Ukratko, a i možda više zarad onih koji nisu zlonamerni i koji čitaju temu: ne, ja nikada nisam izjavio da posedujem informacije o tome da je Olga Luković Pjanović bila internirana u ludari.

Па фобро сви се сећамо да си писао да је била лечена од неких психичких болести да ли имаш доказ о тако нечему а сви сесећамо да си о томе писао.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па фобро сви се сећамо да си писао да је била лечена од неких психичких болести да ли имаш доказ о тако нечему а сви сесећамо да си о томе писао.

Pa do sada se pokazalo da se uglavnom slabo sećaš, tako da ne znam uopšte na šta to misliš i šta sad hoćeš, jer je moguće da je opet reč o nekoj tvojoj konfabulaciji.

 

[Mrkalj]

Па фобро сви се сећамо да си писао да је била лечена од неких психичких болести да ли имаш доказ о тако нечему а сви сесећамо да си о томе писао.

Odavde počinje (sa fotografijama iz privatne kolekcije Olge Pjanović):

https://forum.krstarica.com/threads...iji-stepen-relevantnosti.898756/post-38984050

 

[NickFreakyrgios]

Problem je u tome što ne pratiš. Upravo sam to i napisao, više puta, uključiv i prvo na ovoj temi, kada sam se prvi put dotakao njenog dela. Vrlo precizno i dosta opširnije nego docnije, sa sve navođenjem njenog (potpuno čudnovatog, nejasnog) navođenja Plutarha.



Da li si ikada pročitao ijedno Olgino naučno delo?



Znači, ako želim da ukažem da se u Olginoj knjizi ne nalaze autentični citati iz izvora na koje se ona poziva (zbog čega treba uzeti a velikom rezervom sve što se nalazi u knjizi) i navedem neki primer gde je citat pogrešan, po tvom mišljenju neprijatno je istaći da se na drugom mestu u knjizi nalazi malo manje pogrešan (iako, takođe, neautentičan) citat? Izvini, ali kakva je to logika? I strane koje su, takođe loše napisane, ja guram pod tepih zato što su malo manje loše?

Citata koji si ti postavio nisam uopšte bio ni svestan (tj. zaboravio sam na njega); samo porazmisli koliko zvuči ta tvoja teorija zavere da sam unapred znao (iako je bilo vrlo očigledno da listam i doslovno tragam da shvatim o čemu pričaš) da ima i drugih, takođe pogrešnih citata, ali sam ja, tobože, izabrao gore i preskočio ove da bih autora prikazao u gorem svetlu (iako je sama činjenica da se citati znaju razlikovati od strane do strane upravo sama srž moje poente, zbog čega je to što ti potenciraš apsolutno nebitno, odnosno prava zamena teze). Ono što ispada iz tvojih unosa jeste da si odabrao da iz apsolutno svega što sam napisao izdvojiš (i tako, istrgneš iz konteksta) samo jedan jedini aspekat, dakle taj deo gde je ona (katkad) ubacivala Srbe u rečenicu...upravo u pokušaju da mene i moje mišljenje diskredituješ. Čovek bi iz tvojih reči pomislio da sam ja kazao dve stvari: 1) da je Olga ima mentalne probleme (izostao je tvoj odgovor povodom ona dva teksta, uzgred) i 2) da je ubacila Srbe u citat na jednoj strani, što je cepidlačenje jer, navodno, ne menja značajnije kontekst. Te dve stvari si izdvojio ti, a ne ja, zato što ti deluje da su mi tu tvrdnje najslabile ili najkontroverznije, i odlučio da me napadneš tamo gde ti izgleda da sam najslabiji, ali i u celini uzev predstavlja značajno iskrivljavanje mojih reči.

A upravo tu i da se vratim na ono što je moja poenta...da ne filozofiramo više, jer postaje poprilično besmisleno: Šta je suština? Suština je da je Olgina knjiga jedan strašno loše napisani nekoherentni i tendenciozni džumbus koji se vrlo teško čita u kojem treba sve citate koji su izloženi proveravati u referencama zato što su vrlo često strašno loše navođeni. To je sve što sam ja tvrdio; moždani udar i stanje njene svesti sam ponudio kao potencijalni odgovor na pitanje kako je tako nešto moglo nastati, jer osoba koja je ono pisala, nikako ne bi mogla doktorirati na Sorboni. Pitanje mentalnog zdravlja nisam otvorio sa namerom da ženu napadnem, već da pružim logično, konzistentno objašnjenje zašto Srbi...narod najstariji izgled tako kao što izgleda. Ako se neko ne slaže, neka pruži neko drugo racionalno obrazloženje.

Uzgred, samo da ukažem na jednu vrlo bitnu stvar: postavljač ove teme, @nonaligned , došla je nezavisno od mene, do potpuno istih, 100%, zaključaka do kojih sam i ja; o naslovu knjige i tendencioznosti:



Takođe, baš neku poruku iznad, nonaligned je iznela mišljenje koje je upravo bilo moja poenta (pored problematičnog citiranja):



Ovo posebno naglašavam zato što je ista koleginica iznela na ovoj temi optužbe na moj račun da se služim podvalama prilikom analize njene knjige. No, kao što sam i pretpostavio, došla je na kraju do mog stanovišta.

No sada, pitanje za tebe @zofr jeste koliko si ti zaista zainteresovan za ispitivanje lika i dela Olge Luković Pjanović (i, kritički, značaja ove knjige i mesta koje joj pripada)...a koliko se možda tu radi o idealizaciji i reakciji zbog diranja u idole?

Овде почиње о можданом удару и стању свести Олге Луковић.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Овде почиње о можданом удару и стању свести Олге Луковић.

I?

Šta sa tim? Treba postaviti dokaz da je imala moždani udar?

 

[NickFreakyrgios]

Vidiš, baš je dosta teško doći do podataka o njihovom braku. Olga ga praktično nikad nije pominjala u vreme kada je postala čuvena u izvesnim krugovima (krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina) praktično nema ni osvrta nikakvog, kao da je ušao u damnatio memoriae. I kada je sredinom osamdesetih godina emigrirala u Francusku (a potom se i udala za Cvetka Pjanovića) promenila svoje prezime iz Klaić u devojačko Luković.

No, kopajući malčice jesam dospeo do nečeg vrlo interesantnog, a što bi ujedno moglo objasniti kako je tačno ona postala doktor nauka, i to ni manje ni više no na prestižnoj Sorboni. @Pyriel23 je tu dobro (mada nisam odmah prepoznao sarkazam) poentirao, a meni je uvek bilo čudno kako je moguće da se ona doktor nauka sa Sorbone, u struci nije nikada bavila; ni jednog jedinog dana. Od kada je diplomirala 1960. godine u Zagrebu, ništa nije pisala, objavljivala,...njen kompletni magnum opus sačinjavaju dva predgovora za kritičke prepeve dela Ajshila i Euripida.

Naime...njen doktorat je u najvećoj meri delo njenog supruga, Adolfa. Klaić je bio veliki poznavalac i Ajshila i Sofokla; preveo i prepevao, te komentarima obogatio skoro sva njihova dela. Konačno imamo logični i konzistentni odgovor kako je kao prvo osoba ovakvog profila uopšte mogla i doktorirati na Sorbini, kao i zašto se apsolutno nikada za života nije bavila klasičnim naukama.

Овде би требао доказ да је особи докторат радио муж.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Овде би требао доказ да је особи докторат радио муж.

A da ti prestaneš sa svojim običajem da svaku temu pretvaraš u ono što nije?

S obzirom da je tema ovde Dejan Ristić.