DEJAN RISTIĆ — popularizator istorije i herojski branilac naučne metodologije ili funkcionerski foteljaš?

[Pumpaj Dinstanović]

Apsolutno, jedino zbog ceka Ristic njima je smeta je sto se usprotivio autohtonizmu.

Da nije Radić napisao Srbi pre i posle Adama, ne bi gotovo niko od njih nikada ni čuo za tog čoveka, pa ni zucnuo ništa o njemu kao BBejcu i slično.

 

[Aranko]

Nije to, nego apsolutno nikada ne želiš da priznaš grešku. I apsolutno ni za šta se nikada ne izvinjavš. Čak i kad budeš uhvaćen u laži, i to ono, sav krvavih ruku (dakle, u najdirektnijem smislu), a na ovom forumu si u najdirektnijem smislu učestvovao u čistoj propagandi lično protiv mene, nemaš ni najmanju zrncu stida da se ponašaš kao neko ko nije licemer, već me vređaš, ponižavaš, prozivaš i na najbestidnije načine se ponašaš.

Primera radi, ja još uvek čekam tvoj odgovor vezano za onaj nadgrobni spomenik u Prizrenu i sve silne neistine koje si ti na ovom forumu pisao protiv mene. Ili, preciznije rečeno, bukvalno klevete. Meseci se samo nižu, ali odgovora ili bilo čega makar najbliže izvinjenju, i dalje nema.

Ево га још једном славен све што ради пребацује другима. Ја ниједном ништа нисам слагао ти директно лажеш чак и сада. Никада те нисам вређао, увек сам говорио истину, то што сам те разоткривао у ономе шта радиш на форуму је истина, а никакву пропаганду против тебе нисам водио нигде.
Ухватио сам те само у скоро време више пута како најдиректније лажеш, на пример поставиш енглески цитат у коме пише једно а ти говориш како пише сасвим супротно.

За Призренски споменик сам ти сто пута одговорио, и поновио сам, немам ништа да додам, све што сам о томе написао је истина, ти си се као и увек служио полуистинама, пропагандом, спамовањем, итд, а ово силовање форума је још једна у низу тих ствари.

Наравно да ти се нећу извини што си ме најгоре вређао (а да ти нисам дао повода) што си лагао и о мени и у разговору са мном (да поновимо да си писао како сам ти претио физички што никада нисам урадио).
Давно би ти био на блок листи да ја не мислим о томе да је битно да те разоткривам према другим форумашима. Овим путем те лепо молим да престанеш са тиме што радиш у име људскости и поштовања форума, немој више лагати и немој више оптуживати друге за оно што ти радиш. И да наравно било би јако лепо да се извиниш и мени и форуму.

А сад конкретно за Ристића, што би требало једино да расправљамо на овој теми, да ти не спамујеш, да резимирамо, то што га називају аутошовинистом нема никакве везе са његовим ставовима о аутохтонизму, него са начином на који криви историју, користи се полуистинама и сл.
Као аутошовинисту га означавају и многи који уопште нису аутохтонисти или немају никакав став о томе.

 

[Pumpaj Dinstanović]

За Призренски споменик сам ти сто пута одговорио, и поновио сам, немам ништа да додам, све што сам о томе написао је истина, ти си се као и увек служио полуистинама, пропагандом, спамовањем, итд, а ово силовање форума је још једна у низу тих ствари.

Ne, apsolutno nikada nisi odgovorio. Pitao sam te mnogo puta. Samo ponavljaš da jesi, lažno. Nekoliko puta sam ti i pretraživao kroz poruke, da vidim da li mi je slučajno možda nešto promaklo. I sad sam to učinio, da budem 100% siguran. I zaista, apsolutno nikakvog odgovora nema, čak i dan-danas. I ne samo to, nego nema ni ničeg što bi ni naizgled ličilo na izvinjenje.

Slobodan si da me demanuješ (kao što si imao i svaki put do sada mogućnosti, nikada niti jednu jedinu ne iskoristivši).

 

[Aranko]

Ne, apsolutno nikada nisi odgovorio. Pitao sam te mnogo puta. Samo ponavljaš da jesi, lažno. Nekoliko puta sam ti i pretraživao kroz poruke, da vidim da li mi je slučajno možda nešto promaklo. I sad sam to učinio, da budem 100% siguran. I zaista, apsolutno nikakvog odgovora nema, čak i dan-danas. I ne samo to, nego nema ni ničeg što bi ni naizgled ličilo na izvinjenje.

Slobodan si da me demanuješ (kao što si imao i svaki put do sada mogućnosti, nikada niti jednu jedinu ne iskoristivši).

Па ти треба да се извиниш, ти си тај који лаже ево поново.
Још једном одговор за призренску гробницу. Ниси тамо изнео никакве дефинитивне доказе а доза острашћености, вређања и свега осталог што си користио у комуникацији на форуму је и довела до тога да тема буде закључана на пар дана. Сва та хистерија која је пратила твоје поруке на ту тему јасно говори колико ти је било важно да сакријеш и покријеш праве информације.
Ја сам и тада рекао и сада понављам, да дефинитивне информације о томе не постоје.
Сада се извини и прекини више са постављањем питања на ову тему, нема никакве потребе да силујеш форум.

 

[gost 428502]

ovo drugo.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па ти треба да се извиниш, ти си тај који лаже ево поново.
Још једном одговор за призренску гробницу. Ниси тамо изнео никакве дефинитивне доказе а доза острашћености, вређања и свега осталог што си користио у комуникацији на форуму је и довела до тога да тема буде закључана на пар дана. Сва та хистерија која је пратила твоје поруке на ту тему јасно говори колико ти је било важно да сакријеш и покријеш праве информације.
Ја сам и тада рекао и сада понављам, да дефинитивне информације о томе не постоје.
Сада се извини и прекини више са постављањем питања на ову тему, нема никакве потребе да силујеш форум.

Aranko, ovo je direktni link ka tvojoj poruci: https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-42396419

Ти покушаваш да заузмеш најбољу намеру овде??? Па у то нико жив не може поверовати. Дакле нисам читао све поруке али у оно време када се први пут водила расправа успео си да нађеш два од три споменика у епиграфским базама а трећег није било. Да ли си директно рекао да трећег споменика нема или си то инсинуирао није битно. Да ли си покушао да нађеш трећи споменик пре него што сам ја поставио слику која показује да он ипак постоји али не у облику који је забележен? Ниси! Није ти ни падало на памет.
Тек када се слика појавила и испоставила се као проблем онда си покренуо машинерију.
Иако постоји податак да постоје слике високе резолуције споменика и да се оне вероватно налазе у државним архивама, то је потпуно занемарено. Дакле овде је јасна једино намера да се пошто пото о овм споменику говори једино са тим јако проблематичним тумачењем да је то исти споменик који се помиње у књизи Светлане Ломе. Зашто је то проблематична теза објаснили смо детаљно али око тог споменика једино што је разумно закључити да се за сада нема довољно информација и да се требају тражити подаци који ће то да потврде или оповргну, али ти то по сваку цену покушаваш да затрпаш и да направиш утисак да је ситуација решена.
Заправо количина твог беса, број увреда које си лепио онима који се не слажу и количина енергије коју си потрошио да зауставиш причу о томе говори да је ово вероватно сасвим супротно од твојих тврдњи.

Da li demantuješ da su ovo tvoje reči? Jesam li išta falsifikovao, ili si ovo ti?

 

[Aranko]

Aranko, ovo je direktni link ka tvojoj poruci: https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-42396419



Da li demantuješ da su ovo tvoje reči? Jesam li išta falsifikovao, ili si ovo ti?

И све је то истина. Могуће је да си те негде раније поделио слику као што си рекао али ово што сам ја написао је утисак који сам ја стекао читајући поруке на ту тему које си ти делио. Стварно ме не занима да тражим у којим се то порукама види ко жели може сам да чита, али понављам ниједну реч нисам слагао. И још једном ово је стварно крај твоје бесмислене расправе на тему Призренске гробнице, ја ти више не ћу одговарати на ову тему спустио си се до најнижег нивоа и још увек ти није доста да спамујеш и лажеш.
И опет се ниси извинио за ове последње лажи и прозивања!

 

[Pumpaj Dinstanović]

И све је то истина. Могуће је да си те негде раније поделио слику као што си рекао али ово што сам ја написао је утисак који сам ја стекао читајући поруке на ту тему које си ти делио. Стварно ме не занима да тражим у којим се то порукама види ко жели може сам да чита, али понављам ниједну реч нисам слагао. И још једном ово је стварно крај твоје бесмислене расправе на тему Призренске гробнице, ја ти више не ћу одговарати на ову тему спустио си се до најнижег нивоа и још увек ти није доста да спамујеш и лажеш.
И опет се ниси извинио за ове последње лажи и прозивања!

A kako može išta što si tu napisao biti istina? Evo još jednom, pogledaj: https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-42396704

Ispostavilo se da bukvalno ništa od toga što si tvrdio nije istina, te da si me bez ikakve osnove vređao i prozivao.

I još, nastavljaš i dalje tvrdeći da ovde kao nešto ja lažem. Mislim, stvarno je i bezobrazno i van svake pameti.

 

[Aranko]

A kako može išta što si tu napisao biti istina? Evo još jednom, pogledaj: https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-42396704

Ispostavilo se da bukvalno ništa od toga što si tvrdio nije istina, te da si me bez ikakve osnove vređao i prozivao.

I još, nastavljaš i dalje tvrdeći da ovde kao nešto ja lažem. Mislim, stvarno je i bezobrazno i van svake pameti.

Не дечко, све што сам рекао је истина и ти лажеш нон-стоп.
Да поновим то што си ти негде постовао слику не значи да ниси радио после тога оно што сам ја рекао, а свако може да се увери да јеси.
Ја свцакако када сам први пут налетео на ту причу на форуму нисам ишао уназад да видим јеси ли ти негде још нешто писао о томе.
И стварно више доста спамовања, уништио си овај форум, све ређе се оглашавају паметни људи а све више имамо твојих „клонова“.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Не дечко, све што сам рекао је истина и ти лажеш нон-стоп.
Да поновим то што си ти негде постовао слику не значи да ниси радио после тога оно што сам ја рекао, а свако може да се увери да јеси.
Ја свцакако када сам први пут налетео на ту причу на форуму нисам ишао уназад да видим јеси ли ти негде још нешто писао о томе.
И стварно више доста спамовања, уништио си овај форум, све ређе се оглашавају паметни људи а све више имамо твојих „клонова“.

Ja stvarno nemam reči...za svoje vreme sam video na ovom forumu sve i svašta; razne manipulacije, spinovanja, podmetačine, pa i da neko potpuno otvoreno laže i kleveće, pa onda sopstvene poteze pripisuje drugome...ali ovo pomera, bukvalno, sve granice. Pa ovo je Ćipur+Urvan Hroboatos na kub. Stvarno neverovatno...

 

[Лекизан]

Смањите тензије, ако не можете да нађете заједнички језик онда најбоље прескочите саговорника, него да се овако тролује.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

"BLIC" INTERVJU Direktor Muzeja žrtava genocida: Sami sebi smo stavili tešku koprenu istorijskog zaborava


Mi Srbi smo tokom prethodnih decenija uspeli da iz svog zajedničkog istorijskog sećanja izbrišemo mnoge značajne ličnosti, događaje i procese, što ima i te kako ozbiljne posledice, kaže u razgovoru za "Blic nedelje" istoričar Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida.


Muzej žrtava genocida ove godine je obeležio tri decenije rada. U čemu vidite najveći značaj i ulogu institucije na čijem ste čelu?

- Muzej žrtava genocida je jedinstvena nacionalna i međunarodno referentna ustanova kulture koja se odgovorno i stručno bavi istraživanjem genocida počinjenog od strane hrvatske države (NDH) nad Srbima, Jevrejima i Romima, kao i ratnim i zločinima protiv čovečnosti sprovedenim nad pripadnicima našeg srpskog naroda na celokupnom području Kraljevine Jugoslavije tokm Drugog svetskog rata. Muzej je posebnim zakonom osnovala Narodna skupština Republike Srbije 1992. godine radi trajnog sećanja na žrtve genocida počinjenog nad Srbima, prikupljanja, obrade i korišćenja podataka o njima i ostvarivanju obaveza iz Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Muzej se, istovremeno, bavi i prikupljanjem, obradom i korišćenjem podataka o Holokaustu i Samudaripenu. Muzej prikuplja, obrađuje i čuva podatke o pojedinačnim i grupnim žrtvama zločina genocida i drugim genocidnim činjenicama; građu o zločinu genocida, službena dokumenta, spiskove, svedočenja, muzejske eksponate, fotografije, filmove, video i tonske snimke, knjige, medicinsku i drugu dokumentaciju, podatke od značaja za utvrđivanje organizatora, izvršilaca zločina, naredbodavaca i saučesnika odgovornih za učinjene zločine genocida; podatke o spasiocima žrtava genocida; utvrđuje i radi na obeležavanju mesta stradanja (logora, jama, stratišta žrtava); obezbeđuje korišćenje kulturno-istorijske građe i saznanja kojim raspolaže u kulturne, obrazovne, vaspitne, informativne i druge svrhe putem izlaganja ove građe u okviru stalnih i povremenih izložbi, publikovanja i na drugi način dostupnim javnosti; sarađuje sa srodnim institucijama u zemlji i inostranstvu. Dokumentacija koja se nalazi u Muzeju svojim sadržajem odnosi se pored zločina genocida i na ratne zločine, etnička čišćenja, stratišta, jame, logore, zatvore, prinudna raseljavanja, pokrštavanja, uzimanje talaca, prinudni rad, pljačku i uništavanje imovine, kulturno-istorijskih i verskih spomenika, upotrebu nedozvoljenih sredstava u borbi. Verujem, stoga, da se iz ovog sažetog pregleda nadležnosti i odgovornosti može spoznati to u čemu se sve ogledaju značaj i uloga Muzeja.

Kakva je naša kultura sećanja? Kao narod smo tokom 20. veka strašno postradali. Da li mislite da današnje mlade generacije imaju razvijenu svest o tome?

- Istrajno i temeljno primenjujući kulturu zaborava, mi Srbi smo tokom prethodnih decenija uspeli da iz svog zajedničkog istorijskog sećanja izbrišemo mnoge značajne ličnosti, događaje i procese. Time smo sami sebe, potpuno dobrovoljno, lišili dragocenih i nadasve korisnih istorijskih znanja koja su, tokom burne nacionalne prošlosti, možda mogla da u značajnijoj meri doprinesu makar delimičnom ublažavanju ili potpunom izbegavanju najtragičnijih segmenata sopstvene istorije. Upravo takva teška koprena istorijskog zaborava u ovo vreme preti da prekrije i naše kolektivno sećanje na sopstvene stradalnike iz perioda Drugog svetskog rata. Muzej žrtava genocida predstavlja poslednju branu takvom procesu.

Imate li podršku države u tome što radite?

- Nakon bezmalo tri decenije potpunog ignorisanja i kontinuiranog zapostavljanja ove prvorazredno važne ustanove kulture od nacionalnog značaja konačno sa zadovoljstvom i zahvalnošću možemo da saopštimo da se odnos države i društva prema Muzeju iz korena menja i to u veoma pozitivnom smeru. Zahvaljujući nesebičnoj podršci države, a pre svega predsednika Republike, predsednice Vlade i čitave Vlade Republike Srbije, naš Muzej je tokom prethodnih nešto više od godinu dana utrostručio broj svojih stručnjaka. Istovremeno, u ovoj, u odnosu na prethodnu godinu, naš programski budžet uvećan je za 85% i nastavlja da raste te će tako u 2023. godini biti dodatno uvećan za oko 20%. Tokom ove godine osnovali smo i Fondaciju Muzeja žrtava genocida. Od svog osnivanja, krajem januara ove godine, naša Fondacija je obezbedila finansijska sredstva, uređaje, opremu i usluge u ukupnom iznosu približnom našem ovogodišnjem programskom budžetu što je izuzetan i redak uspeh. Kao jedan od posebno vrednih rezultata rada naše Fondacije kojom rukovodi pravnik i politikolog Stanko Debeljaković ističem kupovinu izuzetno vrednih artefakata koji svedoče o hrvatskom genocidu počinjenom nad Srbima čime su u značajnoj meri obogaćene naše zbirke i fondovi. Sa druge strane, kontinuirano brinemo o naučnom podmlatku te naši stipendisti svoje akademske doktorske studije realizuju na univerzitetima u Srbiji, Izraelu i Svetoj Stolici. Nakon što svoje akademske doktorske studije privedu kraju, naši stipendisti dobijaju stalni radni angažman u Muzeju žrtava genocida. Najveći logistički izazov sa kojim se Muzej suočava još od svoga osnivanja 1992. godine jeste činjenica da ne raspolaže adekvatnim namenskim objektom. Tek su se sada, sticanjem jasne političke volje, stvorili uslovi za realizaciju tog poduhvata od prvorazrednog nacionalnog značaja. Stoga je Muzej, u punoj koordinaciji sa predsednikom Republike i Vladom, otpočeo proces preuzimanja Spomen-područja “Jajinci“ u Beogradu u okviru koga bi trebalo da bude podignuto i namensko zdanje za trajni smeštaj Muzeja.

Kakav je stručni kadar Muzeja žrtava genocida? Sportskim rečnikom rečeno znamo da ste “spoj mladosti i iskustva”.

- Sa ponosom iznova ističem upravo to kako je Muzej žrtava gencoida u prethodnih godinu i po dana utrostručio broj svojih stručnjaka. U pitanju su mladi, izuzetno perspektivni stručnjaci u više oblasti društveno-humanističkih nauka, kao i u umetnosti. Takođe, sa osećajem zadovoljstva posebno ukazujem i na to kako je Muzej žrtava genocida ustanova kulture od nacionalnog značaja sa najvećim procentom stručnjaka koji imaju zvanje doktora nauka, odnosno doktora umetnosti, kao i sa najvećim procentom doktoranada koji se usavršavaju na vodećim univerzitetima u Srbiji i inostranstvu u odnosu na sve druge nacionalne ustanove kulture. To je izuzetan resurs o kome, kao direktor Muzeja, vodim posebnu brigu.

Tokom prošle i ove godine imali ste nekoliko značajnih izložbi? Na šta ste nas sve podsetili?

- Naš kustoski tim, u saradnji sa brojnim stručnjacima iz drugih ustanova, zaista je ove godine realizovao nekoliko izuzetno značajnih izložbi, poput “Kozara 1942”, “Srem 1942”, “Povratak: Priča koja traje”, dok ćemo za sam kraj ove godine predstaviti izložbu posvećenu zločinima počinjenim od strane bugarskih vojno-okupacionih snaga na području Kraljevine Srbije od 1915. do 1918. godine. Posebnu zahvalnost ovom prilikom izražavam svojim uvaženim kolegama istoričarima i doktorandima Jasmini Tutunović Trifunov, višem kustosu, i Bojanu Arbutini, kustosu, na autorstvu izložbi posvećenih tužnim 80. godišnjicama nemačko-hrvatskih zločina počinjenih nad Srbima sa područja Kozare i Potkozarja, hrvatskim zločinima nad Srbima u Sremu, kao i akcijama plemenite Diane Budisavljević. Naše izložbe, odnosno postavke čiju smo realizaciju podržali posredstvom Muzeja ili Fondacije, ove godine predstavljene su u čak četiri evropske prestonice i to u Beogradu, Podgorici, Skoplju i Parizu. Gostovanja naših ili podržanih izložbi na području Srbije tokom ove za nas jubilarne godine odavno su nadmašile dvocifreni broj.

Jedna od najznačajnijih vaših aktivnosti je izdavačka - izuzetno su bile značajne knjige koje su se bavile stradanjem Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu, nacističkim streljanjima građana tokom okupacije Srbije 1941. godine, pa knjiga svedočanstava o sudbini Srba izbeglih tokom ofanzive na Kozari 1942. godine...
- Izdavačka delatnost je tokom ove jubilarne godine sabrana i u okviru još jednog kapitalnog dvojezičkog srpsko-engleskog izdanja pod naslovom “Bibliografija izdanja Muzeja žrtava genocida 1992-2022” koje je priredila istoričarka Nataša Simić, viši bibliotekar u Narodnoj biblioteci Srbije. Podsetio bih da se fenomeni genocida počinjenog nad Srbima, Jevrejima i Romima na području NDH, kao i ratnih i zločina protiv čovečnosti sprovedenih nad Srbima na teritoriji Jugoslavije od 1941. do 1945. godine ne mogu ni spoznati bez korišćenja izdavačke produkcije našeg Muzeja. Posebno značajna novoformirana zbirka jeste ona koja sadrži audio-vizuelne zapise nastale tokom Drugog svetskog rata na području Jugoslavije, kao i one nastale nakon 1945. godine koje od zaborava čuvaju svedočanstva preživelih zločina genocida počinjenog nad Srbima, podatke o načinima javne memorijalizacije događaja i ličnosti iz perioda Drugog svetskog rata, kao i mnogo toga drugog.

I obrazovni programi deo su onoga što radite.

- Genocid koji je izvršen nad Srbima od strane hrvatske države na celokupnoj njenoj teritoriji tokom Drugog svetskog rata predstavlja izuzetno kompleksnu i delikatnu temu za podučavanje učenika osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta. Nastavnici istorije se ponekad ustručavaju da sa učenicima detaljnije obrađuju ovu temu na časovima jer nisu sigurni da su sa njom dovoljno upoznati. Istovremeno, oni su svoja znanja o ovoj temi pretežno stekli tokom inicijalnog fakultetskog obrazovanja i često nisu upoznati sa novijim rezultatima istoriografskih istraživanja. O potrebama za unapređenjem kompetencija nastavnika istorije za podučavanje o ovim temama Muzej žrtava genocida imao je priliku da se upozna kroz svoju dugogodišnju saradnju sa osnovnim i srednjim školama u Srbiji. Zahvaljujući tom iskustvu Muzej je imao mogućnost da stekne uvid u potrebe nastavnika za dodatnim osposobljavanjem za realizaciju nastave na temu stradanja tokom ratnih sukoba, a naročito u vezi sa genocidom nad Srbima u NDH na osnovu čega je i nastao naš poseban program obuke učenika i njihovih nastavnika.

Morali ste u nekim situacijama i da brzo reagujete na neke očigledne pokušaje istorijskog revizionizma. To je bio slučaj sa onim tekstom u “Džeruzalem postu”, u kome neki autor, navodno jevrejskog porekla, tvrdi da je u Jasenovcu stradalo svega oko 4.500 ljudi?!

- Reakcije našeg Muzeja, poput ove koju navodite, na pokušaje distorzije prošlosti, falsifikovanja, relativizacije, umanjivanja i negiranja genocidnog karaktera, obima, sistematičnosti, masovnosti, pogubnosti i zastrašujućih višedecenijskih posledica genocida sprovedenog od strane hrvatske države (NDH) nad Srbima su uvek pravovremene, odlučne, jasne i iznad svega u potpunosti utemeljene u istorijskim činjenicama i njihovoj isključivo naučnoj interpretaciji. One, stoga, imaju snažan odjek, ne samo u Srbiji i regionu, već i širom sveta.

Podneli ste zahtev i da se Muzeju na upravljanje dodeli Spomen-područje “Jajinci”. Kakav je naš odnos prema takvim vrstama obeležja?

- U Jajincima počivaju Srbi, Jevreji, Romi i pripadnici drugih naroda koji su stradali kao nedužne žrtve koncepta terora nacističke Nemačke, ali takođe i NDH i kolaboracionističkih srpskih vlasti. U Jajincima su streljani oni koji su prethodno bili u Banjičkom logoru, Starom sajmištu, u zatvorima Gestapoa i specijalne policije. Naš dosadašnji višedecenijski odnos prema odnos prema Spomen-području “Jajinci“ nije ništa drugo do zabrinjavajući pokazatelj nedovoljne svesti i znanja, pa i naše suštinske nezainteresovanosti. Ako znamo da se u Spomen-području “Jajinci“ godinama redovno voze auto-trke, slave dečji rođendani, izvode kućni ljubimci, organizuju sportske i mnoge druge aktivnosti zabavnog karaktera, onda i te kako svi mi zajedno imamo razloga za zabrinutost, ali i motiv za odlučno delanje kako bi takva neprimerena praksa bila trajno obustavljena. Da bi se to predupredilo i toj društvenoj pošasti koja se projavljuje kao kultura zaborava stalo na put, neophodno je da ustrojimo politiku pamćenja i kulturu sećanja u našem društvu, kao i da istrajemo u stvaranju zajednice znanja koju će činiti odgovorni, samosvesni i obrazovani građani. Kako bismo svi zajedno to učinili Muzej je krajem prošle godine Ministarstvu kulture uputio inicijativu da se toj prvorazredno značajnoj ustanovi kulture na staranje i upravljanje preda Spomen-područje “Jajinci“.

https://www.blic.rs/vesti/politika/...a-sami-sebi-smo-stavili-tesku-koprenu/lxzcl01

 

[Спасоје]

"Paralela"

"Ono što smo svi zajedno doneli odluku na nivou škole, to je da ta učionica u kojoj se desio zločin više nikada ne bude korišćena kao učionica. Dakle, ne do kraja školske godine - više nikada! I ona će postati memorijalna učionica, posvećena dečici koja su stradala, dečici koja su ranjena - koja će, božezdravlje, oporaviti - i našem Draganu - tom divnom čuvaru koji je bdeo nad našom decom u ono vreme kada su se ona nalazila u školi. Ako pokušavamo da napravimo… i to sam rekao na Savetu roditelja, ako ipak pokušamo da probamo da nađemo paralelu, u našoj prošlosti, koja bi donekle ličila ovoj tragediji, to je Kragujevac, oktobar '41., to su deca koja su izvedena iz škole i streljana. Ovaj put su naša deca streljana u školi. I veoma je važno da budemo svesni, potpuno svesni toga šta se desilo, koje su to razarajuće posledice po društvo."
- Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida

 

[Voj. Josif Runjanin]

 

[Mrkalj]

Ristić je krajem 2019. godine upao u žižu javnosti u vreme tzv. Apela 142 samostalna istraživača, uperen protiv udruženja Miloš S. Milojević iz Crne Bare. Na temi o Milojeviću više detalja: https://forum.krstarica.com/threads/slucaj-milosa-milojevica.898433/post-38914073

Ove je vrlo važno obratiti pažnju da u svojoj knjizi, Mitovi srpske istorije, Ristić u suštini niti na jednom mestu ne govori o (novo)romantičarima.

To je podosta jasan indikator da je svrha nespretnoog apela, koji nije potpisao ni izblia impozantni broj pripadnika srpske naučne zajednice (za razliku od apela za zaštitu Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori iduće godine, primera radi), odnosno Ristićevog uskakanja u ovu priču, bila radi popularizacije njegoe knjige kako bi joj se povećao tiraž, ali i u sklopu borbe za dobijanje neke rukovodilačke javne funkcije.

Ristić, iako je važilo da je Tomin kadar, uspeo je da se izbori za svoju poziciju i nedavno ga je Vlada Republike Srbije postavila na čelo Muzeja žrtava genocida.

Ne bi se ni jedan čovek toliko lamatao i izgarao zarad ličnih interesa i satisfakcije. On je igrač na koncima neke značajne organizacije (masoni?) i kao takav se borio da dođe do ministarske pozicije.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne bi se ni jedan čovek toliko lamatao i izgarao zarad ličnih interesa i satisfakcije. On je igrač na koncima neke značajne organizacije (masoni?) i kao takav se borio da dođe do ministarske pozicije.

Ta značajna organizacija se zove SNS.

 

[Mrkalj]

Ta značajna organizacija se zove SNS.

Ma ajde beži, cela Srbija je u SNS-u.

 

[Mrkalj]

Šta imaš da kažeš u vezi sa ovim podatkom:

"Pohađao je i specijalizovane edukacije u Jerusalimu i Londonu u oblasti državne uprave i istraživanja holokausta. Posebnu pažnju posvetio je istraživanju holokausta i njegovoj percepciji u poratnom periodu."
http://www.seecult.org/vest/dejan-ristic-viden-za-novog-ministra-kulture

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ristić je blizak prijatelj Tome. Kada je Toma pravio SNS od dela SRS, imao je plan da ta stranka bude značajno umerenija, da se otvori za EU, pokaže kao prozapadna desnica koja će u zemlji voditi patriotsku politiku. Ristić je bio sastavni deo tog novog imidža koji treba da se udalji od Kavlovca i Kavlovaga i krkanja gibanice i prasetine uz narodnjake. Njega je Toma odabrao kao nekog ko je srpski nacionalista, ali u isto vreme izrazito elokventan, gospodski se oblači, itd...i trebalo je da stvori jedno novo, uslovno govoreći rehabilitovano lice, novoj družini koju bi trebalo da sačinjavaju nacionalistički orijentisani krugodvojkaši ili možda bi neko rekao bolji DSS umesto starog, lošeg DSS-a. Jedna gospodska, prefinjena; da kažemo tako, simbolički istuširana i presvučena, opcija.

On nije uspeo da dobije još uvek baš to što je želeo, kao što nije došao ni na čelo NBS kao što je želeo, ali Toma naplaćuje Vučiću onaj govor kad ga je vratio iz naftalina da ga javno podrži prošle godine.

 

[Mrkalj]

Ristić je blizak prijatelj Tome. Kada je Toma pravio SNS od dela SRS, imao je plan da ta stranka bude značajno umerenija, da se otvori za EU, pokaže kao prozapadna desnica koja će u zemlji voditi patriotsku politiku. Ristić je bio sastavni deo tog novog imidža koji treba da se udalji od Kavlovca i Kavlovaga i krkanja gibanice i prasetine uz narodnjake. Njega je Toma odabrao kao nekog ko je srpski nacionalista, ali u isto vreme izrazito elokventan, gospodski se oblači, itd...i trebalo je da stvori jedno novo, uslovno govoreći rehabilitovano lice, novoj družini koju bi trebalo da sačinjavaju nacionalistički orijentisani krugodvojkaši ili možda bi neko rekao bolji DSS umesto starog, lošeg DSS-a. Jedna gospodska, prefinjena; da kažemo tako, simbolički istuširana i presvučena, opcija.

On nije uspeo da dobije još uvek baš to što je želeo, kao što nije došao ni na čelo NBS kao što je želeo, ali Toma naplaćuje Vučiću onaj govor kad ga je vratio iz naftalina da ga javno podrži prošle godine.

Ti veruješ da su radikali stvorili SNS a ne, npr. CIA ? Ja moram da se grohotom nasmejem takvom previđanju ključnih stvari.

Znači, sad si sa teze "SNS" hoće preko Ristića da uđe u vladu evoluirao do "Toma hoće preko Ristića da uđe u vladu". Jeftino zvuče te misli.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ti veruješ da su radikali stvorili SNS a ne, npr. CIA ? Ja moram da se grohotom nasmejem takvom previđanju ključnih stvari.

Znači, sad si sa teze "SNS" hoće preko Ristića da uđe u vladu preinačio u Toma hoće preko Ristića da uđe u vladu. Jeftino zvuče te misli.

Ništa nisam preinačio.

Postao je ministar kao Tomin kadar, da, i kao ustupak Tomi.

Prethodno je iz politike bio i eliminisan u vreme čistke Tominih kadrova, pred istek njegovog predsedničkog mandata

 

[Mrkalj]

Ništa nisam preinačio.

Postao je ministar kao Tomin kadar, da, i kao ustupak Tomi.

Prethodno je iz politike bio i eliminisan u vreme čistke Tominih kadrova, pred istek njegovog predsedničkog mandata

Pa u to se ne uklapa nameštenje na mestu direktora muzeja genocida. Na koji način to diže Tomi ponos?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa u to se ne uklapa nameštenje na mestu direktora muzeja genocida. Na koji način to diže Tomi ponos?

Postoje različite interesne grupe u okviru SNS. Da je Tomina struja bila potpuno poražena, ne bi bilo moguće da se vraća. Ristić 2019. godine kao Tomin kadar nije uspeo da prođe na čelo NBS. On zapravo nije dobio ono što ga je primarno zanimalo u oba u slučaja, tako da je ovo više neka vrsta utešne nagrade, zato što nije bio namiren osnovnom pozicijom na koju je bacio oči.

 

[Scott Isle]

Nisam ga pratio ali sam negdje procitao da je tvrdio da poklic "Za krst casni i slobodu zlatnu" nije poklic srpskih vladara nego uzeto iz neke Mazuraniceve pjesme ili vjerski poklic onog prvog vladike Petrovica. To je dobro ocjenio. To nije carski poklic nego neke narodne bande. Podrska.

 

[Mrkalj]

Postoje različite interesne grupe u okviru SNS. Da je Tomina struja bila potpuno poražena, ne bi bilo moguće da se vraća. Ristić 2019. godine kao Tomin kadar nije uspeo da prođe na čelo NBS. On zapravo nije dobio ono što ga je primarno zanimalo u oba u slučaja, tako da je ovo više neka vrsta utešne nagrade, zato što nije bio namiren osnovnom pozicijom na koju je bacio oči.

Da ne širimo više u tom pravcu. Čitao si njegovu knjigu protiv mitomanije, ako sam dobro primetio - koje je tvoje mišljenje o vrednosti te njegove knjige u zanatskom, istorijskom smislu? Da li je on u stanju da obradi neku istorijsku problematiku mimo takvih izleta u obračun sa nadriistorijom i mitomanijom? Primetili smo da je čak i Miodrag Milanović Vandalija počeo sebe da predstavlja kao antimitomana. Izgleda da je zahvaljujući Radiću ta rabota percipirana kao lak način za sticanje naučn(ičk)og kredibiliteta? Šta misliš, ima li toga, te prečice, u slučaju Ristićeve knjige (pa i Apela 142)?