mito, ti imas vrlo ozbiljnih problema (psihicke prirode), a ni intelektualne funkcije ti nisu u sjajnom stanju. nisu nikada ni bile. zato - cuti, idi kopaj ili idi na liturgiju (ni za jedno ni za drugo nije potrebna ni elementarna inteligencija), a ozbiljne stvari ostavi ozbiljnim ljudima.
Треба трагати за истином а не бити глупи агитпроповац германских сраћки... ево, прочитај овај подужи текст - овом човеку ни једна еУроталибанска јајара не може спочитавати нестручност и сличне глупости:
Ђорђе Јанковић – Забрањена археологија (кликни на наслов да прочиташ цео текст)
26.12.2013
Др Ђорђе Јанковић
Газдама не одговара да Срби имају самосвест да су своји на својему, одувек, да имају историјско право старо хиљадама година, да имају отаџбину, земљу отаца, а не домовину где случајно живе као Хрвати или Американци, или као нека британска, немачка или француска нација, образована, како кажу, у XVIII–XIX столећу.
Разговор водила Татјана Марковић / Фотографије: Мирослав Петровић / 22.01.2013 часопис ЗЕНИТ
***
Др Ђорђе Јанковић један је од ретких стручњака за средњoвековну археологију код нас.
Утемељивач је рановизантијске, ранословенске и ранохришћанске археологије у Србији. Рад је започео 1971. године у Музеју Крајине у Неготину, а од 1977. до 1978. био је запослен у Археолошком институту у Београду. На Филозофском факултету у Београду, каријеру је започео као асистент за средњовековну археологију. Магистрирао је 1977. године са радом Обала Дунава између Сипа и ушћа Тимока у периоду VI−XII века. Десет година касније, докторирао је са темом Становништво Балкана у VI и почетком VII столећа. У звање доцента изабран је 1988, а шеф Катедре за средњовековну археологију је постао 1997. Био је руководилац многих археолошких истраживања и има велико искуство у раду на терену. Аутор је великог броја научних радова и публикација.
Рад др Јанковића је изазвао многа неслагања и полемике у јавности. Данас када је у пензији више не може да „трује“ студенте, али има више времена да пише.
Средином XX века, у стручној јавности Америке појавио се појам forbidden archeology (забрањена археологија) који је означавао сва она истраживања потврђена новим научним методамa чији се резултати нису уклапали у тадашње званичне ставове науке. Ова филтрација знања објашњавана је на више начина: ситносопственичким интересима, конзервативном природом људског ума, али и геостратешким и политичким потребама великих сила. Да ли у нашој стручној јавности постоји „забрањена археологија“?
...............
........................
........................................
