Оно што знамо о Егу, углавном се заснива на Фројдовим и Јунговим радовима које су други психолози само прослеђивали даље, не трудећи се да дубље пораде на томе шта Его у ствари јесте. Зато о њему и знамо толико мало. Када се говори о Егу, он се доживљава као носилац осећаја који именујемо са „Ја“. Поред њега постоје још Ид и Супер Его и док се о првом понешто и зна, Супер Его је и даље обавијен маглама тајновитости.
Наравно да зло реално постоји, aли оно реално и пролази - код сваког човека различитим темпом. Како из живота у живот постајемо свеснији себе, тиме све више себе препознајемо као Добро, па зло у нама,тј. наш Его, има све мање утицаја.
Ovde već u prvoj rečenici vidimo opredeljenje autora da zlo ne postoji kao realna
figura na osnovu koje vidimo dobro.Schopenhauer je o tome napisao dosta
u svojoj knjizi"O načelu razloga"..Šta bi to značilo personalno profitiranje?
kad je zakon akcije i reakcije neminovna pojava u odnosu medju ljudima uopšte,
i to nikako ne može biti spojeno sa istinskim zlim..
da nije tako odnos kao takav bi neutralisao sam sebe.
Po toj logici bi se svako činjenično stanje moglo osporiti i na kraju bi sve
bilo okarakterisano kao zlo.
Da,ovo je tačno..zlo jeste predstavljeno simbolom,što ipak,čini mi se potvrdjuje moj zaključak da je zlo sredstvo,koje realno ordinira i koje se ispoljava prilikom činjenja dobrog ...
Dobro si napisala, kada ne bi postojalo i kada bi zanemarili individualno i opšte. Ali Ono postoji. Ako je usklađen put akcija individualnog dobra sa opštim dobrim tada imaš preduslov za harmoniju. Tada su ti "dozvoljenije" akcije ( [+/-dobro] u podskupovima), ali, ukoliko to samo radiš na individualnom planu onda je "?" (Zato se npr.političari izdaju za "opšte" , a ne za "individualno" ???)
~~~~~~~~~~
Da, znam da ima rupa, ali vidiš da Kosmos želi da uđe u ravnotežu, a mi ga činjenjem uvodimo u samo još veću entropiju (teorija haosa):
Kosmos = (dobro 1) + (dobro 2) + [(dobro 3) + (dobro 4)] + (dobro 5)... + (dobro n)
Nebitno kako se rasporedjuje (npr. više dobrog u neki podskup) i u kojim kvantitetima, zato se kaže :
" ...Svet je onakav kakav Jeste..."
, dakle ne možemo elemente skupa od 1do n prikazati kao loše, jer i mi smo sačinjeni od tih komponenti, zato ih nazivamo samim po sebi dobrima (tradicija shvatanja), mada oni u suštini su takvi kakvi jesu ni dobri ni loši, ali pošto smo svi od njih sačinjeni kažemo simbolički da su to "dobra".
Još veća kvaka nastaje kada u tim zamešeteljstvima operacija (+/- dobro, tj.prebacivanjima), nije održiv ni koncept individualnog ni opšteg, tada iz suda-1 (podskup) ne curi tamo gde želimo u sud-2, već se odliva na treću stranu u sud-3, gde nije bilo planirano (kratkoročni profiti).
Sa tim "opštim" se mučila Religija suštinom svrhe, dok danas Nauka samo pobrojava formom, neki pojedinci se muče i dalje sa "individualnim".
Da,
A ne..hoću peticu..može popravni?
... okarakterisani sam namćor.)
, ,
Naravno da može popravni.
Ali da znaš da kod mene nema 5.
(... i po telu i po duši ...
..Ti si crni crnac...
...
).."
Namćor???
To je suviše blaga reč..
Imala sam profesora iz matematike,koji je bio oličenje zla..
..ništa dobro nije proisteklo iz njegove legendarne rečenice:
"Samo bog zna za deset,ja znam za devet(pazi na koliko je bio blizu boga
a Vi koleginice znate za pet plus
Toliko o mom znanju iz matematike i inspiracije da je savladam..
... okarakterisani namćor najcrnjeg crnca ... 
... valjda te ja nisam... kako da ispravim ? ... 
Upropastio te profa...
