Skafander
Domaćin
- Poruka
- 3.633
Pitanje za sve:
Godinama su nas (kao) učili da su svi ljudi jednaki, da treba da budemo kosmopolite, da se rase i kulture mešaju, da živimo u miru i toleranciji. Međutim, kad pogledamo realnost — ratovi, tenzije, netrpeljivost, sve više podele, čak i u najmultikulturalnijim državama sveta. Počinjem da se pitam:
Da li su ratovi stvarno zbog religija — ili su duboko u korenu zapravo zbog rasa i rasa-kulturnih razlika?
Nisam rasista. Ne mrzim nikoga. Ali se sve više nameće pitanje — da li je prirodno da svaka rasa i civilizacija živi na svom kontinentu, sa svojom kulturom, jezikom, stilom života?
Kao što se tigrovi ne mešaju sa lavovima, ptice iste vrste lete u istom jatu, kao što marka automobila ima svoje modele koji nisu kompatibilni — možda ni ljudi nisu predodređeni za globalno mešanje, osim u izuzecima.
Da li smo možda pogrešili što silimo civilizacije da se ukrštaju bez granica?
Da li kosmopolitizam ignoriše duboke identitetske i prirodne razlike među ljudima?
Može li neko voleti sve ljude, a ipak prirodno želeti da živi među svojima — bez da se nazove rasistom?
Ne kažem da treba zabraniti mešanje. Ali da li je prirodnije da svako bude „među svojima“, pa ko želi i može — neka prelazi granice? Kao što svaka biljka ima svoje podneblje gde najbolje raste.
Ovo nije govor mržnje. Ovo je pokušaj da se razume priroda čoveka, rasa i civilizacija.
Diskutujmo bez uvreda. Bez optužbi. Samo iskreno.
Sigurno neće indijci sa kinezima ili kinezi sa "crncima" ili "crnci" sa belcima ili bilo ko sa bilo kim, svi vole svoje. Bar' 99% rasa.
Ako već na jednoj planeti ne uspevamo da živimo zajedno u skladu —
da li bi možda bilo bolje da svaka rasa ima svoju planetu?
Zvuči kao naučna fantastika, ali filozofski gledano, možda je to jedini način da svako živi po svojim pravilima, u skladu sa svojim nasleđem, bez sukoba, bez asimilacije, bez osećaja ugroženosti ili pretnje.
Ne iz mržnje, nego iz razumevanja razlika. Kao što se ni lav ni tigar ne osećaju dužnim da dele istu teritoriju.
Možda je problem u pokušaju da različiti „modeli“ ljudske vrste budu kompatibilni po svaku cenu, iako to nije prirodno.
Ili smo svi jedno — ili nismo. A ako nismo, možda ne treba ni da se ponašamo kao da jesmo.
Godinama su nas (kao) učili da su svi ljudi jednaki, da treba da budemo kosmopolite, da se rase i kulture mešaju, da živimo u miru i toleranciji. Međutim, kad pogledamo realnost — ratovi, tenzije, netrpeljivost, sve više podele, čak i u najmultikulturalnijim državama sveta. Počinjem da se pitam:
Da li su ratovi stvarno zbog religija — ili su duboko u korenu zapravo zbog rasa i rasa-kulturnih razlika?Nisam rasista. Ne mrzim nikoga. Ali se sve više nameće pitanje — da li je prirodno da svaka rasa i civilizacija živi na svom kontinentu, sa svojom kulturom, jezikom, stilom života?
Kao što se tigrovi ne mešaju sa lavovima, ptice iste vrste lete u istom jatu, kao što marka automobila ima svoje modele koji nisu kompatibilni — možda ni ljudi nisu predodređeni za globalno mešanje, osim u izuzecima.
Da li smo možda pogrešili što silimo civilizacije da se ukrštaju bez granica? Da li kosmopolitizam ignoriše duboke identitetske i prirodne razlike među ljudima? Može li neko voleti sve ljude, a ipak prirodno želeti da živi među svojima — bez da se nazove rasistom?Ne kažem da treba zabraniti mešanje. Ali da li je prirodnije da svako bude „među svojima“, pa ko želi i može — neka prelazi granice? Kao što svaka biljka ima svoje podneblje gde najbolje raste.
Ovo nije govor mržnje. Ovo je pokušaj da se razume priroda čoveka, rasa i civilizacija.
Diskutujmo bez uvreda. Bez optužbi. Samo iskreno.
Sigurno neće indijci sa kinezima ili kinezi sa "crncima" ili "crnci" sa belcima ili bilo ko sa bilo kim, svi vole svoje. Bar' 99% rasa.
Ako već na jednoj planeti ne uspevamo da živimo zajedno u skladu —
da li bi možda bilo bolje da svaka rasa ima svoju planetu?
Zvuči kao naučna fantastika, ali filozofski gledano, možda je to jedini način da svako živi po svojim pravilima, u skladu sa svojim nasleđem, bez sukoba, bez asimilacije, bez osećaja ugroženosti ili pretnje.
Ne iz mržnje, nego iz razumevanja razlika. Kao što se ni lav ni tigar ne osećaju dužnim da dele istu teritoriju.
Možda je problem u pokušaju da različiti „modeli“ ljudske vrste budu kompatibilni po svaku cenu, iako to nije prirodno.
Ili smo svi jedno — ili nismo. A ako nismo, možda ne treba ni da se ponašamo kao da jesmo.
