Htedoh ovim raspoređivanjem "dobrog"da kažem da opšte konvergira ka jednom i zajedničkom, tamo gde svi težimo....
Individualno nije takvo i manje je sigurno.
Mera i odnosi u individualnom i osećaj ka opštem možda daju pravdu, harmoniju, lepo, estetiku idr...nije predmet nauke , već nečeg drugog...
Da,ti si perfekcionista i negde praviš jasnu granicu izmedju
duhovnog i materijalnog..
I naravno da granica postoji...a ja sam oduvek bila za sublimaciju
i prožimanje stečenih konačnih definicija..Sad mi pade na pamet da
ja ovakvim stavom u stvari težim sveukupnosti i apsolutu(totalitarizam)..
I neću više da lutam...jeste u pravu si,mnogo si me podstako
..
Ali još samo ovo da kažem..
Dok se pojave upravljaju po načelu razloga(načelu kauzaliteta),
volja pesimizmu(zlu)podleže,ona je bezumna,puka volja za životom,slepi nagon.
Takva volja,koja i proizilazi iz nedostatka,nikada ne može biti zadovoljena,
pa su sva moguča zla..bol,nesreća i trpljenje neminovno iskustvo života.
Dante je u pesimizmu imao obilje gradje za svoj pakao,ali mu za raj on
ni u čemu nije mogao dati uzorak...hmm..doba tema za razmišljanje..
