Да је Адам знао да без суботе нема праве вере у Бога и спасење, то би пренео својим синовима Авељ и Каин и они би суботу славили као најбитнији део богопоштовања, или Адамов син Сит који је његове други син на место убијеног Авеља, онда би и он славио суботу као најбитнију део одавања части Богу, или праведни Ноје, добио заповест о чистим и нечистим животињама - која је заповест мање значајна од поштовања суботе, али суботу код Ноје уопште не видимо, или Аврам, праотац свим верним људима, како у оно његово време, тако и у будућем времену, и он има заповест о обрезању - која је мања од значаја суботе, али ни код њега уопште не видимо суботу.
Али, зато код закона Мојсија, видимо суботу на стотине места као најзначајнији део богопоштовања и веровања у истинског Бога.
И, на крају, код Исуса видимо да је суботу предпоставио човеку, и Он је испоштова и испунио цео закон Мојсијев и суботу - јер је то пре Њега био знак веровања у његовог Бога Оца, али после Његовог доласка, опет се субота слави, али опет у духу и вери у св.Тројицу и Цркву, као што се у духу и вери славила и пре Мојсија.
И, бре, ваљда не славимо дан смрти и погреба Његовог тела у гроб, јесте значајно, али је много значајнији дан Његовог васкрсења и победе над смрћу и грехом и ђаволом.
Ово нисам ни гледо, ко зна шта си ископао на нету, Православље слави дан Васкрсења, безвезе се напињеш да докажеш нешто недоказиво, то слично ко да оћеш да докажеш да не постоји гравитација.
