Nego,
@pikax , kako dođe do toga da je nekome sasvim ok da ne bude ništa posebno onome kome se daješ?
Malo te ima, posle te nema, svejendo mu ima li te ili nema te, u međuvremenu traži nekog drugog i seti te se kad ipak malo udari čežnja prema seksu kao sportskoj radnji
Znam da se ne bismo složili o nećem drugom, ali meni je daleko pošteniji odnos sa nekim koga prvi put vidim pa uđemo u kres šemu na noć ili par puta, barem smo ljubavnici, neznanci u noći i slično (može čak i da se romantizuje stvar
), od onog ravnodušnog prjateljskog kresanja, kada u pauzi razgovora praktično u predahu ostalih aktivnosti se eto malko očešemo, pa nastavimo gde smos stali
Meni tu, u stvari, nedostaje neki stil, neka bitnoća, deluje frivolno. Ili je samo obožavanje u pitanju?