Da li je depresija uvek izleciva?

Zelena milja:
Mislim da je blaži(moj slučaj),nije da imam suicidne misli,prevazišla sam to.Bude momenata kad je relativno dobro.Ali vraća se ,uporno,bude baš teško.Nosim se prilično ok,bar tako mislim.
Kliknite za proširenje...
Свако има неки проблем од обичне туге која је емоција, до психичког стања као што су меланхолија, апатија или депресија као најтежи облик који се опет дели на лакше и теже.

Мени рецимо туга или меланхолија се појављује као последица неких неиспуњених циљева, односно губитака у животу, дакле није нешто што доживљавам да ми је пало са неба и да не знам разлог појаве.
Губитке мораш да превазиђеш, постављене циљеве да испуниш или да поставиш нове које је лакше испунити или који те мотивишу више, без обзира и да су тежи.
 
bezimeni1:
Ima puno ljudi koji se godinama i decenijama lece od depresije i uvek su i dalje u depresiji. Mislim da se previse potencira preterani pozitivisticki stav dok se realno oni nisu oslobodili depresije pa se i dalje bore. Depresija pravi i vrzino kolo, uzrokuje da pojedinac propusta mnogo a time opet ima razloga za depresiju i ona se odrzava. I baksuzne zivotne okolnosti nisu neki faktor koji vadi iz depresije, nije to ni iskljucivo hemija u mozgu.
Kliknite za proširenje...
Danas se medicina opšte uze'v pretvorila u biznis. Svakog vrsnog lekara danas moraš najpre pitati, koja je to "cifra" koju moraš platiti da bi se izlečio? Na stranu su oni savesni lekari koji su verni "Hipokratovoj" zakletvi, ali je pitanje koliko ti danas takvi i u kojoj meri mogu pomoći, obzirom da nemaju ni osnovne reagense i instrumente za rad.
Kad je reč o psihi,...utoliko je stvar komplikovanija.
 
Vecina clanaka o depresiji su uglavnom prevodi iz americke literature, i odrazava americki nacin zivota, gde su zivotne promene brze, dusevni pritisak velik, konkurencija za pozicije pocinje prakticki od obdanista, i bilo koji oblik stalnosti ( zelja da se covek "smiri" na jednom mestu), je vec znak "gubitnika".Americki lekari su vrlo lagani na prepisivanju lekova, psihoterapijom mogu da se bave lekari , ucitelji, socijalni radnici, cak i oni koji su zavrsili univerzitete, koji kao kriterij za upis uzimaju "zivotno iskustvo" kandidata, pa su uspesi psihoterapije minimalni, osoba zavrsava na lekovima, od kojih nekih , ako se prekinu dovode do jos gore situacije.Osoba tek onda postaje "bolesnik"
U zemljama nastalih od SFRJ, nakon ratova, koji su stvorili ogroman broj osoba sa razlicitim stepenom PTSD (postraumatski stres ), gde su ekonomije nedovoljne da stvore nova radna mesta,ljudi vrlo cesto nemaju cak ni za hranu, imamo situaciju koja je drasticno drugacija od americke.Nemogucnost privredjivanja, nedostatak ekonomske samostalnosti, bez koje nema ni licne, su sigurno tezak udarac na samopostovanje pojedinca, sasvim sigurno ga cine bespomocnim, sasvim sigurno ima osecaj da ne moze da upravlja svojim zivotom, sasvim sigurno je zalostan, sasvim sigurno je nesiguran.Znaci, zadovoljio je kriterij da bude proglasen "depresivnim". Da li je on stvarno bolestan od depresije? Rekao bih da nije...
Definicija:
Depressio, depresija, (psih.) stanje povišenog afekta u smislu tuge, praćeno usporenošću mišljenja i pokreta s neodredjenim
strahom, opadanjem volje i raznim hipohondričnim senzacijama, naročito izraženim ujutru. Može biti endogena (melanholija) ili egzogena, kao reakcija na teške doživljaje.

Svi mi , bez obzira tko smo i sto smo (lekari, pravnici, bogatasi, siromasi, prosjaci, lopovi , indijanske poglavice) , imamo svoje uspone, i padove.I vrhunski eksperti za lecenje depresije, tu i tamo dotaknu dno, i zadrze se na njemu.Ali ono sto strucnjak za depresiju zna iz iskustva je da svaki slucaj depresije, bez obzira na tezinu,i ozbiljnost, nije trajan, i da je povratak na stanje mentalnog zdravlja pravilo,

Vecina nasih depresija je zapravo osecaj melanholije (od osecaja danas mi se ne ide iz kreveta, do osecaja da me je zivot usisao usisavem, da sam odbacen). Tja, zivot je ogromno razocarenje, ono sto je sigurno je smrt i porezi . I sta onda.Gde pise da se osoba ne moze osecati zalosno? Nista lose u tome, ako prihvata to kao privremeno stanje. Ne znaci, da ako se ja osecam zalostan, da zbog toga moram postati, ili biti jos zalosniji

Ono sto je vrlo vazno, je pricati s nekim o svojim osecajima, i kako se osecate.Podelite to s nekim.Setite se nekog lepog i veselog dogadjaja.Igrajte sah, imajte seks...vozite bicikl.Isplacite se. Nista bolje od dobrog placa

Analizirajte situaciju.Vrlo brzo ce te znati sta je uzrok vase depresivnosti.Onog trenutka kada pravilno definirate i postavite problem, sami ce te ga resiti...

Klinci i pubosi , imaju svoje vizije o zivotu (kako bi zivot trebao da izgleda po njima).Na zalost , te vizije se vrlo brzo pokazu ne-realisticne, ali , iz upornosti, ti klinci, koje su, eto odrasli, i dalje teraju te svoje nemoguce ciljeve, pa ih to dovede da postanu depresivni...Pomirite se da nesto ne ide..Kazite sami sebi; U redu, probao sam najbolje sto sam mogao, vreme je da odustanem....

Nemojte izmisljati neciji zivot u svojoj masti...Sumnjati u nevernost partnera, je dovoljan razlog depresiju...Nemojte "sumnjati"..pitajte .Moze biti da ste u krivu

Nemojte, ici u kupovinu, kada ste depresivni, i nemojte visiti pred friziderom

Usporite malo s radnim obavezama, i pruzite si malo mira

Ponasajte se pristojno prema okolini, i izbegavajte odluke, kada se osecate depresivnim
 
Jeste, u zapadnom a i nasem sistemu se potencira "bolje nesguran golub na grani nego siguran vrabac u ruci". Npr. da bi radio i zaradjivao, obicno imas kakve-takve prihode, cesto vece nego sto je potrebno za najosnovnije potrebe, ali ako ostanes bez posla nemas uopste prihode, dok ne postoji nacin gde ces imati jako male ali sigurne prihode. Na poslovima se potencira ugovor na odredjeno vreme ali sa punim ili prekovremenim radom, dok skoro da ne postoje opcije rada gde imas nepuno ili fleksibilno radno vreme a da tako mozes radis dugorocno, cak si i zakonom ogranicen da tako mozes da radis samo 120 dana godisnje, a nemas nikakvu alternativu, socijalu ili penziju neces dobiti a ogranicen ti je rad. Sve se svodi na rizik iako je on profitabilniji, dok skromna sigurnost uopste ne postoji.
 
Richard III:
Ne leči se uvek, zapravo mislim da se retko u potpunosti leči. Da nije tako ne bi se mnogi ubijali zbog depresije, to je ozbiljna bolest. Stvar je u bio-hemiji mozga plus životne okolnosti koje mogu samo da povećaju i iskomplikuju depresiju i dodaju druge dijagnoze na tu osnovnu... znam za čoveka koji je od detinjstva patio od depresije (od svoje devete godine) i na kraju se ubio u ranim dvadesetim. A imao je lep, vrlo dinamičan život (nisam ga lično poznavao, ali znam ko je i čuo sa o njemu). Lečio se, pokušao sve, imao dosta pokušaja suicida pa nastavljao da živi, plus mu je život bio lep, pun dogadjaja... ali uzalud.

U pravu si kad kažeš da se kod najtežih oblika desi da mnogo vremena izgube, mnogo toga propuste u životu, pa to samo dodatno dolije ulje na vatru depresije kad se osvrnu za sobom i vide šta im je bolest oduzela. Sve je to jedan začaran krug, ili vrzino kolo, pogotovu danas kad se živi neizvesno, kad svi žive ludo, brzo, kad je većina ljudi površna, a očekivanja od prosečnog čoveka (i mlade osobe, pa i tinejdžera čak) su nenormalna. To samo psihički najstabilniji dobro izdrže, ostali pucaju ili se 'leče' alkoholom, teškim opijatima, lakom zabavom što više da zaborave na realnost i bol.

Mislim da ljudi ne razumeju borbu depresivnih i psihički bolesnih, od njih se očekuje da funkcionišu isto kao ostali svet, rade, privredjuju, a u čoveku se dešava raspad i nezamisliva tama. Pogotovo je užasno kad je depresivac ili depresivka siromašan/siromašna, pa se uz depresiju u realnom svetu samo gomilaju užas i problemi i trzavice i nezamisliv stres. Tu su alkohol i teške droge nekad potrebni da čovek ne bi potpuno skrenuo sa uma.
Kliknite za proširenje...
Baš sve tačno napisano. Ja sam već 25 godina a anksiozna i depresivna. Piću lekove do kraja zivota, sta mi drugo preostaje. Znate em je zivot zeznut... Nije baš ništa kako treba... Ljudi bezobrazni.. Itd... A ti u takvom stanju i straha i panike i nervoze i konfuzije i razočarenja... Obrišeš suze sa lica... Popiješ svoju terapiju i ideš a ne znaš kako ćeš završiti dan i dal ćeš uspeti da zaradiš platu... Uporni ometač normalnog, zdravog funkcionisanja. 🤷‍♀️🤷‍♀️🤷‍♀️
 
Mislim da se ne leči nikad, uvek ostaje pelcer koji može biti pod kontrolom, ali da se potpuno iščupa iz čoveka... nisam sigurna, budući da poznajem ljude u 50-ima koji i dalje imaju epizode, a probali su sve i svašta, od lekova i terapije, do duhovnosti i religije

Možda uz neke agresivne nove oblike terapija, možda i neka ispomoć psihodelika pod odgovarajućim okolnostima, ali to je sve retko i teško dostupno ljudima, tako da... mislim da može sasvim ok da se živi uz pomoć odgovarajuće terapije, socijalne podrške, i nekog osećaja smisla da se živi za nešto veće od sebe.
 
Smatram da koga jednom ta blest uzme pod svoje, teško će se izvući i ozdraviti 100 posto. Jedino ako je u pitanju početak depresije prvi put u životu, porodica i okolina to prepoznaju, živiš u savršenoj i divnoj okolini koja nema predrasuda prema mentalnim oboljenjima i pruže ti u startu svu moguću podršku, šalju te na putovanja, na druženja, pružaju ti ljubav, svu moguću, da to nestane i da ideš kod psihoterapeuta i kratko koristiš antidepresiv i anksiolitik i da ti se to desilo samo jednom u životu i da traje jako kratko, zbo podrške koju si dobio odmah od porodice i da živiš u normalnoj i skladnoj porodici, gde nema nasilja, ružnih reči, rijalitija itd.
To vredi samo za početnike, koji nakon što se osolobode depresije nastave da žive život punim plućima.

Za ostale, to je hronično stanje koje se ređe ili češće vraća u naš život i teško se izlečiti. Znam na svom primeru i primeru ljudi oko mene koji se nikad nisu izlečili, dobili smo i dodatne bolesti. A antidepresivi i anksiolitici su nam jedini spas da preživimo dan, naprosto, hrana bez koje ne možemo živeti.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

B
Da li je normalno uvek pričati sam sa sobom
Odgovora
9
Pregleda
175
UltraBasic
UltraBasic
Soradze
Da li je starenje placebo ljudskog uma?
2
Odgovora
25
Pregleda
537
Schrodinger
Schrodinger
Džudi S
Da li možete da priznate da imate neke mane?
2 3 4
Odgovora
86
Pregleda
1.328
DJ 5ak
DJ 5ak

Back
Top