Da li je depresija uvek izleciva?

bezimeni1

Aktivan član
Poruka
1.483
Ima puno ljudi koji se godinama i decenijama lece od depresije i uvek su i dalje u depresiji. Mislim da se previse potencira preterani pozitivisticki stav dok se realno oni nisu oslobodili depresije pa se i dalje bore. Depresija pravi i vrzino kolo, uzrokuje da pojedinac propusta mnogo a time opet ima razloga za depresiju i ona se odrzava. I baksuzne zivotne okolnosti nisu neki faktor koji vadi iz depresije, nije to ni iskljucivo hemija u mozgu.
 
Ne leči se uvek, zapravo mislim da se retko u potpunosti leči. Da nije tako ne bi se mnogi ubijali zbog depresije, to je ozbiljna bolest. Stvar je u bio-hemiji mozga plus životne okolnosti koje mogu samo da povećaju i iskomplikuju depresiju i dodaju druge dijagnoze na tu osnovnu... znam za čoveka koji je od detinjstva patio od depresije (od svoje devete godine) i na kraju se ubio u ranim dvadesetim. A imao je lep, vrlo dinamičan život (nisam ga lično poznavao, ali znam ko je i čuo sa o njemu). Lečio se, pokušao sve, imao dosta pokušaja suicida pa nastavljao da živi, plus mu je život bio lep, pun dogadjaja... ali uzalud.

U pravu si kad kažeš da se kod najtežih oblika desi da mnogo vremena izgube, mnogo toga propuste u životu, pa to samo dodatno dolije ulje na vatru depresije kad se osvrnu za sobom i vide šta im je bolest oduzela. Sve je to jedan začaran krug, ili vrzino kolo, pogotovu danas kad se živi neizvesno, kad svi žive ludo, brzo, kad je većina ljudi površna, a očekivanja od prosečnog čoveka (i mlade osobe, pa i tinejdžera čak) su nenormalna. To samo psihički najstabilniji dobro izdrže, ostali pucaju ili se 'leče' alkoholom, teškim opijatima, lakom zabavom što više da zaborave na realnost i bol.

Mislim da ljudi ne razumeju borbu depresivnih i psihički bolesnih, od njih se očekuje da funkcionišu isto kao ostali svet, rade, privredjuju, a u čoveku se dešava raspad i nezamisliva tama. Pogotovo je užasno kad je depresivac ili depresivka siromašan/siromašna, pa se uz depresiju u realnom svetu samo gomilaju užas i problemi i trzavice i nezamisliv stres. Tu su alkohol i teške droge nekad potrebni da čovek ne bi potpuno skrenuo sa uma.
 
Ne leči se uvek, zapravo mislim da se retko u potpunosti leči. Da nije tako ne bi se mnogi ubijali zbog depresije, to je ozbiljna bolest. Stvar je u bio-hemiji mozga plus životne okolnosti koje mogu samo da povećaju i iskomplikuju depresiju i dodaju druge dijagnoze na tu osnovnu... znam za čoveka koji je od detinjstva patio od depresije (od svoje devete godine) i na kraju se ubio u ranim dvadesetim. A imao je lep, vrlo dinamičan život (nisam ga lično poznavao, ali znam ko je i čuo sa o njemu). Lečio se, pokušao sve, imao dosta pokušaja suicida pa nastavljao da živi, plus mu je život bio lep, pun dogadjaja... ali uzalud.

U pravu si kad kažeš da se kod najtežih oblika desi da mnogo vremena izgube, mnogo toga propuste u životu, pa to samo dodatno dolije ulje na vatru depresije kad se osvrnu za sobom i vide šta im je bolest oduzela. Sve je to jedan začaran krug, ili vrzino kolo, pogotovu danas kad se živi neizvesno, kad svi žive ludo, brzo, kad je većina ljudi površna, a očekivanja od prosečnog čoveka (i mlade osobe, pa i tinejdžera čak) su nenormalna. To samo psihički najstabilniji dobro izdrže, ostali pucaju ili se 'leče' alkoholom, teškim opijatima, lakom zabavom što više da zaborave na realnost i bol.

Mislim da ljudi ne razumeju borbu depresivnih i psihički bolesnih, od njih se očekuje da funkcionišu isto kao ostali svet, rade, privredjuju, a u čoveku se dešava raspad i nezamisliva tama. Pogotovo je užasno kad je depresivac ili depresivka siromašan/siromašna, pa se uz depresiju u realnom svetu samo gomilaju užas i problemi i trzavice i nezamisliv stres. Tu su alkohol i teške droge nekad potrebni da čovek ne bi potpuno skrenuo sa uma.
Užasno je,neopisivo,nekad mi se čini da je teže osobi pored obolelog,nego samom obolelom,jer on je zarobljen u tami i beznadju,i ne misli na nikoga...
 
Ja stičem utisak da mi živimo u vremenu kada je ubedljivo najdominantnija i najpoželjnija ljudska emocija - sažaljenje!
Danas svi traže nečije sažaljenje i svi se tako lako hvataju te depresije da je to čudo!
Prosto je postalo moderno reći da imaš depresiju, da si anksiozan, da si ono kako kažu nešto socijalno ne znam šta. Pa da "imaš dijagnozu". Uh, to je baš popularno.
Ja uopšte ne sporim da depresija postoji i da je to težak oblik psihičkog oboljenja ali i da je prilično redak. Nego se samo danas svi olako hvataju toga, jer, kao što rekoh, vole nečije sažaljenje i vole da prave sliku najjadnijeg čoveka na svetu.

Eto, svi se samo žale. Na poslu ga ne cene, žena/muž ga ponižavaju, deca ga ne slušaju, roditelji su krivi jer su gla loše vaspitali, ne voli ga niko, svi mu smeštaju, on je crntar sveta i ceo svet se organizovao samo da se on oseća loše...
Pa čoveče, trgni se malo, malo budi čvrst, malo budi realan. Nikome nije život cveće i svila. Malo se otvori, malo se aktiviraj, ima dobrih ljudi, ima se za šta živeti. Jok samo - ja sam depresivan i ja ću da se ubijem!

A psihijatri samo cvetaju i samo švrljkaju dijagnoze. Samo prepisuju lekove. I samo im slepo verovati i pratiti sve šta nam kažu i prepišu.
Dal malo za promenu da verujemo i sebi i svojoj psihi. I ljudima oko sebe koji stvarno hoće da ti pomognu.
 
Najpozeljnija emocija je agresija ili nasilje, mnogi se osecaju kul tako. Cak i da postoji potreba za sazaljenjem koja ne spada u depresiju, to je posledica recimo raznih kritika. Hoces da radis sta hoces i da imas slobodu u svom zivotu, svi odmah dodju da mesaju nos gde mu nije mesto, da kritikuju, razvlace, lincuju, veoma smo moralno nasilni kao drustvo, potreba za sazaljenjem bi onda dosla jednostavno kao neko pravdanje, potreba za sazaljenjem = pravdanje, i to cak ima svoj uzrok. Iako ima i takvih stvari, depresija je inace realna bolest i ona ukljucuje razne simptome.
 
U pravu si ali ne priznaju mi depresiju kao bolest i ne uzimaju je ozbiljno ako ne reknem da sam razmisljao o samoubistvu...Cak su me pitali trik pitanjem na brzinu kako sam planirao to da ucinim i ako ne odgovoris u sekundi bez razmisljanja...ne pika se...Poznata jurarnja dilema da li da se umijem ili da se ubijem...pomaze...Kad ostanes bez zdravlja, polozaja, para za lekove i dodjes u situaciju da trazis od najblizih za lek a oni ne da nece da daju vec nemaju...povuces se i preispitujes svrhu postojanja...i kad te ova nesretna administracija isutira dobrano po celom terenu i napokon shvate da nisi simulant...bude mnogo lakse...problemi ostaju ali se lakse podnose...
:D
 
Ima puno ljudi koji se godinama i decenijama lece od depresije i uvek su i dalje u depresiji. Mislim da se previse potencira preterani pozitivisticki stav dok se realno oni nisu oslobodili depresije pa se i dalje bore. Depresija pravi i vrzino kolo, uzrokuje da pojedinac propusta mnogo a time opet ima razloga za depresiju i ona se odrzava. I baksuzne zivotne okolnosti nisu neki faktor koji vadi iz depresije, nije to ni iskljucivo hemija u mozgu.
Danas je izleciva. Nazalost u vreme kad se moj ujak lecio, nije bilo efikasnih lekova...
 
ako si iz Szabadke onda bi trebalo da znas da defintivno jeste tako
Ali nije.
Svaka depresivna osoba se drugačije ponaša.
I ne mora imati sve simptome koji se obično navode.



Depresija simptomi​


  • nedostatak životne radosti, intenzivna tuga, samosažaljenje, napadi plača
  • strah OD SMRTI (TANAFOBIJA)
  • nemir, zabrinutost, strepnja, očaj
  • osetljivost ranjivost, razdražljivost
  • usamljenost, bezvoljnost
  • oslabljena koncentracija i poremećaj pamćenja
  • nesanica ili velika potreba za snom
  • umor, iscrpljenost, manjak energije
  • nedostataj seksualnog nagona
  • značajno smanjen ili povećan apetit
  • somatski bolovi koji nemaju fizičke uzroke ( glavobolja, probadanja, zanošenje, hronični bolovi)
  • želja i razmišljanje o smrti (ili planiranje samoubistva)
 
Ali nije.
Svaka depresivna osoba se drugačije ponaša.
I ne mora imati sve simptome koji se obično navode.



Depresija simptomi​


  • nedostatak životne radosti, intenzivna tuga, samosažaljenje, napadi plača
  • strah OD SMRTI (TANAFOBIJA)
  • nemir, zabrinutost, strepnja, očaj
  • osetljivost ranjivost, razdražljivost
  • usamljenost, bezvoljnost
  • oslabljena koncentracija i poremećaj pamćenja
  • nesanica ili velika potreba za snom
  • umor, iscrpljenost, manjak energije
  • nedostataj seksualnog nagona
  • značajno smanjen ili povećan apetit
  • somatski bolovi koji nemaju fizičke uzroke ( glavobolja, probadanja, zanošenje, hronični bolovi)
  • želja i razmišljanje o smrti (ili planiranje samoubistva)


- Za neke ljude koji su depresivni, nije neuobičajeno da kompulzivna kupovina u prodavnicama ili na internetu,
služi kao distrakcija, zabava ili podizanje samopoštovanja.
Ali „terapija kupovinom” je kratkotrajna jer ne rešava suštinski problem – depresiju.

- Provodite previše vremena na internetu? To može biti znak depresije.
Studije su pokazale vezu između visokog nivoa depresije i prekomerne upotrebe interneta.


- Za neke ljude koji se osećaju nemoćno i beznačajno zbog depresije
, krađa u prodavnici pruža osećaj moći i važnosti.
Takođe može da bude podsticaj da se osoba suprotstavi „obamrlosti” depresije.
Za ljude koji kradu jer su depresivni, ova osećanja su važnija od predmeta koji kradu.

-Depresija je češće povezana sa izgubljenim libidom nego sa povećanim interesovanjem za seks.
Ali neki ljudi koriste seks da bi se nosili sa depresijom ili stresom.
Povećani promiskuitet, neverstvo, seksualna opsesija i visokorizično ponašanje, kao što je nebezbedni seks.
.

-Ljudi koji su depresivni često skoro da i ne iskazuju emocije.
Drugi put ih previše pokazuju
. Mogu iznenada da postanu razdražljivi ili eksplozivni.
Mogu da izraze preterana osećanja tuge, beznađa, brige ili straha.
Neki budu zarobljeni u osećaj bezvrednosti ili prevelike ili bezrazložne krivice.
Ključna je iznenadna promena ponašanja.

 
Ali nije.
Svaka depresivna osoba se drugačije ponaša.
I ne mora imati sve simptome koji se obično navode.



Depresija simptomi​


  • nedostatak životne radosti, intenzivna tuga, samosažaljenje, napadi plača
  • strah OD SMRTI (TANAFOBIJA)
  • nemir, zabrinutost, strepnja, očaj
  • osetljivost ranjivost, razdražljivost
  • usamljenost, bezvoljnost
  • oslabljena koncentracija i poremećaj pamćenja
  • nesanica ili velika potreba za snom
  • umor, iscrpljenost, manjak energije
  • nedostataj seksualnog nagona
  • značajno smanjen ili povećan apetit
  • somatski bolovi koji nemaju fizičke uzroke ( glavobolja, probadanja, zanošenje, hronični bolovi)
  • želja i razmišljanje o smrti (ili planiranje samoubistva)
Svi simptomi su tačni,na žalost...
 
Heh a kao ne zna se poreklo depresije,zasto je izleciva,pa.zato sto lekarima nije u inferesu da izlece,ja bih za par min dao lek
mom poznaniku za 6 meseci 4 puta operisali ruku na isto mesto............jedna operacija 7 000 evra .......naplatila klinika od GKK.
A operacija uopste nije bila potrebna.
Tako da "strucna" formulacija o depresiji ne pije vodu. Kao i vecina "novih" bolesti, i depresija je produkt kapitalizma i profita.
Depresija je karakterna osobina. Jer ako se depresija formulise kao bolest, onda cemo i druge karakterne osobine formulisati kao bolest........naprimer, pozuda, drcnost, ljubomora, flegmaticnost, .........pa cak i sreca i optimizam..........tacnije, sve ljudske osobine bi se klasifikovale kao "bolest". .....i na kraju, samo osobe bez mozga, robot...........bili bi zdrave osobe.
 

Back
Top