Црногорци - Срби или посебан народ

Sto su crnogorci

  • Zaseban narod

    glasova: 1 20,0%
  • Srpska regija

    glasova: 2 40,0%
  • Crvena Hrvatska

    glasova: 2 40,0%
  • Ostalo

    glasova: 0 0,0%

  • Ukupno glasova
    5
Danilo Mrvaljević isto, Cetinjanin iz liberaške porodice, ali vernik MCP. Postaovio je ove godine fotografiju sa majkom sa nalaganja badnjaka u Manastiru.
Ne znam da li je za njega Đilas rekao (kod Komnenića) da je njegov drug ''Mrva'' vernik SPC, ali Crnogorac kao i otac, dok su majka i brat Srbi.
Јесте, Данило Мрваљевић је вјерник МЦП, подржао је и литије. Имао сам ту част да га упознам. Диван човјек. Има један грађански активиста са Цетиња, Павле Радевић. Такође је вјерник МЦП.
 
Јесте, Данило Мрваљевић је вјерник МЦП, подржао је и литије. Имао сам ту част да га упознам. Диван човјек. Има један грађански активиста са Цетиња, Павле Радевић. Такође је вјерник МЦП.
Pavle Radević je ateista ili agnostik. On podržava ideju formiranja jedne Crkve u Crnoj Gori, ali znam da je na Fejsbuku svoj jezik nazvao srpskim i da navija za Zvezdu. Radević jednostavno prezire DPS i uvek će biti na suprotnoj strani, ma ko god tamo bio. URA-uje napustio kada je sa DPSom smenila Leposavića, iako bi za građanski orijentisanog čoveka očekivao da pozdravi tu odluku.
 
Pavle Radević je ateista ili agnostik. On podržava ideju formiranja jedne Crkve u Crnoj Gori, ali znam da je na Fejsbuku svoj jezik nazvao srpskim i da navija za Zvezdu. Radević jednostavno prezire DPS i uvek će biti na suprotnoj strani, ma ko god tamo bio. URA-uje napustio kada je sa DPSom smenila Leposavića, iako bi za građanski orijentisanog čoveka očekivao da pozdravi tu odluku.
Он сматра да је садашња МЦП једина канонска црква, и да треба да добије аутономију. Писао је позитивно и о митрополиту Амфилохију. Да, баш тада је напустио УРУ. И критикује их да се приближавају ДПСу.

Павле је чак јавно написао да у Сребреници није било геноцида.
 
Bokelj, 1880. godine, sa 4C na kapi.

IMG_9204.jpg
 
Он сматра да је садашња МЦП једина канонска црква, и да треба да добије аутономију. Писао је позитивно и о митрополиту Амфилохију. Да, баш тада је напустио УРУ. И критикује их да се приближавају ДПСу.

Павле је чак јавно написао да у Сребреници није било геноцида.
Pa SPC (ili MCP) i jeste jedina kanonska pravoslavna Crkva u Crnoj Gori. To je fakt. Zaista ne znam da je rekao da u Srebrenici nije bio genocid, ali ne bi me mnogo iznenadilo. Većina njegove mržnje prema DPS-u je po ličnoj liniji. Kada je formirao streljački klub na Cetinju i molio lokalne vlasti za pomoć niko nije izašao u susret, čak i kada su beležili znatne uspehe. Sve je finansirao iz svog džepa. Isto cetinjski DPS se ogrešio nešto o njegovog oca, ali sam zaboravio tačno šta. Tako on i formira svoje stavove uglavnom - samo kontra DPS-a.

Bokelj, 1880. godine, sa 4C na kapi.

Pogledajte prilog 1105605
Čekaj čoče ti reče da Bokelji i ostali nisu Crnogorci osim ovih iz četiri nahije. Šta je sada ovo? :lol:
 
Čekaj čoče ti reče da Bokelji i ostali nisu Crnogorci osim ovih iz četiri nahije. Šta je sada ovo? :lol:

Za razliku od Hercegovine i Brda, Boka je imala najveću migraciju starocrnogoraca prije 1878.godine.

Dakle već u Njegoševo vrijeme Kotor i Risan imaju ogromne zajednice starocrnogoraca doseljenika. Pa i pola Grblja su doseljenici iz Stare Crne Gore krajem 18. - pocetkom 19. vijeka.

Po nosnji ovaj dotični gospodin je starocrnogorac, posto izvorni Bokelji su imali posebnu nošnju u to vrijeme.

U svakom slučaju Boka je bila dio kulturne sfere stare Crne Gore, tako da 4C na kapi je izraz i svijest stare Crne Gore tog vremena.
 
Za razliku od Hercegovine i Brda, Boka je imala najveću migraciju starocrnogoraca prije 1878.godine.

Dakle već u Njegoševo vrijeme Kotor i Risan imaju ogromne zajednice starocrnogoraca doseljenika. Pa i pola Grblja su doseljenici iz Stare Crne Gore krajem 18. - pocetkom 19. vijeka.

Po nosnji ovaj dotični gospodin je starocrnogorac, posto izvorni Bokelji su imali posebnu nošnju u to vrijeme.

U svakom slučaju Boka je bila dio kulturne sfere stare Crne Gore, tako da 4C na kapi je izraz i svijest stare Crne Gore tog vremena.
Hm, a zašto onda Njegoš u pesmi ''Srbin Srbima na časti zahvaljuje'' piše:
''Како одох из слободних горах,
мишљах у њих Српство оставити,
а међ' туђим уљести народом,
ком обичај ни језика не знам''?

Ne mora da znači da je Starocrnogorac. Evo ovde Radoslav Rotković, Bokelj po rođenju i poreklu (nema veze sa Starom Crnom Gorom) pokazuje sliku svog dede. Kada bi ga ovako pogledao sa tim brkovima i nošnjom iz prve bi pomislio Crnogorac.

5.png
 
рИЧЕрОСЕ смањи ,шмрк' дако ти ови из Фирме дају понешто и на чекићање....
Oprosti Krcune. Ja znam za tvoje teorije kako su svi Sloveni nastali od Srba, pa i još poneki narodi i zato ti je sada čudno i gutaš knedle dok čitaš da je srpska svest bila veoma upitna čak i kod Crnogoraca, pa čemu onda na šire da se nadaš?
 
Камо среће да је истина то што @guslar1389 пропагира; да су дукљанске усташе маргинална појава у ЦГ, да Цетињани углавном нису србомрзци, да српство стоји у ЦГ како он представља а то је боље него што у реалности јесте итд. Гуслар је маштар и гусларски митоман, а за Србе који су ЦГ угњетени деценијама нажалост долази нови и нови црни дани (камо среће да сам у кривум али мсм да нисам)...
Гуслар је у прави 100%, јер нема разлике између Цетињанина или Никшићанина у смислу да се похрву око туђе монете коју иначе обојица користе. Ни један ни други одавно немају основне слободе оне суштинске монетарне, али обојица су спремни да гризу за туђу, у случају Црне Горе, случајно евро монете.

Ђе је Црној Гори монетарна слобода, дакако да не постоји, ту је евро да их оплемени.

Шта је ту који мој српски динар!?
 
Oprosti Krcune. Ja znam za tvoje teorije kako su svi Sloveni nastali od Srba, pa i još poneki narodi i zato ti je sada čudno i gutaš knedle dok čitaš da je srpska svest bila veoma upitna čak i kod Crnogoraca, pa čemu onda na šire da se nadaš?
Мун аро, зашто се брецаш када немаш разлога, рекох ти, односно, не би ти волео да ти у лице речем, али пишем ти поново, појма немаш о српству, а камоли о црногорству.

А мора' си ме испровоцират, мора' да си оста' кратак ноћас.... ово ти је за напад у вези Словена да нису Срби, па, да те видим како ћеш мунаро даље, удри мунаракису неким документом, демантуј муњице муњава.

Wykłady lozańskie
455998.jpg


Мун аро, зашто се брецаш када немаш разлога, рекох ти, односно, не би ти волео да ти у лице речем, али пишем ти поново, појма немаш о српству, а камоли о црногорству.

А мора' си ме испровоцират, мора' да си оста' кратак ноћас.... ово ти је за напад у вези Словена да нису Срби, па, да те видим како ћеш мунаро даље, удри мунаракису неким документом, демантуј муњице муњава.

Wykłady lozańskie
455998.jpg
Ево чекам те, муњице.
 
Pa SPC (ili MCP) i jeste jedina kanonska pravoslavna Crkva u Crnoj Gori. To je fakt. Zaista ne znam da je rekao da u Srebrenici nije bio genocid, ali ne bi me mnogo iznenadilo. Većina njegove mržnje prema DPS-u je po ličnoj liniji. Kada je formirao streljački klub na Cetinju i molio lokalne vlasti za pomoć niko nije izašao u susret, čak i kada su beležili znatne uspehe. Sve je finansirao iz svog džepa. Isto cetinjski DPS se ogrešio nešto o njegovog oca, ali sam zaboravio tačno šta. Tako on i formira svoje stavove uglavnom - samo kontra DPS-a.


Čekaj čoče ti reče da Bokelji i ostali nisu Crnogorci osim ovih iz četiri nahije. Šta je sada ovo? :lol:
Наравно да јесте канонска црква. Али, неки људи то оспоравају, сматрају је "окупаторском". То је и његов лични став, да је та црква насљедница аутокеафлне Црногорске митрополије која је постала 1918., односно 1920. дио Српске православне цркве. Јесте, написао је то. Добро се сјећам. Али, имамо негдје и другачије ситуације. Примјера ради, у МК је каноснка црква Православна охридска архиепископија, аутономна је у оквиру СПЦ. То у пракси не значи много, пошто та црква и нема много вјерника. Чак су и Срби који живе у Македонији иду у цркве које припадају Македонској православној цркви.
 
Наравно да јесте канонска црква. Али, неки људи то оспоравају, сматрају је "окупаторском". То је и његов лични став, да је та црква насљедница аутокеафлне Црногорске митрополије која је постала 1918., односно 1920. дио Српске православне цркве. Јесте, написао је то. Добро се сјећам. Али, имамо негдје и другачије ситуације. Примјера ради, у МК је каноснка црква Православна охридска архиепископија, аутономна је у оквиру СПЦ. То у пракси не значи много, пошто та црква и нема много вјерника. Чак су и Срби који живе у Македонији иду у цркве које припадају Македонској православној цркви.
Наслов: Who are the Macedonians?, стр. 90.
Аутор: Hugh Poulton
Издање: илустровано
Издавач: C. Hurst & Co. Publishers, 2000
ISBN 1850655340, 9781850655343
Дужина: 226 страница
1 (5).PNG


Наслов: Who are the Macedonians?, стр. 90.
Аутор: Hugh Poulton
Издање: илустровано
Издавач: C. Hurst & Co. Publishers, 2000
ISBN 1850655340, 9781850655343
Дужина: 226 страница
1 (5).PNG
Наслов: The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics, стр. 221.
Аутор: Ivo Banac
Издавач: Cornell University Press, 1984.
ISBN 1501701932, 9781501701931
Дужина 456 страница

1 (6).PNG
 
Одговор јесте садржан у томе настсла је и тема Македонија у одређеном времену је уклоњен назив бугарска већ охридска губљењем контроле на бугарску цркву Грци су почели са распарчсвањем.
Друго. Заузимањем Душана охридке епископије престала је бити бугарска већ српска.
Тај наратив да су сви Бугари унутар бугарске епископије је био неодржив
Јер се тим питањем поставља кско Срби нису постали Бугари анослобађају се бугарске цркве тек под Светим Савом.
 
Hm, a zašto onda Njegoš u pesmi ''Srbin Srbima na časti zahvaljuje'' piše:
''Како одох из слободних горах,
мишљах у њих Српство оставити,
а међ' туђим уљести народом,
ком обичај ни језика не знам''?

On je to napisao 1833. godine, kad je imao 21 godinu, a starocrnogorci su tek tih godina poceli da se sele u Kotor i okolna mjesta. Grbalj je izolovano ruralno mjesto daleko od gradova, tada vecinski katolickih.
Ne mora da znači da je Starocrnogorac. Evo ovde Radoslav Rotković, Bokelj po rođenju i poreklu (nema veze sa Starom Crnom Gorom) pokazuje sliku svog dede. Kada bi ga ovako pogledao sa tim brkovima i nošnjom iz prve bi pomislio Crnogorac.

Pogledajte prilog 1105643
Rotkovici kao i vecina stanovnistva tog kraja iznad Herceg Novog su porijeklom Hercegovci, uskoka iz okoline Trebinja pocetkom 19. vijeka. Izvorni Bokelji u Herceg Novom i Boki uopste nijesu nosili ovu nosnju.

Ovaj doticni Rotkovic je rodjen 1867. godine, i bratstvo Rotkovic pocinje sa njim.

Kljucna razlika izmedju izvorne hercegovacke i starocrnogorske nosnje jeste da starocrnogorska ima gunj, odnosno bijeli mantil, i struku, a hercegovacki izvorno toga nema. Dakle prethodna slika je starocrnogorska a ova vise naginje prema hercegovackoj nosnji.

Мун аро, зашто се брецаш када немаш разлога, рекох ти, односно, не би ти волео да ти у лице речем, али пишем ти поново, појма немаш о српству, а камоли о црногорству.

А мора' си ме испровоцират, мора' да си оста' кратак ноћас.... ово ти је за напад у вези Словена да нису Срби, па, да те видим како ћеш мунаро даље, удри мунаракису неким документом, демантуј муњице муњава.

Wykłady lozańskie
Pogledajte prilog 1105692


Ево чекам те, муњице.

Da li ima dva Krcuna ovdje? Malo sam zbunjen :D
 
ГЛАВНЕ УПУТСТВА ЗА ЛИЧНА ИМЕНА свим окружним народним одборима у Македонији - Одељење унутрашњих послова -

Наша домовина Македонија од 1912/1913. до ослобођења 1944. године је искључиво била под ненародним и окупаторских режимима, народу су наметнули своју вољу и поставили га да живи у условима, који су били не само антинародни, него су чак били разоружани самим позитивним законима. Дакле, то су били режими угњетавања, самовоље и личних хирова властодржаца. Тако, и поред тога што је у бившој Југославији постојао позитиван закон о личним именима у заједници, трајно и непроменљиво, непопуларни режими и окупаторска власт насилно су натерали наше људе да мењају презиме и додају разне суфиксе – као „ић“ или да мењају завршетке на „ов“. Са извојеваном слободом и благодетима Народноослободилачке борбе, тим режимима је дошао крај и народ је добио слободу у сваком смислу, па и после тога, да може да се врати на своја права презимена. какви су били у прошлости од пре 1912. до 1913. године. Дакле, сваки грађанин слободне демократске федералне Македоније може слободно да именује и региструје своје пређашње презиме, и име. Да би се избегле произвољне и честе промене имена, Национални одбори за регистрацију руководиће се следећим смерницама:

1) „ја сам“ означава три знаковна дела за физичка лица: презиме, име оца и властито име (криво);

2) Сваки Македонац, без обзира на националност, веру и језик, треба да се региструје са именом како га изговара, у складу са духом наше националне индивидуалности и језика;

3) Декларација је написана. Позива се на старо и ново, како су га регистровали бивши непопуларни и окупаторски режими, а затим се изјашњава како жели да се то име изговара у будућности. Декларација гласи: „Ја_ _ _ _ _ из села_ _ _ околине_ _ _ _ округа_ _; рођен у „(а) _ _ _ околног округа изјављујем_ _ _ да се зовем _ _ _ _ _ и одричем се имена_ _ _ _ _ под којим су ме водили бивши непопуларни и окупаторски режими."

4) Изјава се доставља Н. О. - Одељење унутрашњих послова, које га уписује у матичну књигу цивилних стања, након што је утврђено да је име (презиме) декларанта такво, какво је било раније, пре 1912/1913. и одговара условно под (2).

5) Изјаве се достављају у року од три месеца од дана објављивања овог почетног упутства. Након тог рока, регистрација се може извршити само на захтев и посебно разрешење Министарства унутрашњих послова, на основу закона, који ће бити обавезан за целу земљу.

6) Удате жене могу да се упишу под презименом мужа, или да задрже девојачко презиме и могу носити оба презимена: девојачко и мужевљево презиме, нпр. - Веселинка Стојанова, удата Кирова.

7) Академска звања, као што су „доктор”, „инжењер”, „магистар” и др. стоје испред имена у скраћеном облику др, мр итд.;

8) Једном проглашен назив не може се мењати док се не донесе посебан закон. Онда, ако неко жели промену имена, поступиће по нормама закона.

9) Ова смерница ступа на снагу по објављивању.

  • С. Ф. — С. Н. Министер, К. Петрушев с. р.
Служебен весник 8. VIII. 1945. број 14 год. I „Службениот весник" Државна штампарница „Гоце Делчев" — Скопје.
Служебен весник 8. VIII. 1945. број 14 год. I_001.png
 
On je to napisao 1833. godine, kad je imao 21 godinu, a starocrnogorci su tek tih godina poceli da se sele u Kotor i okolna mjesta. Grbalj je izolovano ruralno mjesto daleko od gradova, tada vecinski katolickih.

Rotkovici kao i vecina stanovnistva tog kraja iznad Herceg Novog su porijeklom Hercegovci, uskoka iz okoline Trebinja pocetkom 19. vijeka. Izvorni Bokelji u Herceg Novom i Boki uopste nijesu nosili ovu nosnju.

Ovaj doticni Rotkovic je rodjen 1867. godine, i bratstvo Rotkovic pocinje sa njim.

Kljucna razlika izmedju izvorne hercegovacke i starocrnogorske nosnje jeste da starocrnogorska ima gunj, odnosno bijeli mantil, i struku, a hercegovacki izvorno toga nema. Dakle prethodna slika je starocrnogorska a ova vise naginje prema hercegovackoj nosnji.



Da li ima dva Krcuna ovdje? Malo sam zbunjen :D
Један је од Пенезића, други од Чеговића.:hahaha:
 
ГЛАВНЕ УПУТСТВА ЗА ЛИЧНА ИМЕНА свим окружним народним одборима у Македонији - Одељење унутрашњих послова -

Наша домовина Македонија од 1912/1913. до ослобођења 1944. године је искључиво била под ненародним и окупаторских режимима, народу су наметнули своју вољу и поставили га да живи у условима, који су били не само антинародни, него су чак били разоружани самим позитивним законима. Дакле, то су били режими угњетавања, самовоље и личних хирова властодржаца. Тако, и поред тога што је у бившој Југославији постојао позитиван закон о личним именима у заједници, трајно и непроменљиво, непопуларни режими и окупаторска власт насилно су натерали наше људе да мењају презиме и додају разне суфиксе – као „ић“ или да мењају завршетке на „ов“. Са извојеваном слободом и благодетима Народноослободилачке борбе, тим режимима је дошао крај и народ је добио слободу у сваком смислу, па и после тога, да може да се врати на своја права презимена. какви су били у прошлости од пре 1912. до 1913. године. Дакле, сваки грађанин слободне демократске федералне Македоније може слободно да именује и региструје своје пређашње презиме, и име. Да би се избегле произвољне и честе промене имена, Национални одбори за регистрацију руководиће се следећим смерницама:

1) „ја сам“ означава три знаковна дела за физичка лица: презиме, име оца и властито име (криво);

2) Сваки Македонац, без обзира на националност, веру и језик, треба да се региструје са именом како га изговара, у складу са духом наше националне индивидуалности и језика;

3) Декларација је написана. Позива се на старо и ново, како су га регистровали бивши непопуларни и окупаторски режими, а затим се изјашњава како жели да се то име изговара у будућности. Декларација гласи: „Ја_ _ _ _ _ из села_ _ _ околине_ _ _ _ округа_ _; рођен у „(а) _ _ _ околног округа изјављујем_ _ _ да се зовем _ _ _ _ _ и одричем се имена_ _ _ _ _ под којим су ме водили бивши непопуларни и окупаторски режими."

4) Изјава се доставља Н. О. - Одељење унутрашњих послова, које га уписује у матичну књигу цивилних стања, након што је утврђено да је име (презиме) декларанта такво, какво је било раније, пре 1912/1913. и одговара условно под (2).

5) Изјаве се достављају у року од три месеца од дана објављивања овог почетног упутства. Након тог рока, регистрација се може извршити само на захтев и посебно разрешење Министарства унутрашњих послова, на основу закона, који ће бити обавезан за целу земљу.

6) Удате жене могу да се упишу под презименом мужа, или да задрже девојачко презиме и могу носити оба презимена: девојачко и мужевљево презиме, нпр. - Веселинка Стојанова, удата Кирова.

7) Академска звања, као што су „доктор”, „инжењер”, „магистар” и др. стоје испред имена у скраћеном облику др, мр итд.;

8) Једном проглашен назив не може се мењати док се не донесе посебан закон. Онда, ако неко жели промену имена, поступиће по нормама закона.

9) Ова смерница ступа на снагу по објављивању.

  • С. Ф. — С. Н. Министер, К. Петрушев с. р.
Служебен весник 8. VIII. 1945. број 14 год. I „Службениот весник" Државна штампарница „Гоце Делчев" — Скопје.
Pogledajte prilog 1105747
Држите се теме, ово нема везе са Црном Гором.
 
Држите се теме, ово нема везе са Црном Гором.
Наравно да има везе, има везе итекако са Црном Гором, јер постоји сличан документ Президијума КПЈ где стоји да сви они ,Црногорци' - Срби из Црне Горе који након заседања Президијума у јуну месецу 1945. године и донетих закључака, а након објаве у Службеном Гласнику ФНРЈ, морају се убудуће на пописима било које Републике у саставу ФНРЈ а не живе у матичној Републици Црној Гори, морају се изјашњавати као Црногорци, а никако Срби. Сву ту причу су помагали они пређашњи (они заостали из времена скупштине Краљевине Југославије) а након рата они ,,пресвучени'' Радићевци. Исти Радићевци су помагали и подржавали су све анти-српско у Македонији било у Краљевини, било у ФНРЈ-СФРЈ, а толико очигледно и дана данас.

Овај горњи документ само показује намеру ондашњих комуниста да на сваки могући начин сузе српско деловање, уопште Србе и њену матицу Србију

Када нађем документ у ,,мноштву'' објавићу га.

Да додам, супотписник горњег документа, иначе заменик Кирила Петрушева тадашњег министра Унутрашњих дела ФДРМ и члана АСНОМ-а завршио је на Голом Отоку због погледа на ИСТОК, док је његов министар Петрушев годину дана касније дакле 1946. године смењен и бива постављен у новој влади Македоније за министра грађевина, а одатле за два месеца експресно у пензију из које се никада више није вратио, био је скрајнут и склоњен након ,,завршеног'' посла, а на Голи Оток није био послат само зато што је имао среће предходно да седи поред Тита на острву Вису.

Треба даље!?
 
На теми је презентован прегршт историјског материјала који казују колика је у XIX вијеку и на самом почетку XX вијека у Црној Гори била снажна свијест о српском поријеклу и колико је била приврженост српству.
Људе који тврдоглаво оспоравају све те факте и који су забраздили у пропаганди са "Аналитике", "ЦДМ" и иних монтенегринских србофобичних портала џаба увјеравати и било шта објашњавати.

Наравно да је и у Црној Гори кроз историју бивало колизије међу колективитетима, то је неизбјежжно на било којем меридијану планете, некад на племенској, некад на идеолошкој, некад на некој другој основи, међутим то кроз XIX вијек и почетак ХХ вијека није био сукоб српства и црногорства, и у сукобу бјелаша и зеленаша није била упитна приврженост српству, чак ни тежња за уједињењем са Србијом, већ је запело око начина како спровести процес уједињења,безусловно или задржати неки степен аутономије и статус будуће федералне јединице.
Једноставно, српство и црногорство кроз историју Црне Горе никад нису били у сукобу, народност српска, поданство (држављаство) црногорско. Било јесте и кроз писаније неког Штедимлие и кроз дјеловање неког Дрљевића наопаких идеја о засебости црногорског народа, могуће већ јесте посејана та клица будућег раздора, но то се није примило међу народом, раскорак а временом и раздор су почели 1945.године, када је рођена црногорска нација преко које се кенуло са фрагментацијом српског корпуса у Црној Гори.

Испрва,у самом зачетку припадност српском корпусу се није оспоравала, постојао је и двојни идентитет, наратив како су Црногорци понајбољи од свих Срба, но временом, а како је то и неизбјежно када кренете са процесом фрагментације неког националног корпуса све више се потирало етничко поријекло и неупитна припадност српском корпусу, и све више барем код једног дијела усађивао отклон према српству који ће прерасти у све отворенију србофобију.
Зато у Црној Гори имамо такву "слојевитост" код националног изјашњавања и најближих рођака и толику поларизацију.
Тражити једноставне разлоге води на погрешан колосјек.

Не треба занемарити, да смо од 1945-е живјели у земљи коју "де јуре" не би могли назвати тоталитарном, формално јесте постојала слобода избора око много чега, но та земља бјеше ипак утемељена на репресивном апарату и пропаганди, у склопу које је ишла веома јака индоктринација. Код репресивног апарата важну улогу је имала армија жбирова, када вам се усади "да и зидови имају уши" ту говорити о слободи мишљења и није смислено.
Све то ће имати посљедицу и у једној нус појави, поред црногорске нације и нешто касније југословенске, рођена је још једна нација, "нација полтрона" или улизица. Ова "нација" намножила се код свих народа у бившој Југи, но некако понајвише код оних поријеклом из Црне Горе. Разлози могу бити што су ти људи, Брђани и Црногорци у тим српским деобама (и између бјелаша и зеленаша, и између четника и партизана, и између Брозових и ибеоваца) баш због вреле крви и највише пострадали, и на Голом Отоку је процентуално завршило највише Црногораца. А када "почистите" све људе од става и интегритета, ето простора за ову "нацију полтрона", а како изгледа када ова "нација" креира амбијент разголио је генијални Живко Николић кроз филм "У име народа" и друге филмове.

Још једна ствар је важна када говоримо о данашњем тренутку и тренутним процесима. Људи. жртве индоктринације ће себи тешко признати да су жртве индоктринације и да је оно у што су били увјерени обична заблуда и опсена. Зато ће радије наставити живјети у заблуди и опсени него себи признати да су у тој причи били само индоктринисани магарци.
Тренутно у Црној Гори имамо поларизован амбијент и велику "слојевитост" код доживљаја идентитета, гдје најближи сродници, браћа или отац и син не доживљавају себе припадницима истог народа или нације, како написах, тражити једноставне разлоге зашто је то тако, води на погрешан колосјек.
 
Poslednja izmena:
На теми је презентован прегршт историјског материјала који казују колика је у XIX вијеку и на самом почетку XX вијека у Црној Гори била снажна свијест о српском поријеклу и колико је била приврженост српству.
Људе који тврдоглаво оспоравају све те факте и који су забраздили у пропаганди са "Аналитике", "ЦДМ" и иних монтенегринских србофобичних портала џаба увјеравати и било шта објашњавати.

Наравно да је и у Црној Гори кроз историју бивало колизије међу колективитетима, то је неизбјежжно на било којем меридијану планете, некад на племенској, некад на идеолошкој, некад на некој другој основи, међутим то кроз XIX вијек и почетак ХХ вијека није био сукоб српства и црногорства, и у сукобу бјелаша и зеленаша није била упитна приврженост српству, чак ни тежња за уједињењем са Србијом, већ је запело око начина како спровести процес уједињења,безусловно или задржати неки степен аутономије и статус будуће федералне јединице.
Једноставно, српство и црногорство кроз историју Црне Горе никад нису били у сукобу, народност српска, поданство (држављаство) црногорско. Било јесте и кроз писаније неког Штедимлие и кроз дјеловање неког Дрљевића наопаких идеја о засебости црногорског народа, могуће већ јесте посејана та клица будућег раздора, но то се није примило међу народом, раскорак а временом и раздор су почели 1945.године, када је рођена црногорска нација преко које се кенуло са фрагментацијом српског корпуса у Црној Гори.

Испрва,у самом зачетку припадност српском корпусу се није оспоравала, постојао је и двојни идентитет, наратив како су Црногорци понајбољи од свих Срба, но временом, а како је то и неизбјежно када кренете са процесом фрагментације неког националног корпуса све више се потирало етничко поријекло и неупитна припадност српском корпусу, и све више барем код једног дијела усађивао отклон према српству који ће прерасти у све отворенију србофобију.
Зато у Црној Гори имамо такву "слојевитост" код националног изјашњавања и најближих рођака и толику поларизацију.
Тражити једноставне разлоге води на погрешан колосјек.

Не треба занемарити, да смо од 1945-е живјели у земљи коју "де јуре" не би могли назвати тоталитарном, формално јесте постојала слобода избора око много чега, но та земља бјеше ипак утемељена на репресивном апарату и пропаганди, у склопу које је ишла веома јака индоктринација. Код репресивног апарата важну улогу је имала армија жбирова, када вам се усади "да и зидови имају уши" ту говорити о слободи мишљења и није смислено.
Све то ће имати посљедицу и у једној нус појави, поред црногорске нације и нешто касније југословенске, рођена је још једна нација, "нација полтрона" или улизица. Ова "нација" намножила се код свих народа у бившој Југи, но некако понајвише код оних поријеклом из Црне Горе. Разлози могу бити што су ти људи, Брђани и Црногорци у тим српским деобама (и између бјелаша и зеленаша, и између четника и партизана, и између Брозових и ибеоваца) баш због вреле крви и највише пострадали, и на Голом Отоку је процентуално завршило највише Црногораца. А када "почистите" све људе од става и интегритета, ето простора за ову "нацију полтрона", а како изгледа када ова "нација" креира амбијент разголио је генијални Живко Николић кроз филм "У име народа" и друге филмове.

Још једна ствар је важна када говоримо о данашњем тренутку и тренутним процесима. Људи. жртве индоктринације ће себи тешко признати да су жртве индоктринације и да је оно у што су били увјерени обична заблуда и опсена. Зато ће радије наставити живјети у заблуди и опсени него себи признати да су у тој причи били само индоктринисани магарци.
Тренутно у Црној Гори имамо поларизован амбијент и велику "слојевитост" код доживљаја идентитета, гдје најближи сродници, браћа или отац и син не доживљавају себе припадницима истог народа или нације, како написах, тражити једноставне разлоге зашто је то тако, води на погрешан колосјек.

Problem je kad ljudi poput RickRoss ili Rakovica, traže uzrok za “cg naciju” prije 45’
 
Problem je kad ljudi poput RickRoss ili Rakovica, traže uzrok za “cg naciju” prije 45’
Šta je tu problem? Upravo i prije 1945. godine i treba tražiti uzrok nastanka crnogorske nacije. Imaš dosta dokaza da se neki ljudi između dva svjetska rata osjećaju pripadnicima crnogorske nacije. A dokaze o Crnogorcima kao političkoj naciji imaš i prije toga. Evo par primjera koje sam navodio negdje znatno ranije:

Jovan Popović piše da se ''nad crnogorskom nacijom vrši internacionalna nepravda'', da je ''još u davnoj prošlosti crnogorska nacija umjela svojijem sopstvenim silama boriti se protiv jedne velike carevine i osnovati svoju nacionalnu državu – "mnogo prije no svi ostali narodi Balkana... I tako crnogorska nacija ima istorijsku prošlost stariju za četiri vijeka od srpske'' -
(Jovan Popović, Pogled na crnogorsko pitanje, Memorandum podnešen na Konferenciji mira u Parizu, u ime Saveza slobodnih Crnogoraca, na francuskom, kao brošura KCŠ - Neji kod Pariza, 1919);

Kralj Nikola u pismu premijeru Klemansou od 26. 08. 1918. piše: ''Crnogorsko pitanje nije dinastičko, no načelno pitanje male nacije i naroda'';

Princ Petar Petrović je pisao u Rimskoj Tribuni 31. 5. 1918.: ''Crna Gora postoji kao kolektivna ličnost, kao nacija'';

Još 1925. godine KPJ u Crnoj Gori zauzeti stav da su Crnogorci zasebna nacija - Nikola Kovačević iz Grahova (brat Save Kovačevića) će i ideološki znatno prije Đilasa referisati o njoj na kongresu KPJ 1926. godine (u nekim dokumentima KPJ iz tog perioda se navodi da su Crnogorci "nesrpski narod").
 
Јасно је да црногорска нација проистиче из црногорске државности. Проблем је што асимилација околних српских племена на територији садашње Црне Горе није извршена до краја те данас покушавају то да ураде на потпуно погрешан начин Дукљанством и лажном историјом и раскидањем било каквих веза са Србима као народом. Такође са друге стране Србија је не ретко имала непоштен однос према Црној Гори као држави што додатно компликује ствар. Ја бих лично волео да смо ми једна држава али тек онда када би расположење народа у Црној Гори у огромном проценту(90% или више) било за исто и када би се нашао модел који би одговарао свима...
 

Back
Top