ČOVEK, SEBIČNO I EGOISTIČNO BIĆE?

@Tuzni_patak

Sada bih i ja mogao, kao što Ti mene optužuješ za favoriziranje animalnog, optužiti Tebe za protežiranje racionalnog ili za nefundirani antropooptimizam (ako se ono "antropo" shvata u duhu antropologije zapadnog hrišćanstva - znači kao razum).
Tvoja osuda snobovskih normi u odnosu na potrebu puštanja vjetrova u krajnjoj liniji je zapravo povlađivanje nagonskom i priznavanje njegova primata u odnosu na društvom izbalansirano, kako Ti to kažeš "suprostavljanje prirodnih potreba i zahtjeva".
Taj primat Ti dalje indirektno dokazuješ kroz latentno insistiranje na podjeli normi na snobovsko (- malograđanske) i one druge koje prihvatamo kao produkt našeg "duhovnog izdizanja".
Ostaviću po strani diskutabilnost toga da si sam sebi dao pravo da utrđuješ tu pomenutu distinkciju, jer je mnogo bitnije da si sa tim u korpus etičkih normi unio faktor relativnosti. Relativnost bazirana na subjektivnoj ocjeni vrijednosti određene norme aktuelizira problem prihvatanja nekih normi kao regula nametnutih od društva. Negdje znači imamo, da tako kažem, apercepciju, shvaćenu kao duhovno usavršavanje, a drugdje - prostu percepciju, koja je zbog svog karaktera nužno formalna i shodno tome ona je onda i nužno i potiskivanje primordijalnog.
Dalje kažeš da pojedinac na kraju vidi svoje duhovno izdizanje kao nešto prirodno i bolje. Prirodno je samo ono urođeno, a nikako ne ono što je duhovnim izdizanjem stečeno. A bolje ... o tome se isto može diskutovati, ali će to biti šuplja priča impregnirana subjektivnim.
Eternizacija je interesantna, ali nedokaziva hipoteza. Istina ne razumijem zašto bih baš ja, kao prosječni produkt razvoja ljudske vrste, bio pokusni kunić, zašto ne neki neandertalac. Osim toga, ono što mi izaziva sumnju u uspješnost tog projekta je to što ja smatram da su konačnost i nelagoda (koju ona izaziva) condicio sine qua non duhovnog uzdizanja.
Socijalizacija ili dobrovoljni ostrakizam kao posljedica usavršavanja svijesti tamo negdje u vječnosti, podsjeća me na onih 7 mil. godina.
Da postoji izbor, to je sigurno, ali na osnovu kojih kriterija? Ko je "definisao" dobro ili zlo ili istinu i laž? Društvo, naravno. Ono je to koje je stvorilo kriterije na osnovu kojega mi vršimo izbor. Makar mi te kriterije prosto prihvatili ili ih sebi preko npr. kalupa Kantova k. i. logički opravdali, svejedno oni su i dalje imperativno ("čini tako da to može postati ...") dani, jer drugačije, pošto ih nismo dobili prirodno, ne može ni biti.
Zato je svaki izbor zapravo sukob između modaliteta intezivne pretenzije društva na ličnost i intezivne pretenzije univerzalne prirode te ličnosti. A svaki izbor koji nije u korist prirode je poricanje i potiskivanje naše suštine u drugi plan.
Primjer koji si naveo sa aneurizmom nije, po mojem mišljenju, baš sretno izabran, jer u navedenom slučaju prevagu je odnio poriv nad porivima, nagon za opstankom. U drugom primjeru Ti postupaš shodno svom duhovnom kriteriju. Ja ne znam da li si ikada bio stvarno u takvoj situaciji, ali znam odlično čovjeka (bio mi je cimer dvije godine), koji je imao takvu dilemu. Njegova odluka je bila suprotna Tvojoj, ali logički mi je veoma uvjerljivo objasnio zašto je tako postupio.
Hobsbauma sam samo parafrazirao, on je zapravo ovo poređenje upotrijebio kada je govorio o XX vijeku. Aušvic otvara jedan drugi problem, on je, kao sinonim holokausta, monstruozan, ali ne samo zbog enormne količine nagonskog, nego zbog toga što je to nagonsko "racionalno" pripremljeno, objašnjeno, prihvaćeno, organizovano i sprovedeno.
Taj koktel (kao i primjer sa onim mojim cimerom) je ono što je zabrinjavajuće i ono što je po meni simptom, koji ukazuje na da se, kada su u pitanju norme, u većini slučajeva radi o percepciji, a ne o apercepciji. Kao i da je Grilparcer bio u pravu kada je rekao da:"Put novog obrazovanja ide od humanosti, preko nacionalnosti do bestijalnosti."

P.S. Izvinjavam se zbog kašnjenja, ali ovih dana imam posla preko glave.
 
Slažem se sa opasnostima uključenim u izvodjenje stavova.

"Da postoji izbor, to je sigurno, ali na osnovu kojih kriterija? Ko je "definisao" dobro ili zlo ili istinu i laž? Društvo, naravno."

E ovde se ne bih složio sa tobom,tj. kod svakog pravog individualca sve ove kriterijume stvara sam pojedinac. I zavise od znanja i iskustva koje pojedinac ima.Kad si pomenuo dobro , dodao bih -pravda ne postoji, što je mislim bitno naglasiti da se dobro ne bi vezivalo u tom smislu .
Takodje animalno u ljudskom i egoistično je i očekivanje od drugih. Reklo bi se sitnica u moru , ali nije baš.
To je projekcija animalne kooperacije (simbioze) na višem nivou...

Zašto sam naveo oba, jer upravo pravda u drugima (pravda se obično očekuje od strane slabih , a "ostvaruje" od strane snalažljivih, ili dostojnih zavisno od gledanja) i očekivanje nekog ponašanja od drugih, divna podloga za sve demagoške obrade zla u potrebno.....

Vidim postoji velika i opasna razlika i u značenju reči "prirodno".
Stvarno jedno od tumačenja jeste , ono što je genetski uslovljeno.
Medjutim, ovde je u pitanju teorija tabula rasa ili ne.
Tj. da li karakterno oblikovanje osobe i njena nadgradnja prestavljaju neizostavno i potiskivanje prirodnog.
Moje je mišljenje da prirodno shvatim kao nešto što je u dobroj komunikaciji sa telesnim i duhovnim potrebama čoveka , pojedinca.
Snobovsko sam upotrebio u kulturološkom smislu, i u smislu očekivanja od drugih .
Kao primer bih naveo jedno jedino kašljanje u blizini druge osobe.
Niko to neće poistovetiti sa gasovima, ali po meni je i gore, ali nek bude isto.
Bez obzira na stavljenu maramicu preko ili ne.
U tom smislu sam za ravnopravnu komunikaciju i vrednovanje telesnih i duševnih potreba, bez današnjih "prilagodjenih odluka" (tvoj cimer).U vezi njega , pa nije moguće u animalnom društvu donositi neanimalne odluke,makar ih sebi činili kao neanimalnim kroz toleranciju i humanizam.

Vraćam se na kriterijume za snobovsko ne zbog opravdanja ili negacije subjektivnog (mislim da polako postaje jasno da u animalnom uticaj okoline biva drastično veći na odluke pojedinca i njegove stavove nego kad se posmatra neanimalno, što je i normalno jer duhovno se zasniva na ličnom razvoju, ne na zavisnosti od duhovnog razvoja celog društva).

Nije za očekivati da se futurološko i neanimalni pokušaj rezonovanja dva pojedinca iščisti od animalnog koje je i podsvesno i svesno 100% u primeni , ali moji komentari su upravo u tom smeru , ne u smislu afirmacije ili potiranja tvojih tvrdnji i stavova....Baš kao što tvoje opservacije pomažu u potenciranju individualnog i relativnog , samim tim i nedefinisanog u tezama.
Sam pojam mere nije definisan univerzalno nego lično , i to je ključno . Problematična ili sretna okolnost za demagogiju, ovo može biti presudno i u pretvaranju svega ovoga u demagošku teoriju.
Ali pre toga se mera koja je po meni neanimalna kategorija treba posmatrati i očistiti od animalnih posmatranja i rezonovanja....Svrsishodnost, ne znam, ali radi doslednosti ovog misaonog eksperimenta bi moralo biti tako....
 
Tuzni_patak:"E ovde se ne bih složio sa tobom,tj. kod svakog pravog individualca sve ove kriterijume stvara sam pojedinac. I zavise od znanja i iskustva koje pojedinac ima."

Ne znam ... volio bih da jeste tako, ali bojim se da smo mi isuviše produkti sredine. Ima tu i naše nadogradnje, ima čak i zavidnog izdizanja iznad te sredine, ali jednostavno neke stvari djeluju na nas da mi to i ne znamo. Najjače naše predrasude se nalaze u katakombama podsvjesti i mi ih zapravo nismo ni svjesni.
Možda ovaj i ovakav moj stav proizilazi iz toga što sam ja po vokaciji istoričar i što to čime se bavim je, kada su u pitanju kriteriji, izuzetno problematično. Djuji kaže da ne postoji na raspolaganju materijal za izgradnju vodećih principa osim onih koje imamo u sadašnjosti. Zbog toga valjda i Morgentau tvrdi da je epistemološki nemoguće objektivno istraživati jednu civilizaciju sa osmatračke tačke koja se nalazi u drugoj civilizaciji.
Ono što hoću da kažem je to da je uticaj sredine i vremena u većini slučajeva presudan, a kada su u pitanju etičke vrijednosti, onda su ova dva faktora izrazito dominantna.
Uzmimo npr. da su moji roditelji poginuli dok sam bio beba i da su me usvojili dobrostojeći rasisti iz Alabame. Kolike bi bile šanse da ne budem kao oni?
 
Sve što kažeš je tačno. I to što navodiš ulazi pod iskustvo i znanje. To što je znanje cenzurisano u jednom društvu (namerno i nenamerno,mediokritetski) i to što su iskustva specifična za to društvo i stvara poseban filter percepcije.

Ali , mi sami smo gospodari svoje percepcije. Sami prebacujemo znanja i "reflekse" iz podsvesnog u svesno ili češće kod ljudi iz svesnog u podsvesno.

Dete u nama, tj. igra, taj najdelotvorniji mehanizam za stvaranje genija i kreatora, može pomoći u formiranju smera koji stalno vadi iz nesvesnog i uklapa u svesno.
--------------------------------------------------------------------------------
Slažem se izuzetno sa Morgentom u tome da je istraživati nešto mnogo jasnije iz perspektive decentriranog u to doba i potpunim isključenjem kasnijih saznanja. Medjutim potrebno je i ovo drugo. Tj. potrebno je i uvideti koliko "gluposti" sledi iz čistog posmatranja neke civilizacije , a koliko iz posmatranja kroz obojeni pristup sa današnjeg gledišta. Tako se čisti vizura i današnjih zabluda i ondašnjih zabluda i filtera bilo društva bilo pojedinaca.

Nešto slično je prisutno kad se gleda rešenje koje su ponudile životinje kao rešenje različitih problema,opet svaka iz svog ugla evolucije....
Tek kad čovek izoštri i prouči njihova rešenja shvati rešenje , a da pre toga nije imao ni ideju.
-------------------------------------------------------------------------------------
Sklonost ka svom rešenju ili ka kopiranju već zadatog ili postojećeg je opisana u bibliji u odnosu pastiri i ovce.....znači 2 na 100 u najboljem slučaju....
Ali animalnost i želja za opstankom i nadmetanjem nameću da kriterijume postavlja sam pojedinac.
To što u većini slučajeva nije spreman a ni moćan da ih brani ili stane iza njih , ne znači da ih nema ili da su prosta kopija.
Pa najviše problema i nastaje usled "dvojnog knjigovodstva" , spoljnog i unutrašnjeg.
-----------------------------------------------------------------
Recimo još da "zvaničnost" i "stvarnost" mogu da se razlikuju i kod lidera tj. onih koji su spremni da brane svoje gledište.
Najuspešnije je UVEK dobro razumeti šta većina misli i kako razmišlja, a to uopšte nije ni najbolje , ni najpametnije , čak je i destruktivno često.
Zato se najprogresivnije ivek okreće ka najbogatijem, najistaknutijem u nadi da će lakoća ulaska u prestiž otvoriti vrata novom , u ovom slučaju i boljem i mudrijem....
Čak i ako nije prisutno snishodjenje , prisutno je prećutno .
Kao pedagog znaš da je vodjenje sazrevanja put koji nije direktan, pa recimo evo banalnog primera, ali stvarno banalnog.
----------------------------------------------------------------------------------------------
Ako osobu mokrenje opušta i pri tome razmišlja, onda je za takvu osobu nalivanje vodom i sokovima izuzetno pozitivna delatnost....
Korišćenje postojećih refleksa da bi se animirala spoznajna priroda je potreban impuls za lavinski efekat....
Kao što je potrebno nekad osobu izvući iz 1,2 iz nekog predmeta da bi na svim poljima krenula da blista i pokazuje svoj potencijal.
 
Čini mi se da je diskusiju uletela u klasičnu klopku.
Kao sa babama i žabama.
Egoizam se kao pojam a kroz reč, odmah vezuje za negativno, nehumano.
Možda bi trebalo upotrebiti reč: samoljublje, ali pročišćenu od nametnutih zabluda da ljubav prema sebi isključuje ljubav prema drugome.
"Ljubi bližnjeg svog kao samoga sebe." - Podrazumeva da čovek voli prvo sebe, a onda drugog, kao i sebe.
Pozdrav svima. :lol:
 
Slažem se!
e026.gif
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Metronomy
Istina i laž
2 3 4
Odgovora
84
Pregleda
1.313
luda nasta
luda nasta
Gerda
Filozofija i forum
Odgovora
4
Pregleda
450
prsho
prsho
Banovic Strahinja
Veštačka inteligencija i smrt razmišljanja
2 3 4
Odgovora
79
Pregleda
857
Banovic Strahinja
Banovic Strahinja

Back
Top