Није ово без основа. Срби су се временом толико извјештили у затирању хрватских трагова да се ево до дана данашњег не може наћи гроб ниједног хрватског владара. И то би требало поставити као захтјев Србији за пријем у ЕУ – да се Хрватској врате сви ти силни гробни остаци покрадени од Помераније до Јадрана.
Je li ti, šušumigo, kad je Runjaninov deda pisao taj tekst?Vidi, ako neko zna tvoj privatni identitet o ti zbog toga strahuješ da se tvoj lični odnos sa Grčevićem ugrozi, ja tebe mogu da te razumem. U toj situaciji, najbolje je da ćutiš. Jerbo ako ga braniš, valjda očekuješ da drugi od tebe pak očekuju, da uđeš u argumentovanu polemiku oko toga.
Meni je potpuno fascinantno da prelaziš preko toga ko mu je bio rođeni deda i šta stoji u zapisu Bečkog arhiva. Ovde si rekao da to što stoji u zapisu ne mora biti presudno. Slažem se, u pravu si. Rekao si i to da identitet oca ne znači nužno da će isti imati njegov unuk (sem ukoliko nije odrastao eventualno pod dedinim okriljem, moj dodatak). Slažem se i sa tim. Oba tvoja argumenta nesumnjivo stoje i nisu nikakva relativizacije.
Međutim, gde je problem? Problem je u tome što Grčević te stvari nije spomenuo. To je ono što je suština, a ne čak ni da li je Josif Runjanun bio Srbin ili ne. On te stvari, iako je ko su nečiji roditelji i porodična istorija sastavni deo najosnovnijih biografskih podataka, ne zna i ne izveštava o njima. Nasuprot tome, pominje kako je mnogo kasnije Runjanunova ćerka, koja je u suštini Nemica koja ni reči ne zna jezik i od samih hrvatskih organizacija uopšte saznaje i da joj je otac napisao himnu (nije imala pojma) i koje joj šalju pare, kupujući od nje pravo da objave u nacionalno propagandne svrhe njene autograme, napisala da joj je otac bio Hrvat. Ako bilo šta znaš o istoriji, pa čak i fundamentalno hronologiji, onda znadeš da je u proučavanju nečega, mnogo bitnije ono što je bilo od onoga što će tek biti, odnosno da su za proučavanje nečijeg identiteta mnogo relevantniji njegovi roditelji i preci, nego li potomci. Ovo sa Josifovom ćerkom je posebno apsurdno, imajući na umu da ga ona, rimokatolkinja inače, izuzev nekoliko godina u samom početku jedva uopšte i poznavala.
Da li sad ti, ozbiljno te pitam, možeš da kažeš da, citiram, uopšte nije pogrešio zbog toga što je napisao da Srbi svojataju Josifa Runjanina samo zbog toga što je bio pravoslavne veroispovesti? Evo, zamislimo jednu drugu situaciju, hipotetički. Unuk Josipa Jelačića, Ivan Jelačić, napiše neku srpsku patriotsku pesmu. U arhivu Novog Sada stoji da Rafo govori, između ostalog, hrvatskim jezikom (srpski se ne spominje). I onda, Miloš Kovačević objavi rad u kojem kaže, ne pominju Josipa Jelačića, da su Jelačići Srbi katolici iz Like ili severne Dalmacije koji su završili u Vojvodini, a da Hrvati svojataju Ivana samo zbog toga što je on rimokatoličke veroispovesti. I onda da citiraju šta priča njegova kći, koja ne zna ni jezik (zna samo ruski) i koja živi u Odesi i onda, kada joj srpske nacionalističke organizacije šalju pare, izjavi; da, da, nisam znala da je moj otac Srbin napisao tako lepu srpsku pesmu. Lepo, lepo. I onda, eto, Kovačević ustanovio da se radi o Srbinu.
Šta bi ti rekao tada? Da li bi rekao da Kovačević nije uopšte pogrešio?
Razumijem to stajalište gubitnika koji se tješe fantazijama:
У принципу, на прву лопту се слажем с тобом потпуно. Имао би једно, да кажем питање обичног човека, које мислиш да је прилагођеније писмо језику којим говоримо (Срби,Црногорци,Босанци,Хрвати), ћирилица или латиница. Питање није обијено неком националном поделом, него онако рационално. Које писмо боље репрезентује језик којим говоримо?Tzv. tvrdoćiriličari je dobar pojam. Usvojiću ga.
Ti ljudi, osim što nertko operišu sa zastrašujuće ograničenim repertoarom saznanja (što se kada govori o istorijskim temama može primeniti i na Miloša Kovačevića) dakle osim što često govorimo o neznalicama koje pričaju o stvarima koje im zaista nisu fah, deluje i kao da su, generalno, blago retardirani.
Nalaze se često u potpunoj konfuziji koju nikako ne znaju ni sami da reše sami sa sobom.
* Sramota je tvrditi da srpski jezik ima dva pisma kao bogatstvo; treba priznati isključivo ćirilicu i na njoj štampati pravopis
* Srpska latinica ne postoji; to je hrvatska gajica (iako nije, zato što sadrži đ Srbina Đure Daničića); treba je isterati, zato što latinica nikakve veze sa Srbima nema
* staroštokavska književnost na vernakularu i latinici je deo srpske književnosti; to su Srbi i to sve treba da znamo i čitamo Držića, Gundulića i drug
To je neverovatno kako uopšte mozak može i da pomiri takvu zastrašujuću inkongruentnost. Oni ni sami sa sobom ne znaju uopšte tj. nemaju to pitanje rešeno u sopstvenoj percepciji oko toga šta je srpska kulturna baština i šta joj (sve) pripada, da ni ne pominjemo da mnogi pod firmom tobožnje odbrane ćirilice (a retko ko od njih je kročio npr. u Crnu Goru, gde zaista postoji ugroženost ćiriličkog pisma, da malo sazna šta to znači i kako to izgleda), zapravo žele potpunu eliminaciju latinice.Ti ljudi, ali baš, nisu načisto.
Onda je nepouzdan u tom dijelu.
Ne bih uopšte znao kako da ti odgovorim, posebno zbog toga što sadrži isti broj čak i karaktera.
Dalimilova kronika je posve nevažn djelo za Dobrovskog.
Немој да зезаш, немогуће да ниси размишљао о томе.Stvarno ti je čudno pitanje.
Ne mislim da postoji odgovor na pitanje na koje si postavio.. Ako bismo vrlo strogo govorili o tome šta je racionalnije, iz nekih praktičnih razloga, onda je odgovor: latinično pismo. Iz razloga što je kraće; zauzima manje štampe, manje stranica su knjige ispisane latiničnim pismom i vizuelno tekst ostavlja utisak kraćeg, a što nije od malog značaja u modernom ADHD inficiranom svetu. U tom je smislu, latinica, praktičnija (i, uslovno govoreći, bolja) od ćiriličnog pisma. Ali ne bih rekao da si na to mislio?
Не питам за визуелно, модерније, збијеније у смислу простора.. Мислио сам шта прецизније преноси твоју мисао, речи, у том смислуStvarno ti je čudno pitanje.
Ne mislim da postoji odgovor na pitanje na koje si postavio.. Ako bismo vrlo strogo govorili o tome šta je racionalnije, iz nekih praktičnih razloga, onda je odgovor: latinično pismo. Iz razloga što je kraće; zauzima manje štampe, manje stranica su knjige ispisane latiničnim pismom i vizuelno tekst ostavlja utisak kraćeg, a što nije od malog značaja u modernom ADHD inficiranom svetu. U tom je smislu, latinica, praktičnija (i, uslovno govoreći, bolja) od ćiriličnog pisma. Ali ne bih rekao da si na to mislio?
Sve je to stvar, naravno, navike, ali neke indicije kod npr. najmlađih naraštaja, a što ima veze naravno i sa globalizacijom, da će mlado dete radije pročitati latinični tekst, nego ćirilični. I da tako, u svetu Instagrama i TikToka, to značajno povećava šanse i prodora nekih informacija. Zato i jesu, konkretno, svi tabloidi u Srbiji listom na latinici. Bez obzira na to što neki zauzimaju i dosta konzervativno stanovište, u smislu i potrebe zaštite ćiriličnog pisma, ne pada im na pamet da sami odustanu od latinice.
Да ли садржи исти број карактера
ЈаоStvarno nisam i ne znam gde bih uopšte mogao početi.
Pod uslovom naravno da bi čitetaljska publika ta pisma poznaval, sasvim jednako bih mogao to napisati i na arebici ili glagoljici.
. Нема везе.Хахахахх. Што чудно? Па то су питања, промишљања, обичних људи.Stvarno ti je čudno pitanje.
Нпр. ако те буде интересовало и ако будеш имао времена за то. Напишеш страницу неког текста на латиници и ћирилици, па пребојиш карактере..Stvarno nisam i ne znam gde bih uopšte mogao početi.
Ово што си написао у потпуности разумем у смислу практичности модерног живота, уобичајености изгледа писма за ,да кажем, странце.Stvarno ti je čudno pitanje.
Ne mislim da postoji odgovor na pitanje na koje si postavio.. Ako bismo vrlo strogo govorili o tome šta je racionalnije, iz nekih praktičnih razloga, onda je odgovor: latinično pismo. Iz razloga što je kraće; zauzima manje štampe, manje stranica su knjige ispisane latiničnim pismom i vizuelno tekst ostavlja utisak kraćeg, a što nije od malog značaja u modernom ADHD inficiranom svetu. U tom je smislu, latinica, praktičnija (i, uslovno govoreći, bolja) od ćiriličnog pisma. Ali ne bih rekao da si na to mislio?
Sve je to stvar, naravno, navike, ali neke indicije kod npr. najmlađih naraštaja, a što ima veze naravno i sa globalizacijom, da će mlado dete radije pročitati latinični tekst, nego ćirilični. I da tako, u svetu Instagrama i TikToka, to značajno povećava šanse i prodora nekih informacija. Zato i jesu, konkretno, svi tabloidi u Srbiji listom na latinici. Bez obzira na to što neki zauzimaju i dosta konzervativno stanovište, u smislu i potrebe zaštite ćiriličnog pisma, a što je naravno i pomalo apsurdno ne pada im na pamet da sami odustanu od latinice.
Kada se svojevremeno crnogorska Pobjeda nedavno prešaltala sa ćirilice na latinicu — iako naravno svi vrlo dobro znamo da je to u svojoj osnovi bio politički i ideološki obojen potez, nesporno — pominjao se i ovaj argument pomenut iznad, vezano za čitanje. A što je u neku ruku i adekvatno, zato što standardi tih novina uvelike probadaju, odnosno zato što se kreću ka tabloidizaciji. Takođe, primera radi, iako je portal crnogorskog lista Dan pokrenut prvo na latinici na internetu iz očiglednih razloga, baš navedene stvari su, verujem, razlog zašto zadržavaju latinicu čak i dan-danas, iako je najmanji problem u 2023. godini prebaciti se na ćirilično pismo, na kojem te novine i izlaze.
Браво, браво. То је један сегмент из којег можемо ићи у нека размишљања из којих можемо извући неке закључке. Наравно, не тврдим да би закључци били апсолутна истина , али би били интересантни. Ти делујеш као особа која познаје подоста литературу по овом питању, па ето можда ти буде користан и овај поглед, као сегмент у склапању неке слике.
