Čiji je naš jezik

Pa znam ja to sve, nego čekam taj neoborivi dokaz da su Hrvati ukrali Srbima jezik.
Zanima me što su to točno ukrali.

Постхумно похрваћење свега и свачега у хрватским наукама је озбиљна аномалија од које се није лако избавити. Превасходно то треба схватити. Није то одговорност појединаца, нити обичног човека, али је тај образац заступљен у свим порама хрватског друштва, да је управо дегутантно.

Када схватиш да све твоје није само твоје, то ће бити добар основ за напредовање.
 
Постхумно похрваћење свега и свачега у хрватским наукама је озбиљна аномалија од које се није лако избавити. Превасходно то треба схватити. Није то одговорност појединаца, нити обичног човека, али је тај образац заступљен у свим порама хрватског друштва, да је управо дегутантно.

Када схватиш да све твоје није само твоје, то ће бити добар основ за напредовање.
Što vrdaš, odgovori direktno.
 
xa,xa,xa,xa..(na ćirilici)

https://forum.krstarica.com/threads/da-nam-srbi-vrate-bar-neke-rijeci.825145/
...................

Malo sam u dokolici prelistavao Rječnik JAZU u kom su zabilježene prve pojavnice, i kada i tko.

U trenutcima ljenčaranje i zabave....

Riječi koje sam isključio su:

a) općeslavenske (mrkva, konj)

b) općejužnoslavenske, zabilježene i u srpskim pisanim spomenicima, no kasnije od hrvatskih

c) usvojenice (puška, boca)

Dakle, veći j dio hrvatskih riječi, velik broj kajkavskih, čakavskih-istarskih, te dalmatinsko-bosanaskih-a kojih nije bilo u srpskim vrelima...One jesu iz slavenskoga fonda, no hrvatskoga (isključivo hrvatskoga? ne znam...) Navedeni su samo prvi autori i vrijeme vjersko-pravnoga spisa.

Sve u svemu tema.

Baruština (Lastrić, 18. st)

Bat (Poljički statut, 15. st)

Baviti (Đorđić, 17. st)

Bečati (Belostenec, 17. st)

Beskrajan (Gundulić, 17, st)

Beskoristan (Kašić, 17, st)

Bespokojan (Stulić, 18. st)

Bespravno (Stulić, 18. st)

Besprijekorno (Stulić, 18. st)

Besputan (Ranjina, 16.st)

Bespuće (Mrnavić, 17. st)

Besraman (Vetranović, 16, st)

Bestidan (Kavanjin, 17. st)

Besumnjiv (Kašić, 17. st)

Besvijesnost (Stulić, 18. st)

Bešćutan (Ančić, 16. st)

Bezazlen (Stulić,18. st)

Bezbrižan (Mikalja, Gundulić, 17. st)

Bezbrojan (Gundulić, Kašić, 17. st)

Bezobziran (Stulić, 18. st)

Bezobrazan (Palmotić, Đorđić, 17. st)

Bezočan (Držić, Zlatarić 16. st)

Bezrazložan (Bella, Glavinić, 17. st)

Bezudan (Kavanjin, 17. st)

Bezuzročan (Stulić, 18. st)

Bezvjernik (Držić, 16. st)

Bezvodan (Postila, 16. st)

Bezvoljan (Stulić, 18. st)

Bičevati (Gučetić, 16. st)

Bijeg (Vetranović, 16. st)

Bijeliti (Vrančić,16. st)

Bodež (Vrančić, 16. st)

Bodljiv (Zlatarić,16. st)

Bogogrdnik (Kanižlić,18. st)

Bogomilost (Kašić, Mikalja, 17. st)

Bogoslužba (Stulić, 18. st)

Bogoubojstvo (Alberti, Gučetić, 16, st)

Bogoštovlje (Alberti, 16. st)

Bojažljiv (Bandulavić, Belostenec, 17. st)

Brazgotina (Vrančić, 16. st)

Brbljati (Stulić, 18. St)

Brdašce (Mon. Croat., 15.st)

Dirnuti (Relković, 18. st)
....

Gluhoća (17.st., Mikalja)

Gmizati (Marulić, 1500)

Gnjaviti (17.st, Mikalja)

Isprelamanje (17. st, Mikalja)

Ispresijecati (Mikalja, 17. st)

Ispričati (hrv.15. st)

Isprika (hrv, 16. st.)

Ispripovijedati (Stulić, 18.st)

Isprskati (Bella, 18.st)

Ispržiti (Menčetić, 16. st)

Ispuhati (Držić,16. st)

Ispuznuti (17. st, Mikalja, Belostenec)

Jednakost (17.st, Jambrešić, Belostenec)

Jednobitan (hr., 17. st)

Jednogodišnji (16. st, Vrančić)

Jednostruk (hrv. 16. st)

Kititi (hrv. 14. st)

Književnik (hrv. 15. st)

Knjižnica (17. st., Mikalja, Belostenec, Jambrešić)

Kobasičar (17. st, Mikalja)

Konjanik (17. st, Jambrešić, Belostenec)

Korjenast (17. st, Jambrešić)

Krivokletnik (17. st, Belostenec)

Krojač (17. st, Mikalja)

Krpica (16. st, Držić, Vetranović)

Krševit (18. st, Kačić)

Krvnik (hrv. 15. st)

Ludost (hrv. 16. st)

Malovrijedan (hrv. 16. st)

Mjenica (Šulek, 19. st)

Mještanin (hrv. 16. st)

Mrklina (hrv., 16. st)

Mrljati (17. st, Palmotić)

Nadahnuće (Marulić, 1500)

Nadčovječan (18. st, Stulić)

Nadići (hrv., 14. st)

Naručaj (Dalmatin, 16. st)

Narukvica (Mikalja, 17. st)

Nasip (Belostenec, 17. st)

Nasladiti (Držić,16. st)

Naslutiti (Ranjina, 16. st)

Navaliti (Bernardin Splićanin, 15. st)

Nejedinstvo (Divković, 16. st)

Nekretnina (Šulek, 19.st)

Nelagodan (Vrančić, 16. st)

Nemoćnik (Bernardin, 15. st)

Nenasitljiv (Belostenec, 17. st)

Neplodnost (Kašić, 17. st)

Nepodnošljiv (Belostenec, 17. st)

Nepokoj (Divković, 16. st)

Nepomičan (Palmotić, 17. st)

Neposlušnik (Divković, 16. st)

Nepovredljiv (Šulek, 19.st)

Neprebrodiv (Stulić, 18. st)

Nepresušan (Kadčić, 18. st)

Neprigodan (Dalmatin, 16. st)

Neprikladan (Mikalja, 17. st)

Nepristojan (hrv. 16. st)

Nerastavljiv (Dobretić, 18. st)

Odlomiti (Divković,16. st)

Odluka (Vrančić, 16.st)

Odmamiti (Hektorović, 16. st)

Odmazda (Martić, 19. st)

Odrezak (Belostenec, 17.st)

Okoliš (Bernardin, 15. st)

Okorjeti (Glavinić, 17. st)

Okrivljivati (Divković, 16. st)

Omraza (Vrančić, 16. st)
......

Malo u dokolici se prevodi kao "toliko sam iskompleksiran da sam proveo dva dana tražeći dokaze za svoje debilne tvrdnje" :kafa:
 

Ако море, да преведеш ово на кајкавски.

994589_10200572972757160_1973052662_n (1).jpg
 
Лијепо срочено. Додао бих ипак нешто. Језик се тешко мијења. Споро. Потпуном промјеном језика се заправо завршава процес асимилације (која не мора бити асимилација у неки етнос, знам кад су настале модерне нације и сл.). У овој српскохрватској језичној петљавини има нешто вишеструко парадоксално. Наиме, хрватски штокавци заиста баштине све оно што би им многи „тврди Срби” оспоравали као ексклузивно српско. Међутим, не баштине то због тисућљетног хрватства, него зато јер су им преци били рођена браћа прецима данашњих Срба. Процес обликовања садашњих Срба и Хрвата новијег је датума и текао је у разним крајевима различито, у многим крајевима гдје су скоро сви Хрвати, могли су данас бити и Срби, али и обратно. Не бих детаљније о томе, јер бих морао куцати цијелу ноћ. Но, ипак разликујем „природно” стварање модерних нација од „умјетног”. У првом случају, значајну улогу игра језик јер је тешко остварити заједницу с осјећајем припадности са неким с ким се не разумијеш, али да је и то могуће показују не баш малобројни примјери савремених нација. Зато се временски и поклапа настанак модерних нација и настанак језичких стандарда.
(Знам да многима овим ништа нисам рекао, али и не куцам за оне који о језику једва да нешто знају.)

To zavisi od mnogo uslov. Npr. još su Pavle Ivić i Jovan Cvijić isticali vrlo neobične kapacitete Šumadije i Pomoravlja da jezički asimiluje gotovo sve pridošlice, a po demografskoj strukturi to je prava srpska Amerika (jezgro moderne Srbije je, tehničko-humoristički govoreći, prava kolonijalna nacija). Da se razumemo, uglavnom se slažem sa tobom, te i meni nije jasno kako je tačno istorija dovela do toga po pitanu centralne Srbije.
 
Malo sam u dokolici prelistavao Rječnik JAZU u kom su zabilježene prve pojavnice, i kada i tko.

Ispričati (hrv.15. st)

Isprika (hrv, 16. st.)

Jednobitan (hr., 17. st)

Jednostruk (hrv. 16. st)

Kititi (hrv. 14. st)

Književnik (hrv. 15. st)

Krvnik (hrv. 15. st)

Ludost (hrv. 16. st)

Malovrijedan (hrv. 16. st)

Mještanin (hrv. 16. st)

Mrklina (hrv., 16. st)

Nadići (hrv., 14. st)

Nepristojan (hrv. 16. st)

......
Ne vidim - tko?
 
Примиријо се? Ест, како да није, виш да је ап так. ;)

Ел се код тебе више користило ка или ки за као? Моји су отприлике подједнако користили обадва облика. Али ја чешће користим ки, више ме некако вукло па сум обика.
Код кајкаваца, чакаваца и Словенаца ки значи који, а не као ка/ки код наске.

Муре ест али и ес. Ја чешће користим другу верзију, јербо је краћа за едно слово. :)
 
Срби су због сеоба и политичко-историјских прилика прелазили на друге српске дијалекте. У Војводину је из БиХ и Хрватске након WW2 досељено око 150 000 Срба (колонизација) углавном ијекаваца, али њихови унуци данас причају екавски и имају војвођански акценат. Западна Србија и дио Шумадије су до прије 100 година или мање били ијекавски, а онда су екавизирани под утицајем школског система и медија. Таквих трансформација у дијалектима ки ови поменути у Војводини и Западној Србији/Шумадији је било колико оћеш у српског историји.

Невоља није кад се узме други дијалект у оквиру истог језика (мада бих ја волио да се сачува оно изворно ако је могуће), већ кад се узме други језик а сам себе лажеш да си узео само други дијалект свог језика. То се десило вама у СЗ Хрватској, кад сте одбацили кајкавицу и узели новоштокавицу.

Цура на видеу до 1:31 прича српском новоштокавском ијекавицом коју ви зовете "хрватским" стандардом, а од 1:31 прича својим матерњим језиком.


Ја да сам Загорац побунио бих се против потискивања кајкавице и наметања српског језика. А ви пушћате да вам они Срби католици са камена укидају вашу изворну кајкавицу и намећу српски језик (новоштокавицу). :dash:
 
To zavisi od mnogo uslov. Npr. još su Pavle Ivić i Jovan Cvijić isticali vrlo neobične kapacitete Šumadije i Pomoravlja da jezički asimiluje gotovo sve pridošlice, a po demografskoj strukturi to je prava srpska Amerika (jezgro moderne Srbije je, tehničko-humoristički govoreći, prava kolonijalna nacija). Da se razumemo, uglavnom se slažem sa tobom, te i meni nije jasno kako je tačno istorija dovela do toga po pitanu centralne Srbije.
Чини ми се да је у свему томе кључно што Срби нису направили државу ни тамо гдје је било „најсрпскије”, ни тамо гдје је било „најстаросрпскије”, него просто тамо гдје су могли тј. гдје су им велике силе то дозволиле.
 
Чини ми се да је у свему томе кључно што Срби нису направили државу ни тамо гдје је било „најсрпскије”, ни тамо гдје је било „најстаросрпскије”, него просто тамо гдје су могли тј. гдје су им велике силе то дозволиле.

Je li ti to hoćeš da kažeš da je razvitak ovog poznatog šumadijskog govora krenuo tek posle stvaranje nacionalne države, dakle u 19. veku? :think:
 
Ел се код тебе више користило ка или ки за као? Моји су отприлике подједнако користили обадва облика. Али ја чешће користим ки, више ме некако вукло па сум обика.
Код кајкаваца, чакаваца и Словенаца ки значи који, а не као ка/ки код наске.

Муре ест али и ес. Ја чешће користим другу верзију, јербо је краћа за едно слово. :)
И ки и ка, у неким фразама једно, у неким друго, али прилично подједнако по учесталости. У мене ти је потврдан одговор вавје ест (са т). Ес може у питањима нпр: „Ес видијо Гојка на магарици?”
 

Back
Top