Čiji je naš jezik

[Mrkalj]

Je li moguce se Badunska jeres u pravoslavnim spisima odnosi na ove, Bednjane srbe?
https://forum.krstarica.com/threads/crkva-bosanska.455660/page-22#post-36014954
Mozda ne i specificno za ove Bednjane nego generalno za rijec Baden, kao Boiie od Baden-Badena do Balatona. Za neki jeres koja odatle proistice?

Po meni, Bednjanci bi mogli biti slovenizovani Ugro-Horvati. Naglasak i vokali su im mađarski.

 

[GrdobanS]

балканској метрополи

Nije ceo BG balkan...

 

[Pantelić Nebojša]

Vec sam posmatrac ovome forumu nekoliko vremena odprilike 3 meseca. I primetio sam da se jedno pitanje vuce po celom forumu istorije i to je da li je Vuk standartizovo srpski jezik, ili je urkao hrvatski ili cak crnogorski jezik.

Sta sam sve zivo procitao po raznim forumima. Pisu kako Hrvati imaju vekovnu literaturu na njihovih 3 narjeca. Isto pisu kako je vuk valjda njima ukrao jezik.

Ili gde se tvrdi kako je njima ukrao jezik.

Pa ljudi sta da verujem sad mislim ipak da je srspki i to samo srpski a ponekad me onda uhvati sta ako su oni u pravu i ja samo mislim da je srpski sto sam srbin.

Sad bi molio da kazete kako vi mislite uvezi ove teme.

"Sada bih zamolio da mi kazete sta vi mislite u vezi ove teme."

Ciji je nas jezik?
-Babin.

Ciji si ti?
-Babin.

 

[Krishna]

Шта је то, ајме куку.
Изговарају гласове који су између А и У, Е и У, О и Е. То је потпуно атипично за словенске језике.

Она из Загорја цура са видеа што сам поставио ми је пуно разумљивија.

 

[Urvan Hroboatos]

"Sada bih zamolio da mi kazete sta vi mislite u vezi ove teme."

Ciji je nas jezik?
-Babin.

Ciji si ti?
-Babin.

Panto iskopao Kostin post iz paleozoika..

 

[Urvan Hroboatos]

Ne vidim - tko?

Navedena vrela ukazuju samo na izvorni tekst koji je, podrazumijeva se, nastao u hrvatskoj sredini, no nije dan autor, budući da se najvjerojatnije radi o nekom anoninimnom vjerskom tekstu. Označitelji tih izvora su priređivači kao Đuro Daničić, Pero Budmani i Tomo Maretić.

 

[Mej bregami]

Шта је то, ајме куку.
Изговарају гласове који су између А и У, Е и У, О и Е. То је потпуно атипично за словенске језике.

Она из Загорја цура са видеа што сам поставио ми је пуно разумљивија.

Bednjanski je poznat da je teže razumljiv i susjednim kajkavcima zbog izgovora, ali ipak se razumije što govore.
To što oni izgovore vügerek umjesto vugerek (Krastavac) je samo strancu nejasno, iako ima i riječi kojih ima samo kod njih.
Takav je i čabranski u Gorskom Kotaru.

 

[Urvan Hroboatos]

 

[GrdobanS]

Pogledajte prilog 735953
Pogledajte prilog 735954

Nepristojno je i lagati, tj. pricati da pravoslavne zemlje i narodi pripadaju zapadnoj civilizaciji.

 

[Urvan Hroboatos]

 

[Pantelić Nebojša]

Sta je hrvatski jezik, da li stokavski srpski, ili kajkavski ili cakavski.

 

[Urvan Hroboatos]

Sta je hrvatski jezik, da li stokavski srpski, ili kajkavski ili cakavski.

Hrvatski je sve to, a ti si Panto neprobuđeni, krmeljavi Hrvat.

 

[Pantelić Nebojša]

Znaci Nemci govore Austrijskim jezikom, i Francuzi govore Belgijskim jezikom.

 

[Krishna]

Bednjanski je poznat da je teže razumljiv i susjednim kajkavcima zbog izgovora, ali ipak se razumije što govore.
To što oni izgovore vügerek umjesto vugerek (Krastavac) je samo strancu nejasno, iako ima i riječi kojih ima samo kod njih.
Takav je i čabranski u Gorskom Kotaru.

Да, видим да имају и глас између О и У (Ü).
Мркаљ рече да би Бедњаци могли бити словенизирани Угро-Хорвати, да су им нагласак и вокали мађарски. Жена са видеа што је Мркаљ поставио и мени има мађарски призвук на моменте.

 

[Urvan Hroboatos]

 

[Mej bregami]

Да, видим да имају и глас између О и У (Ü).
Мркаљ рече да би Бедњаци могли бити словенизирани Угро-Хорвати, да су им нагласак и вокали мађарски. Жена са видеа што је Мркаљ поставио и мени има мађарски призвук на моменте.

Moje je mišljenje da je to uvjetovano poviješću da se prije nije stanovništvo kretalo i cirkuliralo kao danas ili bolje reći nije smjelo jer kao kmetovi su bili vezani za zemlju i gospodara, svoju župu u kojoj se odvijao skoro sav društveni život pa su vremenom nastajale varijacije u jeziku između regija, župa pa i sela.
Naravno bilo je i doseljavanja tijekom povijesti, ali ti došljaci su svi asimilirani u društveno okruženje.

 

[psmaniac]

xa,xa,xa,xa..(na ćirilici)

https://forum.krstarica.com/threads/da-nam-srbi-vrate-bar-neke-rijeci.825145/
...................

Malo sam u dokolici prelistavao Rječnik JAZU u kom su zabilježene prve pojavnice, i kada i tko.

U trenutcima ljenčaranje i zabave....

Riječi koje sam isključio su:

a) općeslavenske (mrkva, konj)

b) općejužnoslavenske, zabilježene i u srpskim pisanim spomenicima, no kasnije od hrvatskih

c) usvojenice (puška, boca)

Dakle, veći j dio hrvatskih riječi, velik broj kajkavskih, čakavskih-istarskih, te dalmatinsko-bosanaskih-a kojih nije bilo u srpskim vrelima...One jesu iz slavenskoga fonda, no hrvatskoga (isključivo hrvatskoga? ne znam...) Navedeni su samo prvi autori i vrijeme vjersko-pravnoga spisa.

Sve u svemu tema.

Baruština (Lastrić, 18. st)

Bat (Poljički statut, 15. st)

Baviti (Đorđić, 17. st)

Bečati (Belostenec, 17. st)

Beskrajan (Gundulić, 17, st)

Beskoristan (Kašić, 17, st)

Bespokojan (Stulić, 18. st)

Bespravno (Stulić, 18. st)

Besprijekorno (Stulić, 18. st)

Besputan (Ranjina, 16.st)

Bespuće (Mrnavić, 17. st)

Besraman (Vetranović, 16, st)

Bestidan (Kavanjin, 17. st)

Besumnjiv (Kašić, 17. st)

Besvijesnost (Stulić, 18. st)

Bešćutan (Ančić, 16. st)

Bezazlen (Stulić,18. st)

Bezbrižan (Mikalja, Gundulić, 17. st)

Bezbrojan (Gundulić, Kašić, 17. st)

Bezobziran (Stulić, 18. st)

Bezobrazan (Palmotić, Đorđić, 17. st)

Bezočan (Držić, Zlatarić 16. st)

Bezrazložan (Bella, Glavinić, 17. st)

Bezudan (Kavanjin, 17. st)

Bezuzročan (Stulić, 18. st)

Bezvjernik (Držić, 16. st)

Bezvodan (Postila, 16. st)

Bezvoljan (Stulić, 18. st)

Bičevati (Gučetić, 16. st)

Bijeg (Vetranović, 16. st)

Bijeliti (Vrančić,16. st)

Bodež (Vrančić, 16. st)

Bodljiv (Zlatarić,16. st)

Bogogrdnik (Kanižlić,18. st)

Bogomilost (Kašić, Mikalja, 17. st)

Bogoslužba (Stulić, 18. st)

Bogoubojstvo (Alberti, Gučetić, 16, st)

Bogoštovlje (Alberti, 16. st)

Bojažljiv (Bandulavić, Belostenec, 17. st)

Brazgotina (Vrančić, 16. st)

Brbljati (Stulić, 18. St)

Brdašce (Mon. Croat., 15.st)

Dirnuti (Relković, 18. st)
....

Gluhoća (17.st., Mikalja)

Gmizati (Marulić, 1500)

Gnjaviti (17.st, Mikalja)

Isprelamanje (17. st, Mikalja)

Ispresijecati (Mikalja, 17. st)

Ispričati (hrv.15. st)

Isprika (hrv, 16. st.)

Ispripovijedati (Stulić, 18.st)

Isprskati (Bella, 18.st)

Ispržiti (Menčetić, 16. st)

Ispuhati (Držić,16. st)

Ispuznuti (17. st, Mikalja, Belostenec)

Jednakost (17.st, Jambrešić, Belostenec)

Jednobitan (hr., 17. st)

Jednogodišnji (16. st, Vrančić)

Jednostruk (hrv. 16. st)

Kititi (hrv. 14. st)

Književnik (hrv. 15. st)

Knjižnica (17. st., Mikalja, Belostenec, Jambrešić)

Kobasičar (17. st, Mikalja)

Konjanik (17. st, Jambrešić, Belostenec)

Korjenast (17. st, Jambrešić)

Krivokletnik (17. st, Belostenec)

Krojač (17. st, Mikalja)

Krpica (16. st, Držić, Vetranović)

Krševit (18. st, Kačić)

Krvnik (hrv. 15. st)

Ludost (hrv. 16. st)

Malovrijedan (hrv. 16. st)

Mjenica (Šulek, 19. st)

Mještanin (hrv. 16. st)

Mrklina (hrv., 16. st)

Mrljati (17. st, Palmotić)

Nadahnuće (Marulić, 1500)

Nadčovječan (18. st, Stulić)

Nadići (hrv., 14. st)

Naručaj (Dalmatin, 16. st)

Narukvica (Mikalja, 17. st)

Nasip (Belostenec, 17. st)

Nasladiti (Držić,16. st)

Naslutiti (Ranjina, 16. st)

Navaliti (Bernardin Splićanin, 15. st)

Nejedinstvo (Divković, 16. st)

Nekretnina (Šulek, 19.st)

Nelagodan (Vrančić, 16. st)

Nemoćnik (Bernardin, 15. st)

Nenasitljiv (Belostenec, 17. st)

Neplodnost (Kašić, 17. st)

Nepodnošljiv (Belostenec, 17. st)

Nepokoj (Divković, 16. st)

Nepomičan (Palmotić, 17. st)

Neposlušnik (Divković, 16. st)

Nepovredljiv (Šulek, 19.st)

Neprebrodiv (Stulić, 18. st)

Nepresušan (Kadčić, 18. st)

Neprigodan (Dalmatin, 16. st)

Neprikladan (Mikalja, 17. st)

Nepristojan (hrv. 16. st)

Nerastavljiv (Dobretić, 18. st)

Odlomiti (Divković,16. st)

Odluka (Vrančić, 16.st)

Odmamiti (Hektorović, 16. st)

Odmazda (Martić, 19. st)

Odrezak (Belostenec, 17.st)

Okoliš (Bernardin, 15. st)

Okorjeti (Glavinić, 17. st)

Okrivljivati (Divković, 16. st)

Omraza (Vrančić, 16. st)
......

Смејеш се вашим беспућима? Ако и треба. Види ти то са твојима, ово је са вашег сајта.
https://www.srednja.hr/svastara/ruske-rijeci-koje-gotovo-svakodnevno-koristimo-hrvatskome-jeziku/

 

[psmaniac]

Pa znam ja to sve, nego čekam taj neoborivi dokaz da su Hrvati ukrali Srbima jezik.
Zanima me što su to točno ukrali.

https://www.srednja.hr/svastara/ruske-rijeci-koje-gotovo-svakodnevno-koristimo-hrvatskome-jeziku/
На дну чланка наводе се речи позајмљене из руског.
Интересантно да су већина тих речи сложенице.
Пример: безопасан. Да ли то значи да Хрвати нису имали реч 'без' и 'опасан'?
руководити - 'рука' и 'водити'
Ако су све речи из којих се састоје те сложенице постојале у хрватском
како је могуће да тисућљетном употребом народ није сам дошао до ових
сложеница већ сте их морали увести из руског?

П.С. По 'делати' нисте морали баш ићи чак до далеке Русије.
Могли сте вирнути преко брега и покупити га од Словенаца.

 

[Urvan Hroboatos]

https://www.srednja.hr/svastara/ruske-rijeci-koje-gotovo-svakodnevno-koristimo-hrvatskome-jeziku/
На дну чланка наводе се речи позајмљене из руског.
Интересантно да су већина тих речи сложенице.
Пример: безопасан. Да ли то значи да Хрвати нису имали реч 'без' и 'опасан'?
руководити - 'рука' и 'водити'
Ако су све речи из којих се састоје те сложенице постојале у хрватском
како је могуће да тисућљетном употребом народ није сам дошао до ових
сложеница већ сте их морали увести из руског?

П.С. По 'делати' нисте морали баш ићи чак до далеке Русије.
Могли сте вирнути преко брега и покупити га од Словенаца.

Tekst je loš, a tvoje znanje...bez komentara.

Istina je da u hrvatskom (i srpskom, no u srpskom više "drugačijih") ima nešto rusizama i bohemizama. Procjene su oko 250 njih skupa.
Neki nedvojbeni rusizmi su svjež, strog, pobjeda, uspjeh....

No oko pola tobožnjih rusizama, a koje su nabrojali Maretić i Jonke u svojim popisima to nisu, nego postoje kod hrvatskih ( nekad srpskih) tekstova odprije, no autori tih popisa ili nisu znali, ili nisu marili za etimologiju ili nešto drugo.

Rusizama ima daleko manje od turcizama, a dio navodnih rusizama (i bohemizama) nastao je prijevodom tvorbenih obrazaca koji su postojali i prije. Tako je bohemizam časopis nastao po istom načelu kao odavno postojeći rukopis ili brzopis.

 

[Urvan Hroboatos]

Смејеш се вашим беспућима? Ако и треба. Види ти то са твојима, ово је са вашег сајта.
https://www.srednja.hr/svastara/ruske-rijeci-koje-gotovo-svakodnevno-koristimo-hrvatskome-jeziku/

Taj situs je:

a) pogrješan kao vrelo u nizu primjera
b) rusizama,pravih i prihvaćenih, ima oko 100, možda 150 u hrvatskom jezičnom korpusu od bar pola milijuna. Sami Šulekovi strukovni rječnici imaju preko 300.000, a to je tek 19. st. Dio nije prihvaćen, dio je i ruskoga podrijetla, no ruski kao jezik je siromašniji od hrvatskoga (i srpskoga). Naravno da je to svjetski jezik, no - siromašniji je, i gramatički i leksički.
c) ruska tvorba riječi sklonija je lijepljenju, kao i njemačka, nego izvodu ili derivaciji, što je više hrvatski. Zato su i preporuke bile pomorac, a ne moreplovac i sl.

 

[Mrkalj]

Riječi koje sam isključio su:
b) općejužnoslavenske, zabilježene i u srpskim pisanim spomenicima, no kasnije od hrvatskih
Bespokojan (Stulić, 18. st)
Bespravno (Stulić, 18. st)
Besprijekorno (Stulić, 18. st)
Besvijesnost (Stulić, 18. st)
Bezazlen (Stulić,18. st)
Bezobziran (Stulić, 18. st)
Bezuzročan (Stulić, 18. st)
Bezvoljan (Stulić, 18. st)
Bogoslužba (Stulić, 18. st)
Ispripovijedati (Stulić, 18.st)
Nadčovječan (18. st, Stulić)
Neprebrodiv (Stulić, 18. st)

A Stulijevo Rječosložje je - šta? Kompilacija srpske - kako katoličke tako i pravoslavne, plus crkvenoslovenske, plus slavjanoserbske leksike.

 

[psmaniac]

Zato su i preporuke bile pomorac, a ne moreplovac i sl

Кудиш моје знање? Истина оно није превелико али зато опасно
баратам логиком. Видим да је ти уопште не употребљаваш јер
да је супротно не би лупетао глупости, попут ове.
Поморац може бити и човек који живи на мору или неко ко је
на неки начин извршио помор становништва.
Тако да је израз морепловац итекако примеренији и јаснији,
поготово за неког странца који одлучи да учи НАШ језик.

 

[psmaniac]

Tekst je loš, a tvoje znanje...bez komentara.

Наравно да је лош и будалаштина. И навео сам га као пример 'беспућне збиљности'.

 

[Mej bregami]

https://www.srednja.hr/svastara/ruske-rijeci-koje-gotovo-svakodnevno-koristimo-hrvatskome-jeziku/
На дну чланка наводе се речи позајмљене из руског.
Интересантно да су већина тих речи сложенице.
Пример: безопасан. Да ли то значи да Хрвати нису имали реч 'без' и 'опасан'?
руководити - 'рука' и 'водити'
Ако су све речи из којих се састоје те сложенице постојале у хрватском
како је могуће да тисућљетном употребом народ није сам дошао до ових
сложеница већ сте их морали увести из руског?

П.С. По 'делати' нисте морали баш ићи чак до далеке Русије.
Могли сте вирнути преко брега и покупити га од Словенаца.

Hahaha ovo kao da je ruski ambasador dao pisati.
Ima u testu riječi koje su iz latinskog, delati se govori u pola Hrvatske u dijalektima, za tundru, balalajku,boršč itd se slažem toga nije bilo u Hrvatskoj da bi dali svoj naziv.

 

[Mrkalj]

Hahaha ovo kao da je ruski ambasador dao pisati.
Ima u testu riječi koje su iz latinskog, delati se govori u pola Hrvatske u dijalektima, za tundru, balalajku,boršč itd se slažem toga nije bilo u Hrvatskoj da bi dali svoj naziv.

Jeste, ali "točka", "točno", "vjerojatno", "izvješće", "zadaća", "čestotnost", "mladež" itd. čisti su rusizmi - 1/1.