Čiji je naš jezik

[veliki krang]

Predlažem da pročitaš raspravu Jezička situacija kod Srba u vreme Velike seobe (1690). Počinje od 170. stranice ovog zbornika: https://www.twirpx.com/file/2617495/grant/

Evo ti prve dve stranice:

Pogledajte prilog 735430
Pogledajte prilog 735431

Dve stranice, pa još na ćirilici, zašto pokušavaš da ga ubiješ? Gde će ti duša?

 

[Mej bregami]

Jesi li ti ozbiljan pa si upravo pri zdravoj svesti i bez pištolja na slepoočnici otkucao 'ladno da je drugačiji refleks jata teško razumljiv onome drugome?

Nisi ispratio diskusiju od početka.
Ovdje se od tvojih sunarodnjaka tvrdi kako je tipa čakavski nerazumljiv Srbima, a tek razlike u ikavici čakavskoj i štokavskoj, užas.
Onda preokrenu priču i tvrde kako je to izvorni srpski govor, ma svašta nešto.
Nije ovo ozbiljna diskusija da mi trebaš nešto objašnjavati.

 

[Mej bregami]

Predlažem da pročitaš raspravu Jezička situacija kod Srba u vreme Velike seobe (1690). Počinje od 170. stranice ovog zbornika: https://www.twirpx.com/file/2617495/grant/

Evo ti prve dve stranice:

Pogledajte prilog 735430
Pogledajte prilog 735431

Ajoj, ti si se baš upecao. Mislio sam da si shvatio o čemu je riječ .

 

[veliki krang]

Nije ovo ozbiljna diskusija da mi trebaš nešto objašnjavati.

Što se toga tiče, tebi je teško objasniti i da je trava zelene boje...

 

[Mej bregami]

Икавица и ијекавица нису језици, него изговори јата. У И. Херцеговини је некад било икавице, али она је нестала и преовладала је ијекавица. Међутим остали елементи су остали исти. Кад нпр. Србин из Босне досели у Београд и након неког периода пређе на екавицу, он није узео други језик већ само другачији изговор јата (и даље прича српски, као и кад је причао ијекавски).

Vi tvrdite da je hrvatska samo čakavica to čini ogromnu razliku u jeziku.
Što sad, razumijete čakavca ili je to ča nepremostiva prepreka?

 

[veliki krang]

Vi tvrdite da je hrvatska samo čakavica to čini ogromnu razliku u jeziku.
Što sad, razumijete čakavca ili je to ča nepremostiva prepreka?

Ništa nije hrvatsko, sve je delo drugih, Hrvati su samo preuzeli određene dijalekte, slično kao što su preuzeli i gradove na njihovoj današnjoj teritoriji, bez da su sagradili ijedan od njih. Ako tražiš originalni hrvatski jezik, pronaći ćeš ga tamo negde u srednjoj Aziji blizu Istočnog Turkestana, odatle beše krenula najezda Avara?

 

[Krishna]

Vi tvrdite da je hrvatska samo čakavica to čini ogromnu razliku u jeziku.
Što sad, razumijete čakavca ili je to ča nepremostiva prepreka?

Сва хрватска књижевност средњег в. је чакавска. Од 16-ог до 19-ог в. хрватска књижевност је доминантно кајкавска, а од средине 19-ог в. до данас штокавска.
Чакавица (она чиста из Кварнера) и кајкавица су релативно сродни рођачки говори српској штокавици, али ипак има битне разлике. Далматинска чакавица са отока има јак штокавски уплив па је она доста блиска Србима (и ткз. штокавским Хрватима).

 

[psmaniac]

Vi tvrdite da je hrvatska samo čakavica to čini ogromnu razliku u jeziku.
Što sad, razumijete čakavca ili je to ča nepremostiva prepreka?

Ко то тврди? И ја сам тако мислио док нисам мало Загребао по
њој и схватио да је то искварени српски исквареним туђицама.

 

[Mej bregami]

Ко то тврди? И ја сам тако мислио док нисам мало Загребао по
њој и схватио да је то искварени српски исквареним туђицама.

Ja još uvijek nisam vidio kako su Srbi govorili. Možda su govorili kao Bugari i Makedonci jer sve je napisano na tom jeziku

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ajoj, ti si se baš upecao. Mislio sam da si shvatio o čemu je riječ .

A o čemu je reč?

 

[Mej bregami]

A o čemu je reč?

Riječ je o ovima kojima je sve na Balkanu i široj okolici srpsko.
Čisto da dokažu svoje tvrdnje.

 

[Slavan]

Икавица и ијекавица нису језици, него изговори јата. У И. Херцеговини је некад било икавице, али она је нестала и преовладала је ијекавица. Међутим остали елементи су остали исти. Кад нпр. Србин из Босне досели у Београд и након неког периода пређе на екавицу, он није узео други језик већ само другачији изговор јата (и даље прича српски, као и кад је причао ијекавски).

Већ му је то речено, али се прави луд као и за многе друге ствари. Када нема аргумената или не зна шта да каже, креће демагогија.

 

[Slavan]

Bugarska je bila u Dalmaciji tj. do Drine sa istocne strane. Zapravo ste svi Dalmatinci.

Да, Далмати = Срби, то је познато кроз историју.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Riječ je o ovima kojima je sve na Balkanu i široj okolici srpsko.
Čisto da dokažu svoje tvrdnje.

Pa onda postavi konkretna pitanja i argumente. Ako ima nešto sa čim se ne slažeš tj. ukoliko naiđeš na neki mit, sigurno ga nećeš izbiti traženjem mita sa druge strane. Samo ozbiljnom i pedantnom dekonstrukcijom tvrdji sagovornika.

Da su Crnogorci jedna relativno govoreći nova nacija (u modernom, etničkom značenju tog pojma) koj je nastala od srpskog tkiva da se tako izrazi, jedna je potpuno nesporna istorijska činjenica. I vrlo je lako dokazati je argumentima. Takođe postoji izuzetno mnogo srpskog kulturnog i istorijskog nasleđa u Severnoj Makedoniji; posebno ako govorimo o severnoj Makedoniji (Skopskoj Crnoj Gori sa obližnjim krajevima). Da je veliki deo Bosne i Hercegovine srpski, valjda ne treba objašnjavati, a bio je do relativno nedavno i vrlo značajni deo Hrvatske. Takođe je prilično nesporno da su po zapadnim krajevima, hrvatsko-bosanskim, postojale čitave zajednice u prvom redu pokatoličenih i pounjaćenih Srba, ali i generalno pojedinaca koji su razvili srpski nacionalni identitet (posebno u Dubrovniku npr. i generalno dalmatinskim primorskim krajevima). I sam Nikola Tolja kaže da je identitete ljudi zadržao za sebe tj. za svoje beleške i zatvorenu verziju rukopisa, jer veliki broj tih Srba ima danas živih Hrvata potomaka.

Ovo su sve činjenice koje je prilično lako dokazati i na nekom su nivou i deo opšte kulture. Ono oko čega treba diskutovati jeste stav koji mnogi sa srpske strane imaju jeste da štokavski govor za sobom, bez obzira na lični identitet pojedinaca, nosi za sobom po objektivnim kriterijumima razgraničenje srpskog etnosa, što znači da po toj logici ko neki pojedinac usvoji forme tog govora ili u celini, on biva posrbljen, a ako ga napusti rasrbljen. Ja se ne slažem sa tim kriterijumim jerbo ih uopšte zaprvo ni ne razumem. Ta je ideja nastajala tokom XVIII i XIX stoleća i razvijala se u tom smeru do XX veka, a jednim delom je u ideološkoj osnovi preživela na neki način do današnjeg dana (SRS) ali ono što je prosta činjenica jeste da je ta ideja doživela neuspeh, te da je ta sekularna ideja pretrpela poraz u korist klerikalne, a koja je dovela do toga da je pravoslavlje (p)ostalo osnovni kriterijum definisanja srpske nacionalnosti. Do današnjeg dana nisam video neko izrazito argumentovano obrazloženje koje bi, podupreto dokazim, objasnilo da su svi ljudi koji govore štokavsi objektivno govoreći Srbi, pa samim time i svi Bošnjaci tj. većin Hrvata; meni to danas više izgleda kao održavanje u životu nekih ideja, iz vremena kada su neka naučna obrazloženja trebalo da odigraju terensku ulogu opravdavanja i utemeljenja političkih (i nacionalnih, strateških) ciljeva.

Srpski narod je u vrlo specifičnoj situaciji. Veliki deo njegovih demografskih i istorijskih teritorija, uključujući i značajni broj kulturnih centara (bez obzira govorimo li o Pećkoj patrijaršiji i manastiru Ostrog, ili Sent Andreji i da, i Zagrebu kao vrlo važnom srpskom kulturnom centru) koji se nalazi na teritoriji susednih država, odnosno (dodaću zbog Kosova) teritoriji van efektivnog suvereniteta srpske nacionalne države. To je jedna vrlo specifična situacija koja se, suštinski, ne može porediti skoro ni sa jednim drugim evropskim narodom. To znači da je, prirodno, Srbija ogružena teritorijama koje pripadaju drugim državama i koje imaju istorijski značaj za srpski narod i njegovu istoriju (i to neuobičajeno veliki). Međutim, onaj ko proglašav nekakav ekskluzivitet i tvrdi npr. ma sve su to čiste srpske zemlje, ukradene od Srba kojima jedino pripadaju, radi se o, rekao bih, samo političkoj izjavi bez istorijskog uporišta.

 

[Slavan]

Da su Crnogorci jedna relativno govoreći nova nacija (u modernom, etničkom značenju tog pojma) koj je nastala od srpskog tkiva da se tako izrazi, jedna je potpuno nesporna istorijska činjenica. I vrlo je lako dokazati je argumentima. Takođe postoji izuzetno mnogo srpskog kulturnog i istorijskog nasleđa u Severnoj Makedoniji; posebno ako govorimo o severnoj Makedoniji (Skopskoj Crnoj Gori sa obližnjim krajevima). Da je veliki deo Bosne i Hercegovine srpski, valjda ne treba objašnjavati, a bio je do relativno nedavno i vrlo značajni deo Hrvatske. Takođe je prilično nesporno da su po zapadnim krajevima, hrvatsko-bosanskim, postojale čitave zajednice u prvom redu pokatoličenih i pounjaćenih Srba, ali i generalno pojedinaca koji su razvili srpski nacionalni identitet (posebno u Dubrovniku npr. i generalno dalmatinskim primorskim krajevima). I sam Nikola Tolja kaže da je identitete ljudi zadržao za sebe tj. za svoje beleške i zatvorenu verziju rukopisa, jer veliki broj tih Srba ima danas živih Hrvata potomaka.

Srpski narod je u vrlo specifičnoj situaciji. Veliki deo njegovih demografskih i istorijskih teritorija, uključujući i značajni broj kulturnih centara (bez obzira govorimo li o Pećkoj patrijaršiji i manastiru Ostrog, ili Sent Andreji i da, i Zagrebu kao vrlo važnom srpskom kulturnom centru) koji se nalazi na teritoriji susednih država, odnosno (dodaću zbog Kosova) teritoriji van efektivnog suvereniteta srpske nacionalne države. To je jedna vrlo specifična situacija koja se, suštinski, ne može porediti skoro ni sa jednim drugim evropskim narodom. To znači da je, prirodno, Srbija ogružena teritorijama koje pripadaju drugim državama i koje imaju istorijski značaj za srpski narod i njegovu istoriju (i to neuobičajeno veliki).

Славене, ти ли си⁉

Откуд ова луцидност? Тренутак просветљења?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Славене, ти ли си⁉

Откуд ова луцидност? Тренутак просветљења?

..?

 

[Mej bregami]

Pa onda postavi konkretna pitanja i argumente. Ako ima nešto sa čim se ne slažeš tj. ukoliko naiđeš na neki mit, sigurno ga nećeš izbiti traženjem mita sa druge strane. Samo ozbiljnom i pedantnom dekonstrukcijom tvrdji sagovornika.

Da su Crnogorci jedna relativno govoreći nova nacija (u modernom, etničkom značenju tog pojma) koj je nastala od srpskog tkiva da se tako izrazi, jedna je potpuno nesporna istorijska činjenica. I vrlo je lako dokazati je argumentima. Takođe postoji izuzetno mnogo srpskog kulturnog i istorijskog nasleđa u Severnoj Makedoniji; posebno ako govorimo o severnoj Makedoniji (Skopskoj Crnoj Gori sa obližnjim krajevima). Da je veliki deo Bosne i Hercegovine srpski, valjda ne treba objašnjavati, a bio je do relativno nedavno i vrlo značajni deo Hrvatske. Takođe je prilično nesporno da su po zapadnim krajevima, hrvatsko-bosanskim, postojale čitave zajednice u prvom redu pokatoličenih i pounjaćenih Srba, ali i generalno pojedinaca koji su razvili srpski nacionalni identitet (posebno u Dubrovniku npr. i generalno dalmatinskim primorskim krajevima). I sam Nikola Tolja kaže da je identitete ljudi zadržao za sebe tj. za svoje beleške i zatvorenu verziju rukopisa, jer veliki broj tih Srba ima danas živih Hrvata potomaka.

Ovo su sve činjenice koje je prilično lako dokazati i na nekom su nivou i deo opšte kulture. Ono oko čega treba diskutovati jeste stav koji mnogi sa srpske strane imaju jeste da štokavski govor za sobom, bez obzira na lični identitet pojedinaca, nosi za sobom po objektivnim kriterijumima razgraničenje srpskog etnosa, što znači da po toj logici ko neki pojedinac usvoji forme tog govora ili u celini, on biva posrbljen, a ako ga napusti rasrbljen. Ja se ne slažem sa tim kriterijumim jerbo ih uopšte zaprvo ni ne razumem. Ta je ideja nastajala tokom XVIII i XIX stoleća i razvijala se u tom smeru do XX veka, a jednim delom je u ideološkoj osnovi preživela na neki način do današnjeg dana (SRS) ali ono što je prosta činjenica jeste da je ta ideja doživela neuspeh.

Postavljam pitam i to već više puta bez da dobijem odgovor .
Meni je svejedno što je bilo prije 1000 godina, nema utjecaj na danas, samo me zanima od kuda tvrdnje koje se ovdje stalno provlače i koji je izvor toga. Nisam nerazuman, ako je kako tvrde prihvatit ću to kao istinito.

 

[Slavan]

Postavljam pitam i to već više puta bez da dobijem odgovor .
Meni je svejedno što je bilo prije 1000 godina, nema utjecaj na danas, samo me zanima od kuda tvrdnje koje se ovdje stalno provlače i koji je izvor toga. Nisam nerazuman, ako je kako tvrde prihvatit ću to kao istinito.

Заправо, ти си тај који итекако избегава (суштинске) одговоре.

 

[veliki krang]

Nisam nerazuman

Od istog autora, "Srbi su gubili svaku bitku u kojoj nisu angažovali bar 300 tenkova"

 

[Пилипенда]

Koji srpski književni jezik se govorio u narodu do 19.st?

Овим питањем си много тога рекао. Добронамјеран савјет с моје стране би био да, ако те већ занима језик, ипак прво понешто прочиташ и научиш (макар елементарне појмове за почетак), па тек онда евентуално о свему томе можда нешто и мислиш тј. о томе имаш неки властити став. Обратно не иде.

 

[Mej bregami]

Овим питањем си много тога рекао. Добронамјеран савјет с моје стране би био да, ако те већ занима језик, ипак прво понешто прочиташ и научиш (макар елементарне појмове за почетак), па тек онда евентуално о свему томе можда нешто и мислиш тј. о томе имаш неки властити став. Обратно не иде.

Pa znam ja to sve, nego čekam taj neoborivi dokaz da su Hrvati ukrali Srbima jezik.
Zanima me što su to točno ukrali.

 

[Пилипенда]

Pa onda postavi konkretna pitanja i argumente. Ako ima nešto sa čim se ne slažeš tj. ukoliko naiđeš na neki mit, sigurno ga nećeš izbiti traženjem mita sa druge strane. Samo ozbiljnom i pedantnom dekonstrukcijom tvrdji sagovornika.

Da su Crnogorci jedna relativno govoreći nova nacija (u modernom, etničkom značenju tog pojma) koj je nastala od srpskog tkiva da se tako izrazi, jedna je potpuno nesporna istorijska činjenica. I vrlo je lako dokazati je argumentima. Takođe postoji izuzetno mnogo srpskog kulturnog i istorijskog nasleđa u Severnoj Makedoniji; posebno ako govorimo o severnoj Makedoniji (Skopskoj Crnoj Gori sa obližnjim krajevima). Da je veliki deo Bosne i Hercegovine srpski, valjda ne treba objašnjavati, a bio je do relativno nedavno i vrlo značajni deo Hrvatske. Takođe je prilično nesporno da su po zapadnim krajevima, hrvatsko-bosanskim, postojale čitave zajednice u prvom redu pokatoličenih i pounjaćenih Srba, ali i generalno pojedinaca koji su razvili srpski nacionalni identitet (posebno u Dubrovniku npr. i generalno dalmatinskim primorskim krajevima). I sam Nikola Tolja kaže da je identitete ljudi zadržao za sebe tj. za svoje beleške i zatvorenu verziju rukopisa, jer veliki broj tih Srba ima danas živih Hrvata potomaka.

Ovo su sve činjenice koje je prilično lako dokazati i na nekom su nivou i deo opšte kulture. Ono oko čega treba diskutovati jeste stav koji mnogi sa srpske strane imaju jeste da štokavski govor za sobom, bez obzira na lični identitet pojedinaca, nosi za sobom po objektivnim kriterijumima razgraničenje srpskog etnosa, što znači da po toj logici ko neki pojedinac usvoji forme tog govora ili u celini, on biva posrbljen, a ako ga napusti rasrbljen. Ja se ne slažem sa tim kriterijumim jerbo ih uopšte zaprvo ni ne razumem. Ta je ideja nastajala tokom XVIII i XIX stoleća i razvijala se u tom smeru do XX veka, a jednim delom je u ideološkoj osnovi preživela na neki način do današnjeg dana (SRS) ali ono što je prosta činjenica jeste da je ta ideja doživela neuspeh, te da je ta sekularna ideja pretrpela poraz u korist klerikalne, a koja je dovela do toga da je pravoslavlje (p)ostalo osnovni kriterijum definisanja srpske nacionalnosti. Do današnjeg dana nisam video neko izrazito argumentovano obrazloženje koje bi, podupreto dokazim, objasnilo da su svi ljudi koji govore štokavsi objektivno govoreći Srbi, pa samim time i svi Bošnjaci tj. većin Hrvata; meni to danas više izgleda kao održavanje u životu nekih ideja, iz vremena kada su neka naučna obrazloženja trebalo da odigraju terensku ulogu opravdavanja i utemeljenja političkih (i nacionalnih, strateških) ciljeva.

Srpski narod je u vrlo specifičnoj situaciji. Veliki deo njegovih demografskih i istorijskih teritorija, uključujući i značajni broj kulturnih centara (bez obzira govorimo li o Pećkoj patrijaršiji i manastiru Ostrog, ili Sent Andreji i da, i Zagrebu kao vrlo važnom srpskom kulturnom centru) koji se nalazi na teritoriji susednih država, odnosno (dodaću zbog Kosova) teritoriji van efektivnog suvereniteta srpske nacionalne države. To je jedna vrlo specifična situacija koja se, suštinski, ne može porediti skoro ni sa jednim drugim evropskim narodom. To znači da je, prirodno, Srbija ogružena teritorijama koje pripadaju drugim državama i koje imaju istorijski značaj za srpski narod i njegovu istoriju (i to neuobičajeno veliki). Međutim, onaj ko proglašav nekakav ekskluzivitet i tvrdi npr. ma sve su to čiste srpske zemlje, ukradene od Srba kojima jedino pripadaju, radi se o, rekao bih, samo političkoj izjavi bez istorijskog uporišta.

Лијепо срочено. Додао бих ипак нешто. Језик се тешко мијења. Споро. Потпуном промјеном језика се заправо завршава процес асимилације (која не мора бити асимилација у неки етнос, знам кад су настале модерне нације и сл.). У овој српскохрватској језичној петљавини има нешто вишеструко парадоксално. Наиме, хрватски штокавци заиста баштине све оно што би им многи „тврди Срби” оспоравали као ексклузивно српско. Међутим, не баштине то због тисућљетног хрватства, него зато јер су им преци били рођена браћа прецима данашњих Срба. Процес обликовања садашњих Срба и Хрвата новијег је датума и текао је у разним крајевима различито, у многим крајевима гдје су скоро сви Хрвати, могли су данас бити и Срби, али и обратно. Не бих детаљније о томе, јер бих морао куцати цијелу ноћ. Но, ипак разликујем „природно” стварање модерних нација од „умјетног”. У првом случају, значајну улогу игра језик јер је тешко остварити заједницу с осјећајем припадности са неким с ким се не разумијеш, али да је и то могуће показују не баш малобројни примјери савремених нација. Зато се временски и поклапа настанак модерних нација и настанак језичких стандарда.
(Знам да многима овим ништа нисам рекао, али и не куцам за оне који о језику једва да нешто знају.)

 

[Urvan Hroboatos]

Pogledajte prilog 735422

Pogledajte prilog 735424
П.С. Ово су као позајмљенице из Руског?

xa,xa,xa,xa..(na ćirilici)

https://forum.krstarica.com/threads/da-nam-srbi-vrate-bar-neke-rijeci.825145/
...................

Malo sam u dokolici prelistavao Rječnik JAZU u kom su zabilježene prve pojavnice, i kada i tko.

U trenutcima ljenčaranje i zabave....

Riječi koje sam isključio su:

a) općeslavenske (mrkva, konj)

b) općejužnoslavenske, zabilježene i u srpskim pisanim spomenicima, no kasnije od hrvatskih

c) usvojenice (puška, boca)

Dakle, veći j dio hrvatskih riječi, velik broj kajkavskih, čakavskih-istarskih, te dalmatinsko-bosanaskih-a kojih nije bilo u srpskim vrelima...One jesu iz slavenskoga fonda, no hrvatskoga (isključivo hrvatskoga? ne znam...) Navedeni su samo prvi autori i vrijeme vjersko-pravnoga spisa.

Sve u svemu tema.

Baruština (Lastrić, 18. st)

Bat (Poljički statut, 15. st)

Baviti (Đorđić, 17. st)

Bečati (Belostenec, 17. st)

Beskrajan (Gundulić, 17, st)

Beskoristan (Kašić, 17, st)

Bespokojan (Stulić, 18. st)

Bespravno (Stulić, 18. st)

Besprijekorno (Stulić, 18. st)

Besputan (Ranjina, 16.st)

Bespuće (Mrnavić, 17. st)

Besraman (Vetranović, 16, st)

Bestidan (Kavanjin, 17. st)

Besumnjiv (Kašić, 17. st)

Besvijesnost (Stulić, 18. st)

Bešćutan (Ančić, 16. st)

Bezazlen (Stulić,18. st)

Bezbrižan (Mikalja, Gundulić, 17. st)

Bezbrojan (Gundulić, Kašić, 17. st)

Bezobziran (Stulić, 18. st)

Bezobrazan (Palmotić, Đorđić, 17. st)

Bezočan (Držić, Zlatarić 16. st)

Bezrazložan (Bella, Glavinić, 17. st)

Bezudan (Kavanjin, 17. st)

Bezuzročan (Stulić, 18. st)

Bezvjernik (Držić, 16. st)

Bezvodan (Postila, 16. st)

Bezvoljan (Stulić, 18. st)

Bičevati (Gučetić, 16. st)

Bijeg (Vetranović, 16. st)

Bijeliti (Vrančić,16. st)

Bodež (Vrančić, 16. st)

Bodljiv (Zlatarić,16. st)

Bogogrdnik (Kanižlić,18. st)

Bogomilost (Kašić, Mikalja, 17. st)

Bogoslužba (Stulić, 18. st)

Bogoubojstvo (Alberti, Gučetić, 16, st)

Bogoštovlje (Alberti, 16. st)

Bojažljiv (Bandulavić, Belostenec, 17. st)

Brazgotina (Vrančić, 16. st)

Brbljati (Stulić, 18. St)

Brdašce (Mon. Croat., 15.st)

Dirnuti (Relković, 18. st)
....

Gluhoća (17.st., Mikalja)

Gmizati (Marulić, 1500)

Gnjaviti (17.st, Mikalja)

Isprelamanje (17. st, Mikalja)

Ispresijecati (Mikalja, 17. st)

Ispričati (hrv.15. st)

Isprika (hrv, 16. st.)

Ispripovijedati (Stulić, 18.st)

Isprskati (Bella, 18.st)

Ispržiti (Menčetić, 16. st)

Ispuhati (Držić,16. st)

Ispuznuti (17. st, Mikalja, Belostenec)

Jednakost (17.st, Jambrešić, Belostenec)

Jednobitan (hr., 17. st)

Jednogodišnji (16. st, Vrančić)

Jednostruk (hrv. 16. st)

Kititi (hrv. 14. st)

Književnik (hrv. 15. st)

Knjižnica (17. st., Mikalja, Belostenec, Jambrešić)

Kobasičar (17. st, Mikalja)

Konjanik (17. st, Jambrešić, Belostenec)

Korjenast (17. st, Jambrešić)

Krivokletnik (17. st, Belostenec)

Krojač (17. st, Mikalja)

Krpica (16. st, Držić, Vetranović)

Krševit (18. st, Kačić)

Krvnik (hrv. 15. st)

Ludost (hrv. 16. st)

Malovrijedan (hrv. 16. st)

Mjenica (Šulek, 19. st)

Mještanin (hrv. 16. st)

Mrklina (hrv., 16. st)

Mrljati (17. st, Palmotić)

Nadahnuće (Marulić, 1500)

Nadčovječan (18. st, Stulić)

Nadići (hrv., 14. st)

Naručaj (Dalmatin, 16. st)

Narukvica (Mikalja, 17. st)

Nasip (Belostenec, 17. st)

Nasladiti (Držić,16. st)

Naslutiti (Ranjina, 16. st)

Navaliti (Bernardin Splićanin, 15. st)

Nejedinstvo (Divković, 16. st)

Nekretnina (Šulek, 19.st)

Nelagodan (Vrančić, 16. st)

Nemoćnik (Bernardin, 15. st)

Nenasitljiv (Belostenec, 17. st)

Neplodnost (Kašić, 17. st)

Nepodnošljiv (Belostenec, 17. st)

Nepokoj (Divković, 16. st)

Nepomičan (Palmotić, 17. st)

Neposlušnik (Divković, 16. st)

Nepovredljiv (Šulek, 19.st)

Neprebrodiv (Stulić, 18. st)

Nepresušan (Kadčić, 18. st)

Neprigodan (Dalmatin, 16. st)

Neprikladan (Mikalja, 17. st)

Nepristojan (hrv. 16. st)

Nerastavljiv (Dobretić, 18. st)

Odlomiti (Divković,16. st)

Odluka (Vrančić, 16.st)

Odmamiti (Hektorović, 16. st)

Odmazda (Martić, 19. st)

Odrezak (Belostenec, 17.st)

Okoliš (Bernardin, 15. st)

Okorjeti (Glavinić, 17. st)

Okrivljivati (Divković, 16. st)

Omraza (Vrančić, 16. st)
......

 

[veliki krang]

Pa znam ja to sve, nego čekam taj neoborivi dokaz da su Hrvati ukrali Srbima jezik.
Zanima me što su to točno ukrali.

Pa ti si taj dokaz, čim pričaš ovde srpskim jezikom

 

[Krishna]

@Mej bregami
Напижде коју реченицу на кајкавском. Да видимо колко наличи на српски.