Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.988
Kosta urnisao ovakav mentalitet
http://www.politika.rs/sr/clanak/401469/Jezik-se-ne-moze-ukrasti
Коста
Прво, јат би ујединио раскол у српском рпавопису али би то данас довлео до још веће смутње, као д аје нема на претек. Друго, Релковић, а не Рељковић (потписао се као Relkovich), нигде не каже да су им преци читали (штили) и говорили српски, какао ви тврдите, него да су имели српски читати и српски писати. То се јасно односи на врсту ћирилице која се употребљавала у Восни. Релковић кратко говори о Србима и то као о другом народу. Треће, споменути аутори које новидте себе нису сматали Србима нити свој језик српским. Особито Мажуранић. Јединства је било само на дијалекатском нивоу јер је дијалкатска база иста, а от није иосто као и књижевна. Четврто, ви уопште не спомиоњете српске писце XVI-XIX в, као д аих није било. Пето, јединственог књижевног простора није било. То није било могуће ни верски ни азбучно, ни културолошки, ни на било којем друогм нивоу. Православни школовани Срби словински нису доживљавали као српски, јер њим нису писали.
Ovo za Reljkovića sam već čuo od jednog mog prijatelja, ali bih zaista voleo saznati da li je tačno i o čemu se tu, konkretno radi.
Takođe, voleo bih da čujem Urvane tvoje mišljenje o Katančiću i njegovim etnografskim svetonazorima. Davno je ovo pitanje pokrenuto bilo, ali je zaključak bio da literature nema. Je li se šta promenilo do sada?
у науци постоје превазиђене теорије, па санмим тиме и њени аутори постају превазиђени као научни ауторитети. Добровскы и Шафарик су данас доказано такви бивши ауторитети о српском језика и пореклу Словена. То није омаловажавање него чињеница. // Агресивна политизација и својатање српског" језика о којем је реч је заблуда јер Срби нису писали тим језиком. Отворите књиге и уверите се сами. Својатања није могло бити до Вукове рефомре, а после ње је ишло пуном паром, првенствено радом Ђ. Даичића, Вукове десне руке. Пре Вука, Сбрима није падало ни на предграђе мозга да изједначавају српски језик са хрватским. То заврзламу је скувао Вуков сарадник -- Ђура Даничић, аутор првог речника "хрватскога или српскога језика". Ако ћемо бити интелектуално поштени, пре ће бити да смо ми покрали хрватску абецеду и сад тврдимо да је и она "српско писмо." // Примери језика којим су Срби и Хрвати писали у XVI све до XIX в. су у дигитланим архивама, па сами оцените.
Eh. A Dositej Obradović?
Nije Kosta baš u pravu. Dok o takvim stvarima pišu neki, kao recimo Dositej, Vuk se uopšte nije ni rodio.
Takođe bih skrenuo pažnju na ovaj opis iz druge polovine XVIII stoleća jezika kojim se Šćepan Mali služio:
Говоритъ кромѣ сербскаго и хорватскаго, подобнаго сербскому, языка, по нѣмецки, по француски и по италіански.
Poslednja izmena: