Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Dobro,samostalno u formalno-pravnom smislu,i od prije imamo germanizama,turcizama itd koliko hoces,sad su to uglavnom anglizmi i kovanice,i predlazem da ne navodimo srpske ni hrvatske izvore,zato jer nemaju nikakve tezine za suprotnu stranu.
Dobro,samostalno u formalno-pravnom smislu,i od prije imamo germanizama,turcizama itd koliko hoces,sad su to uglavnom anglizmi i kovanice,i predlazem da ne navodimo srpske ni hrvatske izvore,zato jer nemaju nikakve tezine za suprotnu stranu.
Ma znaš šta, investirali ste i u strance, tako da se ni to ne računa. Na primer, ovi kroatisti sa Hrobijevog spiska debelo su podmazani:
Hroboatos: Serbisti su sada, koliko znam, Jacobson (Danac), vjerojatno Tolstoj (Rus- mislim d aviše nije živ), te sigurno još koja osoba koje se trenutno ne mogu sjetiti.
Kroatisti su- Barbara Oczkowa, Joanna Rapacka (Poljska), Artur Bagdasarov (Rusija), Leopold Auburger (Njemačka), Ljudmila Vasiljeva (Ukrajina), Svein Monnesland (Norveška), ..
Ja ne zelim nista osim toga da pojedini forumasi shvate da Vuk nije alfa i omega i da osim srpskih konzultiraju i strane autore,to je jedini preduvjet za konstruktivnu raspravu.Morate shvatiti da je Vuk kod nas dozivljen kao eksponent velikosrpske ideje-dakle 0% relevancije,otprilike kao Starcevic kod vas.
Figurativno,raspravljamo o zrtvama Jasenovca,ja navodim samo hrvatske izvore,i to nesluzbene-jel da je to idiotski,naprosto onda je zdrava praksa uzeti recimo zidovske ili UN-ove ili sta ja znam
Ja ne zelim nista osim toga da pojedini forumasi shvate da Vuk nije alfa i omega i da osim srpskih konzultiraju i strane autore,to je jedini preduvjet za konstruktivnu raspravu.
Šta može biti konstruktivno ako konsultujemo ove sa spiska kroatista. Iz "zrakoplova" se vidi da je svaki od navedenih lingvista ili rodbinski vezan za Hrvate (npr. supruga Zvonka Panžića), ili vrbovan od hrvatskih kolega sa kojima rade (npr. Auburger od Marija Grčevića u Manhajmu), ili podmićen nekretninom, pa im je dostavljen i materijal za radove sa sredstvima za troškove "istraživanja", ako ne i gotov rad, a kasnije i novčana nagrada, pored one javne, verovatno i tajna.
Winner of the Award for 2000 was prof. dr Elisabeth VON ERDMANN-PANDŽIĆ. As professor of Slavic philology in Germany, she launched Sources and Yields for Croatian Cultural History and published 10 issues of forgotten, neglected and unknown work from Croatian cultural past with scientific comment, thus spreading history of Croatian literature in Germany and worldwide.
I to ne samo ona, kojoj je, inače suprug, Zvonko Pandžić pisao radove - ali, ne mari, bitno da nagrada ostaje u porodici...
Zagreb, 9. 3. 2000. (IKA) - ... "Vrela i prinosi za hrvatsku kulturnu povijest" koje od 1988. godine izdaje prof. dr. sc. Elisabeth von Erdmann-Pandžić, profesorica na Institutu za slavistiku Friedrich-Alexander Sveučilišta Erlangen-Nuernberg. Kao osnovni poticaj za izdavanje tih svezaka Erdmannn-Pandžić navela je nedovoljnu pozornost koja se, prema njezinu mišljenju, daje hrvatskoj uljudbi. ... mr. sc. Zvonko Pandžić, koji je ujedno napisao uvod, istaknuo je...
Previouswinners of the Ina award:
1998 - Radoslav KATIČIĆ
Fellow of the Academy Radoslav Katičić from Croatia was winner of the Award for 1998 due to his enormous scientific work and action which has contributed to the reputation of Croatian science in Austria, Europe and the world for more than half a century, thus promoting Croatian culture, especially Croatian literature and comparative history of literature with his numerous books and discussion.
Winner of the Award for 2008 was Professor Wieslaw Borys of the Jagielonian University in Krakow. Professor Borys works at the Polish Academy of Sciences at the Linguistics Department - Institute for Slavistics as well as at the Department for Croatian, Serbian and Slovenian Philology at the Department for Slavic Philology in Krakow. The jury stressed the important linkages between general Slavic and Polish topics and Croatian ones and many years of encouraging interest in Croatian topics. Professor Borys' scientific support for Croatian literacy, literature and culture both at the famous Krakow University and among Slavic scholars in Europe has made a contribution to the promotion of Croatian culture at the global level. In addition, he is one of the initiators of the separation of Croatian and Serbian curricula, which was done in 1996, which resulted in the new name for the department: “Department for Croatian, Serbian and Slovenian philology“.
Godišnju Nagradu Ine za promicanje hrvatske kulture u svijetu za 2009. žiri je dodijelio dvojici dobitnika: prof. dr.sc. Leopoldu Auburgeru iz Njemačke i prof.dr.sc. Arturu Rafaeloviču Bagdasarovu iz Rusije.
Profesor Leopold Auburger rođen je u Münchenu 24. ožujka 1941. Studirao je slavistiku, opće jezikoslovlje, sociolingvistiku i sociologiju, formalnu logiku i filozofiju te katoličku teologiju. Kroatistikom se intenzivno počinje baviti od početka 1980-ih godina koja od tada predstavlja težište njegovih slavističkih istraživanja. Godine 1988. na njemačkom jeziku objavljuje knjigu: „Morfologija glagola u hrvatskom standardnom jeziku“. Potom slijede znanstveni članci „Konfliktna situacija hrvatskoga standardnoga jezika“, „Razvojni problemi hrvatskoga standardnoga jezika“, „Položaj hrvatskoga jezika kao zasebnoga jezika i serbokroatizam“, „Razvoj kroatistike i njeno sučeljavanje sa serbokroatističkim zamislima njemačke južnoslavistike“ i druge. Kruna njegova znanstvena rada u tom području je djelo „Hrvatski jezik i serbokroatizam“ („Die kroatische Sprache und der Serbokroatismus“) koje objavljuje 1999. godine, a na hrvatskom 2009. godine. Auburger se u tom djelu napose bavi istraživanjem hrvatskoga jezika u 19. i 20. stoljeću. Auburgerova stručna pozicija u tome je posve razvidna. Hrvatski i srpski književni jezik su dva književna jezika Svojim je djelom Auburger, koji je od 2000. godine dopisni član HAZU, afirmirao kroatistiku u svijetu, primjenjujući jezikoslovnu interdisciplinarnost, gdje se lingvistika susreće s filozofijom, sociologijom, poviješću, književnom teorijom, antropologijom, teologijom i drugim znanostima. Ukupni znanstveni rad profesora Auburgera važan je i za promociju hrvatskoga jezika kao samostalnog i zasebnog jezika, napose u njegovom pozicioniranju u europskoj zajednici naroda.
Prof. dr. sc. Artur Rafaelovič Bagdasarov rođen je 2. prosinca 1958. u Bakuu (Azerbajdžan). Završio je slavistiku na Filološkom fakultetu u Sankt Peterburgu. Kao profesor predaje hrvatski jezik i sociolingvistiku na više moskovskih fakulteta. Proučava više područja suvremenoga hrvatskoga standardnoga jezika (leksikologiju, leksikografiju i normu). Objavio je više od 60 znanstveno stručnih radova. Autor je „Hrvatsko-ruskoga rječnika“, „Malog školskog priručnika razlika“, „Hrvatskog razgovornika“, „Hrvatske slovnice“, „Hrvatskog književnog jezika druge polovice 20. stoljeća“. Prošle godine u nas mu je objavljeno djelo: „Hrvatski književni jezik i njegova norma“ – kruna dosadašnjeg bavljenja kroatističkim temama. U središtu istraživanja Bagdasarova nalazi se temeljno načelo da svaki narod ima pravo na naziv svojega jezika. Njegovi znanstveni napori posebice su u zadnje vrijeme usmjereni na izradu hrvatsko-ruskoga rječnika uz koji nedvosmisleno poručuje: „Neka svatko ima svoj dvojezičnik“.
I taman pomisliš, gotovo je, kad tamo - smehu nema konca:
Svein Karl Mønnesland (Skien, 1943.) je norveški slavist. Predaje na sveučilištu u Oslu od 1978. godine. Stručnjak je za hrvatski jezik, bošnjački jezik i srpski jezik.
Svein Monnesland autor je u Velikom norveškom leksikonu (http://www.snl.no/kroatistik) natuknice o hrvatskome jeziku za koji navodi da je službeni jezik Republike Hrvatske, da se hrvatski vokabularom razlikuje od srpskog te da je puristički utoliko što, za razliku od srpskog, znatno češće koristi domaće riječi umjesto stranih.
Upitan koji su razlozi da neki lingvisti danas opet naglašavaju jedinstvenost hrvatskog i srpskog jezika, akademik Monnesland je izjavio kako u tom pogledu ne dijeli mišljenje Snježane Kordić da su hrvatski i srpski jedinstven jezik. "Hrvatski, srpski, bosanski/bošnjački i crnogorski danas su posebni standardni jezici. Bila bi velika greška ako se to ne uvažava na međunarodnom planu. Europska unija treba raditi kao što radi npr. OSCE u Bosni i Hercegovini, predstavljati paralelne tekstove na svim standardnim jezicima", rekao je, upitan za možebitne zajedničke prevoditeljske urede u Bruxellesu.
Svein Monnesland (1943.) studirao je slavistiku u Oslu, Novom Sadu i Zagrebu i drugim slavističkim centrima. Profesor je slavistike na Odjelu za europske jezike, književnost i područne studije Sveučilišta u Oslu. Član je Norveške akademije znanosti i umjetnosti te Akademije nauka i umjetnosti BiH. Objavio je više knjiga i članaka o južnoslavenskim jezicima, kulturnoj povijesti i književnosti.
Monnesland kaže: Otkad sam se nastanio, barem djelomično, na Hvaru, povijest i kulturne prilike na otocima posebno me zanimaju. I Norveška je zemlja s dugom obalom i mnogim otocima, te ima možda nešto zajedničko u načinu života, prije svega, naravno, kod pomoraca i ribara", rekao je upitan što je jednog Norvežanina potaklo da izučava prošlost Dalmacije. http://www.dalmacijanews.com/Magazi...-objavio-knjigu-Dalmacija-ocima-stranaca.aspx
Eto ja pričam hrvatskim, a ne srpskim!!! I što ćeš sad???
Ja kažem tisuću, ti kažeš hiljadu. Ja kažem vlak, ti kažeš voz. Ja kažem opće, ti kažeš opšte. Ja kažem tinta, ti kažeš mastilo. Ja kažem hlače, ti kažeš pantalone... I tako unedogled.
Hrvatski i srpski su dva slična, ali dva različita jezika, ma koliko god to srbendama smetalo...
Šta može biti konstruktivno ako konsultujemo ove sa spiska kroatista. Iz "zrakoplova" se vidi da je svaki od navedenih lingvista ili rodbinski vezan za Hrvate (npr. supruga Zvonka Panžića), ili vrbovan od hrvatskih kolega sa kojima rade (npr. Auburger od Marija Grčevića u Manhajmu), ili podmićen nekretninom, pa im je dostavljen i materijal za radove sa sredstvima za troškove "istraživanja", ako ne i gotov rad, a kasnije i novčana nagrada, pored one javne, verovatno i tajna.
Winner of the Award for 2000 was prof. dr Elisabeth VON ERDMANN-PANDŽIĆ. As professor of Slavic philology in Germany, she launched Sources and Yields for Croatian Cultural History and published 10 issues of forgotten, neglected and unknown work from Croatian cultural past with scientific comment, thus spreading history of Croatian literature in Germany and worldwide.
I to ne samo ona, kojoj je, inače suprug, Zvonko Pandžić pisao radove - ali, ne mari, bitno da nagrada ostaje u porodici...
Zagreb, 9. 3. 2000. (IKA) - ... "Vrela i prinosi za hrvatsku kulturnu povijest" koje od 1988. godine izdaje prof. dr. sc. Elisabeth von Erdmann-Pandžić, profesorica na Institutu za slavistiku Friedrich-Alexander Sveučilišta Erlangen-Nuernberg. Kao osnovni poticaj za izdavanje tih svezaka Erdmannn-Pandžić navela je nedovoljnu pozornost koja se, prema njezinu mišljenju, daje hrvatskoj uljudbi. ... mr. sc. Zvonko Pandžić, koji je ujedno napisao uvod, istaknuo je...
Godišnju Nagradu Ine za promicanje hrvatske kulture u svijetu za 2009. žiri je dodijelio dvojici dobitnika: prof. dr.sc. Leopoldu Auburgeru iz Njemačke i prof.dr.sc. Arturu Rafaeloviču Bagdasarovu iz Rusije.
Ne moras konzultirati nikakve kroatiste,konzultiraj bilo koga za srpsko-hrvatski jezik a da nije Srbin ili Hrvat.Ili iz ex YU.Nitko nece reci da je to srpski jezik bez spominjanja hrvatski.Odo ja.
Moja preporuka bi ti bila,da osim Vuka konzultiras i neki strani izvor,recimo Britannicu ili Oxfordov rijecnik,ili bilo koji fakultet van ex YU,nikad o sebi nemoj zakljucivati na temelju onog sto sam pises o sebi-dobitna kombinacija za debilizam.
Ne dragi,fizika je egzaktna nauka,istorija odn povijest(a i jedno i drugo su internacionalizmi)je majka svih zajeba,narocito ako uzimas samo svoju verziju u obzir.To je teska arogancija i zadrtost.
Овај језик је стандардизовао Вук а не неко са британике или Оксфорда или неког факултета ван Југ., тако да је он итекако меродаван.
Историја је наука која се темељи на чињеницама, а чињеница је да се овај језик зове српски по свим параметрима и језичким и историјским изузев политичког елемента.
Дакле у том твом српско-хрватском језику је проблем што нема ничега хрватског тамо, хрватски прирепак је настао тек касније политичким путем, њега нема ни код оног Бечког договора.
Ja ne zelim nista osim toga da pojedini forumasi shvate da Vuk nije alfa i omega i da osim srpskih konzultiraju i strane autore,to je jedini preduvjet za konstruktivnu raspravu.Morate shvatiti da je Vuk kod nas dozivljen kao eksponent velikosrpske ideje-dakle 0% relevancije,otprilike kao Starcevic kod vas.
Figurativno,raspravljamo o zrtvama Jasenovca,ja navodim samo hrvatske izvore,i to nesluzbene-jel da je to idiotski,naprosto onda je zdrava praksa uzeti recimo zidovske ili UN-ove ili sta ja znam
А да консултујемо Људевита Гаја човека који је Вукове постулате и реформу српског језика записао латиницом и добио........па српски језик записан латиницом шта би друго.
"Ta sav sviet zna i priznaje, da smo mi književnost ilirsku podigli, nu, nama još niti izdaleka nije na um palo ikada tvrditi, da to nije srpski već ilirski jezik, pače ponosimo se i hvalimo Bogu velikomu, sto mi Hrvati s braćom Srbljima sada jedan književni jezik imamo."(Danica hr.,slav. i dalm. za 1846.g.,p.124,br.31)"
Како је Вук доживљен код вас то ме не занима, једино је битно да за његову тзв. великосрпску идеју не постоји ни један аргумен.
Што се Старчевића тиче, оца хрватске нације, он је сам довољно писао, па из тих његових писанија јасно видимо болесну мржњу према Србима, иако му је мајка Српкиња, то ваљда довољно говори и о њему и о нацији.
Ево дао сам ти један врло релевантан хрватски извор човека који је и живео у време Вука.
Bolesno...
Eto ja pričam hrvatskim, a ne srpskim!!! I što ćeš sad???
Ja kažem tisuću, ti kažeš hiljadu. Ja kažem vlak, ti kažeš voz. Ja kažem opće, ti kažeš opšte. Ja kažem tinta, ti kažeš mastilo. Ja kažem hlače, ti kažeš pantalone... I tako unedogled.
Hrvatski i srpski su dva slična, ali dva različita jezika, ma koliko god to srbendama smetalo...
Шта је болесно?
Можеш ти да тврдиш и да причаш мандарински твој проблем, аргументи те побијају.
Ја кажем да ти кажеш ја кажем!Тисућу му вафли ово је много добро, ја сам полиглота причам 7 језика.
Тисућу као и многе ове речи које си набројао су раније користили и Срби то није доказ ничега, било је речи о томе прилистај тему.Да би се два језика разликовала потребно је да се вокабулар разликује најмање 25% и граматика комплет различита, то овде није случај иако Хрвати на силу гурају неке речи баш да би језик бар на први поглед био различит али слаба вајда.
Мислим да ти се са овом констатацијом не слаже чак ни колега Кроасаније.
Ипак су србенде у праву да је ово један исти језик, а нису једини изгледа: http://www.seebiz.eu/kordic-srpski-...-kako-ce-se-zvati-to-je-manje-vazno/ar-88058/ http://www.h-alter.org/vijesti/dubr...-da-su-hrvatski-i-srpski-dva-razlicita-jezika http://www.europamagazine.info/jedanjezik.htm
Ипак неки хрватски језикословци кажу нам да српски језик и није штокавски. http://www.matica.hr/vijenac/427/Srpski jezik nije štokavski/ .
Надам се да си разумео да си у криву, или да пређем на БХС.
Овај језик је стандардизовао Вук а не неко са британике или Оксфорда или неког факултета ван Југ., тако да је он итекако меродаван.
Историја је наука која се темељи на чињеницама, а чињеница је да се овај језик зове српски по свим параметрима и језичким и историјским изузев политичког елемента.
Дакле у том твом српско-хрватском језику је проблем што нема ничега хрватског тамо, хрватски прирепак је настао тек касније политичким путем, њега нема ни код оног Бечког договора.
А да консултујемо Људевита Гаја човека који је Вукове постулате и реформу српског језика записао латиницом и добио........па српски језик записан латиницом шта би друго.
"Ta sav sviet zna i priznaje, da smo mi književnost ilirsku podigli, nu, nama još niti izdaleka nije na um palo ikada tvrditi, da to nije srpski već ilirski jezik, pače ponosimo se i hvalimo Bogu velikomu, sto mi Hrvati s braćom Srbljima sada jedan književni jezik imamo."(Danica hr.,slav. i dalm. za 1846.g.,p.124,br.31)"
Како је Вук доживљен код вас то ме не занима, једино је битно да за његову тзв. великосрпску идеју не постоји ни један аргумен.
Што се Старчевића тиче, оца хрватске нације, он је сам довољно писао, па из тих његових писанија јасно видимо болесну мржњу према Србима, иако му је мајка Српкиња, то ваљда довољно говори и о њему и о нацији.
Ево дао сам ти један врло релевантан хрватски извор човека који је и живео у време Вука.
Шта је болесно?
Можеш ти да тврдиш и да причаш мандарински твој проблем, аргументи те побијају.
Ја кажем да ти кажеш ја кажем!Тисућу му вафли ово је много добро, ја сам полиглота причам 7 језика.
Тисућу као и многе ове речи које си набројао су раније користили и Срби то није доказ ничега, било је речи о томе прилистај тему.Да би се два језика разликовала потребно је да се вокабулар разликује најмање 25% и граматика комплет различита, то овде није случај иако Хрвати на силу гурају неке речи баш да би језик бар на први поглед био различит али слаба вајда.
Мислим да ти се са овом констатацијом не слаже чак ни колега Кроасаније.
Ипак су србенде у праву да је ово један исти језик, а нису једини изгледа: http://www.seebiz.eu/kordic-srpski-...-kako-ce-se-zvati-to-je-manje-vazno/ar-88058/ http://www.h-alter.org/vijesti/dubr...-da-su-hrvatski-i-srpski-dva-razlicita-jezika http://www.europamagazine.info/jedanjezik.htm
Ипак неки хрватски језикословци кажу нам да српски језик и није штокавски. http://www.matica.hr/vijenac/427/Srpski jezik nije štokavski/ .
Надам се да си разумео да си у криву, или да пређем на БХС.
А да консултујемо Људевита Гаја човека који је Вукове постулате и реформу српског језика записао латиницом и добио........па српски језик записан латиницом шта би друго.
"Ta sav sviet zna i priznaje, da smo mi književnost ilirsku podigli, nu, nama još niti izdaleka nije na um palo ikada tvrditi, da to nije srpski već ilirski jezik, pače ponosimo se i hvalimo Bogu velikomu, sto mi Hrvati s braćom Srbljima sada jedan književni jezik imamo."(Danica hr.,slav. i dalm. za 1846.g.,p.124,br.31)"
Pst, gosin Leki, ima ona njegova, još lepša od te:
Ljudevit Gaj:»Zašto da mi tim lokalnim dijalektom pišemo: primimo srbski ili štokavski jezik, kojim se služi i veliki dio hrvatskog naroda« (citirano prema Tomi Maretiću)
i koji kasnije (1846.) Anti Starčeviću priznaje da to nije nikakv ilirski, već srpski jezik:
Ljudevit Gaj: Ta sav svijet zna i priznaje da smo mi književnost ilirsku podigli; nu nama još iz daleka nije na um palo ikada potvrditi da to nije srpski već ilirski jezik; pa se ponosimo i hvalimo Bogu velikom što mi Hrvati s braćom Srbljima sada jedan književni jezik imamo.
PS. A najvolijem kada Gaj priča kako mu je banijski Srbin Mojo Baltić za vreme studija u Gracu otkrio svu lepotu "našeg narodnog jezika" učeći ga da čita Vukove narodne pesme, ili kad Štosmajer pripoveda kako su Vukove narodne pesme bile omiljena knjiga u njegovoj porodici.
Tvoja prgavost shvatljiva je samo kroz probugarsku prizmu. Jer, Igor je dao dovoljno primera narodnog jezika koji se vidi u poveljama srpskih kraljeva i drugog plemstva, ali ti si zaslepljen sopstvenom ideologijom pa brzo zaboravljaš ono što si tamo video, jer si napola Bugarin.
Tvoja prgavost shvatljiva je samo kroz porbugarsku prizmu. Jer, Igor je dao dovoljno primera narodnog jezika koji se vidi u poveljama srpskih kraljeva i drugog plemstva, ali ti si zaslepljen sopstvenom ideologijom, jer si napola Bugarin.
Овај језик је стандардизовао Вук а не неко са британике или Оксфорда или неког факултета ван Југ., тако да је он итекако меродаван.
Историја је наука која се темељи на чињеницама, а чињеница је да се овај језик зове српски по свим параметрима и језичким и историјским изузев политичког елемента.
Дакле у том твом српско-хрватском језику је проблем што нема ничега хрватског тамо, хрватски прирепак је настао тек касније политичким путем, њега нема ни код оног Бечког договора.
Moderni je srpski standardizirao Jernej Kopitar, dok je Karadžić bio njegov izvršitelj. Kopitar je koncipirao, poglavito na temelju hrvatskih rječnika i knjiga, fonološki pravopis, broj glasova, te druge značajke jezike (novoštokavštinu, toleranciju prama turcizmima, ter radiklano odbacivanje crkvenoslavenizama i rusizama). Sam je Karadžić, nakon Kopitareve smrti (a Kopitar je odredio isto jekavski oblik kao normu, s političkim nakanama) uveo njekoliko poboljšanja u taj model (glasove h, odbacivanje sekundardne jotacije (ćerati, đevojka) po dubrovačkim tekstovima i govorima, kao što je u početku uveo novi slovopis po Mrkalju i Milovanovu (navlasito u naglasku).
U tom je Karadžić bio provoditeljem austrijske politike i bez pravoga utjecaja u Srbiji do- i to valja reći- ukidanja zabranje tiskanja njegovih knjiga pod pritiskom Bečkoga dvora.
А да консултујемо Људевита Гаја човека који је Вукове постулате и реформу српског језика записао латиницом и добио........па српски језик записан латиницом шта би друго.
"Ta sav sviet zna i priznaje, da smo mi književnost ilirsku podigli, nu, nama još niti izdaleka nije na um palo ikada tvrditi, da to nije srpski već ilirski jezik, pače ponosimo se i hvalimo Bogu velikomu, sto mi Hrvati s braćom Srbljima sada jedan književni jezik imamo."(Danica hr.,slav. i dalm. za 1846.g.,p.124,br.31)"
Како је Вук доживљен код вас то ме не занима, једино је битно да за његову тзв. великосрпску идеју не постоји ни један аргумен.
Gaj jednostavno kaže da je Karadžićev srpski ne nješto drugo od njegova "ilirskoga". Dapače, Hrvati su Karadžića cijenili kao jednu od boljih realizacija hrvatskoga ilirskoga jezika. Ono što su odbacivali je njegov jezični pansrbizam, ter neka rješenja i jezičnoj stilizaciji. Nikad im nije palo na pamet da je Karadžićev srpski neki "protoptip" ili čak "cijeli " ilirski jeztik. Ovdje očito nedostaju obične logičke rasudne snage ..
Што се Старчевића тиче, оца хрватске нације, он је сам довољно писао, па из тих његових писанија јасно видимо болесну мржњу према Србима, иако му је мајка Српкиња, то ваљда довољно говори и о њему и о нацији.
Ево дао сам ти један врло релевантан хрватски извор човека који је и живео у време Вука.
Besmisao. na ovo ne valja trošiti bitove. Neka se čita Mirjana Gross.
Шта је болесно?
Можеш ти да тврдиш и да причаш мандарински твој проблем, аргументи те побијају.
Ја кажем да ти кажеш ја кажем!Тисућу му вафли ово је много добро, ја сам полиглота причам 7 језика.
Тисућу као и многе ове речи које си набројао су раније користили и Срби то није доказ ничега, било је речи о томе прилистај тему.Да би се два језика разликовала потребно је да се вокабулар разликује најмање 25% и граматика комплет различита, то овде није случај иако Хрвати на силу гурају неке речи баш да би језик бар на први поглед био различит али слаба вајда.
Мислим да ти се са овом констатацијом не слаже чак ни колега Кроасаније.
Ипак су србенде у праву да је ово један исти језик, а нису једини изгледа: http://www.seebiz.eu/kordic-srpski-...-kako-ce-se-zvati-to-je-manje-vazno/ar-88058/ http://www.h-alter.org/vijesti/dubr...-da-su-hrvatski-i-srpski-dva-razlicita-jezika http://www.europamagazine.info/jedanjezik.htm
Ипак неки хрватски језикословци кажу нам да српски језик и није штокавски. http://www.matica.hr/vijenac/427/Srpski jezik nije štokavski/ .
Надам се да си разумео да си у криву, или да пређем на БХС.
Moderni je srpski standardizirao Jernej Kopitar, dok je Karadžić bio njegov izvršitelj. Kopitar je koncipirao, poglavito na temelju hrvatskih rječnika i knjiga, fonološki pravopis, broj glasova, te druge značajke jezike (novoštokavštinu, toleranciju prama turcizmima, ter radiklano odbacivanje crkvenoslavenizama i rusizama). Sam je Karadžić, nakon Kopitareve smrti (a Kopitar je odredio isto jekavski oblik kao normu, s političkim nakanama) uveo njekoliko poboljšanja u taj model (glasove h, odbacivanje sekundardne jotacije (ćerati, đevojka) po dubrovačkim tekstovima i govorima, kao što je u početku uveo novi slovopis po Mrkalju i Milovanovu (navlasito u naglasku).
U tom je Karadžić bio provoditeljem austrijske politike i bez pravoga utjecaja u Srbiji do- i to valja reći- ukidanja zabranje tiskanja njegovih knjiga pod pritiskom Bečkoga dvora.
Gaj jednostavno kaže da je Karadžićev srpski ne nješto drugo od njegova "ilirskoga". Dapače, Hrvati su Karadžića cijenili kao jednu od boljih realizacija hrvatskoga ilirskoga jezika. Ono što su odbacivali je njegov jezični pansrbizam, ter neka rješenja i jezičnoj stilizaciji. Nikad im nije palo na pamet da je Karadžićev srpski neki "protoptip" ili čak "cijeli " ilirski jeztik. Ovdje očito nedostaju obične logičke rasudne snage ..
Besmisao. na ovo ne valja trošiti bitove. Neka se čita Mirjana Gross.
Kordćeva je sahranjena, mislim da se na to nitko ne obazire.
Literatura koja je relevantna više je puta navođena, a ne njeki pseudopolemičarski spisi propale linguistice.
Gomila gluposti, insinuacija i očigledno spinovanih neistina o kojima se raspravljalo, a koje se ovako ponovljene sa samog početka teme (kojih je pritom autor svesan) mogu tretirati i kao spam. Inače nemaju svrhu za neki smislen razgovor. Znači, propao uradak meštre, trica, korpa...
P. S. Kako tema uveliko izmiče nekoj verziranoj raspravi, moram priupitati našeg gosta korisnika:
Koliko pari unterziegera promenite dnevno po glavi stanovnika samo u okolici Zagreba u zimsko vreme zbog povratka Voje Trebinjanina na političku pozornicu ?
Gde nestade onog domovinskog entuzijazma odjednom ?
Moderni je srpski standardizirao Jernej Kopitar, dok je Karadžić bio njegov izvršitelj. Kopitar je koncipirao, poglavito na temelju hrvatskih rječnika i knjiga, fonološki pravopis, broj glasova, te druge značajke jezike (novoštokavštinu, toleranciju prama turcizmima, ter radiklano odbacivanje crkvenoslavenizama i rusizama). Sam je Karadžić, nakon Kopitareve smrti (a Kopitar je odredio isto jekavski oblik kao normu, s političkim nakanama) uveo njekoliko poboljšanja u taj model (glasove h, odbacivanje sekundardne jotacije (ćerati, đevojka) po dubrovačkim tekstovima i govorima, kao što je u početku uveo novi slovopis po Mrkalju i Milovanovu (navlasito u naglasku).
U tom je Karadžić bio provoditeljem austrijske politike i bez pravoga utjecaja u Srbiji do- i to valja reći- ukidanja zabranje tiskanja njegovih knjiga pod pritiskom Bečkoga dvora.
Gaj jednostavno kaže da je Karadžićev srpski ne nješto drugo od njegova "ilirskoga". Dapače, Hrvati su Karadžića cijenili kao jednu od boljih realizacija hrvatskoga ilirskoga jezika. Ono što su odbacivali je njegov jezični pansrbizam, ter neka rješenja i jezičnoj stilizaciji. Nikad im nije palo na pamet da je Karadžićev srpski neki "protoptip" ili čak "cijeli " ilirski jeztik. Ovdje očito nedostaju obične logičke rasudne snage ..
Гај једноставно каже да се тај језик зове српски и ту би му био крај.
"Пансрбиста" Вук реализовао хрватски језик пошто га је предходно добро и научио у Лозници!!!!!!
Фали очито некоме та снага коју си поменуо.............
Kordćeva je sahranjena, mislim da se na to nitko ne obazire.
Literatura koja je relevantna više je puta navođena, a ne njeki pseudopolemičarski spisi propale linguistice.
Кордићева је жива да живља не може да буде, а да би се хрватска јавност обазирала мора предходно да се денацификује хрватско друштво, а неки се здушно залажу да се то никада не деси.
Brozović svëstno LAŽE, kada govori o "hrvatskomu standardu" od 17. st. ! Pri tomu se poziva na Kašićev "bosanski jezik" ili duborvačske pisce, s kojima je trenutačan standard povezan samo pod pridëvom "hrvatska" književnost i "jekavski" izgovor. "Mudro" (licemërno) prešućujući nasilno NAMETANJE "slavënskoga" jezika 1892. ukazom iz Mađarske. Brozoviću "nesrjećo", do kada misliš rovariti u hrvatskomu jezikoslovlju ??!!!!!!!!!
Karadžić je bio doslovno jezikoslovno mutav i nije imao nikakve predočbe što i kako da radi oko jezika.
Гај једноставно каже да се тај језик зове српски и ту би му био крај.
"Пансрбиста" Вук реализовао хрватски језик пошто га је предходно добро и научио у Лозници!!!!!!
Фали очито некоме та снага коју си поменуо.............
Taj jezik nema veze s onim iz Loznice. Dijalektološki su proučavatelji došli do toga da loznički i okolni govori nisu podloga karadžićevskim pokušajima standardizacije ni u ranoj fazi, a nekomoli kasnije.
Glede Gaja, sve je jasno. Kao i ostalih hrvatskih pisaca iz toga razdoblja (Babukića, Mažuranića, Demetra,..), a napose jezičnonacionalnih ideologa poput Jurja Matije Šporera i Janka Draškovića. Koga nješto realno zanima, može pogledati Katičićevu studiju "V.S. Karadžić i jezik u Hrvata". Ostali neka diplaju, ionako je to cirkus...
Да на Старчевића стварно не вреди трошити битове, није ни он требао узалуд трошити папир али ето, отац нације па ко велим није ред да се заобилази: Pogledajte prilog 342381
To je pisanija iz propadajućih zapadnobalkanskih tiskovina. Kordićkin "renome" jedino je u tim žutim novinama. Nigdje u stručnoj i znanstvenoj literaturi. Ma nema se tu ništa reći, to je potrošeno.
Brozović svëstno LAŽE, kada govori o "hrvatskomu standardu" od 17. st. ! Pri tomu se poziva na Kašićev "bosanski jezik" ili duborvačske pisce, s kojima je trenutačan standard povezan samo pod pridëvom "hrvatska" književnost i "jekavski" izgovor. "Mudro" (licemërno) prešućujući nasilno NAMETANJE "slavënskoga" jezika 1892. ukazom iz Mađarske. Brozoviću "nesrjećo", do kada misliš rovariti u hrvatskomu jezikoslovlju ??!!!!!!!!!
Laszlo ima nemale probleme s poviješću. Hrvatski je službeno priznat u sjevernoj Hrvatskoj Hrvatsko-ugarskom Nagodbom- pod tim imenom- a 1892. vjerojatno spominje zbog Brozova pravopisa, koji je eminentno hrvatski po podrijetlu. Laszla smeta ne to što je Broz bio vukovac (i to panhrvatskoga tipa komu su i svi srpski pisci bili hrvatskima, od Sv. Save do Karadžića), nego zbog opsesije morfemskim pravopisom koji ne prevladava u predilirskoj hrvatskoj pismenosti i književnosti.
O tom postoji opsežna i pouzdana literatura, napose veliki tekstovi Josipa Pasarića i Vjekoslava Klaića u "Viencu" 1892., Ivšićeva "Etimologija i fonetika u hrvatskome pravopisu" 1939., te niz drugih (Jurišićevi, Maretićevi, ..). I doista je bizarno svoditi jezik na pravopis (ili na slovopis). Tu se vidi da nješto nije u redu sa svim tim.
Mene samo interesuje, zašto su Hrvati toliko uporni u tome da u novijem vremenu zamenjuju njihove "ilirske" reči sa novokompanovanim? Malo, malo pa nekoliko novih hrvatskih reči izađe? Zašto im toliko smeta njihov hrvatski "ilirski" jezik da žele, da ga "nasilno" promene?
Dal' da se na ovo uopće obazrem ? Hajde de, zabave radi, a i da neuci nješto nauče.
Karadžić je bio doslovno jezikoslovno mutav i nije imao nikakve predočbe što i kako da radi oko jezika.
Тешко да ће ти неуки од неуких нешто научити.
Дакле Вук је био мутав од рођења!, а то како ће радити око српског језика казао му је и упутио га је један Словенац, кајкавац Копитар, са очитом намером да зезне Хрвате!
Taj jezik nema veze s onim iz Loznice. Dijalektološki su proučavatelji došli do toga da loznički i okolni govori nisu podloga karadžićevskim pokušajima standardizacije ni u ranoj fazi, a nekomoli kasnije.
Glede Gaja, sve je jasno. Kao i ostalih hrvatskih pisaca iz toga razdoblja (Babukića, Mažuranića, Demetra,..), a napose jezičnonacionalnih ideologa poput Jurja Matije Šporera i Janka Draškovića. Koga nješto realno zanima, može pogledati Katičićevu studiju "V.S. Karadžić i jezik u Hrvata". Ostali neka diplaju, ionako je to cirkus...
А којим су то другим језиком говорили Срби у Лозници тада?Има ли везе овај језик са језиком Никшића и Дробљака с обзиром да су Вукови дошли из тих крајева?
А који то "проучаватељи" живота ти?Читајући Гаја наравно да је све јасно.
Сваки онај који сматра да Срби и Хрвати говоре различитим језицима данас није ништа друго него дудук за језике или исполитизовани фолирант, ценим да је Катичић ово друго.
Katičić je privukao pozornost medija i izjavom da
[/QUOTE]
Немој њега само да помињеш поново, мораће Хрвати у парламент да донесу опет неку пригодну резолуцију.
Neznalice ne znaju ni pitanja, a kamoli da bi razumijeli odgovore.
1. Katičić je možda izazvao podsmjeh glupana. Glupanima je navada da se smiju onom što ne razumiju. Štokavska su narječja samo narječja u supostavljanju prama čakavskim i drugima. Dijalektologija, koliko je uopće znanost, zna da su jedina zbilja: mjesni govori i standardni jezici. Dijalekti su već dvojbena kategorija, što se vidi po dubiozama oko južnoslavenskih dijalekata, njihova broja, ter povijesti.
Na višoj razini srpski jezik i nije štokavski, jer to je standardni jezik, dok su štokavska narječja (srpsko je i torlačko- po njekima štokavsko, po drugima ne), pa je besmisleno uopće dovoditi u vezu jednu razinu postojanja s drugom, kao rečenicu i riječ ili atom i molekulu.
Ostalo je dubiozitis, jerbo:
* hrvatski je jezični program počeo prije, u 18. st, a 1818. Juraj Šporer i 1834. Drašković odlučuju, obojica u masonskim krugovima, da općehrvatski "ilirski jezik" ima biti dubrovačka štokavština, a ne njeki drugi jezični tip. Gaj tek 1835. mijenja svoje prvotne zamisli o jeziku/standardu i priklanja se Draškoviću.
* Karadžićev govor nije imao utjecaja na njegov rad, već zbog tog što oni koji su mu naređivali, a i on sam, nije bio glup da ide standardizirati nacionalni jezik na temelju govora nekoga sela. To su komedijaške bajke.
Na ove se bajke ne kanim obazirati. Ono što sam rekao i prije samo je potvrđeno daljnjim stručnim istraživanjima, u nizu publikacija i opća je situacija jasna.
1. u 18. i početku 19. st. srpski (slaveno-srbski, srbski) i hrvatski (ilirski, dalmatinski, hrvatski) nisu billi percipirani kao jedan jezik. O tom bjelodano govore prijevodi hrvatskih auktora na ondašnji srpski.
2. od odprilike 1820-1850., do 1930-ih, većina "domorodaca" (Babukić, Vuk, Gaj, Mažuranić, Jagić, Starčević, Šulek, Veber, Daničić, Maretić, Broz, Novaković, Stojanović, Iveković, ..) drži da se radi o jednom jeziku, iako ga zovu svojim nacionalnim imenima. I nerijetko upadaju u protuslovlja jer sami sebi skaču u usta. I Antun Mažuranić, I Ivan Broz, i Gjuro Daničić, i Belić,..
3. nakon neugodna iskustva prve Jugoslavije, od kraja 30-ih, hrvatski psici i filolozi idu na to da su to dva jezika (Krleža, Ivšić, Guberina, Krstić, ...). Okvirno, to su im terenski jedan jezik, a kao književni jezici dva jezika, svaki obilježen poviješću i snažno uosobljen. To se nastavilo, uz natezanja koliko je išlo, i u doba SFRJ, ili preko varijanata, ili drugih teoretskih modela. Modeli se mijenjaju, nu bitno je- nitko ne drži da su ti jezici (iako razumljivi) istoznačni u odnosima inačicama engleskoga i sl.
4. kojih 150 godina se pokušavalo ta dva jezika ugurati u jedan kanon, pa nije spjelo. Da je jedno- zašto tolike muke i sastanci, petljanja i ostalo. Standardi se jesu unekoliko približili u odnosu na stanje 1840.- nu sve te etape su bile praćene i razvojem, još i više, drugih funkcija jezika (intelektualne, nazivoslovne, znanstvene, umjetničkoizražajne,..), što nije imalo veze s tim političkim planiranjima.
Jednostavno, pokušaji nisu uspjeli, a sad se taj tijek prirodno nastavlja, unatoč nekim uzrujanim razočarancima ..
Mene samo interesuje, zašto su Hrvati toliko uporni u tome da u novijem vremenu zamenjuju njihove "ilirske" reči sa novokompanovanim? Malo, malo pa nekoliko novih hrvatskih reči izađe? Zašto im toliko smeta njihov hrvatski "ilirski" jezik da žele, da ga "nasilno" promene?
Šešelj-da i njega spomenem- ne zna o stanju hrvatskoga jezika. Ne zna kako su reprezentativni spomenici toga jezika izgledali 1770, 1800, 1830, 1850, 1860, 1880, 1900, 1910, 1920, 1930, 1940, 1950, ...
Ne zna jezik, npr.
Antuna Kanižlića.
M.P. Katančića
Ignjata Đorđića.
Dimitrija Demetra
Ivana Mažuranića
Janka Jurkovića
Vatroslava Jagića
Bogoslava Šuleka
Augusta Šenoe
Ivana Broza
Tome Maretića
Frana Kurelca
Ante Kovačića
Eugena Kvaternika
Ive Pilara
Vladimira Mažuranića
Silvija S. Kranjčevića
Vjekoslava Klaića
Branka Vodnika
Stanislava Šimića
Tina Ujevića
Mihovila Kombola
Ise Velikanovića
Miroslava Krleže
Josipa Tabaka
Radoslava Katičića
Tomislava Ladana
Mirka Tomasovića
Franje Tuđmana
Mate Marasa
Slobodana P. Novaka
Drage Štambuka
Vesne Krmpotić
.....
Nego nabraja samo riječi koje su se vratile iz političkoga progonstva ....
Totalno ste ga uzeli za sebe. Samo izvolite, dapače. Donosite parlamentarne deklaracije o čoveku koga je u Srbiji pojelo vreme, a Amerikanci pustili iz ćorke da destabilizuje region. Nemate nacionalnu ideologiju sem antisrpstva. Vi, koji visite po srpskim forumima šljašteća ste potvrda te teze.
Tako je to kad se na vrelu hrvatske duhovnosti samo miševi napojiti mogu, pa se gleda samo u komšijsko dvorište.
i - nema više domoljubnih nagrada beslosvetskim jezikoslovcima. Ode baka s kolačima... 
