Čiji je naš jezik

[Vaskolik]

Питам у каквом је односу штокавска икавица са штокавском ијекавицом и екавицом ако ово двоје припада српском језику а икавица кажеш не спада у то друштво, а притом знамо да су то наречја истог језика?

Наравно да се говорила икавица у средњевековној Босни и нигде се не назива хрватским језиком већ:

да имамо и дрьжимо до конца свиета непомачно. и за то
ставлю я (господинь) бань Стефань свою златѹ печать, да
ѥ веровано, сваки да знаѥеть и види истинѹ. а томѹи сѹ .д̄.
повелле..а.. двие латинсциа дви српсцие, а све сѹ печа-
тене златиеми печати: двие ста повелле ѹ господина бана
Стефана а двие повелле ѹ Дѹбровници. а то ѥ писано подь
15.март 1333 Сребреник Стефан II Котроманић.
Какво је објашњење овога, само немој да ми кажеш да је ово додато, као што си некада мислим баш ти то тврдио?

Moguće da to piše. No, u ovom smislu se najvjerojatnije to odnosi na pismo, ćirilicu. No, kako god da bilo, treba još dokaza, jer većina ikavice se nikad nije povezivala sa nikojim srbima. I ne, ja nisam nigdje napisao da je to dodano naknadno.

No, jeli u originalu ta povelja zaista u ikavici?

 

[Пилипенда]

No, jeli u originalu ta povelja zaista u ikavici?

Јесте, оригинално је на икавици, а сем пергамента има и васколико оригинално DVD издање, такође оригинално на икавици.

 

[Vaskolik]

Јесте, оригинално је на икавици, а сем пергамента има и васколико оригинално DVD издање, такође оригинално на икавици.

E ja mislim da nije na ikavici, jer ima puno jekavizama u toj povelji.

 

[krinka5]

Zakljucak je netacan i povrsan.Pitanje jeste glupo zato sto je nevazno koji se dijalekt ili narjecje uzme kao standard jer to nisu nekakvi drugi jezici vec jedan isti.
Nikada nisam rekao da Hrvati ne postoje vec da nisu narod vec politicka nacija sto nije nista lose.Da Hrvati govore bednjanski i da vam je to standard nikada ne bi tvrdio da je srpski jer nije.Hrvatima je nametan njemacki i madjarski a srpski su sami izabrali i trebalo bi da ga postuju i da ga srpskim i zovu.

Priznajem da u tvojim nemuštim bulažnjenjima nisam mogao da se snađem. Kao prvo tvrdnja da u svetu ne postoje identični jezici ili približno identični jezici koje sami govornici različito nazivaju (negde i pojme) nije tačna. Tu su na primer; moldavski - rumunski, hindu - urdu, skandinavski jezici (švedski i danski kao i norveški, islandski, ferojski itd), vlaški - rumunski, flandriski - holandski (a treba pogledati i nešto ublažene varijante kod arapa ili slučaj škotskog jezika). Pošto je očigledno da za približno identične jezike različitih zajednica postoje različite prakse jasno je da njih (te prakse) kreiraju sociolingvistički faktori. U konkretnom slučaju nema nikakvog razloga da se hrvatski jezik naziva srpskim jer osim pomenutog sociolingvističkog razloga postoji i genetski ; zato što štokavski idiom u ceokupnom svom opsegu nije pripadao isključivo srpskom narodu nikada i ne postoji ni jedan savremen srpski lingvista koji to tvrdi.
I sam nastanak i početni razvoj tog idioma pripadao je periodu pre nastanka nacionalnih jezika i protonacionalnih identiteta. Da sad ne širim priču o nepostojanju jasnih granica dijalekata i njihovom kontinuitetu koji je bio izrazit pre velikih migracija u XV veku, o šćakavici i ostalim varijantama zapadne štokavštine (koje se nikako ne mogu ubrajati u samo srpske) ; već da na tvrdnju o nepoklapaju idioma (i izoglosalnih razdelnica) sa nacionalnim entitetima uputim na literaturu srpskih autora počev od Bjelića, Ivića, Popovića, Pešikana i drugih , i da ponovim da ni jedan ali baš ni jedan savremen srpski dijalektolog ne tvrdi suprotno.
Uostalom samo letimičan pogled na karte srenjevekovnih država (koje imaju uporište u izvorima) i karte tadašnjih dijalekata to potvrđuju.
Slična situacija je mogla biti sa pt govorom da su kojim slučajem Srbi i Bugari uzeli ovaj govor kao standard. Da li se taj idiom može nazvati bugarskim ?, da li danas nešto manje od jedna trećina (ili četvrtine) govornika u Srbiji govori bugarskim ?


Druga je stvar što su po pitanju genetike i inteligibilnosti srpski i hrvatski zaista jedan jezik , no teško da bi se on mogao nazvati samo srpski ili samo hrvatski. Zajednička osnova jeste zapadnojužnoslovenska koja se dugo zadržala kao jedinstven jezik a kroz srednji vek i kasnije se nazivao različitim imenima (srpski, hrvatski , bosanski, slovenski, kadkad ilirski), a nešto ređe su se ta imena koristila u značenju posebnih jezika.
Naravno kao što je već rečeno u savremeom periodu prevladali su sociolingvistički kriterijumi da to budu odvojeni jezici, protiv čega nemam ništa iako postoje izvesne težnje (mislim jalove) da se ti jezici spoje što je opet stvar socolingvistike.

 

[Vaskolik]

Priznajem da u tvojim nemuštim bulažnjenjima nisam mogao da se snađem. Kao prvo tvrdnja da u svetu ne postoje identični jezici ili približno identični jezici koje sami govornici različito nazivaju (i pojme) nije tačna. Tu su na primer; moldavski - rumunski, hindu - urdu, skandinavski jezici (švedski i danski kao i norveški, islandski, ferojski itd), vlaški - rumunski, flandriski - holandski (a treba pogledati i nešto ublažene varijante kod arapa ili slučaj škotskog jezika). Pošto je očigledno da za približno identične jezike različitih zajednica postoje različite prakse jasno je da njih (te prakse) kreiraju sociolingvistički faktori. U konkretnom slučaju nema nikakvog razloga da se hrvatski jezik naziva srpskim jer osim pomenutog sociolingvističkog razloga postoji i genetski ; zato što štokavski idiom u ceokupnom svom opsegu nije pripadao isključivo srpskom narodu nikada i ne postoji ni jedan savremen srpski lingvista koji to tvrdi.
I sam nastanak i početni razvoj tog idioma pripadao je periodu pre nastanka nacionalnih jezika i protonacionalnih identiteta. Da sad ne širim priču o nepstojanju jasnih granica dijalekata i njihovom kontinuitetu koji je bio izrazit pre velikih migracija u XV veku, o šćakavici i ostalim varijantama zapadne štokavštine (koje se nikako ne mogu ubrajati u samo srpske) ; već da na tvrdnju o nepoklapaju idioma (i izoglosalnih razdelnica) sa nacionalnim entitetima uputim na literaturu srpskih autora počev od Bjelića, Ivića, Popovića, Pešikana i drugih , i da ponovim da ni jedan ali baš ni jedan savremen srpski dijalektolog ne tvrdi suprotno.
Uostalom samo letimičan pogled na karte srenjevekovnih država (koje imaju uporište u izvorima) i karte tadašnjih dijalekata to potvrđuju.
Slična situacija je mogla biti sa pt govorom da su kojim slučajem Srbi i Bugari uzeli ovaj govor kao standard. Da li se taj idiom može nazvati bugarskim ?, da li danas nešto manje od jedna trećina govornika u Srbiji govori bugarskim ?


Druga je stvar što su po pitanju genetike i inteligibilnosti srpski i hrvatski zaista jedan jezik , no teško da bi se on mogao nazvati samo srpski ili samo hrvatski. Zajednička osnova jeste zapadnojužnoslovenska koja se dugo zadržala kao jedinstven jezik a kroz srednji vek i kasnije se nazivao različitim imenima (srpski, hrvatski , bosanski, slovenski, kadkad ilirski), a nešto ređe su se ta imena koristila u značenju posebnih jezika.
Naravno kao što je već rečeno u savremeom periodu prevladali su sociolingvistički kriterijumi da to budu odvojeni jezici, protiv čega nemam ništa protiv iako postoje izvesne težnje (mislim jalove) da se ti jezici spoje što je opet stvar socolingvistike.

Odlično napisano i razloženo :-)

 

[Лекизан]

Moguće da to piše. No, u ovom smislu se najvjerojatnije to odnosi na pismo, ćirilicu. No, kako god da bilo, treba još dokaza, jer većina ikavice se nikad nije povezivala sa nikojim srbima. I ne, ja nisam nigdje napisao da je to dodano naknadno.

No, jeli u originalu ta povelja zaista u ikavici?

Наравно да тако пише, и не односи се на ћирилицу.
Колико то још доказа треба, има ли спомена о хрватском језику у Босни у то време, да не помињем да се Срби и историјски а не само лингвистички могу врло лако повезати са Босном?
Извини онда помешао сам те са неким другим.
Одговор на питање си добио, у Босни се тада говорило само икавицом, ијекавица се јавља касније која се говори и дан данас тамо.
Којим оно језиком писаху своје повеље хрватски владари рода Трпимировића?
И остао си ми дужан одговор на питање у каквом је односу штокавска икавица са штокавском ијекавицом и екавицом ако ово двоје припада српском језику а икавица кажеш не спада у то друштво, а притом знамо да су то наречја истог језика?

 

[Mrkalj]

zato što štokavski idiom u ceokupnom svom opsegu nije pripadao isključivo srpskom narodu nikada i ne postoji ni jedan savremen srpski lingvista koji to tvrdi.

Ma jeste srpski, samo nije pravoslavni.
Dr Nikša Stipčević, jun 2005:
http://www.novosti.rs/code/navigate....tum=2005-06-02

"Inače, još od mladosti sam pristalica Miklošićevog mišljenja da su svi štokavci Srbi. I danas sam ubeđen da su svi koji govore štokavski poreklom Srbi" - rekao je Stipčević i podsetio da se Institut za srpskohrvatski jezik SANU već više godina zove Institut za srpski jezik.​

Ikavci (Srednja i zapadna Bosna i Zapadna Hercegovina) bili su izvan uticaja svetosavske tradicije iako su bili Srba, a njihove države - srpske srednjovekovne kneževine (Bosna, Hum, Zahumlje). Od njih postaju Šokci i Bunjevci, a deo ostaje u Bosni i mahom se ijekavizuje.

Literatura je tropa. Da nije, ne bi bilo toliko konfrontiranih ideologija na Slovenksom Jugu.

 

[Vaskolik]

Ma jeste srpski, samo nije pravoslavni.
Dr Nikša Stipčević, jun 2005:
http://www.novosti.rs/code/navigate....tum=2005-06-02

"Inače, još od mladosti sam pristalica Miklošićevog mišljenja da su svi štokavci Srbi. I danas sam ubeđen da su svi koji govore štokavski poreklom Srbi" - rekao je Stipčević i podsetio da se Institut za srpskohrvatski jezik SANU već više godina zove Institut za srpski jezik.​

Ikavci (Srednja i zapadna Bosna i Zapadna Hercegovina) bili su izvan uticaja svetosavske tradicije iako su bili Srba, a njihove države - srpske srednjovekovne kneževine (Bosna, Hum, Zahumlje). Od njih postaju Šokci i Bunjevci, a deo ostaje u Bosni i mahom se ijekavizuje.

Literatura je tropa. Da nije, ne bi bilo toliko konfrontiranih ideologija na Slovenksom Jugu.

Ti ikavci po jezičnim karakteristikama spadaju u tzv. zapadnu štokavicu sa šćakavskim obilježjima, i različitim akcentuacijskim sustavom od istočne. Također dijele i neke druge izoglose sa čakavskim narječjem i kajkavskim. Za većinu njih nemamo nikakvih dokaza da su ikad bili svetosavci ili pravoslavci istočnog obreda, dok imamo dokaza da su vrlo dugo u katoličanstvu. Sa druge strane svi koji su došli na područja Slavonije i Dalmacije, kao i u Bosni, a da su pravoslavci su ijekvaci. Svi od reda. S treće pak strane, ima dokaza da su i neki od tih ijekavskih pravoslavaca nazivani rišćanima, jednostavno bili vlasi (što god to bilo) i njihovo srpstvo je ustanovljeno tek nacionalnim pokretima, gdje isti postaju Srbi preko vjere. Tako da, stvari su malo kompliciranije od proglašavanja svih za Srbe, kojima su franjevci isprali mozak, pa su postali katolici šokci i bunjevci, pa budući katolici, onda i Hrvati, vatikansko habsburškom urotom.

No, još jedna stvar, svi jezičari i dijalektolozi tvrde da Srbi i Hrvati ovdje nisu došli kao štokavci, čakavci i kajkavci već da je to razvilo se kasnije. Pa ako je to tako, onda u čemu je ekskluzivitet Srba na štokavicu, i to na obje varijante?

 

[Сребрена]

No, još jedna stvar, svi jezičari i dijalektolozi tvrde da Srbi i Hrvati ovdje nisu došli kao štokavci, čakavci i kajkavci već da je to razvilo se kasnije. Pa ako je to tako, onda u čemu je ekskluzivitet Srba na štokavicu, i to na obje varijante?

Можда је решење записано у Далимиловој хроници, препричавам:
У српском народу једна се област звала Херваци. Србин по имену Чех (који је имао шесторицу браће и бројно потомство) због страха од одмазде због убиства, из поменуте српске области Харваци бежи...
(По другом предању, то српско племе Чеха и Чехових потомака населило се на планину Рип, у данашњој централној Чешкој.)

Ti ikavci po jezičnim karakteristikama spadaju u tzv.zapadnu štokavicu sa šćakavskim obilježjima, i različitim akcentuacijskim sustavom od istočne. Također dijele i neke druge izoglose sa čakavskim narječjem i kajkavskim. Za većinu njih nemamo nikakvih dokaza da su ikad bili svetosa...... S treće pak strane, ima dokaza da su i neki od tih ijekavskih pravoslavaca nazivani rišćanima, jednostavno bili vlasi

То ти је обележје влашког изговора , та ШЋакавица.


Кад сам већ ту. мало српских заборављених ријечи:
Исечак из трећег броја (числа) часописа „ПЕШТАНСКО- БУДИМСКIЙ СКОРТЕЧА“ Димитрија Јовановића , 9. јул 1842. године

Наслов и друга страница другог издања књиге „Живот и Прикљученија“ Доситеја Обрадовића (1833.). На другој страници књиге је почетак предговора које је, за ово издање књиге, написао славни језикословац, књижар и руковођа „Княжеско-Србске кньигопечатнице“ (Кнежевско-Српске штампарије), Григорије Возаровић

..Доситеј Обрадовић, Лукијан Мушицки и други многобројни српски списатељи

 

[Лекизан]

Slična situacija je mogla biti sa pt govorom da su kojim slučajem Srbi i Bugari uzeli ovaj govor kao standard. Da li se taj idiom može nazvati bugarskim ?, da li danas nešto manje od jedna trećina (ili četvrtine) govornika u Srbiji govori bugarskim ?

Процеси који су се догодили на источном Балкану у време раног средњег века се ипак разликују од оних који су постојали на западном и у историјском и у лингвистичком погледу, тако да не знам колико би поређење Срби - Бугари и Срби - Хрвати било одговарајуће, мислим да се то не може поредити.

Druga je stvar što su po pitanju genetike i inteligibilnosti srpski i hrvatski zaista jedan jezik , no teško da bi se on mogao nazvati samo srpski ili samo hrvatski.

Да данас су стварно српски и хрватски језик - један језик, али ипак историјску и језичку оправданост и даље има само назив српски, уколико би примењивали и политичке критеријуме онда се може звати и хрватским, али онда се губи свака смисао па не вреди ни дискутовати о томе.Да пустимо ипак да мало моћнији и већи народи од нашег почну да примењују исти политички критеријум и за њихове матерње језике, да не будемо ми баш први у свему.

Свакако да је тадашњи језик којим су говорили Срби у средњевековној Србији( штокавски) сличан оном језику којим су говорили Хрвати у средњевековној Хрватској ( чакавски) више него са неким другим језицима народа који су удаљенији од Балкана, да не говорим о оним народима који нису ни Словени, у исто време.

 

[Mrkalj]

u tzv. zapadnu štokavicu

Pričaj ti to tzv. nekom drugom.

 

[Vaskolik]

Pričaj ti to tzv. nekom drugom.

Što? Ti ne priznaješ postojanje zapdnog i istočnog oblika, odnosno dva narječja štokavice svake sa svojim dijalektima?

 

[Пилипенда]

Što? Ti ne priznaješ postojanje zapdnog i istočnog oblika, odnosno dva narječja štokavice svake sa svojim dijalektima?

Алал вера Васколиче!
Преведи ово на њемачки... и ето Аубургерове кандидатуре за Нобела!

 

[Vaskolik]

Алал вера Васколиче!
Преведи ово на њемачки... и ето Аубургерове кандидатуре за Нобела!

Izvini, ako te buni. Štokavštine onda.

 

[Mrkalj]

..Доситеј Обрадовић, Лукијан Мушицки и други многобројни српски списатељи

Istinizavolju, Dositej i jeste tvorac reči sveučilište; da im bude draže kada je upotrebe sa saznanjem od kakve srpske nacionalne, intelektualne i duhovne gromade potiče.

"Zašto bismo rabili univerzitet kada imamo staru hrvatsku riječ sveučilište?!?"

 

[Zerb]

Priznajem da u tvojim nemuštim bulažnjenjima nisam mogao da se snađem. Kao prvo tvrdnja da u svetu ne postoje identični jezici ili približno identični jezici koje sami govornici različito nazivaju (negde i pojme) nije tačna. Tu su na primer; moldavski - rumunski, hindu - urdu, skandinavski jezici (švedski i danski kao i norveški, islandski, ferojski itd), vlaški - rumunski, flandriski - holandski (a treba pogledati i nešto ublažene varijante kod arapa ili slučaj škotskog jezika). Pošto je očigledno da za približno identične jezike različitih zajednica postoje različite prakse jasno je da njih (te prakse) kreiraju sociolingvistički faktori. U konkretnom slučaju nema nikakvog razloga da se hrvatski jezik naziva srpskim jer osim pomenutog sociolingvističkog razloga postoji i genetski ; zato što štokavski idiom u ceokupnom svom opsegu nije pripadao isključivo srpskom narodu nikada i ne postoji ni jedan savremen srpski lingvista koji to tvrdi.
I sam nastanak i početni razvoj tog idioma pripadao je periodu pre nastanka nacionalnih jezika i protonacionalnih identiteta. Da sad ne širim priču o nepostojanju jasnih granica dijalekata i njihovom kontinuitetu koji je bio izrazit pre velikih migracija u XV veku, o šćakavici i ostalim varijantama zapadne štokavštine (koje se nikako ne mogu ubrajati u samo srpske) ; već da na tvrdnju o nepoklapaju idioma (i izoglosalnih razdelnica) sa nacionalnim entitetima uputim na literaturu srpskih autora počev od Bjelića, Ivića, Popovića, Pešikana i drugih , i da ponovim da ni jedan ali baš ni jedan savremen srpski dijalektolog ne tvrdi suprotno.
Uostalom samo letimičan pogled na karte srenjevekovnih država (koje imaju uporište u izvorima) i karte tadašnjih dijalekata to potvrđuju.
Slična situacija je mogla biti sa pt govorom da su kojim slučajem Srbi i Bugari uzeli ovaj govor kao standard. Da li se taj idiom može nazvati bugarskim ?, da li danas nešto manje od jedna trećina (ili četvrtine) govornika u Srbiji govori bugarskim ?


Druga je stvar što su po pitanju genetike i inteligibilnosti srpski i hrvatski zaista jedan jezik , no teško da bi se on mogao nazvati samo srpski ili samo hrvatski. Zajednička osnova jeste zapadnojužnoslovenska koja se dugo zadržala kao jedinstven jezik a kroz srednji vek i kasnije se nazivao različitim imenima (srpski, hrvatski , bosanski, slovenski, kadkad ilirski), a nešto ređe su se ta imena koristila u značenju posebnih jezika.
Naravno kao što je već rečeno u savremeom periodu prevladali su sociolingvistički kriterijumi da to budu odvojeni jezici, protiv čega nemam ništa iako postoje izvesne težnje (mislim jalove) da se ti jezici spoje što je opet stvar socolingvistike.

Teskoce u snalazenju su cesto posledica nepoznatog terena a ako si Hrvat onda je ta pojava cesta.Mislim da ne postoji nezahvalnije zanimanje od hrvatskog povijesnicara ili lingviste.Istoricarima je istina zabranjena jer je politicki nepodobna a ligvistima ostaje da se snalaze sa usvojenim falsifikatima.
Postoje srodni i slicni jezici i kao sto si rekao,imamo slucajeve gdje ih govornici razlicito nazivaju ali nema slucajeva gdje se jedan jezik koji se 100% razumije,zvanicno naziva sa cak cetiri imena.
Interesan je taj genetski faktor koji pominjes.Ne znam treba li vam pominjati misiju Bartola Kasica,koji je bio njen cilj i koje je krajeve obilazio u interesu te misije?Interesantan je i Benedikt Vinkovic kao i gomila slicnih do svetog vam Alojzija.
Borba protiv sizmatika je vijekovima od Srba pravoslavaca pravila katolike pa Hrvate i o tome imamo bezbroj dokumenata.Pohrvacenje srpskog po sablonu Zavoda Svetog Jeronima.....
Za svaku Zapadno-hercegovacku porodicu se zna koju je slavu slavila i kako se prezivala pa me interesuje kada su ti novonastali Hrvati zaboravili srpski i naucili hrvatski.Isto se odnosi i na veliki dio danasnje Hrvatske.

 

[Urvan Hroboatos]

Teskoce u snalazenju su cesto posledica nepoznatog terena a ako si Hrvat onda je ta pojava cesta.Mislim da ne postoji nezahvalnije zanimanje od hrvatskog povijesnicara ili lingviste.Istoricarima je istina zabranjena jer je politicki nepodobna a ligvistima ostaje da se snalaze sa usvojenim falsifikatima.
Postoje srodni i slicni jezici i kao sto si rekao,imamo slucajeve gdje ih govornici razlicito nazivaju ali nema slucajeva gdje se jedan jezik koji se 100% razumije,zvanicno naziva sa cak cetiri imena.
Interesan je taj genetski faktor koji pominjes.Ne znam treba li vam pominjati misiju Bartola Kasica,koji je bio njen cilj i koje je krajeve obilazio u interesu te misije?Interesantan je i Benedikt Vinkovic kao i gomila slicnih do svetog vam Alojzija.
Borba protiv sizmatika je vijekovima od Srba pravoslavaca pravila katolike pa Hrvate i o tome imamo bezbroj dokumenata.Pohrvacenje srpskog po sablonu Zavoda Svetog Jeronima.....
Za svaku Zapadno-hercegovacku porodicu se zna koju je slavu slavila i kako se prezivala pa me interesuje kada su ti novonastali Hrvati zaboravili srpski i naucili hrvatski.Isto se odnosi i na veliki dio danasnje Hrvatske.

Svaka gica dođe na kolica...

Vaše monomanske gluposti rezultirale su time da se i za nedvojbeno srpske knjige (jezik, pismo,..) piše da su napisane hrvatskim jezikom:

http://www.worldcat.org/title/odabrani-spomenici-srpskog-prava-od-xii-do-kraja-xv-veka/oclc/23556033

https://openlibrary.org/works/OL4538919W/Delo_Vukovo

Nazdravlje ...

 

[Zerb]

Svaka gica dođe na kolica...

Vaše monomanske gluposti rezultirale su time da se i za nedvojbeno srpske knjige (jezik, pismo,..) piše da su napisane hrvatskim jezikom

http://www.worldcat.org/title/odabrani-spomenici-srpskog-prava-od-xii-do-kraja-xv-veka/oclc/23556033

https://openlibrary.org/works/OL4538919W/Delo_Vukovo

Nazdravlje ...

To vam i mi govorimo. Ono sto je nedvojbeno srpsko predstavljeno je kao hrvatsko.Lijepo si to objasnio a sada jos da shvatis i gotovo.

 

[Сребрена]

Istinizavolju, Dositej:

ОБИТЕЉ
Седма страница (дванаеста строфа) „Луче Микрокозме“ коју је 1845. у Штампарији Кнежевине Србије („Княжества Сербскога Кньигопечатньомъ“) издао црногорски владика Петар II Петровић Његош

Spojler

ЗАРУЧНИК
Исечак из петог броја (числа) часописа „ПЕШТАНСКО-БУДИМСКIЙ СКОРТЕЧА“ Димитрија Јовановића , 16. јул 1842. године

Spojler

ТАКОЂЕР
Исечак српског превода руске народне приче из другог броја часописа „ПЕШТАНСКО- БУДИМСКIЙ СКОРТЕЧА“ Димитрија Јовановића, 3. јул 1842. године

Spojler

 

[Пилипенда]

Дјевојчице, наставиш ли овако, написаћеш нови етимолошки хрватски рјечник

ОБИТЕЉ
Седма страница (дванаеста строфа) „Луче Микрокозме“ коју је 1845. у Штампарији Кнежевине Србије („Княжества Сербскога Кньигопечатньомъ“) издао црногорски владика Петар II Петровић Његош

Spojler

Да придодам само да обитељ и породица немају исто значење (нису прави синоними). Обитељ је група људи која обитава под истим кровом. Породица је група људи повезана родбинским везама, тј. повезана породом. Наравно, често породица и обитава под истим кровом па отуда поистовјећивање ових појмова, али нпр. кад се ћерка уда и одсели из своје дјевојачке обитељске куће, она иступајући из свог дјевојачког обитавалишта престаје бити дио своје дотадашње обитељи, али тиме не мијења и родбинске везе па и даље остаје дио те породице.

 

[Mrkalj]

Дјевојчице, наставиш ли овако, написаћеш нови етимолошки хрватски рјечник

A koji je stari?

 

[Urvan Hroboatos]

Priznajem da u tvojim nemuštim bulažnjenjima nisam mogao da se snađem. Kao prvo tvrdnja da u svetu ne postoje identični jezici ili približno identični jezici koje sami govornici različito nazivaju (negde i pojme) nije tačna. Tu su na primer; moldavski - rumunski, hindu - urdu, skandinavski jezici (švedski i danski kao i norveški, islandski, ferojski itd), vlaški - rumunski, flandriski - holandski (a treba pogledati i nešto ublažene varijante kod arapa ili slučaj škotskog jezika). Pošto je očigledno da za približno identične jezike različitih zajednica postoje različite prakse jasno je da njih (te prakse) kreiraju sociolingvistički faktori. U konkretnom slučaju nema nikakvog razloga da se hrvatski jezik naziva srpskim jer osim pomenutog sociolingvističkog razloga postoji i genetski ; zato što štokavski idiom u ceokupnom svom opsegu nije pripadao isključivo srpskom narodu nikada i ne postoji ni jedan savremen srpski lingvista koji to tvrdi.
I sam nastanak i početni razvoj tog idioma pripadao je periodu pre nastanka nacionalnih jezika i protonacionalnih identiteta. Da sad ne širim priču o nepostojanju jasnih granica dijalekata i njihovom kontinuitetu koji je bio izrazit pre velikih migracija u XV veku, o šćakavici i ostalim varijantama zapadne štokavštine (koje se nikako ne mogu ubrajati u samo srpske) ; već da na tvrdnju o nepoklapaju idioma (i izoglosalnih razdelnica) sa nacionalnim entitetima uputim na literaturu srpskih autora počev od Bjelića, Ivića, Popovića, Pešikana i drugih , i da ponovim da ni jedan ali baš ni jedan savremen srpski dijalektolog ne tvrdi suprotno.
Uostalom samo letimičan pogled na karte srenjevekovnih država (koje imaju uporište u izvorima) i karte tadašnjih dijalekata to potvrđuju.
Slična situacija je mogla biti sa pt govorom da su kojim slučajem Srbi i Bugari uzeli ovaj govor kao standard. Da li se taj idiom može nazvati bugarskim ?, da li danas nešto manje od jedna trećina (ili četvrtine) govornika u Srbiji govori bugarskim ?


Druga je stvar što su po pitanju genetike i inteligibilnosti srpski i hrvatski zaista jedan jezik , no teško da bi se on mogao nazvati samo srpski ili samo hrvatski. Zajednička osnova jeste zapadnojužnoslovenska koja se dugo zadržala kao jedinstven jezik a kroz srednji vek i kasnije se nazivao različitim imenima (srpski, hrvatski , bosanski, slovenski, kadkad ilirski), a nešto ređe su se ta imena koristila u značenju posebnih jezika.
Naravno kao što je već rečeno u savremeom periodu prevladali su sociolingvistički kriterijumi da to budu odvojeni jezici, protiv čega nemam ništa iako postoje izvesne težnje (mislim jalove) da se ti jezici spoje što je opet stvar socolingvistike.

Iako sa osobno, prije, znao sudjelovati u raspravama o jezicima- mislim da je to vrijeme ne samo iza mene, nego iza većine hrv. javnosti. Srpska javnost, uz minimalmne iznimke, ima posve drugačija stajalište (od "tvrdih" do "mekih"- a i "meka" su neprihvatljiva za hrvatsku javnost), tako da mi se čini da je ovo zaludan trud (ako već nije zabava, pa onda svejedno...).

Mogao bih, što jesam, ostaviti 40 suvrjemenih poveznica i 40 modernih knjiga- pa to ne bi ništo utjecalo.

Dio raspravnika na ovome forumu živi u oblacima fantazija i ne mogu prihvatiti- ili ne razumiju- da Hrvatima ta jezična pitanja, te razine, uopće nisu interesantna. Mi imamo uglavnom dva tipa natezanja: oko pravopisa i anglizama, te dijelom oko znanstvenoga nazivlja. To je uglavnom sve. Hrvatski je solidno ustanovljen u nastavi i na svim razinama života; većina onih koji kreću od 6 godina nadalje rade iz hrvatskih knjiga i učila na svim pojima; tu je i popularna kultura časopisa, DVD-a, TV i znanstvenih i stručnih knjiga i radova.

Jednostavno,srpska ideologija o jeziku je nješto čim se bavi možda 4-8 jezikoslovaca ili povjesničara, dok ostali lingvisti rade svoj uži posao, a jezični znalci poput pisaca i prevoditelja proživljavaju zlatno doba.

Za tipične priče nalazeće se na ovom forumu ljudi uglavnom ni ne znaju. Stoga tvoj dobar upis mogu shvatiti jedino kao - dobru zabavu...

Pa ako je do zabave, a ne njekoga "dokazivanja"- samo naprijed...

 

[Пилипенда]

Аха... а онда је мрмот завио чоколаду...

Iako sa osobno, prije, znao sudjelovati u raspravama o jezicima- mislim da je to vrijeme ne samo iza mene, nego iza većine hrv. javnosti. Srpska javnost, uz minimalmne iznimke, ima posve drugačija stajalište (od "tvrdih" do "mekih"- a i "meka" su neprihvatljiva za hrvatsku javnost), tako da mi se čini da je ovo zaludan trud (ako već nije zabava, pa onda svejedno...).

Mogao bih, što jesam, ostaviti 40 suvrjemenih poveznica i 40 modernih knjiga- pa to ne bi ništo utjecalo.

Dio raspravnika na ovome forumu živi u oblacima fantazija i ne mogu prihvatiti- ili ne razumiju- da Hrvatima ta jezična pitanja, te razine, uopće nisu interesantna. Mi imamo uglavnom dva tipa natezanja: oko pravopisa i anglizama, te dijelom oko znanstvenoga nazivlja. To je uglavnom sve. Hrvatski je solidno ustanovljen u nastavi i na svim razinama života; većina onih koji kreću od 6 godina nadalje rade iz hrvatskih knjiga i učila na svim pojima; tu je i popularna kultura časopisa, DVD-a, TV i znanstvenih i stručnih knjiga i radova.

Jednostavno,srpska ideologija o jeziku je nješto čim se bavi možda 4-8 jezikoslovaca ili povjesničara, dok ostali lingvisti rade svoj uži posao, a jezični znalci poput pisaca i prevoditelja proživljavaju zlatno doba.

Za tipične priče nalazeće se na ovom forumu ljudi uglavnom ni ne znaju. Stoga tvoj dobar upis mogu shvatiti jedino kao - dobru zabavu...

Pa ako je do zabave, a ne njekoga "dokazivanja"- samo naprijed...

Би ли ово рађење из књига спадало у натезање око правописа или око англизама?

 

[krinka5]

Iako sa osobno, prije, znao sudjelovati u raspravama o jezicima- mislim da je to vrijeme ne samo iza mene, nego iza većine hrv. javnosti. Srpska javnost, uz minimalmne iznimke, ima posve drugačija stajalište (od "tvrdih" do "mekih"- a i "meka" su neprihvatljiva za hrvatsku javnost), tako da mi se čini da je ovo zaludan trud (ako već nije zabava, pa onda svejedno...).

Mogao bih, što jesam, ostaviti 40 suvrjemenih poveznica i 40 modernih knjiga- pa to ne bi ništo utjecalo.

Dio raspravnika na ovome forumu živi u oblacima fantazija i ne mogu prihvatiti- ili ne razumiju- da Hrvatima ta jezična pitanja, te razine, uopće nisu interesantna. Mi imamo uglavnom dva tipa natezanja: oko pravopisa i anglizama, te dijelom oko znanstvenoga nazivlja. To je uglavnom sve. Hrvatski je solidno ustanovljen u nastavi i na svim razinama života; većina onih koji kreću od 6 godina nadalje rade iz hrvatskih knjiga i učila na svim pojima; tu je i popularna kultura časopisa, DVD-a, TV i znanstvenih i stručnih knjiga i radova.

Jednostavno,srpska ideologija o jeziku je nješto čim se bavi možda 4-8 jezikoslovaca ili povjesničara, dok ostali lingvisti rade svoj uži posao, a jezični znalci poput pisaca i prevoditelja proživljavaju zlatno doba.

Za tipične priče nalazeće se na ovom forumu ljudi uglavnom ni ne znaju. Stoga tvoj dobar upis mogu shvatiti jedino kao - dobru zabavu...

Pa ako je do zabave, a ne njekoga "dokazivanja"- samo naprijed...

Zašto bi se hrvatska znanstvena javnosti ali i bilo koja druga javnost bavila kojekavim žvrljanjima po forumima Pa naravno da se moj upis jedino može tumačiti kao zezanje jer bilo kakva ozbiljnost u ovom bunaru bez odjeka besmislena je, zato me čudi toliki trud i posvećenost vas nacional propagatora , kultur-tregera Zezanje je i iz čisto subjektinog ugla , sviđa mi se da vam bude neprijatno em kod ovih što na svaki pomen Hrvata dobijaju grčeve lica, em kod vas što se trzate na svaku činjenicu o generičkom jedinstvu savrenenih zapadnojužnoslovenskih jezika . Ono što je jasno to je da tebi mnogo više probleme zadaju stavovi koji u sebi ne sadrže ni trunke antihrvatstva nego stavovi u kojima se drobi o nepostojanju Hrvata kao naroda, hrvatskog jezika i ostalim budalaštinama. Zapravao što više takvih nebuloza ti si zadovoljniji, tvoji stavovi dobijaju na težini, onda si na svom terenu.

 

[Zerb]

Zašto bi se hrvatska znanstvena javnosti ali i bilo koja druga javnost bavila kojekavim žvrljanjima po forumima Pa naravno da se moj upis jedino može tumačiti kao zezanje jer bilo kakva ozbiljnost u ovom bunaru bez odjeka besmislena je, zato me čudi toliki trud i posvećenost vas nacional propagatora , kultur-tregera Zezanje je i iz čisto subjektinog ugla , sviđa mi se da vam bude neprijatno em kod ovih što na svaki pomen Hrvata dobijaju grčeve lica, em kod vas što se trzate na svaku činjenicu o generičkom jedinstvu savrenenih zapadnojužnoslovenskih jezika .

Zasto bi?

Dobro pitanje!
Ako govorimo o nauci onda bi trebalo da se rezultati naucnih istrazivanja baziraju na cinjenicama jer u protivnom rezultat nije tacan.
Vasa takozvana nauka ne ide normalnim smjerom vec obrnutim.Prvo postavite zeljeni rezultat a onda kombinujete put do tog cilja a to sa naukom nema veze.
Naravno da niste zainteresovani za raspravu na bilo kom nivou jer niko ko ukrade,ko prisvaja tudje nije bas raspolozen za raspravu o porijeklu i vlasnistvu.
Nama je neprijatno kao i svakom ko ima komsije lopove a jos neprijatnije sto moramo prozivati njihove potomke koji su ubijedjeni da je nesto njihovo i da su to u sta vjeruju.