Kada su to ikavski šćakavci u bosni, te novoštokavski ikavci u Dalmaciji, te Lici pa i Istri, dakle svi ovi skupa kada su prestali biti Srbi? Isto pitanje za čakavce, kada su oni prestali biti Srbima?
I da, kako to i što to je baš ijekavce čuvalo od iste sudbine, da prestanu biti Srbima i postanu Hrvatima?
Kada su to u Bosni zivjeli Hrvati?Za Dalmaciju moras malo prouciti da saznas da je mnogo starija i slavnija od Hrvatske i da ti austrijski statisticki kalendar iz 1851 uopste ne ide na ruku.
Kakve istorijske veze ima Lika sa hrvatskom?
Zasto trpas Istru u srpske krajeve kada to nije nikaa bila?
Imas nevjerovatnu sposobnost nerazumijevanja tvrdeci da su ijekavci postedjeni od unijacenja i kroatizacije.
Da vidimo malo ijekavaca bivsih Srba:
ПОКАТОЛИЧЕНЕ СРПСКЕ ПОРОДИЦЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ
Томица Керчуљ
Овде је опет у питању један кратак прилог, један фрагмент о покатоличавању Срба, овај пут на подручју Херцеговине. Прилог је сачињен на основу етнографских истраживања Јефта Дедијера(1) и Мариа Петрића(2). За првог сви знамо а други је Хрват из Херцеговине. Њихова истраживања обилато је искористио Ристо Милићевић у писању своје књиге Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
Мада је јасно да су сви становници Херцеговине Срби, ми смо овде маркирали само оне херцеговачке католичке породице које су по сопственом признавању светковале славу. Такође, устручавали смо се да маркирамо оне католике код којих се не зна за њихову бившу славу, али је очигледно да њихово презиме данас носе у огромној већини само православни Срби. Нпр. Шутоња, породица која је настањена око Билеће и слави Ђурђевдан. Иако њих има католика код Стоца, баш због тога што се не спомиње њихова слава ми их нисмо маркирали, а наравно закључак нека свако изведе за себе. Итд.
АНИЋ, настањени у Јарама и Биограцима (Широки Бријег). Славили су Велику Госпојину.
БАБИЋ, настањени у: 1. у Аладинићима (Столац), претходно у Чавшу (Попово), Славили Никољдан. 2. у Требимљу, претходно у Дубрави (Столац), Славили Никољдан. 3. у Тријебњу, претходно у Јабланици. Славили Ђурђевдан
БРАЈКОВИЋ, настањени у Клепцима (Чапљина) Славили су Томиндан
БУБАЛО, настањени у: Радишићима и Хумцу (Љубушки), Турчиновићима (Широки Бријег), Требижату (Чапљина), Мостар. Старином су из Хумца. Славили су Никољдан до 1880. год.
БУДИМИЋ, настањени у Јарама (Широки Бријег). По Јефту Дедијеру, старином су из Доњег Вакуфа. Славили су Малу Госпојину. По Мариу Петрићу, Будимићу не знају своје порекло.
БУХАЧ, настањени у Јарама (Широки Бријег). Старином су из Тихаљине (Љубушки). Има их и у Мостару и Коњицу. Славили су Никољдан.
БУКВИЋ, настањени у Равном (Попово). Већина су православни Срби који славе Јовањдан. Буквићи католици у Равном не знају да ли су у сродству са православним Буквићима, али их православни Буквићи сматрају својим родом.
БУРИЋ, настањени у у Равном и Котезима (Попово). Старином су од Матковића из Бјелопавлића у Црној гори. Раније су се звали Андријашевићи и Матковићи. Славили су Никољдан.
ЦЕЛИЋ, настањени у Дужицама (Широки Бријег). Потичу од Кнезовића који су славили Ивањдан.
ЦМИЉАНИЋ, настањени у Криводолу (Мостар). Радније су се звали Радојли. Славили су Никољдан.
ЦУРИЋ, настањени у Вељој Међи (Попово). Један део се одселио у Сливно и Глумину. Славили су Никољдан.
ЧОКЉАТ, настањени у Равном, Трнчини и Долу (Попово). Раније су се звали Ђурићи и славили су Митровдан.
ЧОЛАК, настањени на подручју више села око Широког Бријега. За Чолаке из села Расно тврди се да су пореклом од Книна, да су се избегавши из Книна због Турака настанили у Габели. Радније су се звали Ивковићи и славили су Илиндан. За Чолаке из Смокиња (Расно) тврди се да су пореклом из Опузена, а да су се у Смокиње доселили из Габеле. Славили су такође Илиндан.
ЧОВИЋ, настањени у Љутом Доцу и Билушинама (Широки Бријег). Старином су од Николића и славили су Петровдан.
ЋОРАК, настањени у Трнчини и Котезима (Попово). Славили су Никољдан.
ЋОРИЋ, настањени су на подручју Љубушког, Широког Бријега, Мостара. За Ћориће из Селишта (Широки Бријег) зна се да су се доселили из Тихаљине где су се звали Буљани и славили Петровдан.
ДАДИЋ, настањени у Беленићима (Попово) и Почитељу (Чапљина). У Почитељ су дошли из Попова. Славили су Томиндан.
ДАМЈАНОВИЋ, 1. Љути До (Широки Бријег). Потичу од православних Симића и славили су Никољдан. 2. Биограци (Широки Бријег). Потичу од Креца из Опузена. Славили су Илиндан.
ДАНИЧИЋ, настањени у Радетићима (Чарићи, Неум). Старином су од Сења и славили су Ђурђевдан.
ДЕЛИЋ, настањени у Криводолу (Мостар) у који су дошли из Читлука, и Јасеници (Биишће) у коју су се доселили из Криводола. Славили су Петровдан.
ДОЛИНА, настањени у Голубинцу и Орашју (Попово). Славили су Мартиндан а сада Никољдан.
ДОНКИЋ, настањени у Клепцима и Требижату (Чапљина), Чулима (Мостар) и Читлуку (Посушје). Старином су из Броћна, одакле су се доселили у Клепце. У Требижат су дошли из Селина код Мосора а у Читлук из Требижата. Славили су Никољдан.
ДРАШКИЋ, настањени у Избричном и Бритвици (Широки Бријег). Славили су Никољдан.
ДУБЕЉ, настањени у Беленићима и Кијев Долу (Попово). Старином су из Црне Горе, презивали су се Раићевић и славили Мратиндан.
ЏАЈКИЋ, настањени у Избичном (Широки Бријег). Старином су из Врлике у Далмацији. Раније су се презивали Ркаћи и живели на подручју села Прибиновићи. Славили су Ђурђевдан.
ЏАМАРИЈА, настањени у Трнчини (Попово). Пореклом су из Црне Горе Славили су Никољдан.
ЏАМОЊА, настањени у Беленићима (Попово) и Прозору. Џамоње из Беленића славили су Томиндан. Не зна се поуздано од кога потичу Беленићи из Прозора.
ЏОНО, настањени у Припратници и у Хутову (Неум). У Припратницу су се доселили из Риђана у Црној Гори, а у Хутово из Припратнице. Славили су Светог Миховила.
--------------
1. Јевто Дедијер, Херцеговина: антропогеографске студије, ''Веселин Маслеша'', Сарајево, 1991. Прво издање изишло је у оквиру етнографског зборника Српске академије наука 1909.
2. Мариоа Петрић, Етничка прошлост становништва на подручју Лиштице у западној Херцеговини, Гласник Земаљског Музеја БиХ, Е, НС, св. XXIV/XXV, Сарајево 1970.