Čiji je naš jezik

[haeul]

Фра Матија Дивковић (1563-1631), пореклом из Јелашке:

Плач блажене дивице Марије, који плач исписавши српски, и иставивши многе ствари богословац фра Матије Дивковић из Јелашак, из провинвије Босне Арђентине приказа светому официју инквижициони алити изискована свето официје видивши да је ствар велебогољубна. Зато допусти да се може штамати.

Верши како Абрам по заповједи Божијој хотијаше приказати на посветилиште јединаго сина свога Исака. Које верши исписавши српски и исправивши многе ствари богословац фра Матије Дивковић из Јелишак из провинције Босне Арђентине.

Текст др Рада Стијовића о употреби ћирилице на простору Босне:

Ћирилица којом је повеља писана није „босанско писмо – босанчица”. Пре свега, треба имати у виду да тзв. босанчица није никакво посебно босанско писмо, што се у науци одавно зна, већ варијанта српског ћирилског брзописа пренетог у време Твртка I Котроманића из Србије у Босну, а затим и у суседни део Далмације. Брзописном ћирилицом је почетком 17. века Матија Дивковић штампао своје књиге (сам је излио слова у Венецији по угледу на она из рукописа), а називао ју је „српским писмом”, што су чинили и други босански фрањевци. Приватна преписка на ћирилици обављала се до почетка двадесетог века и у беговским породицама у БиХ, где је за њу забележен назив „стара србија”. Подсетићемо и на познати дистих Матије Антуна Рељковића који упућује својим Славонцима: Ваши стари јесу српски штили, српски штили и српски писали, што се односи на употребу ћирилице, која је у 17. веку била продрла из Босне у Славонију.

Иван Фрањо Јукић (1818-1857), родом из Бања Луке:

И католички свештеник Фране Јукић ће забележити да у Босни и Херцеговини, у 19. столећу, католици не знају шта значи реч Хрват, а камоли да се они осећају припадницима хрватске нације. (није цитат)

 

[Pravi Vlah]

Ja zaista vidim da je pogača nastalo od romanskog fokača, (fokus, foko i sl.) ali zato što je do kontakta došlo na Slovenskom Jugu, u praslovenskom periodu. Ne negiram romansko poreklo, nego epohu.

Da li je pogača izvorno slovenska reč, morali bismo malo porazmisliti. Za sada, mislim da nije. Mi imamo kolač, hleb, mesec...

- - - - - - - - - -

Mada to što italijani danas kažu focaccia nije nikakvo merilo. Oni kažu i pizza, što ne znači da je to nije izvedeno iz srpskog pita.

Ако пица и пита нису когнати, онда мора да имамо још један случај независног паралелног развитка у људској еволуцији!

Узгед, нема Словенског Југа. Звао се Haimos. Очито из германског Heimat -- домовина.

 

[Mrkalj]

И ја сам то негде прочитао, али не сећам се извора. Нешто ми се по глави врзма Ћоровић..

Hrvatski je izvor. Ja sam iskopirao sa Vikipedije.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Bosna_i_Hercegovina_u_Austro-Ugarskoj

Toliko je došlo stranaca katolika, a posle nekoliko decenija, manje-više isti je broj "Hrvata" u Bosni.

 

[haeul]

Читао сам то у некој књизи. Није било на интернету.

 

[Mrkalj]

Ако пица и пита нису когнати, онда мора да имамо још један случај независног паралелног развитка у људској еволуцији!

Узгед, нема Словенског Југа. Звао се Haimos. Очито из германског Heimat -- домовина.

1. Otkud ti znaš na šta se misli kada se kaže Haimos?

2. Otkud znaš kako su ga zvali urođenici?

3. Slovenski Jug je moj naziv prema autohtonom Slovenskom stanovništvu, čiji je to bio Jug. Dakle, naziv Slovenski Jug postoji jer sam ga ja smislio.

- - - - - - - - - -

Читао сам то у некој књизи. Није било на интернету.

Interesantno je da u isto vreme u Bosnu uleću i Muslimani, a iz Bosne u pravcu Šumadije, pa i Srpske Krajine lete Srbi.

 

[Pravi Vlah]

1. Otkud ti znaš na šta se misli kada se kaže Haimos?

2. Otkud znaš kako su ga zvali urođenici?

Шалим се. Немој да си спор.

 

[corto*]

Pobeže "Corto" kad sam ga provalio. Smrad se oseti na daleko.




Čisto da odgovorim na post koji je obrisao - nijedan lingvista nije dokazao baltoslovenski, to je sve slovenski.

Krivo. Moguće da su se dvije jezične grupe razvijale spontano neovisna jedna od druge.

- - - - - - - - - -

@corto*

Ово ти је категоризација српског:

индоевропски > сатем група > балто-словенски > словенски > јужнословенски > западна група > српски

Шта је овде ''out of date'' ?

Jel za tebe postoji sjeverno slavenski?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da vidimo koliko ih je došlo: "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."

И ја сам то негде прочитао, али не сећам се извора. Нешто ми се по глави врзма Ћоровић..

Hrvatski je izvor. Ja sam iskopirao sa Vikipedije.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Bosna_i_Hercegovina_u_Austro-Ugarskoj

Toliko je došlo stranaca katolika, a posle nekoliko decenija, manje-više isti je broj "Hrvata" u Bosni.

Mislim da je Đorđe Pejanović jedan od prvih koji su tu procenu izneli.

Od ljudi koji su dokumentovani ukupno popisom stanovništva, oko 137.000 je brojka doseljenika u Bosnu i Hercegovinu.
* 95.000 katolika
* 18.000 pravoslavaca
* 4.000 muslimana
* 20.000 ostalih

To znači da, od ukupno 435.000 katolika popisanih u BiH na popisu 1910. godine, oko 360.000 predstavlja potomke stanovništva popisanog prilikom prvog popisa, 1879. godine.

Poredeći to sa popisom iz 1921. godine, demografski gubitak rimokatolika u BiH je oko 60.000. Naravno, jedan deo ovoga morao se prosto desiti usled stradanja ljudi u ratu, ali veliki deo je tu i zbog emigracije tih katolika posle rata.

Prema podacima o verskim zajednicima u Bosni pre Istočne krize, broj rimokatolika se kretao negde između 150.000 i 250.000 (dakle uzmimo okvirno govoreći 200.000 kao neku srednju vrednost). Na prvom austrougarskom popisu (1879) pobrojano je sveukupno 210.000 katolika.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Hroboatos: Ban Stjepan Kotromanić tražio da duhovnici budu vični hrvatskom jeziku: u pismu datiranom 1347. traži i dobiva mnoga prava za franjevce u Bosni, pa tako i to da mogu sebi uzimali pomoćnike, ali samo in fidei doctrina peritos et lingue croatice non ignaros - "iskusne u nauku vjere i ne bez znanja hrvatskoga jezika" (Radoslav Katičić: «Slověnski» i «Hrvatski» kao zamjenjivi nazivi jezika hrvatske književnosti, časopis Jezik, god. 36., br. 4, travanj 1989., Zagreb).

Viděćemo šta je tu Katičić činoděistvovao...

Falsifikat.

Falsifikat je napravio Šime Ljubić 1864. godine, a Katičić to preuzeo iz Glasa Hercegovca koji je to objavio 1891. godine.

Da se radi o falsifikatu trebalo bi da je Katičiću bilo poznato iz razloga što je to vrlo dobro znao Dominik Mandić.

 

[Urvan Hroboatos]

Falsifikat je napravio Šime Ljubić 1864. godine, a Katičić to preuzeo iz Glasa Hercegovca koji je to objavio 1891. godine.

Da se radi o falsifikatu trebalo bi da je Katičiću bilo poznato iz razloga što je to vrlo dobro znao Dominik Mandić.

Ovo teško da je istina. Točno je da je u izvoniku, koliko je poznato, spomenuto općeslavensko, a ne hrvatsko ime.
Na primjer, u Fermendžinovoj "Acta Bosnae" 1892.

No Katičić sigurno za to nije znao, budući da za to nije imao motiva, a taj se tekst ionako spominje, u Katičića, samo u podrubnoj bilješci.
Time bi samo kompromitirao vrsni znanstveni rad koji je jedan od kanonskih tekstova hrvatske filologije o toj problematici (a i kojih nema znatniji broj).
Katičić je po struci povjesnik kulture, klasični filolog i lingvist, no on nije bio zainteresiran za "lovljenje imena", što je jedna od odlika srpske filologije
i historiografije, pa je u ovom radu najvjerojatnije samo preuzeo već gotov, dodani materijal bez daljnje provjere vrela, a što je učinio u ostalim primjerima.
Npr. nije prepričavao ni Brozovu argumentaciju, koja je po Maretićevo i Ivićeve pokušaje tumačenja spomena hrvatskoga imena u Zlatarića 1597. puno "ubojitija" od bilo čega što je sam Katičić napisao.

Na Dominika Mandića nije vjerojatno da se uopće obazirao- da jest, bio bi preuzeo ili jednostano protumačio niz primjera za spomen hrvatskoga imena koje Mandić daje u svojim knjigama.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovo teško da je istina. Točno je da je u izvoniku, koliko je poznato, spomenuto općeslavensko, a ne hrvatsko ime.
Na primjer, u Fermendžinovoj "Acta Bosnae" 1892.

No Katičić sigurno za to nije znao, budući da za to nije imao motiva, a taj se tekst ionako spominje, u Katičića, samo u podrubnoj bilješci.
Time bi samo kompromitirao vrsni znanstveni rad koji je jedan od kanonskih tekstova hrvatske filologije o toj problematici (a i kojih nema znatniji broj).
Katičić je po struci povjesnik kulture, klasični filolog i lingvist, no on nije bio zainteresiran za "lovljenje imena", što je jedna od odlika srpske filologije
i historiografije, pa je u ovom radu najvjerojatnije samo preuzeo već gotov, dodani materijal bez daljnje provjere vrela, a što je učinio u ostalim primjerima.
Npr. nije prepričavao ni Brozovu argumentaciju, koja je po Maretićevo i Ivićeve pokušaje tumačenja spomena hrvatskoga imena u Zlatarića 1597. puno "ubojitija" od bilo čega što je sam Katičić napisao.

Na Dominika Mandića nije vjerojatno da se uopće obazirao- da jest, bio bi preuzeo ili jednostano protumačio niz primjera za spomen hrvatskoga imena koje Mandić daje u svojim knjigama.

Biće da ipak jeste. Prvi primer gde se to javlja jeste Šime Ljubić, 225. stranica Ogledala književne povijesti, 1864. godine:

Katičićev izvor je pomenuti list iz 1891. godine, a koji koristi Ljubića.

Ne možemo reći zasigurno da se radi o tome da je Katičić znao da se radi o falsifikatu, tako je. Ali je trebalo da zna, čovek toliko eminentnog nivoa.

 

[frenčmen]

Slažem se sa Slavenom, Katičić nije autor ovog falsifikata, već Ljubić. Iako mislim da niti Ljubić tu grešku nije učinio namjerno, jer je i u drugim radovima koristio "slavenski jezik" vezano za navedeni citat. Tko će ga znati. Uglavnom, dobro je da se konačno navodi ispravan citat, iako on zapravo više niji niti bitan sa ovim "slavenskim".

 

[Mrkalj]

Ovo teško da je istina.

No Katičić sigurno za to nije znao,

Time bi samo kompromitirao vrsni znanstveni rad

Katičić nije bio zainteresiran za "lovljenje imena", što je jedna od odlika srpske filologije i historiografije, pa je u ovom radu najvjerojatnije samo preuzeo već gotov, dodani materijal bez daljnje provjere vrela,

Neznanje ne opravdava.
(Stara rimokatolička poslovica)

S druge strane, izvesno je da je čovek Katičićevog kalibra mogao samo sumnjati u pomen "linua croatica" iz 14. veka! A mi na osnovu našeg iskustva možemo zaključiti da namerno nije želeo da proveri. Jer:

"Taktika hrvatskih jezikoslovaca

"Kako se Jezik ponašao u opisanim prilikama? Očito je da je bilo važno odabrati onu taktiku koja nosi najbolje plodove, koju je najteže prozreti, koja najviše suzuje protivničko manevarsko polje, koja je najmanje opterećena suvišnim rizicima. Valjalo se uporno boriti, a pri tome ne dopustiti protivniku da onemogući tu borbu, da njezine nositelje onesposobi, izbaci iz stroja. U konkretnome pak smislu to je izgledalo, u najkraćim crtama, otprilike ovako:

- nakon svaka dva koraka naprijed slijedi jedan korak natrag prije nego što se protivnik snađe i udari; kada se on jednom sabere, nema smisla udarati, jer je već učinjen korak natrag i na nekoga tko je već na toj novoj poziciji, nije dovoljno opravdan preoštar napadaj koliko se god ni ta nova pozicija protivniku ne sviđala.

- unose se nova, moderna, "napredna" općelingvistička teorijska shvaćanja; ona se čine neutralna, ali kada se jednom te ideje prihvate i "odobre" onda se iziđe s njihovim konzekvencijama pozitivnima i korisnima za hrvatske težnje, a za jači otpor i protivljenje tada je već kasno."


Dalibor Brozović: Uloga časopisa Jezik u hrvatskome jezikoslovlju, Jezik, XLIV/2, Zagreb 1996, str. 42-53

Takođe:

- - - - - - - - - -

Slažem se sa Slavenom, Katičić nije autor ovog falsifikata, već Ljubić.

Upravo si počinio falsifikat. Ne možeš se slagati sa Slavenom koji to nije rekao.

Ne možemo reći zasigurno da se radi o tome da je Katičić znao da se radi o falsifikatu, tako je.

Susedi, farbajte sa malo više šlifa... Ne štedite farbu, providno je.

 

[Urvan Hroboatos]

Biće da ipak jeste. Prvi primer gde se to javlja jeste Šime Ljubić, 225. stranica Ogledala književne povijesti, 1864. godine:

Katičićev izvor je pomenuti list iz 1891. godine, a koji koristi Ljubića.

Ne možemo reći zasigurno da se radi o tome da je Katičić znao da se radi o falsifikatu, tako je. Ali je trebalo da zna, čovek toliko eminentnog nivoa.

Zašto bi to Katičić trebao znati? Usput, Šime Ljubić nije neki teški Hrvat, upravo suprotno. On je 1860. govorio o nekoj slavjansko-dalmatinskoj narodnosti i napisao je povijest "dalmatinske" književnosti, iako mu je Ivan Kukuljević izrijekom pisao (u pismima) da ne piše gluposti, budući da su Dalmatinci Hrvati i ništa drugo. Ljubić je čak podupirao, neko vrijeme, Miklošičevu tezu da su "Hrvati" samo čakavci. U to doba, Ljubić nije ni imao hrvatsku nacionalnu svijest.
https://hrcak.srce.hr/184196

Koja bi uopće kod takvoga lika bila motivacija da nješto krivotvori u "hrvatskomu smjeru", kad je po svom habitusu djelovao baš anti-hrvatski, da kažemo iz moderne perspektive?

Glede Katičića, uza sav njegov golemi doprinos hrvatskoj filologiji i povijesti, on o nizu tema koje je rubno dotaknuo nema neko veliko znanje. Kažem-rubno. Kad se čega prihvatio, ozbiljno, to je najčešće iznimno dobro obradio i počesto otvorio nove putove (putovi hrvatske jezične standardizacije, značaj gramatike Bartola Kašića, opseg povijesti hrvatskoga jezika,..). Nu, npr. na području dijalektologije on zaostaje, ne samo za Brozovićem, nego i profesionalnim dijalektolozima kao što je Josip Lisac, a često miješa osnovne pojmove (na primjer ulogu i daljnji razvoj zapadne štokavštine); slično je i s teorijsko-lingvističkim analizama standardnih jezika, što nije najjasnije artikulirao (bolji je Brozović, i tu, iako i on nerijetko zauzima zastarjela stajališta koja je morao u doba SFRJ).

O povijesti hrvatske književne kulture u zadnjih 500 i više godina, Katičić nije ravan profesionalcima koji su proučavali, iz raznih kutova, to područje (Vončina, Dragica Malić, Branka Tafra,..) pa je stoga misliti da je on nešto znao ili morao znati-nerealno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zašto bi to Katičić trebao znati? Usput, Šime Ljubić nije neki teški Hrvat, upravo suprotno. On je 1860. govorio o nekoj slavjansko-dalmatinskoj narodnosti i napisao je povijest "dalmatinske" književnosti, iako mu je Ivan Kukuljević izrijekom pisao (u pismima) da ne piše gluposti, budući da su Dalmatinci Hrvati i ništa drugo. Ljubić je čak podupirao, neko vrijeme, Miklošičevu tezu da su "Hrvati" samo čakavci. U to doba, Ljubić nije ni imao hrvatsku nacionalnu svijest.
https://hrcak.srce.hr/184196

Koja bi uopće kod takvoga lika bila motivacija da nješto krivotvori u "hrvatskomu smjeru", kad je po svom habitusu djelovao baš anti-hrvatski, da kažemo iz moderne perspektive?

Glede Katičića, uza sav njegov golemi doprinos hrvatskoj filologiji i povijesti, on o nizu tema koje je rubno dotaknuo nema neko veliko znanje. Kažem-rubno. Kad se čega prihvatio, ozbiljno, to je najčešće iznimno dobro obradio i počesto otvorio nove putove (putovi hrvatske jezične standardizacije, značaj gramatike Bartola Kašića, opseg povijesti hrvatskoga jezika,..). Nu, npr. na području dijalektologije on zaostaje, ne samo za Brozovićem, nego i profesionalnim dijalektolozima kao što je Josip Lisac, a često miješa osnovne pojmove (na primjer ulogu i daljnji razvoj zapadne štokavštine); slično je i s teorijsko-lingvističkim analizama standardnih jezika, što nije najjasnije artikulirao (bolji je Brozović, i tu, iako i on nerijetko zauzima zastarjela stajališta koja je morao u doba SFRJ).

O povijesti hrvatske književne kulture u zadnjih 500 i više godina, Katičić nije ravan profesionalcima koji su proučavali, iz raznih kutova, to područje (Vončina, Dragica Malić, Branka Tafra,..) pa je stoga misliti da je on nešto znao ili morao znati-nerealno.

Svi izvori vode do Ljubićeve knjige.

Činjenica da je i sam Ljubić bio svestan da to nije original, kako je svojedobno hrestomatski bio i objavio, čini celu stvar još više nejasnom.

No, bilo kako bilo, 'ajde sad to ispravi sa hrvatske Vikipedije.

 

[sumljiv_tip]

Svi izvori vode do Ljubićeve knjige.

Činjenica da je i sam Ljubić bio svestan da to nije original, kako je svojedobno hrestomatski bio i objavio, čini celu stvar još više nejasnom.

No, bilo kako bilo, 'ajde sad to ispravi sa hrvatske Vikipedije.

Hrvatska wiki je kao papa, sveta i nepogresiva

 

[Urvan Hroboatos]

Svi izvori vode do Ljubićeve knjige.

Činjenica da je i sam Ljubić bio svestan da to nije original, kako je svojedobno hrestomatski bio i objavio, čini celu stvar još više nejasnom.

No, bilo kako bilo, 'ajde sad to ispravi sa hrvatske Vikipedije.

Glede wikipedije, to će biti ispravljeno, ako nađem.

No, nisi shvatio koja je bila Katičićeva glavna, i to istinita teza (no u ovom slučaju ilustrirana pogrješnim primjerom).

Katičić je naveo kako je zbog ćirilo-metodske tradicije često uporaba pojmova "slověnski" i "hrvatski" bila zamjenjiva. Nekad se to odnosilo na ove prostore, a nekad na nešto daleko šire. Glede navodne isprave Kotromanića, nije poanta u tom da se pokaže kako su stari Bosanci bili "zapravo" Hrvati, nego da se ilustrira da je hrvatsko ime bilo i primjenjivano za sve Slavene.

Taj se Katičićev tekst, oko 80% njega, nalazi na situsu, no tamo nema svega. Imam taj tekst u pdf-u, i ovo su neke klučne teze:
.....
Ilirsko ime rabilo se, medutim, i u vrlo sirokom smislu, tako da obuhvaca sve Slavene. Pavao Jovije u svojem opisu ruskoga poslanstva (1525) pise: Mosco vitae lingua Illyrica Illyricisque litteris utuntur.4ij - "Moskovljani se sluze ilirskim jezikom i ilirskim slovima." Ta dolazi odatJe sto je ilirsko ime bilo postalo latinski ekvivalent za slovinsko, a ono se takoder upotrebljavalo, u najsirem smislu, za sve Slavene. Tako se u posveti Drziceve Tirene kardinalu Aldobrandiniju utvndjuje: Zasveda slovinski jezik,prisvitli gospodaru, u velikoj casti;ij dostojanstvu po sebi nahodi se, imav~j mnoge nepridobite kraljevine i gospodu koji njim naravno govore i prostiruci se po vele vecem dijelu od Europe. Ako se, kako smo pokazali, slovinsko ime mogle zamjenjivati hrvatskim, oeekivati je da ce se i ono naci upotrebljeno u takvu najsirem znacenju. Ono se tako doista javlja vec u glagoljaskoj knjizevnosti. Simun Kozicic Benja u svojim Knjizicama (Rijeka 1531) pise: mnogi ini hrvatski narodi obrnu na krstjansku veru. To moze znaciti samo "mnoge druge slavenske narode obrati na krscansku vjeru". A Kotoranin Maro Dragovic ispjevao je 1617. Bartolu Kasicu ove stihove: Kada s' naviiestio u pjesnieh glas tvoj, / nasi Dalmatini, i vas rod hrvatski, / drzat ce u cini pjevanja glas rajski. / Od nasega mora do mora ledena / zivit od govora dika ce plemena,49 Tu se o Dalmatincima govori kao o dijelu hrvatskoga roda, a ono sto taj rod cijeni i cime se dici tomu se slava pronosi ·od nasega mora do mora ledena". Nema dvojbe da tu hrvatski obuhvaca sve Slavene, a to je moguce samo zato sto je taj naziv jos u glagoljaskom kontekstu postao mogucom zamjenom za slovenski. Pokazuje se i to kako Naljeskovic nije samovoljno ubrojio i Kotorane u "narod Hrvata", I oni su pripadali istoj knjizevnoj tradlciji i istom knjizevnorn krugu, Nije im bila tuda zamjena slovinskoga imena hrvatskim
...........................

 

[Pumpaj Dinstanović]

Glede wikipedije, to će biti ispravljeno, ako nađem.

No, nisi shvatio koja je bila Katičićeva glavna, i to istinita teza (no u ovom slučaju ilustrirana pogrješnim primjerom).

Katičić je naveo kako je zbog ćirilo-metodske tradicije često uporaba pojmova "slověnski" i "hrvatski" bila zamjenjiva. Nekad se to odnosilo na ove prostore, a nekad na nešto daleko šire. Glede navodne isprave Kotromanića, nije poanta u tom da se pokaže kako su stari Bosanci bili "zapravo" Hrvati, nego da se ilustrira da je hrvatsko ime bilo i primjenjivano za sve Slavene.

Taj se Katičićev tekst, oko 80% njega, nalazi na situsu, no tamo nema svega. Imam taj tekst u pdf-u, i ovo su neke klučne teze:
.....
Ilirsko ime rabilo se, medutim, i u vrlo sirokom smislu, tako da obuhvaca sve Slavene. Pavao Jovije u svojem opisu ruskoga poslanstva (1525) pise: Mosco vitae lingua Illyrica Illyricisque litteris utuntur.4ij - "Moskovljani se sluze ilirskim jezikom i ilirskim slovima." Ta dolazi odatJe sto je ilirsko ime bilo postalo latinski ekvivalent za slovinsko, a ono se takoder upotrebljavalo, u najsirem smislu, za sve Slavene. Tako se u posveti Drziceve Tirene kardinalu Aldobrandiniju utvndjuje: Zasveda slovinski jezik,prisvitli gospodaru, u velikoj casti;ij dostojanstvu po sebi nahodi se, imav~j mnoge nepridobite kraljevine i gospodu koji njim naravno govore i prostiruci se po vele vecem dijelu od Europe. Ako se, kako smo pokazali, slovinsko ime mogle zamjenjivati hrvatskim, oeekivati je da ce se i ono naci upotrebljeno u takvu najsirem znacenju. Ono se tako doista javlja vec u glagoljaskoj knjizevnosti. Simun Kozicic Benja u svojim Knjizicama (Rijeka 1531) pise: mnogi ini hrvatski narodi obrnu na krstjansku veru. To moze znaciti samo "mnoge druge slavenske narode obrati na krscansku vjeru". A Kotoranin Maro Dragovic ispjevao je 1617. Bartolu Kasicu ove stihove: Kada s' naviiestio u pjesnieh glas tvoj, / nasi Dalmatini, i vas rod hrvatski, / drzat ce u cini pjevanja glas rajski. / Od nasega mora do mora ledena / zivit od govora dika ce plemena,49 Tu se o Dalmatincima govori kao o dijelu hrvatskoga roda, a ono sto taj rod cijeni i cime se dici tomu se slava pronosi ·od nasega mora do mora ledena". Nema dvojbe da tu hrvatski obuhvaca sve Slavene, a to je moguce samo zato sto je taj naziv jos u glagoljaskom kontekstu postao mogucom zamjenom za slovenski. Pokazuje se i to kako Naljeskovic nije samovoljno ubrojio i Kotorane u "narod Hrvata", I oni su pripadali istoj knjizevnoj tradlciji i istom knjizevnorn krugu, Nije im bila tuda zamjena slovinskoga imena hrvatskim
...........................

Evo da ti pripomognem: https://hr.wikipedia.org/wiki/Franjevačka_provincija_Bosna_Srebrena

To jesam shvatio, da, mada sam pozaboravio...davno sam čitao Katičićevo delo.

U svakom slučaju potpuno je pogrešno bilo uopšte pretpostavljati da će Bosna u XIV stoleću imati takav kontekst. A moja opaska se više odnosila na ljude koji su se toliko ložili na ovaj navod, kao npr. nekad i ti.

Hrvatska wiki je kao papa, sveta i nepogresiva

A pazi ovo:

https://hr.wikipedia.org/wiki/Pitanje_naziva_bošnjačkog_jezika

U većini je jezik nazvan slavenskim imenom, uz manji broj izuzetaka: u nekoliko njih je pismo, a možda i jezik nazivan srpskim (dio povelja Kotromanića, nastalih pod utjecajem srpske kancelarije), te hrvatskim (na latinskom, u jednoj povelji bana Stjepana Kotromanića)

Jasno koja se poruka šalje.

Ali vidi još ovo; tog podatka nema ni na bosanskoj ni srpsko-hrvatskoj vikipediji...ali...

https://sr.wikipedia.org/wiki/Бошњачки_језик

на неколико повеља које су владарску династију Котроманић писали увезени писари из освојених подручја из Србије, те хрватски (croatice, на латинском) у преписци с Римом. Но, до пада под Турке, међу ријетким споменима домаћега језика у Босни доминира општесловенско име - славенски.

Beše smo skoro poredili srpsku i hrvatsku viki, na inicijativu Sina tisućljetne kulture?

 

[Mrkalj]

Falsifikat.

Falsifikat je napravio Šime Ljubić 1864. godine, a Katičić to preuzeo iz Glasa Hercegovca koji je to objavio 1891. godine.

Da se radi o falsifikatu trebalo bi da je Katičiću bilo poznato iz razloga što je to vrlo dobro znao Dominik Mandić.

Javno zahvaljujem Slavenu na otkriću!

- - - - - - - - - -

PS. Tipujem da je i Tandoori došao zbog Katičećevog neproveravanja izvora.

 

[Urvan Hroboatos]

Evo da ti pripomognem: https://hr.wikipedia.org/wiki/Franjevačka_provincija_Bosna_Srebrena

To jesam shvatio, da, mada sam pozaboravio...davno sam čitao Katičićevo delo.

U svakom slučaju potpuno je pogrešno bilo uopšte pretpostavljati da će Bosna u XIV stoleću imati takav kontekst. A moja opaska se više odnosila na ljude koji su se toliko ložili na ovaj navod, kao npr. nekad i ti.



A pazi ovo:

https://hr.wikipedia.org/wiki/Pitanje_naziva_bošnjačkog_jezika



Jasno koja se poruka šalje.

Ali vidi još ovo; tog podatka nema ni na bosanskoj ni srpsko-hrvatskoj vikipediji...ali...

https://sr.wikipedia.org/wiki/Бошњачки_језик



Beše smo skoro poredili srpsku i hrvatsku viki, na inicijativu Sina tisućljetne kulture?

Da vidimo kako stvari stoje: na hrvatskoj wikipediji o bosanskom jeziku i jezičnoj povijesti većinu sam napisao je, i to davno.
Poslije su neki drugi suradnici ponešto korigirali:

https://hr.wikipedia.org/wiki/Bošnjački_jezik

https://hr.wikipedia.org/wiki/Pitanje_naziva_bošnjačkog_jezika

https://hr.wikipedia.org/wiki/Povijest_jezika_u_Bosni_i_Hercegovini

Na bosanskoj wikipediji-predložak sam opet napisao ja, a on je dopunjen kasnijim "dokazima", navlastito iz franjevačkih i dominikanskih izvora:

https://bs.wikipedia.org/wiki/Bosanski_jezik

https://bs.wikipedia.org/wiki/Historijski_pregled_jezika_u_Bosni_i_Hercegovini (preuzeto s hr wiki)

S-h wikipedija:

https://sh.wikipedia.org/wiki/Bosanski (prepisano s bosanske wikipedije, uz njihove dodatke)

Srpska wikipedija-prepisan veći dio s bosanske, a dodano nekoliko srpskih i kvazisrpskih potvrda za srpsko ime:

https://sr.wikipedia.org/wiki/Бошњачки_језик

Dakle, o toj problematici ne može se baš govoriti o tom tko je navodno objektivniji. Svi tekstovi imaju jednoga glavnoga autora, mene, i uz to nekoliko redaktura koje vuku vodu na svoj mlin.

 

[Konstantin Veliki]

Ja se ne bi hvalio da sam pisao neku istorisku temu na hr viki.

 

[sumljiv_tip]

Jasno koja se poruka šalje.

Znamo da je falsfikat, al` nam odgovara, pa zasto da ga micemo?

 

[Mrkalj]

Znamo da je falsfikat, al` nam odgovara, pa zasto da ga micemo?

Još je bitnija Katičićeva reakcija na ovu prozivku.

Vedećemo da li se slaže sa predsednikom HAZU:

U uvodnom govoru predsjednik HAZU-a Zvonko Kusić istaknuo je kako je čuvanje nacionalnog identiteta bila nit vodilja i uloga akademika.

Pročitajte više na: https://www.vecernji.hr/vijesti/sve...rvi-koji-su-izabrani-nakon-ulaska-u-eu-945367 - www.vecernji.hr

 

[Лекизан]

No Katičić sigurno za to nije znao, budući da za to nije imao motiva,

Оно јесте сваком хрватском лингвисти недостаје мотив!

 

[sumljiv_tip]

Još je bitnija Katičićeva reakcija na ovu prozivku.

Vedećemo da li se slaže sa predsednikom HAZU:

U uvodnom govoru predsjednik HAZU-a Zvonko Kusić istaknuo je kako je čuvanje nacionalnog identiteta bila nit vodilja i uloga akademika.

Pročitajte više na: https://www.vecernji.hr/vijesti/sve...rvi-koji-su-izabrani-nakon-ulaska-u-eu-945367 - www.vecernji.hr

Ko ih šiša

- - - - - - - - - -

Оно јесте сваком хрватском лингвисти недостаје мотив!

Sta ce naucniku motiv za nauku kojom se bavi, svasta