Na svim ozbiljnim naucnim sajtovima Srbijanci i Makedonci (koji imaju skoro potpuno iste 96% haplogrupe) se vode kao originalan evropski helmski (balkanski) narod. Samo pojedini mastoviti Srbijanci misle da su iz Irana, Indije i ne znam odakle, i pojedini (verovatno Hrvati) omalovazavaju u vezi Male Azije. Srbijanci i Makedonci imaju oko 20% mediteranskih gena (i nesto manje Bosanci, a najmanje Hercegovci) sto je logicno jer su se tokom 7500 godina mesali sa Grcima (i moguce drugim mediteranskim narodima) koji su dosli na Balkan iz Male Azije i sa Bliskog Istoka. Ali reci za Srbe da su maloazijski narod je ocajno smesno (i vise govori o onima koji tako pricaju). Naravno pogresno je misliti da su Srbi slovenskog ili keltskog porekla. Mnogo sam se druzio sa zapadnjacima i nordijcima. Naucio sam od zapadnjaka da slovenski narodi (bez obzira da li su Slovenci, Hrvati i dr. Sloveni) poseduju tzv. slovensku lukavost. Oni pokusavaju da iskonstruisu ono sto je nedokazivo samo da je njima u interesu. Dinarci (Iliri) to nemaju i nisu otporni na takve (slovenske) smicalice. Zato je slovenskim narodima lako da manipulisu bilo kojom dinarskom populacijom. Ali vremena se menjaju. Znanje i sticanje znanja je to sto je kljucno. Jasno je da su u devetom veku Vizantijci Cirilo i Metodije, dinarskom (i bugarskom) narodu, usled svojih interesa, uveli jezik solunskih Slovena. Mi ne znamo kojim jezikom su Dinarci govorili pre devetog veka. Mozda ce se vremenom otkriti kojim jezikom su Srbi govorili u petom veku nove ere, na prelazu stare i nove ere, pre nove ere i td. Na lingvistima je da to istraze. Kako se budu sklapale kockice znanja to ce se sve vise znati i istina ce postati ocigledna. Ono sto predstavlja objektivan problem su istorijski i pisani izvori, i morace mnogo da se istrazuje da bi se doslo do relevantnih saznanja. Jos jednom za sve one koji bi da dodju do objektivnih dokaza neka pogledaju sajtove poput mbe.oxfordjournals.org/cgi/reprint/22/10/1964 i str. 11#272 ove teme ili dienekes.blogspot.com/search/label/slavs (uopste na diekens.blogspot.com mogu citaoci saznati enormno o haplogrupama). O tome kojim jezikom su govorili Cirilo i Metodije najbolje je citati grcke i ruske izvore.
-
- Popularno:
- Cetnici na Sremskom frontu
- Kako da verujem AI?
- Oprosti Volodimire, ne može...
- Majka maloletnika prijavila tužilaštvu...
- Da li Novom Sadu zaista treba još 11...
- Forumasi u pornicima
- Plazma keks se proizvodi u Nigeriji
- Koja je svrha kupati se ako nikad nećeš...
- Putin je Izdao
- Dužina polnog odnosa u kilometrima
Čiji je naš jezik
- Začetnik teme Konstantin Veliki
- Datum pokretanja
gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Prosto obožavam te tvoje monologne izokolne doskočice…
Ja sam Srbin i ne znam šta su Srbijanci, ali odgovoriċu na još jednu od tvojih monolognih doskočica…
Ako si spreman da pobiješ te maštovite iransko-indijske tvrdnje, a ti se isprsi, pa pruži objašnjenje.
Što je mnogo verovatnije, tvoja argumentacija ċe se svesti na, ,,sve je u haplogrupama”, što je tvoja intelektualna proteza koja treba da nadoknadi nedostatak znanja iz bilo koje druge oblasti, pa zato i na temama o istorijskoj lingvistici gušiš genografijom.
Ali ti zato ne smeta da sa haplogrupa skočiš na naučno dokazanu ,,slovensku lukavost”.
Inače drago mi je da su te indoiranske teorije bocnule, pa se potrudi da propratiš maštovite citate i potražiš autore.
čvrsnica
Domaćin
- Poruka
- 4.321
Pored jezika u lingvističkom smislu, postoji "jezik u političkom smislu", prema tim kriterijima bilo koji jezik bilo koja organizirana sila, tj. država, ima pravo nazvati kako želi. Tako u ustavu Hrvatske stoji da je u upotrěbi "hrvatski jezik". Radi se o političkoj definiciji, prema slědećim kriterijima:
a) kriterijum samoprocěne govornika datoga jezika, odnosno vrednovanja jezika od strane njegovih govornika,
b) kriterijum prava svakoga naroda da svoj jezik nazove vlastitim imenom,
c) kriterijum imena jezika,
d) kriterijum dogovora nelingvističkih, odnosno političkih autoriteta,
e) kriterij ustavnog određenja jezika,
f) kriterij poistověćenja identiteta jezika sa identitetom nacije,
g) kriterijum kulturnih razlika, i
h) kriterijum postojanja nezavisne države.
(Ne treba gubiti iz vida da su svi ovi kriteriji uglavnom i smišljani kao (o)pravdanja za preimenovanja srpskoga jezika.)
Sva tri (socio)lingvistički relevantna kriterijuma identiteta jednoga jezika – a to su
1) komunikativni (koji podrazuměva međusobnu razumljivost),
2) strukturni (koji podrazuměva sistemskolingvističku podudarnost) i
3) genetski (koji podrazuměva zajedničku dijalekatsku osnovicu)
nedvosmisleno potvrđuju da je u pitanju jedan jezik.
Tako npr. prof. I. Pranjković kaže da su „na standardološkoj razini, hrvatski, srpski, bosanski, pa i crnogorski jezik različiti varijeteti, ali istoga jezika. Tu su i Snježana Kordić kao i pok. prof. Dubravko Škiljan.
Na Balkanu se sve vrti oko identiteta. To je tabu-tema... Hrvatska je věrovatno najmlađa nacija u Evropi. Sama njena ideja rođena je tek u tzv. ilirskom preporodu, (tj. velikohrvatskom pokretu). Ključna ideja je bila ideja uvođenja srpskog jezika. Hrvatska nacija počela je da se upotpunjava tek početkom dvadesetog věka, zatim se dopunjivala 1941.-1943. zatim 1971. i na kraju 1990./1991. dobila današnji oblik. I, ne bez krize kulturnog identiteta!
Budući da su nacija sastavljena od mase stranaca, problem je taj što ne osěćaju svoj identitet bez jednog vakuma koji za sobom povlači "kompleks".
Političari ovaj vakuum pokušavaju da nadoměste raznim "punilima" jedno od njih je "jezik". Taj srpski jezik se u Hrvatskoj naziva hrvatski jezik, zato da bi se mlada hrvatska nacija (i to mlada podvlačim) zaštitila od psiholoških potresa. Drugo, koje mi namah pade na um, da se ne bi oni Srbi koji su uključeni u "hrvatsku političku naciju" (termin uveo Slaven Letica, a predstavlja mađarski model narod=država), a takvih ima izvanredno mnogo, nacionalno prosvěstili i počeli da teže ujedinjenju s maticom - Srbijom.
Uzmimo npr. Austriju kao priměr jedne stare, velike, kulturno grandiozne nacije koja nema identitetskog vakuuma, pa tako ni kompleksa - far from it. Ovako kaže Sněžana Kordić.
Dakle, logično je za očekivati da jednog dana ovaj vakuum i kod Hrvata bude popunjen čvrstim osěćajem identiteta na osnovu realnih materijalnih vrijednosti. Do tada će ponići několiko naraštaja, a několiko će ih, avaj!, otići u věčna lovišta.
Međutim od Hrvata ne trěba očikivati neiskompleksiranost i težnju ka istini, jer kad bi to imali u sebi, to bi značilo da su Hrvati rame uz rame s Austrijancima.
hrvati najmladja nacija u europi
trpi internet vise od papira,pa i vlastite frustracije i komplexe,vjecito trazenje sebe kroz omalovazavanje drugih,mislim izricito na hrvate,preko cijih ledja se,ponavljam,trazi neka svoja velicina.ova posljednja konstatacija je samo slag na kraju.
ne znam ko zaharija spasi,polinezani vjerovatno.....najstariji europljani
Na ovoj temi ima dosta konstruktivnih priloga i to je ono sto verovatno vuce ljude da pisu (inace licno vrlo retko ucestvujem na forumima). Evo i nekih zapazanja o prethodnom pisanju.
Nije upotrebljen bas najsrecniji izraz u #301. Umesto termina “slovenska lukavost”, bolje je reci da Slovene generalno karakteriste visprenost ili umesnost (koju Dinarci bas i nemaju izrazenu). Primera radi mozete videti kako su Slovenci umesni u plasiranju svojih proizvoda i usluga na trzista Bosne, Srbije ili Makedonije a obrnuto ni izbliza nije slucaj.
Termin Srbijanci se koristi da oznaci stanovnike Srbije (i taj termin ima svojih mana). Jednostavno lakse je reci ili napisati Srbijanac, Bosanac, Hercegovac nego objasnjavati da se radi o ziteljima Srbije, Bosne, Hercegovine i td.
Na mnogim forumima, kanalima poput Youtube i dr. mogu se videti neverovatne stvari o iranskom, indijskom i ne znam kakvom poreklu Srba (kao i Hrvata). Pojedini mastoviti i propagandni klipovi krojeni sa albanske strane koriste se da bi kazali kako su Srbi i drugi balkanski narodi dosljaci iz Azije i sl. Ali beskrajna je mogucnost maste, podmetanja, neznanja i spekulacija. Problem je sto te tvrdnje nisu potkrepljene nekim objektivnim dokazima. S druge strane haplogrupe predstavljaju najobjektivniji dokaz porekla. Danas sami Iranci tvrde da su verovatno pogresili sto se tice Srba, a sve vise misle da su pogresili i sto se tice Hrvata. Nastavak “at” u hrvatskom imenu u lingvistickom smislu moze zbilja imati neki azijski koren. Ali haplogrupe nesumnjivo ukazuju da su Hrvati slovenski narod. Da li su i u kojoj meri u zapadnonski Sloveni povezani sa Avarima ili Hunima i sl. opet pokazuju haplogrupe (u hrvatskom slucaju malo, a u slovenackom jos manje). Hrvati i Slovenci su zapravo veoma bliski po haplogrupama.
Sto se tice znanja ovde nije rec o poznavanju sire materije, vec o fokusu. Bespredmetno je za vlastiti fokus na to da je jezik Cirila i Metodija – jezik solunskih Slovena i da je on preteca danasnjeg srpskog (i koliko tek jezika na Balkanu) ici previse daleko (onda ne bih bio fokusiran na glavnu misao). Tema je “Ciji je nas jezik”. Opste je poznato da su Cirilo i Metodije stvorili prvi slovenski knjizevni jezik. Osnova tog jezika bio je jezik solunskih Slovena (uopste Slovena severne Grcke). Ko u to ne veruje moze da procita na stotine knjiga ili sajtova (samo ukucati u Google ili neki drugi pretrazivac Cirilo i Metodije, traziti na srpskom, engleskom, ili u zavisnosti koji jezik neko zna moze na italijanskom, ruskom, grckom, kojem god neko hoce). Sve je bilo vec davno poznato, jedino je medju lingvistima vladala nepoznanica da li su Cirilo i Metodije kao jezik upotrebili jezik solunskih Slovena ili zapadnopanonskih slovenskih naroda (Slovenaca/Hrvata) koji je danasnji slovenacki. I istrazivanja su nepobitno pokazala i lingvisti se danas slazu da su Cirilo i Metodije upotrebili jezik solunskih Slovena. I taj jezik se sirio medju Dinarce (Ilire) i Bugare. Danasnji balkanski jezici (ciji broj u poslednjim decenijama raste) nastali su od tog jezika.
Povezivanje ove teme oko jezika sa haplogrupama danas rasporedjenim na Balkanskom ili Helmskom poluostrvu je neodvojivo i zbilja je interesantno (a haplogrupe jesu objektivan dokaz porekla). Jedine vecinske slovenske populacije na Balkanu, prema istrazivanjima haplogrupa zive u Severnoj Grckoj, Severnoj Hrvatskoj i Sloveniji. Dinarsko i bugarsko stanovnistvo je neslovensko. Da li Srbi ili Bugari npr. znaju kojim su jezikom govorili pre angazovanja i prosvetiteljstva Cirila i Metodija?
Evo i par reci o ocevima jezika kojim se danas govori u vecem delu Balkana (geografski: Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Bugarskoj) braci Cirilu i Metodiju. Njihov otac je bio visoki vojni zapovednik u Vizantiji. Zajedno ili jedan od njih, obisli su mnoga prostranstva u svom misionarskom i prosvetiteljskom radu: danasnju severnu i sredisnju Grcku, malu Aziju, Kavkaz, Juznu Rusiju, istocne i zapadne ilirske (dinarske) zemlje na Balkanu, Zapadnu Panoniju, Moravsku, Veneciju, Rim i dr. Svakako imali su veoma vaznu misiju i igrali su izuzetno bitnu ulogu za Konstatinopolj (Vizantiju). Za pravoslavne crkve Cirilo i Metodije su Sveta braca.
Nema potrebe, sto se tice ovog fokusiranja na jezik Cirila i Metodija, Balkan i haplogrupe, ubacivati druge teme poput Veda ili Epa o Gilgamesu, jezika Indusa, Sumera, Asiraca, Persijanaca, Kanaanaca i dr. (naravno i o tome se moze raspravljati ali to nije ovaj fokus). To ne pokazuje neznanje nekoga ko ne pise o necem drugom vec usmerenost (i nerasipanje). Ali hajde da se zapitamo sta mozemo dokazati npr. u Vedama? Da je sanskrt bio srpski? Ili sta. Mi ne znamo kojim jezikom se govorilo u dinarskim krajevima (koji se veoma podudaraju sa danasnjom rasprostranjenoscu grupe I1b*) pre Cirila i Metodija i sve manje znamo sto idemo u proslost. Ako se rasplinemo na siroke prostore Azije i razne vremenske periode tesko da cemo ista dokuciti.
Svakako ima puno nerasvetljenih pitanja u vezi Cirila i Metodija, njihove namere, misije i uloge, izbora jezika, pravaca za koje su se opredelili i dr. Neka kljucna pitanja i nepoznanice moguce decidiracu drugom prilikom.
Nije upotrebljen bas najsrecniji izraz u #301. Umesto termina “slovenska lukavost”, bolje je reci da Slovene generalno karakteriste visprenost ili umesnost (koju Dinarci bas i nemaju izrazenu). Primera radi mozete videti kako su Slovenci umesni u plasiranju svojih proizvoda i usluga na trzista Bosne, Srbije ili Makedonije a obrnuto ni izbliza nije slucaj.
Termin Srbijanci se koristi da oznaci stanovnike Srbije (i taj termin ima svojih mana). Jednostavno lakse je reci ili napisati Srbijanac, Bosanac, Hercegovac nego objasnjavati da se radi o ziteljima Srbije, Bosne, Hercegovine i td.
Na mnogim forumima, kanalima poput Youtube i dr. mogu se videti neverovatne stvari o iranskom, indijskom i ne znam kakvom poreklu Srba (kao i Hrvata). Pojedini mastoviti i propagandni klipovi krojeni sa albanske strane koriste se da bi kazali kako su Srbi i drugi balkanski narodi dosljaci iz Azije i sl. Ali beskrajna je mogucnost maste, podmetanja, neznanja i spekulacija. Problem je sto te tvrdnje nisu potkrepljene nekim objektivnim dokazima. S druge strane haplogrupe predstavljaju najobjektivniji dokaz porekla. Danas sami Iranci tvrde da su verovatno pogresili sto se tice Srba, a sve vise misle da su pogresili i sto se tice Hrvata. Nastavak “at” u hrvatskom imenu u lingvistickom smislu moze zbilja imati neki azijski koren. Ali haplogrupe nesumnjivo ukazuju da su Hrvati slovenski narod. Da li su i u kojoj meri u zapadnonski Sloveni povezani sa Avarima ili Hunima i sl. opet pokazuju haplogrupe (u hrvatskom slucaju malo, a u slovenackom jos manje). Hrvati i Slovenci su zapravo veoma bliski po haplogrupama.
Sto se tice znanja ovde nije rec o poznavanju sire materije, vec o fokusu. Bespredmetno je za vlastiti fokus na to da je jezik Cirila i Metodija – jezik solunskih Slovena i da je on preteca danasnjeg srpskog (i koliko tek jezika na Balkanu) ici previse daleko (onda ne bih bio fokusiran na glavnu misao). Tema je “Ciji je nas jezik”. Opste je poznato da su Cirilo i Metodije stvorili prvi slovenski knjizevni jezik. Osnova tog jezika bio je jezik solunskih Slovena (uopste Slovena severne Grcke). Ko u to ne veruje moze da procita na stotine knjiga ili sajtova (samo ukucati u Google ili neki drugi pretrazivac Cirilo i Metodije, traziti na srpskom, engleskom, ili u zavisnosti koji jezik neko zna moze na italijanskom, ruskom, grckom, kojem god neko hoce). Sve je bilo vec davno poznato, jedino je medju lingvistima vladala nepoznanica da li su Cirilo i Metodije kao jezik upotrebili jezik solunskih Slovena ili zapadnopanonskih slovenskih naroda (Slovenaca/Hrvata) koji je danasnji slovenacki. I istrazivanja su nepobitno pokazala i lingvisti se danas slazu da su Cirilo i Metodije upotrebili jezik solunskih Slovena. I taj jezik se sirio medju Dinarce (Ilire) i Bugare. Danasnji balkanski jezici (ciji broj u poslednjim decenijama raste) nastali su od tog jezika.
Povezivanje ove teme oko jezika sa haplogrupama danas rasporedjenim na Balkanskom ili Helmskom poluostrvu je neodvojivo i zbilja je interesantno (a haplogrupe jesu objektivan dokaz porekla). Jedine vecinske slovenske populacije na Balkanu, prema istrazivanjima haplogrupa zive u Severnoj Grckoj, Severnoj Hrvatskoj i Sloveniji. Dinarsko i bugarsko stanovnistvo je neslovensko. Da li Srbi ili Bugari npr. znaju kojim su jezikom govorili pre angazovanja i prosvetiteljstva Cirila i Metodija?
Evo i par reci o ocevima jezika kojim se danas govori u vecem delu Balkana (geografski: Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Bugarskoj) braci Cirilu i Metodiju. Njihov otac je bio visoki vojni zapovednik u Vizantiji. Zajedno ili jedan od njih, obisli su mnoga prostranstva u svom misionarskom i prosvetiteljskom radu: danasnju severnu i sredisnju Grcku, malu Aziju, Kavkaz, Juznu Rusiju, istocne i zapadne ilirske (dinarske) zemlje na Balkanu, Zapadnu Panoniju, Moravsku, Veneciju, Rim i dr. Svakako imali su veoma vaznu misiju i igrali su izuzetno bitnu ulogu za Konstatinopolj (Vizantiju). Za pravoslavne crkve Cirilo i Metodije su Sveta braca.
Nema potrebe, sto se tice ovog fokusiranja na jezik Cirila i Metodija, Balkan i haplogrupe, ubacivati druge teme poput Veda ili Epa o Gilgamesu, jezika Indusa, Sumera, Asiraca, Persijanaca, Kanaanaca i dr. (naravno i o tome se moze raspravljati ali to nije ovaj fokus). To ne pokazuje neznanje nekoga ko ne pise o necem drugom vec usmerenost (i nerasipanje). Ali hajde da se zapitamo sta mozemo dokazati npr. u Vedama? Da je sanskrt bio srpski? Ili sta. Mi ne znamo kojim jezikom se govorilo u dinarskim krajevima (koji se veoma podudaraju sa danasnjom rasprostranjenoscu grupe I1b*) pre Cirila i Metodija i sve manje znamo sto idemo u proslost. Ako se rasplinemo na siroke prostore Azije i razne vremenske periode tesko da cemo ista dokuciti.
Svakako ima puno nerasvetljenih pitanja u vezi Cirila i Metodija, njihove namere, misije i uloge, izbora jezika, pravaca za koje su se opredelili i dr. Neka kljucna pitanja i nepoznanice moguce decidiracu drugom prilikom.
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.842
Tvoja tvrdna da smo pre 9 veka govorili neki drugi jezik daleko da ne stoji.
Jezik balkana je od 7 stoljeca slovenski.
Kratko i jasno slovenski.
I Haplogrupe nemaju nista za jezikom.
Jezik balkana je od 7 stoljeca slovenski.
Kratko i jasno slovenski.
I Haplogrupe nemaju nista za jezikom.
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.842
Ciril i Metodije su stvorili knjizevni jezik.
čvrsnica
Domaćin
- Poruka
- 4.321
naravno da ce haplogrupe kod hrvata pokazati da su oni u stvari slaveni.mnogo je slaveniziranih plemena i naroda,tako da hrvati u svakom slucaju nebi bili iznimka.nije tema ali veze hrvata sa dalekim iranom se mogu povuci,koliko god to podsjecalo na bajke.pocev od grckih ploca sa obala crnog mora,pa sve do samog irana i spominjanja naroda koji tamo zive,u datom vremenu.na kraju krajeva i sama rijec hrvat nema korijene na ovim prostorima.
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.842
Pa dobro od antickim srbima ima jos vise dokaza.
A svako od njih je jako klimav ko i za hrvata. Najveci deo tih zabelezaja a nema ih kako tvrdis mnogo nema ih toliko kolko prosecan stolar ima prsta
su price.Sade zvanicna teorija da tvrdi o iranskom ili bolje receno sarmatskom poreklu Hrvata i Srba je preterano.
Nesto sta zvanicna istorija utvrdi mora biti mnogo utemeljena. A ta teorija i nije jer nemoze se reci kako su Hrvati i Srbi dosli do Balkan i usput postali sloveni.
čvrsnica
Domaćin
- Poruka
- 4.321
Pa dobro od antickim srbima ima jos vise dokaza.
A svako od njih je jako klimav ko i za hrvata. Najveci deo tih zabelezaja a nema ih kako tvrdis mnogo nema ih toliko kolko prosecan stolar ima prsta
Sade zvanicna teorija da tvrdi o iranskom ili bolje receno sarmatskom poreklu Hrvata i Srba je preterano.
Nesto sta zvanicna istorija utvrdi mora biti mnogo utemeljena. A ta teorija i nije jer nemoze se reci kako su Hrvati i Srbi dosli do Balkan i usput postali sloveni.
za anticke srbe nisam upoznat,pa ako mozes navedi mi u par crtica neke osnovne elemente vezano za to,imena,toponime.......
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.842
http://en.wikipedia.org/wiki/Serboi
Malo slabo pise na viki ali se po grckim autorima i rimljanima kasnije to pleme krecalo od Kaukasa do gornjeg predelja Dona.
Ursprungs. Plinius der Ältere (23–79) und Tacitus (55–115) nennen auch Serboi (Serben) als Bewohner in Sarmatien.
Da prvodim
Pilinius stari (23-79) i Tactius (55-115) spominju Serboi (Srbi??????) kao gradani sarmatije
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.842
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.842
čvrsnica
Domaćin
- Poruka
- 4.321
hmmm moguce je svasta.koliko se mogu povezati rijeci sorbi i ostale kombinacije sa serbima ostaje upitno.prolazeci kroz razne literature usudjujem se da pretpostavim da je rijec srbin novijeg porijekla i bazirana na totalno drugoj osnovi,svrhi,ali.....svakako nije tema
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.842
Haurvati su ti Hrvati
a srbi su ti novijeg porekla.
Lele kakav si ti lik.
Inace nije tema.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.327
Ivan Klajn:
matijakupa
Aktivan član
- Poruka
- 1.430
šta jes, jes
šaljivo je
@Mrkalj Sava:
časopis Fokus je inače opskurno štivo, sa takvom minormon nakladom da nisam siguran iz kojih i čijih donacija preživljavaju
inače, ovdje živim ( u Hrvatskoj, jel..) i od svih onih riječi mogu iskreno reći da se upotrebljavaju tek neke, za Šulekove garantirano se praktično ne koriste niti jedna nigdje nikada, a od ovih iz rusko-hrvatskog riječnika ima u upotrebi, pogotovo ovih koje se tiču vojnih termina
razlog tome je rat 91-95 kada se je htjelo na sve načine napraviti razlika između hrvatskih i ajmo reć ostalih vojnih snaga (da ne pokrenem lavinu komentara koji ovdje ne pripadaju!), pa su tako tebi nepoznati ročnik = vojnik na odluženju vojnog roka (redov po srpski, mislim bar), a skupnik najniži dočasnički čin (podoficir) = kaplar ili tako nešto
kopnica je naziv koji se nekada koristio za tuberkulozu (tijelo "kopni") a sada ga jedne novine pokušavaju progurati kao termin za AIDS
komenttirati ovu glupost oko porijekla imena Hrvat bilo bi suvišno, Ovo je primjer eklatantne gluposti, samo što je ovdje zanimljiva jer je hrvatska. Inače, po meni glupost nema nacionalni predznak, ali ajde... za nasmijati se, u svakom slučaju. Jedna od smješnijih teorija u svakom slučaju.
šaljivo je
@Mrkalj Sava:
časopis Fokus je inače opskurno štivo, sa takvom minormon nakladom da nisam siguran iz kojih i čijih donacija preživljavaju
inače, ovdje živim ( u Hrvatskoj, jel..) i od svih onih riječi mogu iskreno reći da se upotrebljavaju tek neke, za Šulekove garantirano se praktično ne koriste niti jedna nigdje nikada, a od ovih iz rusko-hrvatskog riječnika ima u upotrebi, pogotovo ovih koje se tiču vojnih termina
razlog tome je rat 91-95 kada se je htjelo na sve načine napraviti razlika između hrvatskih i ajmo reć ostalih vojnih snaga (da ne pokrenem lavinu komentara koji ovdje ne pripadaju!), pa su tako tebi nepoznati ročnik = vojnik na odluženju vojnog roka (redov po srpski, mislim bar), a skupnik najniži dočasnički čin (podoficir) = kaplar ili tako nešto
kopnica je naziv koji se nekada koristio za tuberkulozu (tijelo "kopni") a sada ga jedne novine pokušavaju progurati kao termin za AIDS
komenttirati ovu glupost oko porijekla imena Hrvat bilo bi suvišno, Ovo je primjer eklatantne gluposti, samo što je ovdje zanimljiva jer je hrvatska. Inače, po meni glupost nema nacionalni predznak, ali ajde... za nasmijati se, u svakom slučaju. Jedna od smješnijih teorija u svakom slučaju.
čvrsnica
Domaćin
- Poruka
- 4.321
haurvati se ne mora odnositi na hrvate.porijeklo rijeci srbin posjeduje daleko vise kombinacija od kojih je mogla nastat ta sama rijec.da si se imalo pozabavio time znao bi o cemu pricam
Владан
Buduća legenda
- Poruka
- 37.700
Већина Хрвата говори српским језиком.
Ova tema je dosta ozbiljna i ima dobrih rasprava tako da nije umesno upadati sa salama tipa Marsa i sl. Ako cemo ce saliti mozemo svaku od planeta i dosta satelita tih planeta povezati sa nekim balkanskim narodom. Mars asocira na ratnistvo i u principu je jedan od boljih izbora (mozda je samo Jupiter bolji ali ova planeta bi verovatno dopala Grcima). Kontra tome Saturnovi sateliti bi verovatno bili najgori izbor.
Salu na stranu, ako bismo uporedjivali ratnistvo Srba i Hrvata pitanje ko bi bio bolje povezan sa Marsom. Slovenski narodi (ne samo Hrvati vec i Poljaci, Rusi i dr.) generalno su dobri ratnici. Ima dosta istorijskih izvestaja koji potvrdjuju da su oni koji su unajmljivali Hrvate bili zadovoljni njihovom borbenoscu. S druge strane i Dinarci su se pokazivali kao dobri ratnici. Razlika izmedju slovenskog i dinarskog stanovnistva najuocljivija je po pitanju kolektiviteta. Srbi npr. mogu biti odlicni individualci. Kao kolektivitet ispoljavaju vidne slabosti, ni priblizno ne mogu da konkurisu nekom slovenskom narodu. Moze se sagledati to na razne nacine npr. kako slovenski narodi brane svoje interese u medjusobnim sporovima (npr. Slovenci i Hrvati u vezi medjusobnih pogranicnih problema), kako su slovenski narodi umesni da plasiraju svoje proizvode i usluge na strana trzista, kako su slovenski narodi organizovaniji i bolje funkcionisu i td. Mnogo vise vode racuna o kolektivitetu, primera radi Hrvati razvijaju jezik i stvaraju nove reci na organizovan nacin (bez obzira sto smo objasnili odakle je taj jezik potekao), dok u Srbiji skoro nikog briga sto je more engleskih reci uslo u jezik, od kojih neke zvuce veoma ruzno i neprirodno. Hrvati su osnovali Institut za antropoloska istrazivanja i studiozno proucavaju, izmedju ostalog i haplogrupe, a u Srbiji skoro nikog briga da se osnuje takav institut i td.
O dinarskom mentalitetu moze se dosta nauciti citajuci dela Cvijica, iako on tada nije znao za haplogrupe i poreklo. Svakako nije sve crno belo, na individualnom planu ima sjajnih i uspesnih Dinaraca. U multinacionalnim kompanijama mogu Dinarci biti ocenjeni kao veoma sposobni i mogu im biti povereni mnogi vazni poslovi. I dr. Ovo je tema o jeziku, da se ne skrece mnogo sa teme.
Za neupucene, rec Srbin je veoma starog porekla i tu je konsenzus medju naucnicima i istrazivacima. U svim znacajnim knjigama koji se bave tom tematikom, enciklopedijama, na ozbiljnim i strucnim sajtovima to se moze procitati. Dajem par sajtova a neka citaoci sami potraze koliko god hoce:
www.nationmaster.com/encyclopedia/Bosnian-Serb, knowledgerush.com/kr/encyclopedia/Serbs
“The etymology of Serbian name (root: Srb) is not known. Numerous theories exist, but neither could be said to be certain or even probable:... However, there is one thing certain: the name is very old. It is own name and not given because its root could not be found western European languages.”
Ono sto je takodje bitno znati je to da rec Srbin nije slovenskog porekla. Pored toga, licno mislim da Serboi nemaju veze sa Srbima, samo slucajna jezicka slicnost.
Nije sporno da su Rimljani vekovima Srbe na Balkanu zvali Servi. Ali osnovni razlog za to nije namera Rimljana da Srbe prikazu slugama vec tesko izgovaranje reci Srbin/Srbi. Jednostavno tako im je bilo lakse da izgovaraju a to je slucajno ispalo slicno sa reci sluge. I slovenski narodi tesko izgovaraju te reci pa zovu Srbe Serbima i sl. (setimo se kako je iz ruskog doslo “slavjanoserpski jezik” i kako to na srpskom izgovoreno ne zvuci dobro).
Za one koji misle da su Cirilo i Metodije uveli Srbima srpski knjizevni jezik jedna napomena. Taj jezik se nije zvao srpski. Koristio se termin slovenski (sto je jasno s obzirom da je to bio jezik solunskih Slovena). Kada sam pisao da su Srbi pre Cirila i Metodija govorili srpski jezik nisam mislio na neko odredjeno razdoblje. Vrlo je diskutabilno da je slovenski jezik prevladao na Balkanu jos u sedmom veku (nije moglo biti brojnijih slovenskih populacija, izuzev na severu Grcke). Ali dobro i da kojim slucajem je bio ponegde rasiren u sedmom veku na Balkanu, kojim jezikom su Srbi govorili u petom veku, na prelazu starog i novog veka, u petom veku pre nove ere i td. I zasto Srbi sami sebi nisu stvorili knjizevni jezik od narodnog nego su to morali da cine Grci.
Reci ce neko, opet dinarski pristup i nemarnost. Dobro ipak treba sagledati realnost, da li je moglo biti tako sposobnih ljudi medju Srbima. I mnogi drugi narodi nisu imali pismene ljude u to vreme koji bi stvorili knjizevni jezik. Konstantinopolj je bio jedan od najvecih svetskih centara u to vreme, bez obzira na to sto je moc Vizantije opadala. Treba pogledati kako su velike reference imali braca Cirilo i Metodije. Metodije je bio upravnik jedne arhontije, napustivsi kasnije ovaj visoki polozaj otivsi u manastir na Olimpu, a Cirilo je bio bibliotekar Svete Sofije, ucitelj filozofije na carigradskoj visokoj skoli i nesto kasnije clan vizantijskog poslanstva arapskom kalifu u Samari. Licno ih je vizantijski car angazovao za vaznu misiju u juznoj Rusiji da bi im posle bila dodeljena izuzetno slozena i delikatna misija za Balkan. Nema ostvarenja velikih planova bez dobrih kadrova. A Cirilo i Metodije su za Vizantiju to svakako bili.
Ono sto je interesantno je proniknuti u motive i razloge Vizantije da osmisli takvu strategiju i veliki plan. Svakako Rim, glavni rival Konstantinopolja, nije mogao biti zadovoljan kada je video razvoj situacije. Izvesno kasnjenje u reagovanju Rima je verovatno usled toga sto se u Rimu nije bas znalo sta Konstantinopolj sprema. Ali o ovome necu siriti pricu, posto vec dosta iskace iz teme “Ciji je nas jezik”. Medjutim jedna od posledica vizantijskog master plana je bila da su Dinarci izgubili svoj jezik, da su se u kulturnom smislu “slovenizirali” i da su se u velikoj meri (barem oni u juznim, istocnim, i sredisnjim krajevima) u verskom smislu vezali za Vizantiju (tek usled reakcije Rima zaobidjeni su zapadni i severni dinarski krajevi). Mozemo teoretisati da ceo plan smisljen u Vizantiji je zapravo bio mnogo veceg obima ali to stvarno nema veze sa ovom temom i ne treba zamarati publiku koja prati forum.
Salu na stranu, ako bismo uporedjivali ratnistvo Srba i Hrvata pitanje ko bi bio bolje povezan sa Marsom. Slovenski narodi (ne samo Hrvati vec i Poljaci, Rusi i dr.) generalno su dobri ratnici. Ima dosta istorijskih izvestaja koji potvrdjuju da su oni koji su unajmljivali Hrvate bili zadovoljni njihovom borbenoscu. S druge strane i Dinarci su se pokazivali kao dobri ratnici. Razlika izmedju slovenskog i dinarskog stanovnistva najuocljivija je po pitanju kolektiviteta. Srbi npr. mogu biti odlicni individualci. Kao kolektivitet ispoljavaju vidne slabosti, ni priblizno ne mogu da konkurisu nekom slovenskom narodu. Moze se sagledati to na razne nacine npr. kako slovenski narodi brane svoje interese u medjusobnim sporovima (npr. Slovenci i Hrvati u vezi medjusobnih pogranicnih problema), kako su slovenski narodi umesni da plasiraju svoje proizvode i usluge na strana trzista, kako su slovenski narodi organizovaniji i bolje funkcionisu i td. Mnogo vise vode racuna o kolektivitetu, primera radi Hrvati razvijaju jezik i stvaraju nove reci na organizovan nacin (bez obzira sto smo objasnili odakle je taj jezik potekao), dok u Srbiji skoro nikog briga sto je more engleskih reci uslo u jezik, od kojih neke zvuce veoma ruzno i neprirodno. Hrvati su osnovali Institut za antropoloska istrazivanja i studiozno proucavaju, izmedju ostalog i haplogrupe, a u Srbiji skoro nikog briga da se osnuje takav institut i td.
O dinarskom mentalitetu moze se dosta nauciti citajuci dela Cvijica, iako on tada nije znao za haplogrupe i poreklo. Svakako nije sve crno belo, na individualnom planu ima sjajnih i uspesnih Dinaraca. U multinacionalnim kompanijama mogu Dinarci biti ocenjeni kao veoma sposobni i mogu im biti povereni mnogi vazni poslovi. I dr. Ovo je tema o jeziku, da se ne skrece mnogo sa teme.
Za neupucene, rec Srbin je veoma starog porekla i tu je konsenzus medju naucnicima i istrazivacima. U svim znacajnim knjigama koji se bave tom tematikom, enciklopedijama, na ozbiljnim i strucnim sajtovima to se moze procitati. Dajem par sajtova a neka citaoci sami potraze koliko god hoce:
www.nationmaster.com/encyclopedia/Bosnian-Serb, knowledgerush.com/kr/encyclopedia/Serbs
“The etymology of Serbian name (root: Srb) is not known. Numerous theories exist, but neither could be said to be certain or even probable:... However, there is one thing certain: the name is very old. It is own name and not given because its root could not be found western European languages.”
Ono sto je takodje bitno znati je to da rec Srbin nije slovenskog porekla. Pored toga, licno mislim da Serboi nemaju veze sa Srbima, samo slucajna jezicka slicnost.
Nije sporno da su Rimljani vekovima Srbe na Balkanu zvali Servi. Ali osnovni razlog za to nije namera Rimljana da Srbe prikazu slugama vec tesko izgovaranje reci Srbin/Srbi. Jednostavno tako im je bilo lakse da izgovaraju a to je slucajno ispalo slicno sa reci sluge. I slovenski narodi tesko izgovaraju te reci pa zovu Srbe Serbima i sl. (setimo se kako je iz ruskog doslo “slavjanoserpski jezik” i kako to na srpskom izgovoreno ne zvuci dobro).
Za one koji misle da su Cirilo i Metodije uveli Srbima srpski knjizevni jezik jedna napomena. Taj jezik se nije zvao srpski. Koristio se termin slovenski (sto je jasno s obzirom da je to bio jezik solunskih Slovena). Kada sam pisao da su Srbi pre Cirila i Metodija govorili srpski jezik nisam mislio na neko odredjeno razdoblje. Vrlo je diskutabilno da je slovenski jezik prevladao na Balkanu jos u sedmom veku (nije moglo biti brojnijih slovenskih populacija, izuzev na severu Grcke). Ali dobro i da kojim slucajem je bio ponegde rasiren u sedmom veku na Balkanu, kojim jezikom su Srbi govorili u petom veku, na prelazu starog i novog veka, u petom veku pre nove ere i td. I zasto Srbi sami sebi nisu stvorili knjizevni jezik od narodnog nego su to morali da cine Grci.
Reci ce neko, opet dinarski pristup i nemarnost. Dobro ipak treba sagledati realnost, da li je moglo biti tako sposobnih ljudi medju Srbima. I mnogi drugi narodi nisu imali pismene ljude u to vreme koji bi stvorili knjizevni jezik. Konstantinopolj je bio jedan od najvecih svetskih centara u to vreme, bez obzira na to sto je moc Vizantije opadala. Treba pogledati kako su velike reference imali braca Cirilo i Metodije. Metodije je bio upravnik jedne arhontije, napustivsi kasnije ovaj visoki polozaj otivsi u manastir na Olimpu, a Cirilo je bio bibliotekar Svete Sofije, ucitelj filozofije na carigradskoj visokoj skoli i nesto kasnije clan vizantijskog poslanstva arapskom kalifu u Samari. Licno ih je vizantijski car angazovao za vaznu misiju u juznoj Rusiji da bi im posle bila dodeljena izuzetno slozena i delikatna misija za Balkan. Nema ostvarenja velikih planova bez dobrih kadrova. A Cirilo i Metodije su za Vizantiju to svakako bili.
Ono sto je interesantno je proniknuti u motive i razloge Vizantije da osmisli takvu strategiju i veliki plan. Svakako Rim, glavni rival Konstantinopolja, nije mogao biti zadovoljan kada je video razvoj situacije. Izvesno kasnjenje u reagovanju Rima je verovatno usled toga sto se u Rimu nije bas znalo sta Konstantinopolj sprema. Ali o ovome necu siriti pricu, posto vec dosta iskace iz teme “Ciji je nas jezik”. Medjutim jedna od posledica vizantijskog master plana je bila da su Dinarci izgubili svoj jezik, da su se u kulturnom smislu “slovenizirali” i da su se u velikoj meri (barem oni u juznim, istocnim, i sredisnjim krajevima) u verskom smislu vezali za Vizantiju (tek usled reakcije Rima zaobidjeni su zapadni i severni dinarski krajevi). Mozemo teoretisati da ceo plan smisljen u Vizantiji je zapravo bio mnogo veceg obima ali to stvarno nema veze sa ovom temom i ne treba zamarati publiku koja prati forum.
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.842
grci su srbe nazivali slavenima i pre cirila i metodije.
Tvoje tvrdne ne piju vodu jeffrey.
Dinarci sebe nisu zvali srbima pre sto su se slavenski srbi naselili na balkan.
Tvoje tvrdne ne piju vodu jeffrey.
Dinarci sebe nisu zvali srbima pre sto su se slavenski srbi naselili na balkan.
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.842
Zavere, zavere i zavere.
Ko da je nesto novo da manja grupa uvodi jezik drugima Turci su to radili bez probleme.
Ko da je nesto novo da manja grupa uvodi jezik drugima Turci su to radili bez probleme.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.327
Za Hroboatosom su ostale još neke ranije neprimećene laži.
E pa, Karadžić je odgovorio.
Za početak pogledajmo koliko krupnih laži sadrži ova minijaturna neekonomsko propagandna poruka:
1) "Šulek nije ništa krivotvorio, "
A jeste. Navedeno šta i kako nekoliko puta. Nećemo ovaj put ponavljati.
2) "niti je Karadžić u tekstu u "Srbi svi i svuda" izrekao citat koji se stalno podmeće. "
A jeste. I ništa se ne podmeće.
Vuk je rekao ovo:
I na sasvim drugom mestu ovo, što je potpuno suprotno od Šulekovog falsifikata:
Šulek je ovako falsifikovao:
Naravno, podebljani deo kod Vuka ne postoji, a deo koji samo po rečeničnoj strukturi liči na njega, dok je po smislu upravo suprotan, nalazi se nekoliko stranica ispred. Mis'im, bruka i jad.
3) "Šulek je izašao kao pobjednik iz te polemike i"
Subjektivna argumentacija.
4) "Karadžić jednostavno nije znao što bi rekao u odgovoru, pa je mudro odšutio."
Do sada sam se bavio svim osim ovog, jer mi zaista nije bilo poznato, a sada, kad sam se upoznao, vidim da je i to laž.
Istina je pak ovo: Vuk je itekako odgovorio Šuleku gde je još jednom sve svoje stavove iznete u članku Srbi svi i svuda veoma decidno ponovio. (Vidi Vladislav B. Sotirović, 2005)
Međutim nije to niša neuobičajeno, s obzirom na hrvatsko-jezikoslovnu krivotvoračku suštinu.
Bitno je da Vuk nikad nije štokavce smatrao Hrvatima. On Hrvatima drži prvenstveno čakavce, a onda i "kekavce" u određenim županijama. To je Šuleku jako smetalo, pa je morao da falsifikuje i Dositeja (izbacio je Dositejevo negiranje da kajkavci govore istiom jezikom) i Vuka iskrivljujući Vukov (uvek) jasni diskurs.
Sve u svemu, Vuk je Šuleku odgovorio, i to odlučno ponovivši svoje stavove iz Srbi svi i svuda:
1) Vuk nije nikada smatrao da Srbi i Hrvati govore istim jezikom,
2) za njega kajkavština i čakavština nikada nisu bili jezici ili narečja kojim su ikada govorili Srbi, i
3) tzv. štokavsko narečje je za njega oduvek predstavljalo srpski, i samo srpski, nacionalni jezik.
Eto, to je istina.
Kako vidimo, kroatisti su uglavnom "frankofoni".
E pa, Karadžić je odgovorio.
Za početak pogledajmo koliko krupnih laži sadrži ova minijaturna neekonomsko propagandna poruka:
1) "Šulek nije ništa krivotvorio, "
A jeste. Navedeno šta i kako nekoliko puta. Nećemo ovaj put ponavljati.
2) "niti je Karadžić u tekstu u "Srbi svi i svuda" izrekao citat koji se stalno podmeće. "
A jeste. I ništa se ne podmeće.
Vuk je rekao ovo:
I na sasvim drugom mestu ovo, što je potpuno suprotno od Šulekovog falsifikata:
Šulek je ovako falsifikovao:
Naravno, podebljani deo kod Vuka ne postoji, a deo koji samo po rečeničnoj strukturi liči na njega, dok je po smislu upravo suprotan, nalazi se nekoliko stranica ispred. Mis'im, bruka i jad.
3) "Šulek je izašao kao pobjednik iz te polemike i"
Subjektivna argumentacija.
4) "Karadžić jednostavno nije znao što bi rekao u odgovoru, pa je mudro odšutio."
Do sada sam se bavio svim osim ovog, jer mi zaista nije bilo poznato, a sada, kad sam se upoznao, vidim da je i to laž.
Istina je pak ovo: Vuk je itekako odgovorio Šuleku gde je još jednom sve svoje stavove iznete u članku Srbi svi i svuda veoma decidno ponovio. (Vidi Vladislav B. Sotirović, 2005)
Međutim nije to niša neuobičajeno, s obzirom na hrvatsko-jezikoslovnu krivotvoračku suštinu.
Bitno je da Vuk nikad nije štokavce smatrao Hrvatima. On Hrvatima drži prvenstveno čakavce, a onda i "kekavce" u određenim županijama. To je Šuleku jako smetalo, pa je morao da falsifikuje i Dositeja (izbacio je Dositejevo negiranje da kajkavci govore istiom jezikom) i Vuka iskrivljujući Vukov (uvek) jasni diskurs.
Sve u svemu, Vuk je Šuleku odgovorio, i to odlučno ponovivši svoje stavove iz Srbi svi i svuda:
1) Vuk nije nikada smatrao da Srbi i Hrvati govore istim jezikom,
2) za njega kajkavština i čakavština nikada nisu bili jezici ili narečja kojim su ikada govorili Srbi, i
3) tzv. štokavsko narečje je za njega oduvek predstavljalo srpski, i samo srpski, nacionalni jezik.
Eto, to je istina.
Kako vidimo, kroatisti su uglavnom "frankofoni".
Poslednja izmena:
U devetom veku u rimskim i vizantijskim crkvama u upotrebi su bila samo tri jezika: latinski, grcki i hebrejski. Ovi jezici su smatrani svetim. Istorija kaze da je Solun dosao pod udar slovenskih plemena u sedmom veku. Slovenska plemena su protutnjala kroz Balkan formirajuci brojniju slovensku zajednicu samo na severu Grcke. Grci su Slovene zvali Sklavinies. Da li je iko mogao ocekivati da ce primitivna slovenska plemena koja su do juce opsedala Solun dobiti pismo i jezik u liturgijskom koriscenju. O tome su narodi devetog veka po Evropi mogli samo da sanjaju! I prosli su vekovi dok se to nije desilo.
Za razumevanje velikog vizantijskog master plana kojim su Sloveni tako usli u zajednicu pismenih naroda, nece nam pomoci razmisljanje o Vizantijcima kao velikim edukatorima (niti se moze razmisljati u terminima zavere). Potrebno je sagledati interese i situaciju u kojoj je bila zemlja u devetom veku. Nekoliko vekova ranije Konstatinopolj je objektivno imao vecu moc od Rima. Vizantija se prostirala na balkanskom poluostrvu, Maloj Aziji, Bliskom istoku i Egiptu. Nastanak i brzo sirenje islama znatno je oslabilo vizantijski uticaj. Iako je i Rim izgubio neke teritorije u Severnoj Africi a Arapi napredovali ka Evropi i sredozemnim ostrvima Vizantija je ukupno bila znatno veci gubitnik. U devetom veku svela se na teritorije Male Azije i Grcke, dok je imala puno problema na severnim granicama na Balkanu. Vekovima je sa Dinarcima bila u “toplo-hladnim” odnosima, cas saradjujuci cas ratujuci sa Dinarcima, ili potpomazuci njihove neprijatelje. Kako se islam prosirio i na Srednji istok i Persiju i sve se vise sirio Azijom Vizantija nije mogla racunati na te prostore.
Vizantijci su jako dobro znali za plemena i zajednice Kavkaza, prostore iznad Kavkaza i Crnog mora. Kako su imali uspeha u hristijanizaciji odredjenih kavkaskih naroda, hteli su da nastave sa misionarstvom znajuci da brojni Sloveni zive na sirokim prostorima severno i istocno od Crnog mora. I znali su da su oni jos uvek pagani, da nisu primili neku od velikih religija i da su daleko od uticaja Rima. Velika sansa za jacanje i sirenje uticaja carstva je bila tu i Konstatinopolj je to uocio i nije zeleo da propusti. Realizacija velikog plana znacila je hristijanizaciju velikih skupina Slovena pod jurisdikciju vizantijske crkve. Nije se imalo puno vremena za misionarstvo jer su i Rim i Arapi imali slicnu mogucnost, ti Sloveni su mogli postati hriscani pod rimskom jurisdikcijom ili muslimani. Arapi su slali izaslanike da uvere te Slovene (danas Ruse, Ukrajince) u ispravnost i vrline islama i moguce je da je bilo Slovena koji su zeleli da prime islam.
Konstatinopolj je morao da uradi nesto zbilja veliko kako bi privukao toliku populaciju. Vizantijci su mogli pre ili kasnije da tesko poraze Slovene koji su dosli do Soluna (kao sto su to cinili sa Avarima i drugim pridoslicama). Medjutim Vizantijci su dozvolili da se od slovenskih napadaca vremenom formira slovenska zajednica koja je dobila odredjena prava. Kako su Vizantijci znali da su solunski Sloveni i Sloveni severno od Crnog mora braca po krvi, kako su proucavali i dobro poznavali njihov jezik, bili su u najboljoj prilici da kroz prosvetiteljstvo i misionarski rad prosire jurisdikciju Vizantijske crkve. To je podrazumevalo stvoriti Slovenima pismo i knjizevni jezik i dati versku sluzbu na slovenskom jeziku. Veliki dobitak za Slovene ali i veliki dobitak za Vizantiju. Kruna misionarskog rada Vizantije i ostvarenje njihovog plana je hristijanizacija Kijevske Rusije 988 godine koja je tada bila pod vlascu Vladimira I Velikog. Ovo se nikada ne bi desilo da Cirilo i Metodije nisu udarili temelj slovenskoj pismenosti uvevsi slovenski jezik kao cetvrti jezik u liturgiju. Treba li reci da je to bila najnaprednija kulturna drzava tog vremena u Evropi, i po prostranstvu najveca.
Iz danasnje perspektive rekli bi uspesno za Vizantiju, uspesno za Kijevsku Rusiju. Da, ali sta je sa Balkanom? Jezik starosedelackog stanovnistva Balkana je dobio velikog konkurenta – slovensjki jezik, koji je imao pismo i koji je bio uveden u sluzbenu upotrebu u crkvama. Da li je stari srpski jezik imao sansi da opstane u takvoj situaciji? Poznato je da je vrlo sporo islo napustanje paganstva i pokrstavanje medju Srbima. Sta je bilo uzrok toga? Nije li strani jezik (slovenski), koji je nametan, bio glavni razlog tome? Zasto je mnogo veci prostor Kijevske Rusije mnogo brze primao hriscanstvo pod vizantijskom jurisdikcijom u odnosu na dinarsko stanovnistvo Balkana? Zakljuci se sami namecu, ali jeste bolno spoznavanje istine s obzirom na nas istorijski i kulturni pedigre. Istoricari ce morati objasniti zasto je trebalo vise od tri stotine godina pokrstavanja ne brojnog stanovnistva na relativno malom prostoru. Pa i posle toga bilo je mnogo otpora i oznacavanja mnogih grupa kao jeretickih.
Jasno je da se slovenski jezik sirio putem crkve. To je znacilo da su crkvenu sluzbu obavljali oni koji su znali slovenski jezik, a to su mogli biti pre svega Sloveni. Oni su prakticno bili duhovna elita.
Kada su Normani zavladali Engleskom, francuski je postao jezik elite. Umalo Englezi nisu izgubili svoj jezik iako je vise od 95% stanovnistva bilo englesko. Englezi su imali srece, narod je ocuvao engleski jezik (iako je engleska elita koja se povezala sa Normanima prihvatila francuski), ali je u engleski jezik usao veliki broj francuskih reci.
Srbi, ili da kazemo Dinarci nisu imali te srece.
Treba li reci da je Rim reagovao, ali sa zakasnjenjem. Rim se trudio da ocuva Zapadni Ilirik pod svoju jurisdikciju. Ironijom sudbine dinarski jezik je mogao biti sacuvan da su iz Rima upuceni uceni ljudi da ga standardizuju.
Mi danas govorimo jezik koji je izvorno potekao od solunskih Slovena. Cak sest jezika koja se danas vode kao juznoslovenski (srpski, bosanski, makedonski, crnogorski, bugarski, hrvatski) poteklo je od tog jezika.
Citaoci koji pisu da mnogi u svetu govore maternji engleski ili neki drugi jezik, koji sigurno nije jezik njihovih predaka, su potpuno u pravu. Jezik ne dokazuje poreklo.
Istrazivanje haplogrupa jasno pokazuje, da izuzev Slovenaca, Hrvata i stanovnika severne Grcke na Balkanu nema drugih Slovena poreklom.
Za razumevanje velikog vizantijskog master plana kojim su Sloveni tako usli u zajednicu pismenih naroda, nece nam pomoci razmisljanje o Vizantijcima kao velikim edukatorima (niti se moze razmisljati u terminima zavere). Potrebno je sagledati interese i situaciju u kojoj je bila zemlja u devetom veku. Nekoliko vekova ranije Konstatinopolj je objektivno imao vecu moc od Rima. Vizantija se prostirala na balkanskom poluostrvu, Maloj Aziji, Bliskom istoku i Egiptu. Nastanak i brzo sirenje islama znatno je oslabilo vizantijski uticaj. Iako je i Rim izgubio neke teritorije u Severnoj Africi a Arapi napredovali ka Evropi i sredozemnim ostrvima Vizantija je ukupno bila znatno veci gubitnik. U devetom veku svela se na teritorije Male Azije i Grcke, dok je imala puno problema na severnim granicama na Balkanu. Vekovima je sa Dinarcima bila u “toplo-hladnim” odnosima, cas saradjujuci cas ratujuci sa Dinarcima, ili potpomazuci njihove neprijatelje. Kako se islam prosirio i na Srednji istok i Persiju i sve se vise sirio Azijom Vizantija nije mogla racunati na te prostore.
Vizantijci su jako dobro znali za plemena i zajednice Kavkaza, prostore iznad Kavkaza i Crnog mora. Kako su imali uspeha u hristijanizaciji odredjenih kavkaskih naroda, hteli su da nastave sa misionarstvom znajuci da brojni Sloveni zive na sirokim prostorima severno i istocno od Crnog mora. I znali su da su oni jos uvek pagani, da nisu primili neku od velikih religija i da su daleko od uticaja Rima. Velika sansa za jacanje i sirenje uticaja carstva je bila tu i Konstatinopolj je to uocio i nije zeleo da propusti. Realizacija velikog plana znacila je hristijanizaciju velikih skupina Slovena pod jurisdikciju vizantijske crkve. Nije se imalo puno vremena za misionarstvo jer su i Rim i Arapi imali slicnu mogucnost, ti Sloveni su mogli postati hriscani pod rimskom jurisdikcijom ili muslimani. Arapi su slali izaslanike da uvere te Slovene (danas Ruse, Ukrajince) u ispravnost i vrline islama i moguce je da je bilo Slovena koji su zeleli da prime islam.
Konstatinopolj je morao da uradi nesto zbilja veliko kako bi privukao toliku populaciju. Vizantijci su mogli pre ili kasnije da tesko poraze Slovene koji su dosli do Soluna (kao sto su to cinili sa Avarima i drugim pridoslicama). Medjutim Vizantijci su dozvolili da se od slovenskih napadaca vremenom formira slovenska zajednica koja je dobila odredjena prava. Kako su Vizantijci znali da su solunski Sloveni i Sloveni severno od Crnog mora braca po krvi, kako su proucavali i dobro poznavali njihov jezik, bili su u najboljoj prilici da kroz prosvetiteljstvo i misionarski rad prosire jurisdikciju Vizantijske crkve. To je podrazumevalo stvoriti Slovenima pismo i knjizevni jezik i dati versku sluzbu na slovenskom jeziku. Veliki dobitak za Slovene ali i veliki dobitak za Vizantiju. Kruna misionarskog rada Vizantije i ostvarenje njihovog plana je hristijanizacija Kijevske Rusije 988 godine koja je tada bila pod vlascu Vladimira I Velikog. Ovo se nikada ne bi desilo da Cirilo i Metodije nisu udarili temelj slovenskoj pismenosti uvevsi slovenski jezik kao cetvrti jezik u liturgiju. Treba li reci da je to bila najnaprednija kulturna drzava tog vremena u Evropi, i po prostranstvu najveca.
Iz danasnje perspektive rekli bi uspesno za Vizantiju, uspesno za Kijevsku Rusiju. Da, ali sta je sa Balkanom? Jezik starosedelackog stanovnistva Balkana je dobio velikog konkurenta – slovensjki jezik, koji je imao pismo i koji je bio uveden u sluzbenu upotrebu u crkvama. Da li je stari srpski jezik imao sansi da opstane u takvoj situaciji? Poznato je da je vrlo sporo islo napustanje paganstva i pokrstavanje medju Srbima. Sta je bilo uzrok toga? Nije li strani jezik (slovenski), koji je nametan, bio glavni razlog tome? Zasto je mnogo veci prostor Kijevske Rusije mnogo brze primao hriscanstvo pod vizantijskom jurisdikcijom u odnosu na dinarsko stanovnistvo Balkana? Zakljuci se sami namecu, ali jeste bolno spoznavanje istine s obzirom na nas istorijski i kulturni pedigre. Istoricari ce morati objasniti zasto je trebalo vise od tri stotine godina pokrstavanja ne brojnog stanovnistva na relativno malom prostoru. Pa i posle toga bilo je mnogo otpora i oznacavanja mnogih grupa kao jeretickih.
Jasno je da se slovenski jezik sirio putem crkve. To je znacilo da su crkvenu sluzbu obavljali oni koji su znali slovenski jezik, a to su mogli biti pre svega Sloveni. Oni su prakticno bili duhovna elita.
Kada su Normani zavladali Engleskom, francuski je postao jezik elite. Umalo Englezi nisu izgubili svoj jezik iako je vise od 95% stanovnistva bilo englesko. Englezi su imali srece, narod je ocuvao engleski jezik (iako je engleska elita koja se povezala sa Normanima prihvatila francuski), ali je u engleski jezik usao veliki broj francuskih reci.
Srbi, ili da kazemo Dinarci nisu imali te srece.
Treba li reci da je Rim reagovao, ali sa zakasnjenjem. Rim se trudio da ocuva Zapadni Ilirik pod svoju jurisdikciju. Ironijom sudbine dinarski jezik je mogao biti sacuvan da su iz Rima upuceni uceni ljudi da ga standardizuju.
Mi danas govorimo jezik koji je izvorno potekao od solunskih Slovena. Cak sest jezika koja se danas vode kao juznoslovenski (srpski, bosanski, makedonski, crnogorski, bugarski, hrvatski) poteklo je od tog jezika.
Citaoci koji pisu da mnogi u svetu govore maternji engleski ili neki drugi jezik, koji sigurno nije jezik njihovih predaka, su potpuno u pravu. Jezik ne dokazuje poreklo.
Istrazivanje haplogrupa jasno pokazuje, da izuzev Slovenaca, Hrvata i stanovnika severne Grcke na Balkanu nema drugih Slovena poreklom.
čvrsnica
Domaćin
- Poruka
- 4.321
ne bih rekao da rim nije uspio u svojoj nakani,uspio je ali polovicno.kasniji razvitak situacije je potvrdio tragicnost ovih dogadjaja,ne samo na jezicnom planu.opredjeljivanjem srpskog vodstva da sa katolicanstva predje na pravoslavlje,papi okrene ledja,odnosno da se prikloni bizantu,nikom nije bilo od koristi........pored svega prigovarati hrvatima da su se pokatolicili je i vise nego zalosno,smijesno do bola.hrvati u pravom smislu rijeci su katolici od samog pokrstavanja slavena,kao sto su i srbi bili.....ali aj ti objasni srbinu da je on ustvari "popravoslavljen"..........
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
mesas babe i zabe...nema to veze sa pricom ''pokatolicavanja''...a to pokatolicavanje odnosi se na veliki broj danasnjih ''Hrvata''...ajd sad ti objasni ''Hrvatu'' da je pokatolicen ili druga stvar, da su mu se preci izjasnjavali kao Srbi katolicke veroispovesti i govorili i pisali srpskim jezikom....hehe
Poslednja izmena:
