Corvus
Iskusan
- Poruka
- 5.528
Mene nekako sve "vraća" na to, čedo moje, da smo bezgrešni samo kao deca.Pod pojmom čedna, mislila sam na fizičku čednost a ne mentalnu
Posle, suočeni sa mnogim izborima, suočeni smo i sa raznim mogućnostima za grešku?
Polažemo nadu i vjerujemo, neiskusnih, pa i grešimo.
Valjda je najveća vrlina praštati greške?
Ali treba biti i mudar, i znati šta je obrazac koji se ponavlja?
Svi se mi klackamo u našim provcenama i nada njima. Jedino što je sigurno je da sve nije crno - belo.
I da smo svi mi "lepeza" koja sadrži i jedno i drugo?