Caffe "Na psihoterapiji kod čika Frojda"

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Gambrinus, ако си верник, у оваквим тренуцима само Бог може да ти помогне и да понесе део твог терета и нико други.

Ево неколико утешних мисли, али не од мене, већ од Мајстера Екхарта и Шопенхауера :).

Мајстер Екхарт:

- Ниједна несрећа није без среће, ниједан губитак није само губитак. И хришћански и пагански учитељи се слажу у томе да Бог и Природа не би допустили да постоји нешто апсолутно лоше или зло. Узмимо нпр. да неко има 100 дуката од којих изгуби шездесет, остане му 40. Ако буде стално мислио на изгубљених 60 дуката постаће клонуо и неће имати мира. А како и може бити утешен и добре воље неко ко се стално окреће губитку, себи га представља, гледа у њега са уздахом и води дијалог са својом штетом. Када би се уместо тога окренуо оним дукатима које још поседује, кад би се у њима огледао, посматрао их и тепао им, сасвим сигурно би био утешен.

- Ако хоћеш да будеш утешен, заборави оне којима је боље од тебе и мисли само на оне којима је још горе него теби!

- Природи је апсолутно немогуће да сломи биће , да га оштети или било како да га додирне, уколико на тај начин неће да изађе на неку вишу вредност. Мудар доктор никада неће додирнути болестан прст да човеку тиме не би нанео бол, сем ако прсту, а тиме и целом човеку, тиме није у стању да помогне и учини боље. Ако човека заједно са прстом може да поправи, добро. Али ако не, он ће одсећи прст да би излечио човека.

- Бог кажњава оне које воли и прима као синове, каже свети Павле. Ако дакле хоћеш да будеш дете Божије а да ипак не патиш, никако ниси у праву. У књизи мудрости стоји написано: "Бог искушава и испитује ко је праведан, као што се злато испитује и гори у пећи за топљење". Знак је великог краљевог поверења према неком витезу, ако га у боју стави у прве редове.

- Кад би човек хтео да пред очима увек има колико се сам Бог и сви анђели воле и радују човековом стрпљењу ако због Бога пати, трпи невољу и штету, уистину би већ само то морало да га поштено утеши.

- Ваљан човек никад не треба да се жали због губитка и невоље. Једино због чега треба да се жали јесте то што се још лови на јадиковање и патњу.

- Не може бити добар човек који одбија оно што Бог жели. Ми се свакодневно молимо "Нека буде воља твоја" а онда када Божија воља дође и постане стварна, ми се жалимо и тужни смо. Пагански учитељ Сенека пита: "Шта је најбоља утеха у патњи и недаћи?" и одговара: "Да човек све тако узме као да је тако желео и измолио!"

- Добар човек би требало да има толико поверења у Бога и да га тако добро познаје и да зна да Бог у својој доброти и љубави никако не би посматрао како се њему догађа нешто нажао, осим ако неће да га поштеди неког већег јада, или да ће га већ на земљи богато наградити! Но било како било, доста је да је то Божија воља!

Шопенхауер:

- Кад је неки несрећан случај већ наступио, не треба себи допустити ни помисао да је друкчије могло бити, а још мање помисао да се чиме то могло отклонити, јер сама помисао на то повећава бол дотле да се не може сносити, тако да човек постане самомучитељ.

- Боље је да приликом несреће поступимо као цар Давид, који је за време болести свог сина, непрекидно наваљивао на Јехову са молитвама и преклињањем; али кад му је син умро, пукао је прстима и није више на њега мислио. Али ко нема довољено духа да то уради, нека прибегне фаталистичком гледишту и прожме се великом истином да све што се догађа, наступа нужно те се не може отклонити.

- Добро је да велике несрећне случајеве који нас могу снаћи каткад изнесемо себи пред очи; то ће нам помоћи да оне мање које нас снађу, лакше сносимо, јер ћемо се тада утешити тиме што ћемо се сетити оних великих који нам се нису догодили.

- Онај који при свим несрећним случајевима остаје миран, тај показује да зна како су огромна и хиљадуструка зла која се у животу могу догодити те зато оно зло које је наступило, сматра као један врло мали део онога што би могло доћи.

- Кукавица је онај који чим се облаци нагомилају или се тек само покажу на хоризобнту, смежура се, крене да очајава и јауче. Напротив нека нам лозинка буде: Немој се склањати с пута несрећи него јој иди храбро у сусрет.

Ова мисао императора Марка Аурелија ми се посебно свиђа:

- Остани чврст као стена на морској обали о коју се таласи непрестано ломе, која остаје постојана док море око ње пени и смирује се. Не говори: "Колики сам несрећник што ми се то десило!" Напротив: "Срећан сам што сам добре воље, што издржавам то што ме је задесило, што ме садашњост не сатире и што се будућности не бојим."

................

Препоручујем ти да на ове и сличне мисли медитираш свако јутро и вече, најпре од 5 до 10 минута, а након одређеног времена и до пола сата. То чиниш тако се максимално концентришеш, неколико пута дубоко и полако удахнеш и издахнеш, а затим узмеш једну мисао, пажљиво је читаш неколико пута и понављаш у себи. Закључаш свој ум у њих, понављаш једну по једну реч, и размишљаш о њима. Позитивни резултати тога ускоро ће бити видљиви.
Такође, представљај себи шта ти се све горе могло догодити од тренутне несреће. Представљај себи оно што још увек имаш, блиске рођаке који су још увек живи и здрави. Особу коју си изгубила представљај себи како ужива и одмара у вечном миру са анђелима.

Почни да слушаш класичну музику, ако је раније ниси слушала. Научно је доказано да музика има јак утицај на мозак и расположење, пре свега Моцартове и Бетовенове композиције.

Под обавезно би било да почнеш да читаш Књигу о Јову која важи за најутешнију књигу икада написану и која може човека утешити и у најнесрећнијим околностима које је могао замислити: http://www.rastko.rs/bogoslovlje/delo/10466

И изнад свега, води се мишљу да то што си доживела није несрећа, али је срећа то часно поднети.
 
Poslednja izmena:
Gambrinus:
Izgubila sam voljenu osobu. Kako prevazici tezak period? Proslo je neko vreme ali mi se cini da je zivot stao i ne mogu da funkcionisem. Ljudi oko mene su nastavili dalje. Da il je to depresija? Sta ciniti?
Nadam se nekom korisnom savetu...ne bih da idem kod lekara jer znam sta sledi - recept za lekove. Zelim da to prevazidjem svesno, ne pod dejstvom antidepresiva.
Kliknite za proširenje...

Draga Gambrinus
Potrebno je da se svakog sata u danu setis ljudi koji te vole, kojima si potrebna. Cak i na svakih pola sata. Postoji jedan banalan trening savet ali je u velikom broju slucajeva vrlo produktivan - navijes alarm, tj podsetnik na svakih 30min u kome mozes ispisati nesto sto te veseli i asocira na lepotu zivotu a mozes prosto i nabrojati imena dragih ljudi koje volis ali i svih onoh kojima si potrebna...i onda odvojiti bar jedan minut razmisljajuci o njima.
Jos jedna aktivnost je vrlo delotvorna - volontiranje, pomaganje npr nezbrinutoj deci pri ucenju...ili pak lepo da se zamislis i promislis sta je ono sto si zelela da uradis neki hobi pa da se posvetis tome.

Moguce je baciti se i u citanje...razgovore sa ljudima koji su doziveli slicno iskustvo... Secam se price jednog coveka koji je izgubio sve u ratu. Kze da je uspeo da prevazidje neshvatljivi bol "zasto je ovo moralo meni da se desi" samo tako sto je citao i citao kuda i koliko ratova se vodi posvetu...Onda je sabirao zrtve, beskucnike i one koji su izgubili i dom i porodicu i dosao je do nekog podatka od milion i po ljudi...Jednostavno je rekao sebu "ja sam samo jedan od njih i to je to".

Sport je takodje vrlo delotvoran...izadji i trci...dok se ne umoris toliko da ti se samo krevet prividja pred ocima...
U svakom slucaju razgovraj i sa ljudima...ali pre svega okruzi se onima kojima si potrebna - taj osecaj najbrze rehabilituje.
Postoji naravno i varijanta razgovora sa strucnim licem. Zaviri malo u sebe i vidi sta ti odgovara. Veliki je broj ljudi koji se brane radom - ako vec rade nalaze dodatan posao. Najjednostavnije receno nalaze nacin da se umore da im ostanak 4 zida ne padne tesko vec da prosto spavaju... Onda za neko individualno vreme prihvatis bol sa kojim zivis, on izgubi na vaznosti i postane deo tvoje zivotne price, ali svakako izgubi na vaznosti - zapamti to - svaka gotova situacija vise nije problem za resavanje, vec je gotova i kao takva se prihvata, a ako nema popravnog onda nema ni resenja a ne moze da se zivi sa neresivim problem, vec on prosto prestaje da bude problem.

Budi hrabra :)
 
Poslednji Evropljanin je takodje prilicno lepu smernicu dao - poslusaj i njega, pretrazi sve opcije pa ces videti - sa necim ces se izvuci, jer moras se izvuci.

Najzad religija lepo propoveda "Gospod nam ne daje teret koji ne mozemo da ponesemo."
Razmisli malo i o tome i dohvati se cega god - psihologije, religije, filozofije, svega toga zajedno...
 
radovantreci:
Ja osecam da radim sve lose...ne znam sta radim vise.
Cesto se svadjam sa majkom,koja mi je sve,ali ponekad prekipi i meni i njoj...njoj mnogo cesce,bar se meni tako cini.
Stalno se zali kako nikad necu da joj pomognem ni u cemu i kako mislim samo na sebe...to nije istina,u potpunosti...ja jesam lenj za neke stvari,i necu odmah da uradim to sto se trazi,ali ipak pomognem. kaze da to nije pomaganje.
Na primer,trebalo je da je sacekam blizu nase kuce jer je nosla neke stvari,pa da joj pomognem da ih unese. Meni je ceo dan juce i danas bilo lose,imam i temperaturu,ali nema veze...rekla je da izadjem za pet minuta,i ja sam,cim sam se obukao otrcao do tamo da bi me ona besno cekala...jer sam zakasnio 2 minuta...ali nije mi dato vise vremena..uglavnom,sva je besna i razdrazsljiva oko ovakvih stvari,i ne znam kako da pomognem ni sebi ni njoj...njoj je psihijatar i psiholog tabu,a ja vise ne znam kako da resim ove konstantne svadje oko sitnica. I onda ona tako ostane besna ceo dan,ubije mi volju za vim,sutra sve ok. A ja ne mogu vise...ovo predugo traje. Uglavnom se ona ljuti na mene za sve i svasta...ja na nju nikad,ni kad treba. Ljuti se kad joj kazem da mi nesto smeta,a kada njoj nesto smeta onda je to...uh...gadno. Kaze da filozofiram previse a necu da pomognem. Filozofiram,dakle,jer hocu da popricamo...
Dajtew neki savet ljudi...
Kliknite za proširenje...


Imala sam slican problem sa tatom.
Veoma je tesko,posebno kada se izgubi volja za svim,i unisti se dan bez potrebe.Znala sam plakati do zore,nisam zeljela ustati iz kreveta.To je i djelovalo.Nisam cio dan ustajala,nisam jela,nista nisam radila.Na kraju je tata dosao i popricali smo bez rasprave i svadje.
Kazi joj kako se osjecas.Kazi joj da te to gusi,da ne mozes vise,prestani da se svadjas i da joj protivrjecis.Kada joj to bude cudno upitat ce te sta ti je.
Vjeruj mi,razgovor je rjesenje:)
 
Antigon@:
ptica kasnilica:
Šta znači kad sanjaš da letiš u avionu?
A bre, Ptico, nisi letela !
Probaj ovo umesto aviona. :metla:
Samo se čuvaj ovoga.:koto:
Kliknite za proširenje...

Letela prošle cele godine sa jednom nevaljalicom beatle ;) ... :zag: ... nje ovde nešto nema. :(

neladm:
kraj brigama...uspeh
Kliknite za proširenje...

:zag:

Da se ostvare tvoje reči. :worth:

LUNATICNA:
Verujete li u prorocke snove, u snove koji "najavljuju" buduce dogadjaje?
Kliknite za proširenje...

Tumačim ih, uglavnom, sama. :)
Kliknite za proširenje...
 
Gambrinus:
Smrt. Stvarno ne bih kukumavkala ovde zbog raskida...
Uskoro punim 23.
Cini mi se da je u pitanju depresija, u blazoj meri, nije bas dibidus.
Nasla sam neko savetovaliste, i otici cu ovih dana, valjda ce znaciti.
Kliknite za proširenje...

Nemoj da podcenjujes znacaj raskida. Moje pitanje j ena mestu i nije sramota "kukumavciti" zbog toga.Nisu svi isti, nisu svi imali istu partnersku relaciju, nemaju svi istu afektivnu vezanost, nisu svi istih godina i emocionalne zrelosti.

Svakako da je smrt osobe mnogo veci stres nego raskid sa osobom, ali i raskid moze biti veoma bolan za nekog.

Drago mi je da si otisla u savetovaliste. Drzim palceve da se sto pre oporavis i grenes opet nasmejana u zivot, a ovo prihvatis kao nesto neizbezno i neizostavno sto svakog cega pre ili kasnije dok se ne izmisli nesto za besmrtnost ako se ikada izmisli, a i kada se izmisli bice to samo lek bogatih.

Pozdrav.
 
Nisam potcenjivala znacaj raskida [prolazila sam ja kroz te stvari, bolele su] vec je sada sve minorno u odnosu na ovo. Decko moze biti ovaj, onaj, ako dodje do raskida ide ono "da je valjalo duze bi trajalo" a smrt je...potpuno druga prica.
Zaista sam shvatila, koliko su neki problemi smesni u odnosu na smrt. Sve sto se nekako moze resiti i nije problem. Neresivi problemi su pravi problemi. Zato me sada ne stresiraju stvari koje su me ranije pogadjale, puno sam naucila iz svega ovoga.
A u savetovaliste nisam stigla ni da odem, zbog gomile obaveza koje su me snasle. Mozda to nije losa stvar.
Stvarno bih se svima zahvalila, dobila sam zaista konstruktivne savete i lepe reci. Znaci mi to.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top