Gambrinus, ако си верник, у оваквим тренуцима само Бог може да ти помогне и да понесе део твог терета и нико други.
Ево неколико утешних мисли, али не од мене, већ од Мајстера Екхарта и Шопенхауера

.
Мајстер Екхарт:
-
Ниједна несрећа није без среће, ниједан губитак није само губитак. И хришћански и пагански учитељи се слажу у томе да Бог и Природа не би допустили да постоји нешто апсолутно лоше или зло. Узмимо нпр. да неко има 100 дуката од којих изгуби шездесет, остане му 40. Ако буде стално мислио на изгубљених 60 дуката постаће клонуо и неће имати мира. А како и може бити утешен и добре воље неко ко се стално окреће губитку, себи га представља, гледа у њега са уздахом и води дијалог са својом штетом. Када би се уместо тога окренуо оним дукатима које још поседује, кад би се у њима огледао, посматрао их и тепао им, сасвим сигурно би био утешен.
- Ако хоћеш да будеш утешен, заборави оне којима је боље од тебе и мисли само на оне којима је још горе него теби!
-
Природи је апсолутно немогуће да сломи биће , да га оштети или било како да га додирне, уколико на тај начин неће да изађе на неку вишу вредност. Мудар доктор никада неће додирнути болестан прст да човеку тиме не би нанео бол, сем ако прсту, а тиме и целом човеку, тиме није у стању да помогне и учини боље. Ако човека заједно са прстом може да поправи, добро. Али ако не, он ће одсећи прст да би излечио човека.
- Бог кажњава оне које воли и прима као синове, каже свети Павле. Ако дакле хоћеш да будеш дете Божије а да ипак не патиш, никако ниси у праву.
У књизи мудрости стоји написано: "Бог искушава и испитује ко је праведан, као што се злато испитује и гори у пећи за топљење". Знак је великог краљевог поверења према неком витезу, ако га у боју стави у прве редове.
- Кад би човек хтео да пред очима увек има колико се сам Бог и сви анђели воле и радују човековом стрпљењу ако због Бога пати, трпи невољу и штету, уистину би већ само то морало да га поштено утеши.
-
Ваљан човек никад не треба да се жали због губитка и невоље. Једино због чега треба да се жали јесте то што се још лови на јадиковање и патњу.
- Не може бити добар човек који одбија оно што Бог жели. Ми се свакодневно молимо "Нека буде воља твоја" а онда када Божија воља дође и постане стварна, ми се жалимо и тужни смо. Пагански учитељ Сенека пита: "Шта је најбоља утеха у патњи и недаћи?" и одговара: "Да човек све тако узме као да је тако желео и измолио!"
-
Добар човек би требало да има толико поверења у Бога и да га тако добро познаје и да зна да Бог у својој доброти и љубави никако не би посматрао како се њему догађа нешто нажао, осим ако неће да га поштеди неког већег јада, или да ће га већ на земљи богато наградити! Но било како било, доста је да је то Божија воља!
Шопенхауер:
-
Кад је неки несрећан случај већ наступио, не треба себи допустити ни помисао да је друкчије могло бити, а још мање помисао да се чиме то могло отклонити, јер сама помисао на то повећава бол дотле да се не може сносити, тако да човек постане самомучитељ.
- Боље је да приликом несреће поступимо као цар Давид, који је за време болести свог сина, непрекидно наваљивао на Јехову са молитвама и преклињањем; али кад му је син умро, пукао је прстима и није више на њега мислио. Али ко нема довољено духа да то уради, нека прибегне фаталистичком гледишту и прожме се великом истином да све што се догађа, наступа нужно те се не може отклонити.
- Добро је да велике несрећне случајеве који нас могу снаћи каткад изнесемо себи пред очи; то ће нам помоћи да оне мање које нас снађу, лакше сносимо, јер ћемо се тада утешити тиме што ћемо се сетити оних великих који нам се нису догодили.
-
Онај који при свим несрећним случајевима остаје миран, тај показује да зна како су огромна и хиљадуструка зла која се у животу могу догодити те зато оно зло које је наступило, сматра као један врло мали део онога што би могло доћи.
- Кукавица је онај који чим се облаци нагомилају или се тек само покажу на хоризобнту, смежура се, крене да очајава и јауче. Напротив нека нам лозинка буде: Немој се склањати с пута несрећи него јој иди храбро у сусрет.
Ова мисао
императора Марка Аурелија ми се посебно свиђа:
- Остани чврст као стена на морској обали о коју се таласи непрестано ломе, која остаје постојана док море око ње пени и смирује се.
Не говори: "Колики сам несрећник што ми се то десило!" Напротив: "Срећан сам што сам добре воље, што издржавам то што ме је задесило, што ме садашњост не сатире и што се будућности не бојим."
................
Препоручујем ти да на ове и сличне мисли медитираш свако јутро и вече, најпре од 5 до 10 минута, а након одређеног времена и до пола сата. То чиниш тако се максимално концентришеш, неколико пута дубоко и полако удахнеш и издахнеш, а затим узмеш једну мисао, пажљиво је читаш неколико пута и понављаш у себи. Закључаш свој ум у њих, понављаш једну по једну реч, и размишљаш о њима. Позитивни резултати тога ускоро ће бити видљиви.
Такође, представљај себи шта ти се све горе могло догодити од тренутне несреће. Представљај себи оно што још увек имаш, блиске рођаке који су још увек живи и здрави. Особу коју си изгубила представљај себи како ужива и одмара у вечном миру са анђелима.
Почни да слушаш класичну музику, ако је раније ниси слушала. Научно је доказано да музика има јак утицај на мозак и расположење, пре свега Моцартове и Бетовенове композиције.
Под обавезно би било да почнеш да читаш Књигу о Јову која важи за најутешнију књигу икада написану и која може човека утешити и у најнесрећнијим околностима које је могао замислити:
http://www.rastko.rs/bogoslovlje/delo/10466
И изнад свега,
води се мишљу да то што си доживела није несрећа, али је срећа то часно поднети.