Caffe "Na psihoterapiji kod čika Frojda"

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Anna-Bella:
Razni su razlozi zbog kojih neko odabere odredjeni avatar, potpis itd. A i na razne nacine razliciti ljudi dozivljavaju te iste avatare, potpise, nacin pisanja...

Kako god bilo, neko kome je stalo da razumije ce pitati za pojasnjenje.

P.S. Stedi ona pitanja Dragane. Jedno po jedno. Umjereno... ;)
Kliknite za proširenje...
Zašro jedno po jedno? Ne razumem. Uostalom, tamo samo 2-3 osobe odgovaraju...
 
needlman:
Pa sve zavisi ko je omiljeni lik , i to je idolopoklonstvo ...treba se ugledati na dobro i lepo , ali ne klanjati se !
Treba biti svoj Mona ...a ono o ukusima ne treba raspravljati ...tek to je floskula koju ću rado da obrazložim ...

„O ukusima ne treba raspravljati“ , jeste izreka koju su latini , kao i u mnogo drugih mudrosti , osmislili na najpovrsnijem mogucem , najplicem i u onom lazno - najliberalnijem duhu .
Da se o ukusima , ne samo treba raspravljati , polemisati , nego i jeste nuzno vagati , ono sto dozivljavamo kao vredno , sto nas prozima i duboko pomera , ili sve to NE CINI . Naposletku nas svo to poimanje , cini i karakterise , kakvim jesmo uistinu . Tacnije , treba polemisati o onima koji stvaranje , promatraju , literarno tumace , vizuelno promisljaju trazeci svrhu i smisao samoga stvaranja ..., i tonsku harmohiju , pokusavaju da pretvore u sliku , misao ili oblik itd , itd .
Dakle , glupo je o ukusima raspravljati , ali o onome koji „to nesto“ kusa , jeste nuzno , i onome sto se kusa i o saznanju dali to ima vrednost ili nema . Samim tim taj ima i mudrost u svojoj spiritualnosti !!!
I nikako nije , merilo nekog kreiranja , niti sme biti ..., kvantitet onih koji su postovaoci te doticne kreacije . Kvantitet , nikada nije nuzno merilo vrednosti kvaliteta nekoga dela ! O "ukusu" paprike , ili njenoj ljutini se ne može raspravljati (ona je ljuta , pa ljuta) , ali dali je prskana , gde ide kao začin a gde ne , to je nešto drugo ! Pa i iz ove banalizacije , se može shvatiti , šta je ukus , šta viđenje , šta je kvalitet , šta je identifikacija , i šta su idoli ...
Upravo oni koji pri svojem nadahnutom i iskrenom radu , imaju blag osecaj o nerazumevanju od strane drugih , pa ih to niti zanima , oni streme apsolutnoj bliskosti sa istinom , dakle Bogu , dakle pramordijalnom stvaranju zivota . Takvi , stvaraju istinsku vrednost , pa makar je najdublje shvatala tek nekolicina .
Najcesce , sam meinstrim , ili trend jeste u vremenskom kontekstu , bezvredan , upravo zato sto tezi , da se vispreno dodvori masama (rulji) , a pritom da im i diktatom propagande , oformi vidjenje , tj. nebudnost ..., i dozivljaj , tj. bezdozivljajnost i neis(u)kusnost)) . Da time stvori jednolicnu mediokritetsku masu tzv. Liberala , a nikako samosvojne , mislece , oformljenog stava i jasnog principa , licnosti ! :ok::ok:
Kliknite za proširenje...
Auuuu sta ti napisa :eek: e pa i ja umem da pisem pomalo.. :lol:
Omiljeni lik ne mora da bude idol...
Idolopoklonstvo je stav srca, znaci nisam idolopoklonik...
Mogu da volim lik u mom avataru iz meni poznatih razloga...
Inace ga ne bi stavila... Svako stavlja nesto sto njega obelezava kao osobu... ili sto mu se svidja... ili iz ko zna kojih drugih razloga..
Treba biti svoj,:huh: ma nemoj, a ja to kao ne znam, to znam kada si se ti igrao u pesku :lol: naravno pretpostavka... ne drzi me za svaku rec :)
Ok o ukusima se raspravlja.... Ja to znam...
Dalje sta jos mislis da ne znam... :ceka:
Zasto me tako povrsno dozivljavas
ridja-1-1.gif
 
mona *:
Auuuu sta ti napisa :eek: e pa i ja umem da pisem pomalo.. :lol:
Omiljeni lik ne mora da bude idol...
Idolopoklonstvo je stav srca, znaci nisam idolopoklonik...
Mogu da volim lik u mom avataru iz meni poznatih razloga...
Inace ga ne bi stavila... Svako stavlja nesto sto njega obelezava kao osobu... ili sto mu se svidja... ili iz ko zna kojih drugih razloga..
Treba biti svoj,:huh: ma nemoj, a ja to kao ne znam, to znam kada si se ti igrao u pesku :lol: naravno pretpostavka... ne drzi me za svaku rec :)
Ok o ukusima se raspravlja.... Ja to znam...
Dalje sta jos mislis da ne znam... :ceka:
Zasto me tako povrsno dozivljavas
ridja-1-1.gif
Kliknite za proširenje...
Izvini ako si tako to shvatila , msm da te povrćno doživljavam ...*** , žao mi je
Ja to postavih i zbog drugih , a samo sam izneo svoj stav , niti sam rekao da si ti idolopoklonik , niti sam mislio , najiskrenije Mona !
I tvoj avatar ma ko da je ta cura (ali msm da je vokal iz nekog benda ...nebitno) uopšte tebe i dočarava kakvom jesi !
Ništa od toga nije bilo upućeno tebi , već tu se neka bunila tako , kao kad bih ja stavio tom kruza , a imao 60 godina itd.
Msm , nisam očekivao da će tako da te pogodi , jedno moje razmišljanje ...
 
needlman:
Ništa od toga nije bilo upućeno tebi , već tu se neka bunila tako , kao kad bih ja stavio tom kruza , a imao 60 godina itd.
Msm , nisam očekivao da će tako da te pogodi , jedno moje razmišljanje ...
Kliknite za proširenje...


Mona nema 60,mlada je,leptiric sarenic koja svojim krilima donese prolece gde god sleti.


mona *:
Eto, ja sam stavila ovaj avatar da bi me doticni obozavao, obozavajuci nju :rumenka:
Kliknite za proširenje...

Knedlico od tresanja :heart:
 
Poslednja izmena:
sadness:
Verovatno ovo niko nece citati,ali moram bar negde da se olaksam.Vec skoro dva meseca uopste ne izlazim iz stana,a iz sobe samo po hranu(ako uopste i jedem) ili do kupatila.Nemam nikog ko bi me razumeo ili bio uz mene,samo predrasude,pa sam se nadala da cu bar ovde da naidjem na neku podrsku jer mi je stvarno tesko...Mnogo sam se borila da ne popustim pod stresom i da se izvucem iz depresije koja me je hvatala,ali sam pre dva meseca pukla.Lose stvari su se nizale jedna za drugom i nista mi nije islo i nisam vise izdrzala.Prvo sam morala da uspavam mog pekinezera koji je bio samnom od moje sedme godine,zatim sam saznala da me moj decko(sada bivsi) koga volim vise od svega i sa kojim sam potracila tri ipo godine konstantno laze i verovatno vara.To me je skoro unistilo,ali sam gutala to u sebi,nasla novog decka da me bivsi ne bi trazio jer da sam se videla sa njim pomirila bih se jer uprkos svemu ja ga jako volim.Medjutim novi decko mi je nabio uzasne komplekse(zapravo on je narcis i iskompleksiran tipa ide u teretanu,vise vremena od mene provodi u kupatilu spremajuci se itd),ali mi je tokom 4 meseca neprestano pa cak i pred drugima isticao moje mane koje je samo on video,ali opet sad sam i to uvrtela sebi u glavu kako sam debela,ruzna itd.Sva sreca raskinula sam sa njim i dalje svu tugu trpela u sebi,medjutim pokusavajuci da glumim da sam sretna i da se izborim sa stresom popustila mi je koncentracija i dala sam samo tri ispita i time bila pod jos vecim pritiskom.Ali i dalje sam se borila i nisam davala da iko primeti kako mi je sve do pre dva meseca kad je jedna moja drugarica koja je ljubomorna na mene(mada sam ja uvek bila uz nju i pomagala joj) mom bratu ispricala uzasne stvari o meni(izmislila),a on je sve to preneo mojoj mami.Mama mi je svasta rekla da sam k***a,narkoman(mada nikad nisam ni probala drogu),lopov,da joj nisam cerka i jos mnogo uzasnijih stvari.Od tada samo iz nuzde pricam sa tatom,a sa mamom i bratom uopste ne,iskljucila sam mobilni,ne idem na fb da me niko ne bi mogao kontaktirati i ne izlazim iz sobe osim iz gore navedenih razloga,ali bilo bi bolje i da ne izlazim jer kad god izadjem brat me prezrivo gleda i govori lose o meni,mama svima prica lose o meni(cujem iz svoje sobe kad prica komsijama i rodbini) i vidno me ismevaju i rugaju mi se.Postala sam im samo sprdnja.Pocela sam da se samopovredjujem i imam suicidne misli.Nedavno sam popila lekove za srce i neke antibiotike(to je sve sto je bilo u mojoj sobi),ali sam ispovracala,a tata je mislio da sam samo pokvarila stomak.Zbog toga sam pala u dublju depresiju jer sam cak i za to nesposobna.Sad se vise ni ne tusiram,cak ni zube ne perem,a muci me i nesanica(i po 2-3 dana ne mogu da zaspim).Moracu da se ispisem sa faxa jer nisam u stanju da ucim i ne vidim smisla da bih nastavila zivot s obzirom da sam izgubila sve sto mi je bilo vazno u zivotu.Oduvek sam odlicna i od malena zelim na fax i obozavam ovo sto sam upisala,a moram da se ispisem jer nisam u stanju ni prvu godinu da zavrsim.Da imam sredstva i mogucnosti sigurno bih se ubila,cak sta vise pokusavam sebe da nateram da izadjem samo da bih skocila sa mosta jer sam cak sve i isplanirala(da vezem sebi noge i ruke,da torbu napunim kamenjem,da bude oko 2-3 ujutru tj da vrebam kad nema nikog itd).Eto morala sam da se olaksam jer me cak i najbolji drug prestao zvati jer vise nisam u stanju da govorim i da izadjem napolje,a ocigledno da je cak i on bio samnom samo iz koristi kao i svi drugi jer mi je rekao kako sam glupa sto ne izadjem i ne borim se itd a zapravo izderao se na mene jer je veceras mora sam da ode na rodjendan s obzirom da ja zaista ne mogu da izadjem iz stana.Celog zivota pomazem drugima,podrzavam ih,uvek sam tu kad im trebam,a sad kad je meni potrebna podrska svi su me napustili :sad2:
Kliknite za proširenje...

draga sadness
nadam se da si se izvuka iz svoje "depresije"
iako tebi deluju kao najstrasniji, realno, nisu to objektivni razlozi za stanje koje opisujes da se nalazis
daj saberi se i posveti tome sto kazes da volis, usput ce se sve ostalo srediti
zelim ti puno uspeha :)
g.
 
needlman:
Izvini ako si tako to shvatila , msm da te povrćno doživljavam ...*** , žao mi je
Ja to postavih i zbog drugih , a samo sam izneo svoj stav , niti sam rekao da si ti idolopoklonik , niti sam mislio , najiskrenije Mona !
I tvoj avatar ma ko da je ta cura (ali msm da je vokal iz nekog benda ...nebitno) uopšte tebe i dočarava kakvom jesi !
Ništa od toga nije bilo upućeno tebi , već tu se neka bunila tako , kao kad bih ja stavio tom kruza , a imao 60 godina itd.
Msm , nisam očekivao da će tako da te pogodi , jedno moje razmišljanje ...
Kliknite za proširenje...
Ma nije me pogodilo, raspravljamo :lol:
Ja licno mislim da je sve jedno sta stavimo u avatar ako to sto stavimo volimo.. ili ako nas odrazava na bilo koji nacin...
Na primer Zasto bi morala da volim pevacicu svojih godina :lol:
Slucajno mi se ova svidja to je pevacica Evanescence i nisam uopste razmisljala o tome kada sam je stavljala...
Godine su nebitne, bitna je nasa dusha...
Nerko je star i mrtav sa 20...
ja radije komuniciram sa zivim ljudima... ma koliko godina imali...
razumela sam ne moras da mi se izvinjavas... Nisi me uvredio...
Svidja mi se stav mog prijatelja koji kaze: mene niko ne moze da uvredi, e tako i ja...
Eto pa sta sada mislis o oveme sto sam napisala...
 
Upozorenje:cika Frojde ja sam procitao samo prvu stranicu ove teme za druge nemam vremena.Molio bih te da se neljutis za sve pravopisno gramaticke greske koje budem napravio jer mi besednistvo ide lakse od pisanja dako da sve sto imam u glavi ako nesto imam ne mogu verodostojno prebaciti na papir odnosno na komp.I tastatura me zeza tako da nemam zagrade uzvicnike idr.
moj PROBLEM je sto sam poludeo.rekao si da se teme mogu preskakati i sta ja znam.mene su na svim forumima isljucili pa mislim da ce i na ovom ja sam i ovdev relativno nov ako si spreman da preuzmes moj slucaj reci ok pa da iznesem svoj problem.molio bih te da mi posaljes i svoj mail da ti svoj problem iznesem i licno ako me ukinu na forumu ne ostanem bez medicinske usluge.sad cika frojde cak i ako je tvoja strucnost na nivou branka kocke posle 100 stranica foruma ja te smatram strucnim za bavljenje psihijatrijom tako da se javi obavezno
 
Poslednja izmena:
Ne znam ni sta bih napisao, danas sam napravio dug od 130e na ruletu, sto nije malo jer ja mesecno dobijam 15.000 dinara koje mogu da trosim na sta god pozelim jer stanujem kod roditelja, tu se i hranim, ne vodim brigu o racunima. Realno gledano ja imam sasvim dovoljno para da zivim pristojno. Za cigarete da dam 5000 mesecno, opet ostaje 10.000. Sto znaci kad vratim dugove, ostace mi 2000 do 15. januara. Bice tu i kesa za Novu godinu. Ali meni je to premalo para, znaci bas sam dosao do kraja, ispao sam bednik skroz. Dok sam dobijao na ruletu bahatio sam se zesce i izgubio sam pojam vrednosti novca. Oko 300e (ne racunam tu pare koje sam kao imao u toku igre) sam potrosio na ruletu u poslednjih nedelju dana, a da nisam ni jednom dobio mislim pogadjao sam brojeve, ali nisam podigao pare nijednom. Ne pijem alkohol, ne drogiram se, jedino pusim cigarete koje su toliko opasan porok, da je to neverovatno. Kad sam resio da prestanem da pijem, bilo mi je lako, mada nikad nisam ni voleo preterano da pijem, povremeno sam se opijao, najvise sa 15-16 godina dok nisam poceo da se gudram. Kad sam resio da prestanem da se gudram, i to je islo lako. Sto sa cigarama nije slucaj.
Ali da se vratim na prvobitnu temu, kocka. Znaci skroz sam sve zapostavio - fax, izlaske, nemam devojku. Meni nije problem da nadjem devojku, ali boleo me q samo rulet je bio u glavi i nista vise.Evo u poslednjih mesec dana sam iskulirao dve devojke koje su htele ozbiljnu vezu sa mnom, jer nisam mogao da nadjem vremena za njih. E sad ja sam siguran da rulet vise u zivotu necu igrati. Jer ja kad nesto resim da uradim to tako i bude, sad imam i doboljno jak motiv. Opet tu nastaje problem, trenutno ne mogu iz glave da izbacim to kako sam uspeo da sjebem toliko kesa i kako sam pucao na ruletu. Trebace mi vremena da me prodje to, a za to vreme nema sanse da se skoncentrisem ni na sta. Neke prijatelje sam razocarao, i jos cu dvojicu sto im sad dugujem, ali proci ce i to. Ne pogadja mene to sto se necu vise kockati, ali pogadja sto nastaje jedna velika praznina u mom zivotu koju cu nekako morati da popunim. Najlakse bih to mogao sa nekom devojkom. Meni ne treba devojka za jedan dan, nego neka sa kojom bih mogao da provedem sto vise vremena svaki dan, ali bez para ruke su mi vezane. ZASTO sve ovo pisem, zato sto mi je ovo nacin da se bar malo rasteretim. Volim svoj zivot, samo ne volim nacin na koji sam ga ziveo u poslednje vreme, a opet ko zna zasto je to dobro :mrgreen:
 
Ja sam radio kao krupije u kazinu i znam o kakvoj se zavisnosti radi. Gledao sam ljude kako propadaju a nisam mogao da im pomognem, nekad su me toliko nervirali da nisam ni zeleo da im pomognem jer ocigledno ni oni sami sebi nisu zeleli da pomognu. Susti price je da nijedan kocar nije prosao dobro ali nijedan, zato ti savetujem da prvo pitas sebe da li zelis da propadnes, bas to? Ne osvrci se na to sto postoji praznina u proslosti nego gledaj kako da ispunis dan i pronadjes neke lepe stvar koje ce te ispuniti a na koje si ocigledno zaboravio. Kazes da studiras, znaci knjiga i kreni medju studente jer ti oni nece pricati da li ide mala ili velika serija vec ce ti skretati misli na druge stvari koje se konkretno tebe ticu. Nena tu mnogo filozofije, znaci zelis li sebi dobro ili NE?
 
rodjena je jednog dana u novembru, davne 197 i neke, i ostavljena od svoje bioloske majke. Nadjena je u podrumu bolnice, cuvale je i mazile med sestre.Usvojena je sa 11 meseci i bila srecna dok nije saznala za sebe.Baka joj je bila sve utociste, sigurnost, nada.Novi roditelji nisu znali ili nisu shvatali da osim hrane, odece i prenocista detetu je potrebnija ljubav i porodicna harmonija.Tukli su se i svadjali svakodnevno devojcica je patila i krijuci plakala.Bila je dobar djak. Imala je puno simpatija.Napokon, nasla je plavookog decka, svoju mirnu luku i trajalo je 3-4 god.Roditelji su se i dalje tukli.Svoju mirnu luku je napustila i uplovila u nemirno more.Izlazila sa jednim, drugim, trecim nista obavezno.Mislila je da prozivi malo ali...silovao ju je bivsi decko...uzas nikom nije smela reci...trudna je...abortirala je na svoj rodjendan ...od tada ga mrzi a nije ga ni pre volela...drug koji je uvek bio tu potajno zaljubljen u nju ...uspeo je ...ozenio je...trudna je..bombardovanje..roditelji se i dalje tuku..rodila se princeza...ona pocinje da radi...i sto treba i ono sto ne...zive u zajednici...odlaze pod kiriju..radja se druga princeza..roditelji se i dalje tuku...muz odlazi u inostranstvo..sama je ..strah...vraca se, pocinju od nule sa dvoje dece...rade..muce se ..gladuju..vole se..roditelji se i dalje tuku..princeze polaze u skolu ..roditelji se i dalje tuku..strah zbog njih..dobijaju novac iz inostranstva kupuju kucu..mama je bolesna tata je hrani, presvlaci, vise je ne tuce..neizvesnost..mama umire..posle 10 dana tata se obesi..ostali su samo strahovi ..ne sme na ulicu da izadje strah je...
 
diskokugla:
Pozdrav svima. Vec duze vreme planiram da na nekom forumu ispricam svoju pricu, cisto da mi bude lakse jer nemam hrabrosti nekom da ispricam sve sto nosim na dusi. Jos kao mali sam imao izuzetno los odnos sa ocem, imao sam osecaj kao da me ne voli ili cak da ga mnogo nerviram, ne znam ni sam. Taj hladan odnos prema meni je bio pracen raznim maltretiranjem pa cak i vredjanjem, sto je ostavilo dubok trag na meni i gubitak smopouzdanja. Sve do kraja skole sam za njega bio nesposoban i ozbiljnim tonom mi je govorio da ne zna kako cu se snaci u zivotu i da se brine kako da me pusti da se osamostalim kad sam nesposoban iako sam bio odlican djak i vazio za prostojnog i finog decka u mom mestu. Paradoksalno je to sto me je drustvo prosto obozavalao. Nekad mi nije bilo jasno zasto sam im toliko zanimljiv i zasto svi trce za mnom, i mogu vam reci da su moju rec cenili, inace sam dosta pozitivan i mnogo volim drustvo, dok sam sa ljudima osecam se kao riba u vodi. Sve to mi je prijalo i naravno popravljalo moje psihocko stanje jer sam i sam poceo da verujem da sam nesposoban i da nikom ne trebam. Sve je bilo jos kako tako podnosljivo do pocetka srednje skole kada shvatam da sa mnom nesto nije u redu po pitanju seksualne orjentacije, uf tezak udarac. Iako sam u 7. razredu imao vezu od 2 god i bio ozbiljno zaljubljen, shvatam da sam naklonjen svom polu. U pocetku sam pokusavao da lazem samog sebe i odbijao to da prihvatim i mislio da je to sve prilazno i da ce biti sve ok, ali nije. Moji drugovi su se lozili na devojke, mastaju o njima, jure ih... i ja sam to radio ali sa mnogo manje volje i kad smuvam neku devojku nije bilo nikakve hemije, sve kao pod morati. Uzas jedan, znaci pravi se i glumi svakodnevno da si neko ko nisi, znaci non stop pod pritiskom, to ubija psihu . Kao neko ko je bio skoro obozavan od strane drustva i okoline, nisam mogao da prelomim i priznam da sam gay (iako nisam ni sa kim bio u vezi, pomisao na to mi je bilo odvratno) i tako izgubim drustvo i prijatelje koje sam voleo. Ne mogu ni da vam opisem koji je to pakao od zivota, kaznjeni ste od Boga a ni za sta niste krivi, i to ce vas pratiti ceo zivot. Pred kraj srednje se zaljubljujem u druga, taj tek pakao ne mogu da vam opise, konstatna kontrola osecanja i postupaka (da niko ne posumnja iako su mnogi posunjali). Tada sam bio nekoliko meseci u dubokoj depresiji koju sam krio, i izasao iz nje sam , ni sam ne znam kako jer je bila zvrlo ozbiljna. Mnogo losih stvari sam prosao kao srednjoskolac ali uvek je tu bio osmeh na licu i optimizan, mnogi su bili zapanjeni tolikom kolicinom optimizma a nisi ni slitili da pored njima poznatih problema ima jos, mnogo vecih. Zavrsih i tu srednju i upisah faks.....

Sada sam na kraju studija, imam sanse da se uskoro bavim advokaturom ili da radim u sudstvu ali sta mi to sve vredi jer jos uvek zivim u lazima, ne samem nikom da kazem iako mnogi sumnjaju. Ne smem ni da pomislim sta bi bilo kada bi okolina saznala a tek roditelji.... uzas!

Bez obzira sto zivim u finansijski stabilnoj porodici, sto zavrsavam fakultet, imam predispozicije da se zaposlim i uspem u poslu, sve bih to dao u zamenu za normalan zivot i malo vise ljubavi, jer ne vidim izlaz iz cele situacije. Osecam se odvartno i usamljeno iako generalno nisam jer sam okruzen ljudima ali sam emotivno zapusten sto me cini nesrecnim. Ne secam se kada sam se zadnji put poljubio, primio neku emotivnu poruku ili dobio topao zagrljaj, to su veoma teske stvari. Ja najbolje znam koliko su materijalne stvari bezvredne.

Jos vise me nervira sto ljudi misle kako mi je super u zivotu i zavide mi, a nisu svesni da bih sve dao samo da sam "normalan" i da mogu jednog dana da imam porodicu i volim svoju zenu. Da ne moram da krijem emocije i da mogu da zivim slobodno, nisu svesni koja je to privilegija u zivotu, da diploma i drustveni status ne mogu da pariraju tome.

Sbog svog stresa koji i danas prozivljavam dobio sam helico bakteriju na zelucu, koji lecim.

Voleo bio kada bi ovo procitao i neko od homofobicnih ljudi, da shvate da se homoseksualnost ne bira, vec najcesce se tako radja. Da bismo, vecina nas, da mozemo to promenili i ziveli normalno a ne ovako. Ko ima slican problem zna o cemu sam pisao i kakav je to problem. Najgore od svega je to sto ne mogu nista da promenim i ne vidim izlaz iz cele price, koja je nekad nepodnosljiva.

Izvinjavam se na preopsirnosti ali krace nije moglo, ima jos dosta stvari koje nisam napisao ali nekom drugom prilikom. PS-Mozda se javim i sa nekom lepsom informacijom!
Kliknite za proširenje...
A da pokušaš da se pomiriš sa tim što jesi? Jesi li nekad imao homoseksualnu vezu ili bilo šta tog tipa?
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top