Bunjevci

Ko je autor ovako paušalne i pojednostavljene definicije? Miroslav Ćosović?

- - - - - - - - - -



Crnogorci su boljševička nacija. To je politički okvir u kojem nastaje.

- - - - - - - - - -


Prestani sa boljševičkim etiketiranjem.

Protorumunski jezik je polovinom 19. veka bio priznavan kao slovenski jezik i sadržao je reči poreklom iz sledećih jezika:

2350 slovenskih-srpskih reči
1150 romanskih reči
950 turskih reči
650 novogrčkih reči
600 mađarskih reči

Izvor: Alexandru Cihac - Etimološki rečnik

Cihac, Alexandru. Dictionnaire d'étymologie daco-romane: éléments latins comparés avec les autres langues romanes, L. St-Goar, 1870 © Google
I tu nisu računati srpski turcizmi i srpski grecizmi koji su u vlaški mogli itekako ući posredstvom srpskog jezika, tako da broj reči koje su ušle u vlaški iz srpskog naroda samo može biti veći.

Pa? Da nisu slovenizmi u pitanju možda?
 
Da, duplo više slovenskih reči nego romanskih.

Albanija ima više slovenskih toponima itd. to je samo kulturni uticaj.
Rumuni romanizovani Dačani najvećim delom, dakle već su jednom prošli proces asimilacije, razlika između Vlaha U Srbiji, BiH, CG i Hrvatskoj i Vlaha u Rumuniji i Albaniji je što slovenizacija rumunsih i albabski Vlaha nije uspela.
 
što se tiče dalmatinske zagore, ikavski su govorili srbi: u zelovu, uništima, kričkama i maovicama. a s početka dvadesetog veka je bilo još jedno pet sela pravoslavnih ikavaca a koja su se iselila-raselila usled ratova i nemaštine.

Икавски су говорили и Срби из Бителића, Сушаца и осталих села Цетинске Крајине у којима их је било. Срби из Радошића, Великог Брочанца и Трибња су такође говорили икавски.
У Кричкама су Срби икавци. Али и код Срба из других села око Дрниша је било солидног икавског уплива у говору, као и код Срба из села Врличке Крајине. Познавао сам једног старијег Србина из Косора (Врлика) презивао се Иванчић, рођен је око 1930. Он је причао чистом икавицом. Код Срба из Косора који су млађи од њега сам чуо само деломичну икавицу, што су млађи људи мање икавице у говору.

Занимљиво ми је да су Срби из Трибња икавци, с обзиром да се Трибањ налази близу Лике и Буковице у којима су Срби ијекавци https://sr.wikipedia.org/wiki/Трибањ#Језик
 
moje selo je više bunjevačko. pa supravoslavci mogli tako primiti govor bunjevaca.

Православци никад нису преузимали говор од католика нити католици од православаца, него су и једни и други љубоморно чували свој говор. Теорија да су православни Срби икавци са Купрешке висоравни, из Ливањског поља, околине Дувна и из Далмације бивши ијекавци који су икавизирани под утицајем комшија католика је неутемељена.
На Купрешкој висоравни је било неколико чистих српских села у којима су Срби били икавци, значи нису могли примити икавицу од комшија католика. Осим тога код Срба постоје икавска презимена, чак и код ијекавских Срба. Нпр. Срба Билића има око Мркоњић Града, а до недавно их је било око Травника и Доњег Вакуфа. Срба Стипића и Сикирица је било на Кордуну. Срби са презименом Билинац су из околине Фоче.
 
Икавски су говорили и Срби из Бителића, Сушаца и осталих села Цетинске Крајине у којима их је било. Срби из Радошића, Великог Брочанца и Трибња су такође говорили икавски.
У Кричкама су Срби икавци. Али и код Срба из других села око Дрниша је било солидног икавског уплива у говору, као и код Срба из села Врличке Крајине. Познавао сам једног старијег Србина из Косора (Врлика) презивао се Иванчић, рођен је око 1930. Он је причао чистом икавицом. Код Срба из Косора који су млађи од њега сам чуо само деломичну икавицу, што су млађи људи мање икавице у говору.

Занимљиво ми је да су Срби из Трибња икавци, с обзиром да се Трибањ налази близу Лике и Буковице у којима су Срби ијекавци https://sr.wikipedia.org/wiki/Трибањ#Језик
moji su čakavci. i pripadali su uskocima. najverovatnije smo čakavicu pokupili na otocima ili primorju tokom 16-17 stoleća. posle proterivanja turaka mnogi su otočani dobili zemlju po unutrašnjosti.

našao sam na jednom otoku toponime koje bih mogao povezati s mojim unikatnim prezimenom...i razgledao uslove za život gde su ti toponimi... kuku lele kavi su uslovi bili tamo za život...dalmationska zagora je vojvodina za mnoge otoke.

to pitanje ikavice i čakavice je nerešeno. njeno proglašavanje hrvatskom je kao njeno proglašavanje katoličkom. činjenica je da prevladava kod srba katolika. e sad zašto...

verovatno si upratio da je s turskim osvajanjem u kliški sandžak doseljeno novo stanovništvo. ako je verovati prevodu fehima spahe u prvim turskim popisima dominira ekavica a kasnije ikavica. tako je što se imena ljudi tiče. to je verovatno period promene govora stanovništva tog kraja. i kod onih koji će kasnije postati katolicima i onih koji će ostati pravoslavcima. preko tog starog dalmatinskog stanovništva preslojili su se kasnije doseljenici iz krajine, zapadne i istočne hercegovine.ali i otočani.
 
Poslednja izmena:
Православци никад нису преузимали говор од католика нити католици од православаца, него су и једни и други љубоморно чували свој говор. Теорија да су православни Срби икавци са Купрешке висоравни, из Ливањског поља, околине Дувна и из Далмације бивши ијекавци који су икавизирани под утицајем комшија католика је неутемељена.
На Купрешкој висоравни је било неколико чистих српских села у којима су Срби били икавци, значи нису могли примити икавицу од комшија католика. Осим тога код Срба постоје икавска презимена, чак и код ијекавских Срба. Нпр. Срба Билића има око Мркоњић Града, а до недавно их је било око Травника и Доњег Вакуфа. Срба Стипића и Сикирица је било на Кордуну. Срби са презименом Билинац су из околине Фоче.
kakvo ljubomorno čuvanje govora? to bi upućivalo na nacionalnu identifikaciju u tako daleko vreme.... kako će neko ko izbegne od turaka i zaglavi na otoku čuvati svoju ekavicu?

ljudi bi čuvali govor ako se dalje ne bi kretali ili mešali. tako su oni iz mirlovića sačuvali govor svoje hercegovine jer su došli nakon proterivanja poturica i bitisali na tom prostoru.

kakav je govor srba dalmacije pod turskom upravom ne znamo. ja sam ubedjen da je bio ikavski.
 
kakvo ljubomorno čuvanje govora? to bi upućivalo na nacionalnu identifikaciju u tako daleko vreme.... kako će neko ko izbegne od turaka i zaglavi na otoku čuvati svoju ekavicu?

ljudi bi čuvali govor ako se dalje ne bi kretali ili mešali. tako su oni iz mirlovića sačuvali govor svoje hercegovine jer su došli nakon proterivanja poturica i bitisali na tom prostoru.

kakav je govor srba dalmacije pod turskom upravom ne znamo. ja sam ubedjen da je bio ikavski.

Прво ћу одговорити на задњу реченицу.
Сасвим је сигурно да је за Османског вакта код Срба из Далмације и Босанске Крајине било пуно више икавице него у новијем периоду. Срби из Бителића који су икавци су се доселили из Јања код Шипова 1689 године. Данашњи Срби из Јања су ијекавци, али нпр. кажу дид и користе још понеки икавизам. Изгледа да су у 17-ом веку у Јању Срби били икавци, а да су касније ијекавизирани. Они који су 1689 отишли у Бителић су задржали икавицу. У Јању нема католика, и дид код Јањана не може бити никакав католички утицај, него остатак старинског говора њихових предака. Слично је у западној Србији која је данас екавизирана, али људи и даље говоре ђед а не деда.
Моје село (чисто православно до 1995) је било ијекавско са нешто икавизама. На млетачком попису из 1735 у мом селу се помиње Стипан Зорић, а истовремено се помиње Радојица Билинић звани Вујко. Ово је занимљиво зато што су у задњих 200 година у селу све Стевани, а Билинићи су познати као Бјелинићи. Мислиш ли да Стипан пре Стевана и Билинићи као претача Бјелинића може да указују на накнадну ијекавизацију становништва?

Православци и католици су чували свој говор. А кад православци из једног краја дођу у други крај међу православце онда су прихватали говор старинаца ако су били у мањини. Исто је и са католицима. У Босни муслимани говоре хљеб, кахва, рехметли, шехид чак и у местима у којима су у мањини у односу на православце и католике. Православци и католици говоре крув, покојни, кава и мученик и ако су у мањини у односу на муслимане. Православци и католици у БиХ не користе глас Х, а муслимани га користе чак и претерују са њим.
 
Православци и католици су чували свој говор. А кад православци из једног краја дођу у други крај међу православце онда су прихватали говор старинаца ако су били у мањини. Исто је и са католицима. У Босни муслимани говоре хљеб, кахва, рехметли, шехид чак и у местима у којима су у мањини у односу на православце и католике. Православци и католици говоре крув, покојни, кава и мученик и ако су у мањини у односу на муслимане. Православци и католици у БиХ не користе глас Х, а муслимани га користе чак и претерују са њим.
neadakvatnim mi se čini izraz "čuvati maternji jezik". ništa loše nema ni u jednom govoru osim veštačkom .

jednostavno su tako nasledili. pa su govorili jezikom svojih baba i didova. govorili su kako su učeni od svojih najbližih. nije bilo prosvetne pokondirenosti pa se jezik menjao spontano. i složio bih se da se menjao sporo. pa su tako na skučenom prostoru dalmacije opstali različiti ikavski i ijekavski dijalekti sve do "modernih" vremena.
 
neadakvatnim mi se čini izraz "čuvati maternji jezik". ništa loše nema ni u jednom govoru osim veštačkom .

jednostavno su tako nasledili. pa su govorili jezikom svojih baba i didova. govorili su kako su učeni od svojih najbližih. nije bilo prosvetne pokondirenosti pa se jezik menjao spontano. i složio bih se da se menjao sporo. pa su tako na skučenom prostoru dalmacije opstali različiti ikavski i ijekavski dijalekti sve do "modernih" vremena.

У мом селу се говорило кад се угаси свећа за славу или кад лете вране изнад нечије куће да "слиди." То "слиди" означава лош предзнак, тј. да ће нешто лоше да се деси, углавном смртни случај. У свакодневном говору за неке обичне активности се говорило слиједи, па чак и сљеди у новије доба. Е сад ја гледам да је то "слиди" у значењу лошег предзнака духовна категорија и да има старину. Хоћу да кажем ако су некад били икавци да су задржали "слиди" у вези духовности, док су за не-духовну категорију прихватили ијекавску реч. Једна баба из мог села рођена око 1905 једном рече једном чоеку "гледаш ме како сам липа." Касније код млађих од ње се у селу говорило искључиво лијеп/лијепа. Моја метер памти из детињства старе људе који су говорили "разумиш ти мене." И касније се говорило разумити, али нестало је разумиш и користило се разумијеш. Баба ми се још увек иде исповидити, а кaже и "не буди ти заповиђено" у значењу "ако желиш"/ "ако си вољан." Има код бабе још подоста икавизама. Ћаћа и матер ми користе мање икавизама него баба ми и прабаба ми, тако да сам сигуран да је у прошлости било више икавице која се постепено губила према данашњем времену, као што могу сагледати у задњих 120 година.

Занимљиво да католици из Врпоља код Книна који су са свих страна били окружени православцима икавци. У Далмацији је било Срба ијекаваца и икаваца и преплитања тога двога, док су католици искључиво икавци. Мислим да је икавица била стандард католичке цркве све до "Илирског покрета" па и касније у неким крајевима, и да су конвертити на католицизам почињали силом говорити икавицом у случајевима ако нису били икавци. На то иказује то што код икаваца католика из Далматинске Загоре има нешто мало ијекавизама, а Буњевци из неких села у Мађарској су у 18-ом веку били ијекавци да би касније постали икавци.
 
Poslednja izmena:
Koja je razlika između Bunjevaca u Vojvodini koji su naterani aktom iz 1945 god da se izjašnjavaju kao Hrvati i bunjevaca u hrvatskoj, npr. u Dalmaciji koje moja baba i dan danas kad hoce da kaze Hrvatica ona kaže Bunjevka. Kod njih se taj izraz koristio..A ne mislimo na istu etničku skupinu, jer su ovi Bunjevci u Vojvodini došli sa reke Bune leve pritoke Neretve..
 
Koja je razlika između Bunjevaca u Vojvodini koji su naterani aktom iz 1945 god da se izjašnjavaju kao Hrvati i bunjevaca u hrvatskoj, npr. u Dalmaciji koje moja baba i dan danas kad hoce da kaze Hrvatica ona kaže Bunjevka. Kod njih se taj izraz koristio..A ne mislimo na istu etničku skupinu, jer su ovi Bunjevci u Vojvodini došli sa reke Bune leve pritoke Neretve..
 
Далматински, приморско-лички и подунавски Буњевци су иста популација. У књизи Јована Ердељановића "О пореклу Буњеваца" налази се обрађен велики број њихових презимена. Аутор је, на пример, од 383 презимена присутних код подунавских Буњеваца, пронашао 147 код далматинских Буњеваца.

Одакле су тачно Буњевци дошли и због чега их назваше тако како их назваше није, бар колико знам, до краја разјашњено. Аутор споменуте књиге, 314 од 506 познатих буњевачких презимена проналази у БиХ, од којих 145 само у западној Босни и западној Херцеговини. Међутим, пронашао је и 39 само из источне Босне и источне Херцеговине.

Због тога сам мишљења да није реч о популацији која је дошла са неког ужег подручја (као споменута река Буна), већ о већем броју различитих група, доминантно из западне Босне и западне Херцеговине, које су други све редом, неразликујући их због заједничких особина, прозвали истим именом. Колико знам, у Босни и Херцеговини нико сам себе не назива Буњевцем.

Допуна: Ердељановић закључује да су се преци приморско-личких и подунавских Буњеваца иселили из Далмације, односно да су били део далматинских Буњеваца. Мишљења је да су се Буњевцима прозвали управо у Далмацији и да су тај назив морали доста дуго носити у тој заједничкој области, пре него што су се иселили преци приморско-личких и подунавских Буњеваца.
 
Poslednja izmena:
Koja je razlika između Bunjevaca u Vojvodini koji su naterani aktom iz 1945 god da se izjašnjavaju kao Hrvati i bunjevaca u hrvatskoj, npr. u Dalmaciji koje moja baba i dan danas kad hoce da kaze Hrvatica ona kaže Bunjevka. Kod njih se taj izraz koristio..A ne mislimo na istu etničku skupinu, jer su ovi Bunjevci u Vojvodini došli sa reke Bune leve pritoke Neretve..

Разлика је што су Буњевци из Далмације нешто раније кроатизирани. Они из Бачке су деломично кроатизирани после 1945, данас их се пола изјашњава као Хрвати а пола као Буњевци.
И моја баба каже Буњевка а понекад и Буњевкара за Хрватицу, а католочки Божић зове искључиво "буњевачки Божић." У мом крају старији људи су католике звали још и Шокцима. Ова два назива су се користила паралелно.
Дакле сви католици за моје претке су били Буњевци и Шокци, а кад хоће посебно да издвоје оне из приморског дела Далмације онда су говорили за њих Шкољари.
 
Poslednja izmena:
Занимљиво да католици из Врпоља код Книна који су са свих страна били окружени православцима икавци. У Далмацији је било Срба ијекаваца и икаваца и преплитања тога двога, док су католици искључиво икавци. Мислим да је икавица била стандард католичке цркве све до "Илирског покрета" па и касније у неким крајевима, и да су конвертити на католицизам почињали силом говорити икавицом у случајевима ако нису били икавци. На то иказује то што код икаваца католика из Далматинске Загоре има нешто мало ијекавизама, а Буњевци из неких села у Мађарској су у 18-ом веку били ијекавци да би касније постали икавци.

Мислио сам на Далматинску Загору, а не на целу Далмацију. У Загори су сви католици икавци. Католици ијекавци (штокавски) у Далмацији су од Метковића до Превлаке. Мљет је исто штокавски ијекавски.
Источна половина Пељешца је шкокавска ијекавска, а западна половина је чакавска икавска. У Јањини на Пељешцу и на Ластову се говори чакавска ијекавица, то постоји само на та 2 места и нигде више.
 
Poslednja izmena:
moji su čakavci. i pripadali su uskocima. najverovatnije smo čakavicu pokupili na otocima ili primorju tokom 16-17 stoleća. posle proterivanja turaka mnogi su otočani dobili zemlju po unutrašnjosti.

Сноудене, чакавице нема у Далматинској Загори. Икавица у Далматинској Загори је новоштокавска.
Тамно плаво на мапи је ареал распростирања чакавице.
573042


Штокавска икавица vs. чакавска икавица (тј. Кикаш vs. шјор и шјора из приморја) 35:07-38:55. Разлика је огромна.
 
Сноудене, чакавице нема у Далматинској Загори. Икавица у Далматинској Загори је новоштокавска.
Тамно плаво на мапи је ареал распростирања чакавице.
Pogledajte prilog 573042

Штокавска икавица vs. чакавска икавица (тј. Кикаш vs. шјор и шјора из приморја) 35:07-38:55. Разлика је огромна.
mani se takvih mapa. da li je bilo čakace u dalmatinskoj zagori u tursko vreme ili su je doneli otočani i primorci koji su po proterivanju turaka dobili zemlju u zaledju...e to je jedno od pitanja.
 
mani se takvih mapa. da li je bilo čakace u dalmatinskoj zagori u tursko vreme ili su je doneli otočani i primorci koji su po proterivanju turaka dobili zemlju u zaledju...e to je jedno od pitanja.

У Загори нико не говори ни ча ни чо, него се говори шта и што.

Ово ти је чакавица и нема никакве везе да говором Загоре!


Чакавци изговарају ћ као Пироћанци, онако као Шојић.
 
У Загори нико не говори ни ча ни чо, него се говори шта и што.

Ово ти је чакавица и нема никакве везе да говором Загоре!


Чакавци изговарају ћ као Пироћанци, онако као Шојић.
nije tako. tebi nije poznato ali govorili su moji. rekoh da su mnogi otočani, trogirani , splaćani, primorci ... dobili zemlju po unutrašnjosti. pa je samim tim čakavice po zaledju bilo.

pitanje starosti čakavice nema valjanog istorijskog odgovora. isto kao ni pitanje odakle čakavcima ćirilica (poljčani, bračani). DAI navodi da su srbi neretljani u 9 veku osvoili otoke brač i hvar. tačnije, ako je verovati ovom izvoru, ostrvo Brač je osvojeno od strane Srba neretljaana 841. godine ( podaci prema katoličkom svećeniku Andreji Cicarelli-ju ).

citat:

https://www.zapadnisrbi.com/ostalo/915-glas-naroda-dalmacije-i-primorskih-zemalja

"Brač je sljedećih 400 godina poprište borbe lokalnih romanskih stanovnika na zapadnom dijelu protiv Srba na istočnom djelu ostrva , što kulminira konačnim osvajanjem Brača od strane splitske komune u 13. stoljeću. Srbi su već prije prešli na katoličanstvo o čemu svjedoči katolički manastir Svetog Pavla u mjestu Povlje koje je bilo u središtu srpske kolonije na istočnom Braču. U manastiru su pronađena dva zapisa - Povaljska listina natpis na koži koja je kasnije prenesena u obližnje mjesto Pučišće gdje se i sada čuva , i Povaljski Prag , prag nad ulazom u manastir , koji je također otuđen i odnesen u hrvatski muzej u Splitu gdje ne pripada jer je to nacionalno blago Brača i Dalmacije a ne hrvatskog Splita. "


a kada hrvati osvojili brač i hvar?
 
Poslednja izmena:
nije tako. tebi nije poznato ali govorili su moji. rekoh da su mnogi otočani, trogirani , splaćani, primorci ... dobili zemlju po unutrašnjosti. pa je samim tim čakavice po zaledju bilo.

pitanje starosti čakavice nema valjanog istorijskog odgovora. isto kao ni pitanje odakle čakavcima ćirilica (poljčani, bračani). DAI navodi da su srbi neretljani u 9 veku osvoili otoke brač i hvar. tačnije, ako je verovati ovom izvoru, ostrvo Brač je osvojeno od strane Srba neretljaana 841. godine ( podaci prema katoličkom svećeniku Andreji Cicarelli-ju ).

citat:

https://www.zapadnisrbi.com/ostalo/915-glas-naroda-dalmacije-i-primorskih-zemalja

"Brač je sljedećih 400 godina poprište borbe lokalnih romanskih stanovnika na zapadnom dijelu protiv Srba na istočnom djelu ostrva , što kulminira konačnim osvajanjem Brača od strane splitske komune u 13. stoljeću. Srbi su već prije prešli na katoličanstvo o čemu svjedoči katolički manastir Svetog Pavla u mjestu Povlje koje je bilo u središtu srpske kolonije na istočnom Braču. U manastiru su pronađena dva zapisa - Povaljska listina natpis na koži koja je kasnije prenesena u obližnje mjesto Pučišće gdje se i sada čuva , i Povaljski Prag , prag nad ulazom u manastir , koji je također otuđen i odnesen u hrvatski muzej u Splitu gdje ne pripada jer je to nacionalno blago Brača i Dalmacije a ne hrvatskog Splita. "


a kada hrvati osvojili brač i hvar?

Брале, ако мислиш на ћа (напоље, вани, ванка) ундак си у криву, то није чакавштина већ су тако говорили и моји и сви Срби из Далмације. Ајде ћа - изађи напоље, Оша ћаћа ћа - отац је отишао/изашао.

Била су у Стрмици код Книна 3 српска рода старином из приморја. Род Врнак је старином из приморског Доца, род Кошчица са Угљана, a род Вранковић из Сења, па јопе стрмички говор није чакавски.
У Рамљанима (Косово Далматинско) су исто била 2 српска рода старином из приморја. Род Бачко је старином из Пакоштана, а род Маринчић из Нина, па се у Рамљанима није прича чакавски.

Ако ти је предак доша са отока његови потомци нису могли дуго сачувати чакавицу, јербо су били мањина међу другим родовима који нису причали чакавски исто ки ови у Стрмици и Рамљанима што сам их спомено.
 
Брале, ако мислиш на ћа (напоље, вани, ванка) ундак си у криву, то није чакавштина већ су тако говорили и моји и сви Срби из Далмације. Ајде ћа - изађи напоље, Оша ћаћа ћа - отац је отишао/изашао.

Била су у Стрмици код Книна 3 српска рода старином из приморја. Род Врнак је старином из приморског Доца, род Кошчица са Угљана, a род Вранковић из Сења, па јопе стрмички говор није чакавски.
У Рамљанима (Косово Далматинско) су исто била 2 српска рода старином из приморја. Род Бачко је старином из Пакоштана, а род Маринчић из Нина, па се у Рамљанима није прича чакавски.

Ако ти је предак доша са отока његови потомци нису могли дуго сачувати чакавицу, јербо су били мањина међу другим родовима који нису причали чакавски исто ки ови у Стрмици и Рамљанима што сам их спомено.
naravno da ne mislim. drugi pokazattelji po kojima bi se govor mavičana sredine pedesetih godina prošlog vika svrsta pre u jedan čakavski dijalekt no u mladje ikavski.

ti Strmičani i Ramljani su zaboravil primorski govor svojih starih u sasvim drugom okruženju. slično je drugde došlo do stapanja i promene govora ljudi . Sve zavisi od sastava uskočke jedinice tj. porekla njenih pripadnika. banderija steffe biucovicha je dobila zemlju što na maovicama što uništama po grani;arskom zadatku. kasnije je bilo relativno malo doseljavanja uglavnom primorcima i zapadnim hercegovcima. već u rano vreme mleci su tamošnju crkvu svetog georgija oteli pravoslavnoj crkvi i dali da se njome koriste i katolici i pravoslavci (jer katolici u prvo vreme nisu imali gde vršiti obrede, jelte). a na uništima je crkva bila zajednička tj. koristili su je i katolici. na maovicama pravoslavci su napravili novu a starina je je ostala u katoličkom greblju. tako su mavičani dvadesetog veka po verskom poreklu pravoslavci, injati i katolici većinom. sam steffo biucovich je verovatno starosedilac, pravoslavac koji je pokatoli;en pre 1725. to se moglo desiti i sa mnogim drugim članovima banderije (barm 5 obitelj). moji su u banderiju verovatno regrutovani s zadarsko šibenskog područja. dok za neke imam indicija zaledje splita i trogira, te hercegovaćku komponentu. ne znam ko bi od srba mogao biti poreklom iz pravca tromedje. možda moji koji su rano prebegli na mletačku stranu da su iz okolice jajca...
 
Poslednja izmena:
naravno da ne mislim. drugi pokazattelji po kojima bi se govor mavičana sredine pedesetih godina prošlog vika svrsta pre u jedan čakavski dijalekt no u mladje ikavski.

ti Strmičani i Ramljani su zaboravil primorski govor svojih starih u sasvim drugom okruženju. slično je drugde došlo do stapanja i promene govora ljudi . Sve zavisi od sastava uskočke jedinice tj. porekla njenih pripadnika. banderija steffe biucovicha je dobila zemlju što na maovicama što uništama po grani;arskom zadatku. kasnije je bilo relativno malo doseljavanja uglavnom primorcima i zapadnim hercegovcima. već u rano vreme mleci su tamošnju crkvu svetog georgija oteli pravoslavnoj crkvi i dali da se njome koriste i katolici i pravoslavci (jer katolici u prvo vreme nisu imali gde vršiti obrede, jelte). a na uništima je crkva bila zajednička tj. koristili su je i katolici. na maovicama pravoslavci su napravili novu a starina je je ostala u katoličkom greblju. tako su mavičani dvadesetog veka po verskom poreklu pravoslavci, injati i katolici većinom. sam steffo biucovich je verovatno starosedilac, pravoslavac koji je pokatoli;en pre 1725. to se moglo desiti i sa mnogim drugim članovima banderije (barm 5 obitelj). moji su u banderiju verovatno regrutovani s zadarsko šibenskog područja. dok za neke imam indicija zaledje splita i trogira, te hercegovaćku komponentu. ne znam ko bi od srba mogao biti poreklom iz pravca tromedje. možda moji koji su rano prebegli na mletačku stranu da su iz okolice jajca...

Који су то показатељи по којима би маовички говор био сматран чакавским?

Јел се овако причало на Маовицама? :kafa:

 
Poslednja izmena:

Back
Top