Quantcast

Bunjevci

qvey

Primećen član
Poruka
588
Takodje kod imena kod nas je i dalje normalno napr Jovo,Chedo,Micho,Pero itd..a ne Jova,Pera,Micha..ko tako izgovara imena u zenskom obliku mada je to sad knjizevno ispada smeshan i vidimo odmah da nije iz nasheg kraja i da se odnekuda doselio shto bi mi rekli izmedju sebe-Dodjin...
 

Krishna

Poznat
Poruka
8.510
Tacno cak i danas u Shumadiji napr Knic mnogi od nas koji smo uslovno starosedeoci cije su porodice tu od 200 do 300 god koriste neke ijekavske ili poluijekavske reci pa naprimer posebno u govoru starijih ljudi imamo Diete,prije,Sikira,Sijem,Sijalica,Najprije..a u okolnim manjim selima imamo Sieno,Snijeg itd..jer deca i pored obrazovanja i ostaloga usvajaju jezik okoline posebno starijih baba i deda koji su nekad cuvali decu..eto i meni je i danas lakse da kazem Diete nego Dete mada se to u Ekavici smatra nepravilnim..
Ја сам чуо људе из Ваљева, Ужица, Чачка и Горњег Милановца који причају екавски, али говоре "ђед." Ради се о крајевима који су у не тако давној прошлости били ијекавски, али су екавизирани под утицајем школског система и медија.
Паралела се море направити између ових људи из Србије који причају екавски а говоре "ђед" са Србима са подручја Гламоча, Шипова, Мркоњић Града и из села јужно и југоисточно од Книна који говоре (и)јекавски а користи икавски облик "дид." Није то једини икавизам код Срба из поменутих крајева, исто ки што у Србији код данашњих екаваца има ијекавизама (неке си навео).
 
Poslednja izmena:

Krishna

Poznat
Poruka
8.510
Милутин Дедић каже да је само један род досељен на Крку са Буне код Мостара одбио да пређе у римокатолицизам, те су их прозвали Надовезама.
Надовезе су српски православни род из Ићева код Скрадина (Крка протиче близу) https://sr.wikipedia.org/wiki/Ићево#Презимена

https://sr.wikipedia.org/wiki/Милутин_Дедић


Значи постоје три теорије о поријеклу назива Буњевци:
1. Досељеници у Далмацију, Лику и Бачку са Буне код Мостара
2. Буњевци - "побуњеници" - они који су се "побунили" против православља, тј. конвертирали са православља на римокатолицизам па су их комшије и рођаци који су остали православни прозвали тако (подругљиво)
3. По томе што су становали у каменим колибама "буњама", јербо су били полу-номадски сточари на простору Херцеговине и Далмације а зна се да у Херцеговини и Далмацији има камена у изобиљу

Мислим да у свакој од ове три теорије има истине, све се то некако преклопило и надовезало.
 
Poslednja izmena:

RickRoss

Buduća legenda
Poruka
25.126
"Poništite akt kojim smo proglašeni Hrvatima"

Bački Bunjevci ponovo traže da se poništi akt iz 1945. godine, kojim su oni "proglašeni" Hrvatima.

Savez bačkih Bunjevaca održao je u Subotici skupštinu stranke na kojoj je za predsednika izabran Mirko Bajić, a kao osnovna tačka u programu navedeno je ostvarivanje prava na autohtonost i sopstveno ime.

"Bunjevci su autohton južnoslovenski narod i nacionalna manjina u Srbiji, sa istim pravima kao i svaka druga nacionalna manjina. S tim u vezi, ne odustaje se od zahteva da Skupština AP Vojvodine naredbu iz 1945. godine kojom se svi Bunjevci imaju smatrati Hrvatima bez obzira na ličnu izjavu, Deklaracijom oceni kao akt asimilacije, i kao takav zvanično proglasi ništavnim", stoji u saopštenju političke partije vojvođanskih Bunjevaca.

Oni traže da se bunjevački jezik proglasi za službeni u svim sredinama gde to zakon predviđa, kao i pravo na obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku po istim uslovima koje imaju pripadnici drugih nacionalnih zajednica.

U saopštenju se dodaje da će Savez bačkih Bunjevaca izaći na naredne izbore.


https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=01&dd=20&nav_category=11&nav_id=1644278
 
Poruka
20.330
Priče iz Vojvodine: Dok je Bunjevaca, biće i prela

Jelena Lemajić | 26. februar 2020.

Februar u znaku bunjevačkih prela širom Vojvodine, običaja koji se čuva od 1879. godine. Uz pesmu i priču od starine, družilo se i mlado i staro. Žene su pravile ručne radove, a mladi se kibicovali




 Muški deo porodice uglavnom se zabavlja uz kartanje
Muški deo porodice uglavnom se zabavlja uz kartanje


U Somboru pedeset i neke
Pamtim dobro ko jučer se zbilo
Sankama smo došli sa salaša

Ić`ćemo na bunjevačko prelo

Poklade su, njive su pod snigom
A na prelu nebrojeno svita
Svi mirišu na jabuke rane
I na čiste sobe podmazane


Baš kao u pesmi barda tamburaške muzike Zvonka Bogdana, satkanoj od života, tako i danas na severu Bačke čuvaju prelo, kao spomen na pretke koji su na ove prostore došli pre četiri veka.
Za toliko dug vremenski period može da se dogodi mnogo toga - nešto, razumljivo, nestane, nešto novo nastane, ponešto se zaboravi... Ali, potomci onih koji su u ravnicu došli sa izvora Bune u Hercegovini ne dozvoljavaju da prelo prekrije mrena zaborava. Održavaju ih u Subotici, Somboru, Bajmoku, ali i u Tompi, u susednoj Mađarskoj.
Jer, kako vole da kažu, dok je Bunjevca biće i prela. A i obrnuto.
Skupljali su se Bunjevci na prelu od davnina. Na salašima, opasanim nepreglednim oranicama, skupljali su se mladi i stari, družili se uz pesmu, priču od starine, žene su pravile ručne radove, a mladi se kibicovali.

Devojke se i danas utrkuju koja će da ima lepšu i bogatiju haljinu


Ante Sekulić u svojoj knjigi "Bački Bunjevci i Šokci" zabeležio je da je prelo skup žena koje su u zimskim danima prele, odnosno prvo i najizvornije je, kada su se sastale žene uz preslicu i vreteno i tako radom ispunjavale dan, razmenjivale određene za njih važne stvari. Uvek se radilo uz pesmu, a domaćica bi štogod spremila za pojesti, te je druženje uz rad trajalo ceo dan.
- Prema istraživanju Jovana Erdeljanovića o običajima Bunjevaca iz njihovih starih krajeva - Like, Dalmatinske Zagore i Dalmacije, i tamo su se još održavala prela, ljudi su se tokom zimskih dana okupljali u kućama. Bio je to tada jedan porodični i običaj jedne manje lokalne zajednice - objašnjava dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta Bunjevaca. - Taj običaj se sačuvao i seobom u Bačku.
Najlepša prelja 2020. godine je Nevena Vidaković iz Subotice

Prelom se nazivao običaj koji se održavao jednom ili dva puta godišnje, u kući u kojoj je bilo devojaka koje su pozivale svoje drugarice i prijateljice da uz razgovor i pesmu pomognu mami ili nani, da ispredu vunu ili istkaju platno od kudelje ili lana.
Obično su uveče "slučajno" nailazili momci, tu bi se zadržali i na večeri, pa se druženje nastavljalo uz gajdaša, harmonikaša, a pokatkad i tamburaše, sve do jutra. To je bilo najpre na salašima u januaru i februaru, a potom su svi nestrpljivo čekali Marindan, da obuku najlepše ruho i odu na prelo.
Momačko kolo 1940.


- Pored masne hrane, krompirače, služile su se i "grickalice" kokice i kuvani kukuruz. Običaj koji se zadržao do danas je izbor najlepše prelje, koja nije smela da bude mlađa od 16 godina i ne sme biti udata. To je nekada bilo predstavljanje mladih devojaka zajednici. U zavisnosti iz koje i kakve su kuće dolazile, nosile su haljine od lionske svile ili beli šling. Bogate su nosile lionsku svilu, dok su siromašnije oblačile beli vez, ali tu je dolazila do izražaja vrednoća devojke, njena upornost i maštovitost - dalje će naša sagovornica. - Sve se odigravalo pred budnim okom porodice, na prela su obavezno odlazile majke i bake i pratile šta se dešava.

A sa strane posidale nane
Glede, paze,
broje više puta
Kol'ko ih je došlo iz Lemeša
Iz Bajmoka
i iz Tavankuta


Tako je bilo sve do Marindana, 2. februara, davne, snegom okovane, 1879. godine. "Pučka kasina", tek osnovana kao prvo bunjevačko udruženje u Subotici, odlučila je da joj organizacija Velikog prela bude prva aktivnost.
Zvonko Bogdan na prelu 1993. godine



- To je bilo u hotelu "Hungarija" i tada je bilo oko hiljadu ljudi, što je prilično impozantan broj. Na njemu je utemeljen običaj da se izabere najlepša preljska pesma i te godine to je bila pesma katoličkog sveštenika Nikole Kujundžića "Kolo igra, tamburica svira", koja se peva i danas, a nekima je toliko bliska da je smatraju surogatom naše himne - kaže dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta Bunjevaca. - Cilj tog prvog prela bio je da se bunjevačka zajednica na jedan oficijelniji način predstavi svom gradu i u određenom smislu da se suprotstavi austrougarskoj vlasti i postojećem režimu, da prikaže kompaktnost zajednice, želju za očuvanjem i insistiranje na svojim pravima.
Tokom ovih 14 decenija prelo su pratile i mnogobrojne anegdote koje se i danas prepričavaju.
- Postojala je šaljiva pošta, jer mladi nisu imali načina da izraze ljubav jedno drugom, pa su momci kupovali razglednice, na prelu je bio poštar koji ih je skupljao i posle nosio onoj kojoj je namenjena - objašnjava Kata Kuntić. - Naravno, najponosnija je bila ona koja je dobila najviše pošte ili najlepše poruke.

Devojka na salašu odakle su i bunjevački običaji i potekli / 1953.

Dok lipih cura i momaka
Ja ne vidjeh nigdje
u životu
Sastali se da se provesele
Da se vide i da se zagrle

Mrak se spusti
zavjesa se diže
Na bini se zasijaše žice
Došli su nam
najmiliji gosti
Tamburaši
čak iz Subotice


Posle Drugog svetskog rata nisu se održavala javna prela, koja, realno, nisu bila zabranjivana, ali se nisu ni održavala. Sve do osnivanja Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, koji je doneo odluku da jedan od četiri nacionalna praznika bude i Dan Velikog prela, koji je jedan od najlepših i najveselijih praznika.
- Samim tim što se tada prvi put javno održalo i sačuvalo do danas, kada se održava u nekoliko mesta, uprkos mnogobrojnim problemima, ono je veoma značajno za Bunjevce i za očuvanje naše baštine - ističe Suzana Kujundžić Ostojić. - Za sve ove godine nije izmišljeno ništa ni bolje, ni drugačije, ni pametnije da bi se okupljali, da bi se osećali lepo, da bi svima pokazali da je bunjevačka nacionalna zajednica još uvek živa i vitalna, da postoji i da će se boriti za svoja prava.

ZABRANjENI "DIVANI"
Običaj okupljanja na prelu iznedrio još jedan, koji je bio aktuelan krajem 18. i početkom 19. veka, to su bili "divani". Organizovali su se po Subotici tako što je grupa mladih ljudi zakupila jednu kuću i tamo se održavalo prelo za mlade. Kako nisu bili pod budnim okom svojih roditelja, taj običaj je vrlo brzo prekinut, a grad ga je zabranio.
 

balvanović

Početnik
Poruka
1
Милутин Дедић каже да је само један род досељен на Крку са Буне код Мостара одбио да пређе у римокатолицизам, те су их прозвали Надовезама.
Надовезе су српски православни род из Ићева код Скрадина (Крка протиче близу) https://sr.wikipedia.org/wiki/Ићево#Презимена

https://sr.wikipedia.org/wiki/Милутин_Дедић


Значи постоје три теорије о поријеклу назива Буњевци:
1. Досељеници у Далмацију, Лику и Бачку са Буне код Мостара
2. Буњевци - "побуњеници" - они који су се "побунили" против православља, тј. конвертирали са православља на римокатолицизам па су их комшије и рођаци који су остали православни прозвали тако (подругљиво)
3. По томе што су становали у каменим колибама "буњама", јербо су били полу-номадски сточари на простору Херцеговине и Далмације а зна се да у Херцеговини и Далмацији има камена у изобиљу

Мислим да у свакој од ове три теорије има истине, све се то некако преклопило и надовезало.
Пошто смо из истог краја, подсјетићу и на ријеч "буњиште" која се користила код наших старих, а могла би се везати за ово твоје под тачком 2.
Без жеље да врјеђам или омаловажавам, говорим само да сам од људи који су рођени крајем 19 вијека, често слушао овакве коментаре: " пусти њи, они су буњевци", а то се увје односило на католике или Хрвате у нашем крају.
Знам да се о томе говорило већ на овој теми и вјероватно на другим, али православни Срби католике у сј.Дал. називали су искључиво буњевцима.
Стари људи су за Хрвате чули прије другог рата, али их нису идентификовали као локалне католике, већ као нешто о чему причају фратри.
Постоји село Отон и у њему Атлије који су у једном тренутку (не сви), били католици......између два рата имају капелу у коју долази фратар из Книна или Превјеса и служи мису.
Иначе те породице покрстиле су двије невисте бодулке које су се удале у Атлије.
Они су наши и нема разлике док им фратри не објасне да су сад као католици другачији и почну их називати Хрватима.
Почетком рата неки одлазе у Книн и даље до Загреба гдје добијју имања српска и њихови потомци живе ту и данас, већина остаје у селу и враћа се православљу на Илиндан 42.
За ово што причам постоје и данас живи свједоци.
Хтио сам рећи, да нетолеранција и надмени презир који зна да испољи наш народ према онима који превјере или се удаље од вриједности које су до тада дјелили (а којих се често и сами слабо држе) може да доведе и до коришћења оваквих израза.

Мислим да је о томе говорио Владика Николај кад је обилазио Боку, потенцирајући да бити добар Србин не значи само крстити се са три прста већ осјетити дубину припадања једном народу.
На жалост код православних Срба у Далмацији преовладао је инстикт за преживљавањем онога момента кад је браћи друге вјере почето наметање новог нац.имена.
 

Krishna

Poznat
Poruka
8.510
Пошто смо из истог краја, подсјетићу и на ријеч "буњиште" која се користила код наших старих, а могла би се везати за ово твоје под тачком 2.
Без жеље да врјеђам или омаловажавам, говорим само да сам од људи који су рођени крајем 19 вијека, често слушао овакве коментаре: " пусти њи, они су буњевци", а то се увје односило на католике или Хрвате у нашем крају.
Знам да се о томе говорило већ на овој теми и вјероватно на другим, али православни Срби католике у сј.Дал. називали су искључиво буњевцима.
Стари људи су за Хрвате чули прије другог рата, али их нису идентификовали као локалне католике, већ као нешто о чему причају фратри.
Постоји село Отон и у њему Атлије који су у једном тренутку (не сви), били католици......између два рата имају капелу у коју долази фратар из Книна или Превјеса и служи мису.
Иначе те породице покрстиле су двије невисте бодулке које су се удале у Атлије.
Они су наши и нема разлике док им фратри не објасне да су сад као католици другачији и почну их називати Хрватима.
Почетком рата неки одлазе у Книн и даље до Загреба гдје добијју имања српска и њихови потомци живе ту и данас, већина остаје у селу и враћа се православљу на Илиндан 42.
За ово што причам постоје и данас живи свједоци.
Хтио сам рећи, да нетолеранција и надмени презир који зна да испољи наш народ према онима који превјере или се удаље од вриједности које су до тада дјелили (а којих се често и сами слабо држе) може да доведе и до коришћења оваквих израза.

Мислим да је о томе говорио Владика Николај кад је обилазио Боку, потенцирајући да бити добар Србин не значи само крстити се са три прста већ осјетити дубину припадања једном народу.
На жалост код православних Срба у Далмацији преовладао је инстикт за преживљавањем онога момента кад је браћи друге вјере почето наметање новог нац.имена.
Да буњиште (сметљиште) је наш аутохтони израз. :ok: Користиле су га моје бабе и прабабе, док се код мојих родитеља изгубио.
 

snouden

Poznat
Poruka
9.944
Ја сам чуо људе из Ваљева, Ужица, Чачка и Горњег Милановца који причају екавски, али говоре "ђед." Ради се о крајевима који су у не тако давној прошлости били ијекавски, али су екавизирани под утицајем школског система и медија.
Паралела се море направити између ових људи из Србије који причају екавски а говоре "ђед" са Србима са подручја Гламоча, Шипова, Мркоњић Града и из села јужно и југоисточно од Книна који говоре (и)јекавски а користи икавски облик "дид." Није то једини икавизам код Срба из поменутих крајева, исто ки што у Србији код данашњих екаваца има ијекавизама (неке си навео).
bilo bi znimljivo činjenično videti kako se u srbiji i ondašnjij vojvodini, pre dositeja i vuka, kojim dijalektom gde govorilo...
 

Krishna

Poznat
Poruka
8.510
@snouden

Бискупија (Книн) 13:24 - 13:28

Љубач (Книн) 5:47 - 5:50

У Бискупији су Срби говорили "дителина", а не "ђетолина" као Срби из већине а можда и свих осталих книнских села. Остале икавизме које су користили углавном су користили и Срби из осталих книнских села.
 

Krishna

Poznat
Poruka
8.510
Писмо сомборских Буњеваца папи Клименту IX 1668. године написано Ћирилицом.
Има више ијекавских ("приповиедали", "ниесу", "живиет", "овие" ) него икавских облика ("намиснику", "дивоике").

01-Prepis-pisma-backih-Bunjevaca-papi-iz-1668.-g.-768x734 (2).jpg
 
Poslednja izmena:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.