Bunjevci

[Krishna]

Мислиш Јакова Јакелића? У писму се помиње Иаков Иакелић (у то доба се уместо Ј писало И, а ознаку за глас Ј је увео Вук Караџић).
Миаило из писма се презива Литричан.
Томаш је Гарић. Да Гарићи су православни род у Кољанима, славе Св. Николу https://sr.wikipedia.org/wiki/Кољане#Презимена

У писму се помиње и презиме фра Мио Раднић (на левој страни), има их око Трогира https://actacroatica.com/hr/surname/Radnić/
Помињу се још (на десној страни) Мато Илинице, Мартин Терзна, Петар Вукељић, Јандрна Бакић, Пилип Јачиа. Вукелића Буњеваца али има у Лици али је било и православних Срба.

@snouden
U pismu bačkuh Bunjevaca se pominje i Martin Terzna. Vrlo je moguće da je to prezime Trzin iz Mirlović Polja. Trzini koji ostali u Mirloviću su ostali pravoslavci, a oni koji su stigli do Bačke su se pokatoličili.

 

[snouden]

@snouden
U pismu bačkuh Bunjevaca se pominje i Martin Terzna. Vrlo je moguće da je to prezime Trzin iz Mirlović Polja. Trzini koji ostali u Mirloviću su ostali pravoslavci, a oni koji su stigli do Bačke su se pokatoličili.

Mi ne znamo versku strukturu tih izbeglica. Žale se fratru. u Bačku, kažu, da su ih doveli, fratri . Radi se najverovatnije o raji izbegloj s početka nekog mletačkoturskog ratovanja.

Terzini su iz Mirlovića. Spominju se još Garići i Jakelići.Jakelići su jedni od prvih katolika u Vrličkoj krajini. Garići su pravoslavci. Genetska ispitivanja su pokazala da su Garići, Marjanovići i Miljkovići iz Koljana rod po prvoj muškoj liniji i da pripadaju N2 haplogrupi.

Марјановић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494*

Од модалног хаплотипа се разликује на повишеној вредности маркера DYS570=20. Једну разлику маркера има са Миљковићем (Васиљевдан) и Гарићем (Никољдан) из Кољана, а са њима дели и повишену вредност на маркеру DYS570, па нема дилеме да су ближе повезани. Овој групи породица врло вероватно припадају и Бокуни (Никољдан) и Катићи (Никољдан) из Кољана.

Na osnovu toga pisma i novih gentskih rezultata možemo zaključiti da su ovi rodovi stanovnici turske Dalmacija a najverovatnij i predturske. Turci su zabeležili crkvu svete Gospoine na Garića glavici. Ova glavica je u neposrednoj blizini manastira Dragović. Postojala je tu još jedna crkva, tamo gde su Bodrožići i Inglendže. Za tu su našli da je sazidana u 8 stoleču. I njen pod je bio ukrašen "hrvatskim" pleterom.

Sa strane prema Svilaji živeli su Racići, Gutići, Garići, Tutuši, Marjanovići i Katići. Miljkovići su živeli preko puta, prema Dinari, u blizini samog manastira Dragović.

 

[Krishna]

Mi ne znamo versku strukturu tih izbeglica. Žale se fratru. u Bačku, kažu, da su ih doveli, fratri . Radi se najverovatnije o raji izbegloj s početka nekog mletačkoturskog ratovanja.

Terzini su iz Mirlovića. Spominju se još Garići i Jakelići.Jakelići su jedni od prvih katolika u Vrličkoj krajini. Garići su pravoslavci. Genetska ispitivanja su pokazala da su Garići, Marjanovići i Miljkovići iz Koljana rod po prvoj muškoj liniji i da pripadaju N2 haplogrupi.


Na osnovu toga pisma i novih gentskih rezultata možemo zaključiti da su ovi rodovi stanovnici turske Dalmacija a najverovatnij i predturske. Turci su zabeležili crkvu svete Gospoine na Garića glavici. Ova glavica je u neposrednoj blizini manastira Dragović. Postojala je tu još jedna crkva, tamo gde su Bodrožići i Inglendže. Za tu su našli da je sazidana u 8 stoleču. I njen pod je bio ukrašen "hrvatskim" pleterom.

Sa strane prema Svilaji živeli su Racići, Gutići, Garići, Tutuši, Marjanovići i Katići. Miljkovići su živeli preko puta, prema Dinari, u blizini samog manastira Dragović.

Ako su i bili pravoslavci prilikom dolaska u Bačku postali su katolici brzo ili relativno brzo nakon doseljavanja, te su u trenutku pisanja pisma bili katolici s obzirom da pišu ni manje ni više nego rimskom papi.
Evo nekih bitnih detalja o pismu (možeš postaviti link na Poreklo) https://www.ravnoplov.rs/pismo-backih-bunjevaca-papi-iz-1668-godine/
Kao što se vidi iz priloženog brigu o tim Bunjevcima su vodili Franjevci iz provincije Bosne Srebrene iz manastira u Olovu koji su se tu pojavili početkom 1630-ih. Bunjevci iz pisma su došli u Bačku početkom 17-og vjeka iz Kliškog sandžaka, preciznije iz Cetinske Krajine. Dakle bosanski Franjevci su došli među njih 30-ak godina nakon njihovog doseljavanja. Kao što već rekoh refleks jata u pismu je mješani ikavsko-ijekavski. Ijekavizmi su gotovo sigurno uticaj bosanskih Franjevaca koji su bili nadležni za bačke Bunjevce u prvoj polovini i oko sredine 17-og vjeka. Moguće da je pismo čak lično pisao neki fratar Bosanac.

@Q. in perpetuum hibernum @Demagogic @Perperius

 

[Mej bregami]

1921.