Pih, beznadežna pseudonaučna megalomanija, puste bajke bez argumenata i dokaza.
Kao što rekoh, u germanskim oblicima uočava se delovanje
Grimova zakona, što znači da ne potiču od oblika sa izvornim *b, već da su nasleđeni od pragermanskoga oblika sa *
p; takođe, u vokalizmu germanskih osnova su dvoglasi koji ne mogu poticati od *
o, ali se pravilno mogu svesti na pragermanske *
au i *
eu. To znači da germanski oblici potiču od pragermanskih *
raup- i *
reup- (prevoji iste osnove), te da su prasrodni s npr. litvanskim
raupti 'kopati' i slovenskim
rupa (što je ujedno i prigodan opis ove Mrkaljeve neosnovane izmišljotine).
https://en.wikipedia.org/wiki/Grimm%27s_law
Treba primetiti da forumaš Mrkalj nije naveo nijedan germanski oblik sa /v/ i /f/ u osnovi (koji su brojniji), već samo oblike sa /b/; ne sumnjam da je to namerno učinio kako bi prevario neupućene. No, engl.
robe,
rob,
robber,
robbery i nem.
Robe potiču od francuskoga
robe; s druge strane nem.
rauben i
Rauber su jedini izvorni germanski oblici koje je naveo, a glas /b/ u njima dobijen je promenom opštegermanskoga
/β/ > /b/ tj. ishod je visokonemačke promene suglasnika. Engleski nasleđeni oblici, pak, su npr.
reofan 'lomiti, kidati, cepati',
reave 'pljačkati',
reaf 'plen, odeća' reafere 'pljačkaš'.
https://en.wikipedia.org/wiki/High_German_consonant_shift#/%CE%B2/_%3E_/b/
Romanski oblici potiču od poznolatinskoga
raubo,
raubare 'pljačkati, pleniti'
(posvedočeno u VI veku), što semantički i fonetski potpuno odgovara staroviskonomačkome obliku. Romanski oblici s osnovom
rob- nastaju kasnijom monoftogizacijom /au/ > /o/ (uporediti npr. latinsko
causa > italijasnko,
cosa, špansko
cosa, fran.
chose), no dvoglasnost se čuva u portugalskom
roubar, galicijskom
roubar, oksitanskom
raubar. Reč je u latinski morala dospeti posle narodnolatinske promene /b/ > /β/ (negde dalje > v). Sve to zajedno isključuje mogućnost porekla od Mrkaljeve "antičke srpske robe".
Što se slovenskih jezika tiče, srpskohrvatskome i slovenačkome
roba oblikom i značenjem odgovara samo češko róba 'ženska večernja haljina'.
U češkom, za razliku od srpskohrvatskoga i slovenačkoga, postoji glagol robit 'raditi', te bi se moglo pomisliti kako je reč
róba u vezi s njim, no to svojim oblikom i značenjem opovrgava češka reč
roba 'služavka, jetrva' (u poeziji i 'robinja', a u dijalektima još i 'devojka, žena, supruga').
U drugim slovenskim jezicima nalazimo slovačko
roba 'žena, supruga', poljsko
roba 'žena, neoprezna žena, neuredna žena', starorusko
роба 'robinja, sužavka', rusko dijal.
роба 'služavka, radnica', ukrajinsko
роба 'vredna žena', belorusko
раба 'сељанка, најамна радница'. Ti oblici odgovaraju staroslovenskome i srpskohrvatskome
раба 'robinja, služavka'.
Od iste osnove gradi se reč za dete: češko
robě 'dete, novorođenče',
slovačko robä 'dete', staropoljsko
robię 'dete', starorusko
робя,
робенокъ 'dete', rusko
ребёнок,
робёнок,
робя,
ребя 'dete',
робятко 'novorođenče
', takođe posvedočeno u srpskohrvatskom
roblje 'žene i deca'.
Takođe, sâmo
rob,
rab može imati "iznenađujuća" značenja: staročeško
rob 'potomak, naslednik', rusko dijal.
раб 'pubertetlija, dete', takođe posvedočeno u srpskohrvatskom
rob 'dete, novorođenče, '. Na osnovu toga može se pouzdano pretpostaviti da su takve imenice odnosile isključivo na ljude, pre svega na žene i decu, te na njihov položaj i ulogu društvu.
Uzevši sve u obzir, nameće se zaključak da se srpskohrvatsko i slovenačko
roba može objasniti samo romanskim poreklom, i da forumaš Mrkalj pojma nema o čem govori.
