Bespuća i stranputice zakona indogermanističke komparativne lingvistike

Mrkalj:
Slično kao što naše roda (ptica koja donosi decu; up. roditi : roda) stoji kao ortoteza latinskog arda ("čaplja"). Roda na slovenskom ima značenje, a arda na latinskom nema značenje iz kojeg bi bilo izvedeno.

Treba nam što više ovakvih reči kao arda-roda i ratnica-Artemida, kao primer da je prasrpski-praslovenski jezik osnova većine "indoevropskih" jezika tj. osnova značajnog dela njihove terminologije.
Kliknite za proširenje...

Još jedna u obilju takvih reči je reč grad(en) - garden.

grd, grdina (grad, gradina) > garden, Garten, giardino itd, itd.

Značenje u starosrpskom jeziku je ograđeni prostor (gradina, ograđa, češ. zahrada isl.) protiv životinja. Garden, Garten, giardino u svojim jezicima nemaju smisao u polaznoj reči jer polazna reč je srpska-slovenska.
 
"Srbi su u Podunavlju od neolita (prof. dr Mario Alinei)

Mario Alinei, profesor emeritus Univerziteta u Utrehtu (1926, Turin), u svojoj dugogodišnjoj karijeri objavio je preko 50 značajnih radova na temu evolutivne lingvistike.

Kako sam Alinei kaže, „krajem devedesetih godina tri arheologa i tri lingviste, potpuno nezavisno jedan od drugog, postavili su nove teorije porekla indoevropskih naroda i jezika koje utvrđuju autohtonost i neprekinut kontinuitet od paleolita“.

Na osnovu komparativnih analiza arheologije, genetike i jezika, Alinei je došao do zaključka da su neolitske tehnološke inovacije u Podunavlju omogućile nagli demografski rast stanovništva, a tako i razvoj jezika i kulture.

Te inovacije Alinei smatra za najvažniji motivacioni pogon šireg razvoja jezika i postavlja svoju čuvenu tezu da se analogno razvoju paleolita, mezolita i neolita može postaviti model hronološkog datovanja jezika.

On naglašava da se, za razliku od zapadne Evrope, gde neolit počinje u drugom milenijumu p. n. e., jedino na Balkanu može pratiti kontinuitet stare evropske civilizacije preko telova već od 8. milenijuma p. n. e. Takođe navodi da su arheologija i savremena genetika potvrdile da je Balkan jedini evropski region gde su najstarija arheologija i genetika nesporno dokazane.

Na osnovu ovih saznanja Alinei postavlja tezu o autohtonosti evropske civilizacije u Podunavlju, kao i o njenom neprekinutom kontinuitetu do danas. On oštro negira ideju o dolasku Južnih Slovena u 7. veku n. e. i tvrdi da za to apsolutno ne postoje ni arheološki ni istorijski dokazi. Tezom da se Južni Sloveni nalaze u Podunavlju još od paleolita, Alinei je praktično srušio zvaničnu indoevropsku teoriju.

Opisujući slovenski areal danas, on tvrdi da Sloveni još uvek geografski i etničko-jezički zauzimaju polovinu zapadne Evrope. Smatra da su Sloveni oduvek bili na tim prostorima, od dubokog paleolita.

Po njegovom i mišljenjima drugih lingvista, gde navodi i Jerneja Kopitara, Sloveni su zauzimali ogroman prostor – od Baltika, preko severne Italije sve do Male Azije, a narode kao što su Veneti, Tribali, Tračani, Pelasti, Frigi, Liki i Lidi smatra praslovenskim korpusom.

To je jedan od razloga zašto Alinei misli da je „potrebno raščistiti jednu od najapsurdnijih posledica tradicionalne istorijske hronologije, onu koja tvrdi da su Sloveni kasno stigli na istorijsku scenu Evrope i u isto vreme uspeli, sasvim neobjašnjivo, da zauzmu ogromne prostore na kojima i danas žive”. Jedini logičan zaključak može da bude da su upravo Južni Sloveni bili originalni pokretači nove zemljoradničke revolucije, zanata, umetnosti, religije, jezika i prvih urbanih kultura Evrope u Podunavlju.

Alinei smatra da je južnoslovenska grupa najstarija, tj. da „ne postoji nikakav severni slovenski jezik već su se zapadni i istočni slovenski jezici nezavisno razvili iz južnoslovenskih. Primogenost južnoslovenskih jezika nalazi u dokazima da oni lingvistički obuhvataju i istočne i zapadne, te tako predstavljaju zajednički imenitelj svih slovenskih jezika“.

Nasuprot ranijim teorijama o primogenosti germanskih naroda, Alinei decidirano kaže da su oni u stvari prihvatili tekovine neolitske kulture Balkana, pa tako i deo jezičke kulture Južnih Slovena, što je tvrdio i američki lingvista Moris Svadeš, rekavši da se grana germanskih jezika izdvojila iz slovenskih jezika.

Da bi ilustrovao svoju tezu o ranom paleolitskom nastanku jezika, kao i dokazao mogućnost datovanja jezika sinhrono sa arheologijom, Alinei je sačinio tri liste slovenskih reči iz perioda paleolita, mezolita i neolita koje praktično predstavljaju najstariji supstrat evropskih jezika.

Interesantno je da Alinei stavlja starolatinski, starogrčki i staroslovenski u istu hronološku ravan, naglašavajući da su svi oni pozajmljivali jedni od drugih.

U svom radu on žustro polemiše o prethodnim teorijama i kaže da su judeohrišćanska i pangermanska teorija neoprostivo zaustavile razvoj lingvistike, skrativši starost jezika na 5.000 godina, nasuprot antropološkim dokazima da je jezik verovatno stariji od 50.000 godina.

Za nas najvažniji i najinteresantniji deo njegovog rada jeste činjenica da je neolitske kulture Podunavlja opisao kao „prvobitnu jezičku orbitu Evrope“.

Za srpsku lingvistiku, arheologiju i istoriografiju ova teorija, kao i njeni naučni zastupnici, od ključnog je značaja jer su Podunavlje i Srbiju vratili u centar interesovanja i proučavanja naučnih krugova zapadne Evrope.

Konačno, teorija Marija Alineija, povezujući civilizacijski kontinuitet od paleolita do danas, otvorila je put za nova istraživanja na polju srbistike – kako se srpski jezik više ne bi posmatrao kao izgubljen i utopljen u nekom imaginarnom prostoru i vremenu.

Jelena Radojković, Filolog germanista, Oksford centar Beograd"

 
Mrkalj:
Još jedna u obilju takvih reči je reč grad(en) - garden.

grd, grdina (grad, gradina) > garden, Garten, giardino itd, itd.

Značenje u starosrpskom jeziku je ograđeni prostor (gradina, ograđa, češ. zahrada isl.) protiv životinja. Garden, Garten, giardino u svojim jezicima nemaju smisao u polaznoj reči jer polazna reč je srpska-slovenska.
Kliknite za proširenje...
Još dve reči u kojima na slovensko-srpsko poreklo ukazuje njihova semantika, danas su mi pale na pamet:

1. lat. paganus : pogan, govno (nečist, prljavština) u odnosu na prost narod, pučane

2. lat. vino : vina, (sa)vinuti u značenju vinove loze (loza, takođe od laziti, puzati, plaziti)
 
Kompletna komparativna lingvistika utemeljena je na presumpciji da su se Južni Sloveni doselili u 7. veku, odnosno da Sloveni nisu mogli doći u dodir sa Starim Grcima i Romanima, odnosno na presumpciji da nijedna starogrčka ni romanska reč nije mogla biti slovenskog porekla jer u antici, navodno, nije bilo kulturnog dodira Slovena sa Grcima/Romanima. Ovoj postavci se u velikoj meri priključuje germanska istoriografska ideja o doseljavanju Slovena u 7. veku i u današnje (istočno)nemačke krajeve i tendencija maksimalnog ograničavanja broja slovenskih reči u germanskim jezicima komparativnolingvističkim manipulacijama.

Kada se ova presumpcija krajnje sumnjivim istoriografskim metodama uzdigne na nivo istorijske činjenice, što ona nije, onda vidimo zašto je postavka metateze likvida u južnim i zapadnim te pleofonije u istočnim slovenskim jezicima izvedena na danas prihvaćen način, po obrascu:

a) kada se uoči prisustvo kognata daje se prednost grčkom, romanskom i nemačkom jeziku i njihovom izgovoru kao izvornom spram slovenskog;

b) kada se uoči zajednička reč, ona se uvek gleda kao usvojenica u slovenski iz grčkog ili romanskog;

c) ako je reč koja postoji u grčkom/romanskom prisutna samo u južnoslovenskom jeziku, onda se na nju gleda kao pozajmljenicu grčke/romanske reči u južnoslovenski, a ako je prisutna u svim slovenskim jezicima onda se radi ili o indoevropskoj reči i njenim kognatima ili o grčkoj/romanskoj reči koja je u sve slovenske jezike dospela preko staroslovenskog.

Ovaj model, koji kombinuje istoriografsku presumpciju - neopravdano je uzimajući za činjenicu - sa posledičnim etimološkim komparativno-lingvističkim izvođenjem, u temelju je indoevropeistike, tj. indogermanske jezičke paradigme kako je ona u svom nastanku - naučno poštenije - nazivana. Bez teze o doseljavanju Južnih Slovena ne postoji indoevropska komparativnolingvistička paradigma. To znači da se kompletna komparativna lingvistika oslanja samo na jedan istorijski dokument, na spis koji je pripisan romejskom caru iz X veka, Konstantinu VII Porfirogenitu, štampan od Vatikana u 17. veku.

Bez Konstantinovog (?) spisa ne postoji osnova/potreba za indoevropskom komparativnolingvističkom paradigmom, već se otvara mogućnost prasrpske komparativnolingvističke paradigme na čijem su kursu zaključci Marija Alineija o tome da je čitava poljoprivredna terminologija preuzeta u romanske i germanske jezike iz slovenskih jezika:

Mrkalj:
Za mame i tate koji žele deci da ukažu koje su to slovenske i srpske reči usvojili Romani, Germani i Grci po dolasku u slovenske krajeve Evrope

Naša je kultura počela da tone u Starom veku, nastavila u Srednjem da bi potpunu inferiornost dokučila sa Novim vekom.

Međutim, sudeći po usvajanju naše agrarne i metalurške terminologije, što bi u civilizacijskom smislu praistorije bilo "pretty much it" (ukupnost tadašnje kulture, tj. sve što tadašnja kultura i podrazumeva) od strane drugih neslovenskih naroda mi Sloveni-Srbi smo u kasno praistorijsko doba, po logici stvari (i Mariju Alineiju) bili superiorni nad Grcima, Latinima i Germanima.

Daćemo kao primer pedesetak germanskih, romanskih ili grčkih reči koje su mogle doći iz srpskog jezika:

- hum, humka (lat. humus, lat. Haemus, ger. hulma-, gr. Haimos, Aimos), ledina (nem. Land, eng. land), grad, gradina, ograda tj. bašta (eng. garden, nem. Garten, ita. giardino, fra. gardin), livada od livati (livadion), polje od politi (lat. paludum (Poljud) "močvara", grč. φέουδο, eng. field, nem. Feld, sreng. folde, fin. pelto; lat. planus, eng. plain, lit. plonas), njiva (grč. neiós "polje"), plug (plough, plow), orati, (o)ralo (aro, arare), mulj (mud), kaljuga, kaljača, kal (Caligula), blato (eng. Baltic, grč. βάλτους "močvara"), oblak od obvlak (Wolke), kras, krš, kršiti (Karst), krsnuti tj. rasti, kršan (lat. i ital. crescere, franc. croissant), lokva, lok, lokati (lat. lacus, it. lago, eng. lake, nem. Loch), jezero (jaz, jez, jazva, jazbina, jazavac), rus. ozero, lit. ezers (eng. sea, nem. See, staronorveški sær, dan. sø )

- voće od ovoće od ovoštje, vosak (Obst, ovest), trešnja (kerasian, cerise, cherry, Kirsch), jabuka (eng. apple, nem. Apfel), bukva tj. vrsta drveta i bukva tj. slovo, bukvica, bukvica tj. knjiga (nem. Buch, eng.book; nem. Buche, eng. beech), breza (Old English berc, beorc (also the name of the rune for "b"), Old Saxon birka, Old Norse börk, Danish birk, Swedish and Icelandic björk (which is also a girl's given name), Middle Dutch berke, Dutch berk, Old High German birihha, German Birke, lit. beržas), oliva tj. maslina od oliti, olivati (olive, oil), sliva ili šljiva od slivati (lividus tj. modar od starolatinskog *slivere), slina od slivati tj. pljuvačka (saliva), slina (Old English slim "slime," from Proto-Germanic *slimaz (source also of Old Norse slim, Old Frisian slym, Dutch slijm "slime, phlegm," German Schleim "slime"), probably related to Old English lim "birdlime; sticky substance," from PIE root *(s)lei- "slimy, sticky, slippery" (source also of Sanskrit linati "sticks, stays, adheres to; slips into, disappears;" Russian slimak "snail;" Old Church Slavonic slina "spittle;" Old Irish sligim "to smear," leinam "I follow," literally "I stick to;" Welsh llyfn "smooth;" Greek leimax "snail," limne "marsh, pool, lake," alinein "to anoint, besmear;" Latin limus "slime, mud, mire," linere "to daub, besmear, rub out, erase")), brati (nalazimo u nazivu bobica - berry), kusiti, kušati, kusati (kausjan),

- sejati, sevati, usev (sow), seme (semen), medovina od med (eng. mead; Old Norse mjöðr, Danish mjød, Old Frisian and Middle Dutch mede, Old High German metu, German Met "mead", Sanskrit madhu, Greek methy "wine," Old Church Slavonic medu, Lithuanian medus "honey," Old Irish mid, Welsh medd, Breton mez "mead", early Middle English meþeglin yielded Chaucer's meeth), olovina tj. pivo (ale, Old English ealu "ale, beer," Old Saxon alo, Old Norse öl, which is of uncertain origin. Lit. (alus) and Old Church Slavonic (olu)), vino od vinova loza od vina = kriva i loza plaziti sa elizijom početnog konsonanta (pl6za daje l6za) - (lat. vinum, gr. οἶνος (oînos))

- vrt od (pre)vrtati (lat. hortus), okurak tj. krastavac (Gurcke), ren od koren (grč. dijal. keráin, lat. cerain, ital. dijal. cren i creno, franc. cran, nem. Kren, lit. krienas, čuvačko-tatarski chren i cheren), opiti, opijati (opium), hleb? (hlaifs, Schleife, Schlaufe, loop), kvas (lat. caseus, eng. cheese, nem. Käse), skladovati, skladiti (nem. laden, eng. load)

- stoka < steći, up. blago (live stock), krdo tj. stado (herd), stado (stud [stad]), kobila (lat. caballus, grč. kabállēs), paša, pasti, pastir, pastuh (pasture, pastor), bumbar od brmbar (bumble), kotiti, kotka tj. mačka, kuče od kotče (cat, Katze), kotiti, skot tj. stoka (cattle), štene, ćeno (canis), jagnje (agnus, amnos, yean), lane (eng. lamb, nem. Lamm u značenju "jagnje"), svinja (engl. swine, nem. Schwein, hol. zwijn, dan. i nor. svin)

- breg (Berg), klisura, klis, klizati (clausura, κλεισούρα), grotlo, grlo < grdlo (grotta), granica, grana (Grenze), strana tj. zemlja, stranac, stranstvo (estrano, strange, étrange, extraño), krajina tj. Karajina (lat. Carniola), plav (blau, blue, flavus), beo, bel, Laba (albus, Elbe)

- ruda, rđa, rud (ruber tj. crven), oganj, viganj (ignis, skr. agni), plam, plamen (lat. flamma, ital. fiamma, eng. flame), lopata (nem. Löffel), lopta od lob-ta od lъb-ta (grč. μπάλα, lat. pila, eng. ball, nem. Ball), kuvati od kuhati (lat. cocus, coquus, coquere, eng. cook, nem. Koch; Germanic languages borrowed the Latin word - Old Saxon kok, Old High German choh, German Koch, Swedish kock), šlem od slem (helm), olovo, livati (lead), staklo od s+taknuti (stikls), hiža tj. kuća (Haus, house), mlat, malj (lat. malleus), sekira od seći (lat. securis), rabota (nem. Arbeit).

- knez i kneginja (nem. Koenig, eng. king), kralj < krelja < hrelja < hrliti < krilo (Chrelios, Carlo, Carolus, Charles), Grk, Grci (Graecos, Greek), Sloven (schiavo, slave, ciao, esclavo, eslavo "Borrowed from Medieval Latin sclavus (“slave”), from Late Latin Sclavus (“a Slav”), from Byzantine Greek Σκλάβος (Sklábos) (or borrowed from the Greek directly), itself probably from earlier Σλαβῆνος (Slabênos), from plural Σλαβῆνοι (Slabênoi), from Proto-Slavic *slovene. "), pogan, poganiti, govnо, ogavno (lat. paganus "seljak"), brada (nem. Bart, lat. barba, eng. beard).

- važno, vaga, važiti (Waage), liti, litra (λίτρα, libra, livre, liter), kupiti, sakupiti (nem. kaufen), banja od badnja, badanj, badati tj. dupsti (bagno, baden, bathe, baða), zdela od s+deljati (lat. scutella), gresti, gredem, greda (gradus, gredior, progres), daska (desk), hvost, fosna (pfosten), plah, plašt (Plache), cedulja od cediti (nem. Zettel, let. cedula, ital. cedola), ljubiti, ljubav, libiti (libero, liberare, libertas; Liebe) itd. itd. (videti na ovoj temi obilje primera sa diskusijom).


Takođe, tu verovatno pripada terminologija rodbinskih odnosa i svakako dobar deo toponomastike.

S druge strane, svi ti varvarski narodi nisu gotovo ni jednu reč za ribe i životinje usvojili od Slovena jer su imali svoje, budući da su bili lovci, ribolovci.

PS. Doduše imamo primere za štrk tj. roda (stork), roda (lat. ardea, grč. erodios), mrmot, up. mrmak (marmot).





Sakupio i premijerno na svet izdao
Mrkalj :hvala:
Kliknite za proširenje...




Posledica prasrpske komparativnolingvističke paradigme bila bi zaključak da su Prasrbi "Indijanci" Evrope, jer mi danas na osnovu niza dokaza (O tim dokazima, u nastavku.) vidimo da su se Sloveni prostirali na najvećem delu evropskog kontinenta i pre dolaska grčkih plemena. Ovo saznanje otkriva motive u postavkama indogermanističke paradigme i germanocentrične istoriografije uopšte. Taj motiv je krajnje banalan - radi se o slovenofobiji koja motiviše germansku istoriografiju na uskraćivanje prava prvenstva Slovenima u Evropi.
 
ИгарЈ:
Изгледа да покушава рећи како су словенске скупине TraT, TrěT TlaT, TlěT и(ли) TroT, TreT, TloT, TleT дале источнословенске пуногласне облике.

Но, речи попут брат, дремать, слава, клещи, кроткий, брести, слово и плести довољне су да се докаже нетачност и несувислост његових тврдњи. Према његовој квазихипотези, у источнословенским језицима требало би да налазимо облике попут мађарскога barát од *bratъ, те би источнословенски облици били **борот, **деремать, **келещи, **берести, **солово, **пелести. Толико о тачности ових његових револуционарних замисли.
Kliknite za proširenje...

Kažu da je dlaka južnoslovenska reč i da je nema u severnim slovenskim jezicima.

Međutim, reč postoji - u češkom vlkodlak, slovačkom vlkodlak, (u slovenačkom volkodlak,) u poljskom wilkołak, u litvanskom vilkolakis itd.


Волкола́к[1] ([vəɫkɐˈɫak], волкодла́к[2], волкула́к[3], белор. ваўкала́к[4], польск. wilkołak[5], укр. вовкула́ка[6] и т. п.[⇨]
The word vourdalak occurs first in Pushkin's work in the early 19th century, and was taken up in Russian literary language following Pushkin. It is a distortion of words referring to vampires (originally probably to werewolves) in Slavic and Balkan folklore – cf. Slavic vǎlkolak, volkodlak, volkolak, vukodlak, wurdulak, etc.; Romanian Vârcolac; and Greek Vrykolakas (both borrowed from the Slavic term).[3]
Волкодлак (волколак) (сербохорв. вукодлак, волкодлак, словен. volkodlak, болг. вълколак, върколак, старослав. влъкодлакъ, вурколакъ, польск. wilkolek, чеш. vlkodlak) - в славянской мифологии человек-оборотень, обладающий способностью превращаться в волка.

Vasmer's Etymological Dictionary :
WORD: вурдала́к
GENERAL: "оборотень", см. волкола́к.
TRUBACHEV: [Форма вурдалак, появившаяся в русск. художественной литер. в 20 -- 30-х гг. XIX в. (ср. Виноградов, Докл. и сообщ. Ин. яз., 6, 1954, стр.9 и сл.), обязана своим происхождением, по-видимому, Пушкину и представляет собой искаженную передачу форм типа волколак, вурколак; эта целиком книжная форма получила известную популярность в последующий период; ср. ранний рассказ А. К. Толстого "La famille du vourdalak" (RES 26, 1950, 15 и сл.). В свете изложенного следует отвергнуть объяснение Дмитриева (Лексикогр. сб., З, 1958, стр. 40) из тюрк. обур "обжора". -- Т.]
PAGES: 1,365-366


Odavde vidimo da se reč DLAK(A) prilikom usvajanja u ruski pretvara u DALAK(A), odakle vidimo da je pleofonija spontan proces koji teče od (TraT prama TaraT obliku), kao što je suprotan proces takođe spontan, a što smo videli ranije na primeru vrabac : vorobej, gde je južnoslovensko vrabac došlo od etimološkog vo+robac "kradljivac, pljačkaš [hrane za živinu]" spontanim procesom TorT prema TroT i TraT.

Razlog za te procese su fonološke navike govorilaca određenih jezika, a ne razrešavanje hipotetskog, tobož originalnog, nekog trećeg oblika (ovde bi analogan oblik bio - "*DOLKA") koji je dobijen isključivo hipotetskom rekonstrukcijom, tvrdim, s pogrešno utvrđenim pravilima.

Dakle, nije postojala *GOLVA da bi postala GLAVA i GOLOVA, nije postojao *GORD da bi postao GRAD ili GOROD, nije postojao *VOLH da bi postao VLAH i VOLOH itd. već je originalno postojao fonološki komplikovaniji oblik, onaj koji koriste Srbi i Česi, oblik sa anlaut klasterom tipa konsonant-likvida-vokal-konsonant koji se onda razrešava kod etnolingvističkih grupa sa manje razvijenim fonološkim aparatom.

Primeri za to dati su kod gotovo svih evropskih neslovena, kao i etnolingvističkih grupa koje su doživele masovnu slovenizaciju. Premere sam odavno dao sa rečju grad, koja oblik gard dobija i u italijanskom (giardino) i u mađarskom (Gardos) i u albanskom (gardine) i u engleskom (garden) i u nemačkom (Garten), pa i u ruskom (gorod) koji predstavlja etnolingvističku grupu sa visokim asimilacijskim indeksom.

Nema, govori srpski da te ceo svet razume... :hvala:
 
Poslednja izmena:
Mrkalj:
Kompletna komparativna lingvistika utemeljena je na presumpciji da su se Južni Sloveni doselili u 7. veku, odnosno da Sloveni nisu mogli doći u dodir sa Starim Grcima i Romanima, odnosno na presumpciji da nijedna starogrčka ni romanska reč nije mogla biti slovenskog porekla jer u antici, navodno, nije bilo kulturnog dodira Slovena sa Grcima/Romanima.
Kliknite za proširenje...
Lingvisticka razmisljanja u 16. veku su potpuno drugacija. Sigismung Gelen i Konrad Genser su videli zajednicku osnovu za latinski, grcki i slovenski jezik. Kasniji lingvisti poput Donaldsona u 18.veku i Ikonomua u 19. veku dalje razradjuju ovaj zakljucak.

Kada je uopste nastalo ucenje da slovenski jezik nema zajednicku bazu sa latinskim i grckim?
 
Kole11:
Lingvisticka razmisljanja u 16. veku su potpuno drugacija. Sigismung Gelen i Konrad Genser su videli zajednicku osnovu za latinski, grcki i slovenski jezik. Kasniji lingvisti poput Donaldsona u 18.veku i Ikonomua u 19. veku dalje razradjuju ovaj zakljucak.

Kada je uopste nastalo ucenje da slovenski jezik nema zajednicku bazu sa latinskim i grckim?
Kliknite za proširenje...
Ustvari, i danas se zvanično smatra da ima istu "bazu" - to je tzv. "IE jezik".

Međutim, ono gde je podvučena dogmatska linija jeste nemogućnost uslaska slovenskih reči u starogrčki i latinski, uz dozvolu iznimno malog broja slovenskih reči u germanskom. To u praksi znači:

ako je neka reč ista u slovenskom i latinskom/starogrčkom, onda je ta reč -

- ili latinska/starogrčka po poreklu
- ili indoevrpska ("zajedničke baze")
- nikako ne može biti slovenska po poreklu jer Sloveni dolaze u kontakt sa Latinima/Helenima tek od 6. veka, a budući da su civilizacijski inferiorni latinski jezik nema šta da preuzme od Slovena osim, možda reči za roba... i to preko grčkog.
 
Mrkalj:
Ustvari, i danas se zvanično smatra da ima istu "bazu" - to je tzv. "IE jezik".

Međutim, ono gde je podvučena dogmatska linija jeste nemogućnost uslaska slovenskih reči u starogrčki i latinski, uz dozvolu iznimno malog broja slovenskih reči u germanskom. To u praksi znači:

ako je neka reč ista u slovenskom i latinskom/starogrčkom, onda je ta reč -

- ili latinska/starogrčka po poreklu
- ili indoevrpska ("zajedničke baze")
- nikako ne može biti slovenska po poreklu jer Sloveni dolaze u kontakt sa Latinima/Helenima tek od 6. veka, a budući da su civilizacijski inferiorni latinski jezik nema šta da preuzme od Slovena osim, možda reči za roba... i to preko grčkog.
Kliknite za proširenje...
Pa upravo oni i govore o medjusobnom preuzimanju reci i susretanju ovih naroda u antici. Genser recimo smatra da ime Sarbi potice od imena Sabini
 
Kole11:
Pa upravo oni i govore o medjusobnom preuzimanju reci i susretanju ovih naroda u antici. Genser recimo smatra da ime Sarbi potice od imena Sabini
Kliknite za proširenje...

Da, ali to se proglašava zasterelim načinom razmišljanja, iako Alinei razmišlja drugačije, pa ga jednostavno proglašavaju ludim. Međutim, mnoge pojmove možemo semantički etimologizovati samo u okviru slovenskog jezika, sledi primer polja i livade. Ranije smo imali pojmove kao vino, roda/arda, Artemida i sl.
 
Mrkalj:
Ustvari, i danas se zvanično smatra da ima istu "bazu" - to je tzv. "IE jezik".

Međutim, ono gde je podvučena dogmatska linija jeste nemogućnost uslaska slovenskih reči u starogrčki i latinski, uz dozvolu iznimno malog broja slovenskih reči u germanskom. To u praksi znači:

ako je neka reč ista u slovenskom i latinskom/starogrčkom, onda je ta reč -

- ili latinska/starogrčka po poreklu
- ili indoevrpska ("zajedničke baze")
- nikako ne može biti slovenska po poreklu jer Sloveni dolaze u kontakt sa Latinima/Helenima tek od 6. veka, a budući da su civilizacijski inferiorni latinski jezik nema šta da preuzme od Slovena osim, možda reči za roba... i to preko grčkog.
Kliknite za proširenje...
Kako to u praksi izgleda, moglo se videti u našoj raspravi o reči livada koju zvanična nauka smatra grčkom po poreklu (livadion), iako smo tu reč našli i na severu, kod Poljaka i Ukrajinaca.

Međutim, ti možeš tek u srpskom jeziku videti semantiku određenih pojmova. Npr. livada nastaje (na)livanjem tj. plavljenjem površina, i tako nastaju horizontalne zemljane površine, aluvijalne, rekli bi u geologiji. Pa još da potvrdimo sa slovenskim poreklom sinonima polje od glagola politi, poliveno, polje koje znači isto što i livada (horizontalnu površinu zemlje nastalu od "polivene zemlje". I tek tada vidiš da su Sloveni prvi zemljoradnici i da su imali civilizaciju koja je tu terminologiju prenela u starogrčki, latinski i germanski. Za polje kažu palludum (odatle u Splitu stadion Poljud - "polje"), germani odatle imaju field i Feld i sl, a sve od polivanja.
 
Mrkalj:
Kako to u praksi izgleda, moglo se videti u našoj raspravi o reči livada koju zvanična nauka smatra grčkom po poreklu (livadion), iako smo tu reč našli i na severu, kod Poljaka i Ukrajinaca.

Međutim, ti možeš tek u srpskom jeziku videti semantiku određenih pojmova. Npr. livada nastaje (na)livanjem tj. plavljenjem površina, i tako nastaju horizontalne zemljane površine, aluvijalne, rekli bi u geologiji. Pa još da potvrdimo sa slovenskim poreklom sinonima polje od glagola politi, poliveno, polje koje znači isto što i livada (horizontalnu površinu zemlje nastalu od "polivene zemlje". I tek tada vidiš da su Sloveni prvi zemljoradnici i da su imali civilizaciju koja je tu terminologiju prenela u starogrčki, latinski i germanski. Za polje kažu palludum (odatle u Splitu stadion Poljud - "polje"), germani odatle imaju field i Feld i sl, a sve od polivanja.
Kliknite za proširenje...
Zato treba proveriti leksikon Sigismunda Galena, Grka iz 16. veka koji je jedno vreme ziveo u Ceskoj, pa videti sta on kaze o poreklu pojedinih reci
 
Kole11:
Ne umem sebi da objasnim kako to da Budimir nije proglasen ludim:think:
Kliknite za proširenje...

Zato što većina tih ludaka nisu proglašeni ludima po političkoj osnovi, odnosno zbog osuđivanja stvari koje pominje, već jerbo su, bukvalno, zaista pravi ludaci. :D

maxresdefault.jpg
 
Mrkalj:
Nisu imali Krstaricu i Koleta da se njegove reči prošire u javnost. Sad će da ga proglase, kao što su Relju Novakovića, i još neke proglasili ludima.
Kliknite za proširenje...

Dakle ja pišem o njemu i citiram Milana Budimira; kačim ovde cele radove; Kole koristi moje fotografije i citate...i ti kažeš nije bilo Koleta i Krstarice da se reči prošire u javnost. :lol:


Slaven777:
Listam malo naš glavni priručnik (Budimir, Crepajac) da se podsetim starogrčkog i jer je korisnik na susednom potforumu pokrenuo zanimljivu diskusiju o poreklu grčkog pisma...naiđoh na jedan vrlo interesantno citat u poglavlju o pismu i njegovom poreklu:

Pogledajte prilog 605912



М. Будимир, Љ. Црепајац, Cτοιχεία ελληνικά. Основи грчке глотологије, Београд 1991, 11.

STOIXEIA-ELLHNIKA-osnovi-grcke-glotologije_slika_O_93585361.jpg

Jasno je da je udžbeniku glavna svrha da se nauči starogrčki, pa se sve vrlo sažeto predstavlja...ali ova opaska je više nego interesantna. Budimir i Crepajac ne ulaze u diskusiju, što zbog opsega teme, što zbog izvesnih nesigurnosti, ali vrlo je jasno na šta aludiraju; na mogućnosti uticaja predazbučnih pisama balkanskog juga i Krita na razvoj feničkog pisma na Bliskom istoku, preko doseljenih Pelasta/Pelazga za koje tvrde da znamo da su bili u Ugaritu još u XVI stoleću pre naše ere...voleo bih pronaći još šta o tome. U prevodu to svedoči ne samo o uticajima pisama Starog istoka, već zapravo o povratnom uticaju, odnosno o genezi i razvoju (staro)balkanske pismenosti u kojoj su Feničani odigrali ulogu evolutivnog posrednika.

ec522653def365fc394bc716196ca460.png


:eek:

200.gif


P. S. Podsetimo se, na prvoj stranici je već bilo reči o primerku tog predalfabetskog pisma koji imamo sa naših prostora (perlici iz Vatina).

Pogledajte prilog 605939
Kliknite za proširenje...

Da ti imaš iole pameti u toj tvojoj tintari uramio bi ovaj citat među prvih 5 u sam vrh i istraživao mogućnosti uticaja balkanske protopismenosti na bliskoistočna pisma, odnosno mogućnosti da su se prvi oblici pismenosti razvili upravo na ovom balkanskom podneblju, te uticali na razvoj punog pisma na Starom istoku, a vezu isticao preko ovog migracionog u Ugaritu.

Ali ne, vama je uvek radije da citirate šta kažu Deretić, Ogorelica ili neki Šarić. I onda se „čudite“ ovako. Je li se neki autohtonista pozabavio Budimirom i njegovim razmišljanjima? Velika većina dela je dostupna na internetu; sve je po bibliotekama itekako dostupno...najveći deo sistematizovan i u jednoj jedinoj lokaciji (Narodna biblioteka Srbije). Je li se neko uopšte potrudio, ili samo pominje njegovo ime parafrazirajući Deretićeve kafanske pričice u kojima se ovaj hvali tobožnjim poznanstvom s njim?

Problem je zapravo u vama samima; umesto da ostavite sve ludake i prevarante po strani (krajnje je ponižavajuće, u intelektualnom, pa i nacionalnom i i svakom drugom smislu, što ovde ima ljudi koji doživljavaju Damjanovića kao nešto iole ozbiljno, a ne kao običnog komičara) i da se posvetite ozbiljnoj nauci, svoju pažnju posvećujete efemernim ličnostima koje vama nanose više štete nego koristi (iliti, preciznije rečeno, sami ste sebima svoji najveći neprijatelji).
 
Poslednja izmena:
Slaven777:
Dakle ja pišem o njemu i citiram Milana Budimira; kačim ovde cele radove; Kole koristi moje fotografije i citate...i ti kažeš nije bilo Koleta i Krstarice da se reči prošire u javnost. :lol:




Da ti imaš iole pameti u toj tvojoj tintari uramio bi ovaj citat među prvih 5 u sam vrh i istraživao mogućnosti uticaja balkanske protopismenosti na bliskoistočna pisma, odnosno mogućnosti da su se prvi oblici pismenosti razvili upravo na ovom balkanskom podneblju, te uticali na razvoj punog pisma na Starom istoku, a vezu isticao preko ovog migracionog u Ugaritu.

Ali ne, vama je uvek radije da citirate šta kažu Deretić, Ogorelica ili neki Šarić. I onda se „čudite“ ovako. Je li se neki autohtonista pozabavio Budimirom i njegovim razmišljanjima? Velika većina dela je dostupna na internetu; sve je po bibliotekama itekako dostupno...najveći deo sistematizovan i u jednoj jedinoj lokaciji (Narodna biblioteka Srbije). Je li se neko uopšte potrudio, ili samo pominje njegovo ime parafrazirajući Deretićeve kafanske pričice u kojima se ovaj hvali tobožnjim poznanstvom s njim?

Problem je zapravo u vama samima; umesto da ostavite sve ludake i prevarante po strani (krajnje je ponižavajuće, u intelektualnom, pa i nacionalnom i i svakom drugom smislu, što ovde ima ljudi koji doživljavaju Damjanovića kao nešto iole ozbiljno, a ne kao običnog komičara) i da se posvetite ozbiljnoj nauci, svoju pažnju posvećujete efemernim ličnostima koje vama nanose više štete nego koristi (iliti, preciznije rečeno, sami ste sebima svoji najveći neprijatelji).
Kliknite za proširenje...
Ja ovog ovde ništa pitao nisam - a on krenuo u off topic na temu "Lik korisnika Mrkalj u svetlu prevarantske autohtonističke škole". Stvarno čudno.
 
Mrkalj:
Kako to u praksi izgleda, moglo se videti u našoj raspravi o reči livada koju zvanična nauka smatra grčkom po poreklu (livadion), iako smo tu reč našli i na severu, kod Poljaka i Ukrajinaca.

Međutim, ti možeš tek u srpskom jeziku videti semantiku određenih pojmova. Npr. livada nastaje (na)livanjem tj. plavljenjem površina, i tako nastaju horizontalne zemljane površine, aluvijalne, rekli bi u geologiji. Pa još da potvrdimo sa slovenskim poreklom sinonima polje od glagola politi, poliveno, polje koje znači isto što i livada (horizontalnu površinu zemlje nastalu od "polivene zemlje". I tek tada vidiš da su Sloveni prvi zemljoradnici i da su imali civilizaciju koja je tu terminologiju prenela u starogrčki, latinski i germanski. Za polje kažu palludum (odatle u Splitu stadion Poljud - "polje"), germani odatle imaju field i Feld i sl, a sve od polivanja.
Kliknite za proširenje...

Mrkalj:
O čemu se ovde radi? O naštimavanju rezultata.


lìvadalìvada ž 〈G mn lȉvādā〉
definicija.jpg
polje pod travom koje se kosi ili gdje pase stoka
sintagma.jpg
frazeologija.jpg
onomastika.jpg
♦ pr. (etnici): Lìvada (Slunj, Pokuplje), Lìvadić (Rijeka)
◊ mikrotop. (ob. kao ime gorskih pašnjaka i oranica): Lìvada, Lìvadak (Slatina), Lìvade, Lìvadica
etimologija.jpg
✧ ngrč. libádi

Лева́да (від гр. λιβάδιον — вода, водойма, поле, пасовище)


A to ne mož biti od novogrčkog, kad je toponim istog korena raširen po Istri, Sloveniji, ukrajinska reč левада (livada), prezime Левада, toponim Levada, češko prezime Livada, rusko prezime Ливадов, ruska reč левада*, rumunski (slovenski) toponim Livada itd. (bugarske i srpske toponime i prezimena da ne pominjem). Ili mož? Da li je moguće da je taj novogrčki tako požurio i na brzaka se, tom jednom rečju, načvorio po vascelom slovenskom svetu? :think:

Grčka, kao jedna, opšteuzev, dominantno livadska zemlja, normalno je da ostvari tako snažan livadski uticaj na slovenski svet gde su takve pojave kao što su livade prava retkost. Ipak su livade standardni grčki brend.
____________
*
rus. Левада —


  • 1. Береговой лиственный лес, роща из ольхи, вербы, тополя, вяза на поймах рек, заливаемые в половодье.
  • 2. Участок земли близ дома с сенокосным лугом, лесными или садовыми деревьями.
  • 3. Огороженный загон с травяным покрытием для выгула лошадей.

ukr. Лева́да (від гр. λιβάδιον — вода, водойма, поле, пасовище) — присадибна ділянка землі з сінокосом, городом та плодовим садом або іншими деревами.
Також слово може позначати:

  • ділянку річкової долини, що обсаджена деревами і використовується під сіножать, пасовище та частково під городи.
  • обгороджене штучне пасовище для коней площею 2 – 4 га.
  • листяний ліс в заплавах річок України і півдня Росії, що зазвичай складається з дуба, в'яза, вільхи, тополі, верби.

bug. Ливада може да се отнася за:Ливада, обрасъл с трева участък земя;
  • Ливада, село в Област Бургас, България;
  • Ливада, село в Община Струга, Република Македония;
  • Ливада, на гръцки Ливадия, село в дем Пеония, Гърция;
  • Ливада, град в окръг Сату Маре, Румъния;
  • Ливада, община в окръг Арад, Румъния;


polj. lewada:

łąka, polana, polanka



Dakle, novogrčki idiJotizam, odnosno crtani film u kome Gusztav zbog mrlje od mastila na svom stolu ceo grad oboji u crnim mastilom. :kafa:


Srebrena, tenkju na inspiraciji. :hvala:
Kliknite za proširenje...

Uz ovo se vidi i smisao trećeg sinonima u značenju polja, livade, a to je - luka. Ovaj je pojam danas zatupljen u toponimu Banja Luka (prva reč sa dugosilaznim, a druga dugouzlaznim akcentom na prvom slogu) u značenju - "banska livada".
 
Mrkalj:
Kažu da je dlaka južnoslovenska reč i da je nema u severnim slovenskim jezicima.
Međutim, reč postoji - u češkom vlkodlak, slovačkom vlkodlak, (u slovenačkom volkodlak,) u poljskom wilkołak, u litvanskom vilkolakis itd.
Kliknite za proširenje...
Поредбени докази показују нам да је реч изворно гласила највероватније *vъlkolakъ, те да су облици са /d/ секундарни.
Изворни источнословенски и пољски облици никако се не могу довести у везу с речју длака; код првих нема пуногласнога *-(d)olok, а код потоњих нема очекиванога *-(d)lok. О изворности облика са -lak говори и његова распрострањеност, како код Словена, тако и код њихових суседа који су реч преузели.

Odavde vidimo da se reč DLAK(A) prilikom usvajanja u ruski pretvara u DALAK(A),
Kliknite za proširenje...
Не претвара се, такав облик не постоји.

odakle vidimo da je pleofonija spontan proces koji teče od (TraT prama TaraT obliku),
Kliknite za proširenje...
Није **Тarat, него *ToroT, не умеш ни измишљати ваљано. А како давно показах, твоја тврдња не стоји, јер изворно словенско TraT очувано је у свих Словена, а исто стање имају и други индоевропски језици. С друге стране, источнословенско пуногласје налазимо само тамо где код Јужних (као и Чеха и Словака) имамо TraT, а код Лехита TroT - а управо у том потоњем случају сви други индоевропски језици имају облике TorT типа.

kao što je suprotan proces takođe spontan, a što smo videli ranije na primeru vrabac : vorobej, gde je južnoslovensko vrabac došlo od etimološkog vo+robac "kradljivac, pljačkaš [hrane za živinu]" spontanim procesom TorT prema TroT i TraT.
Kliknite za proširenje...
Сјајно, измишљотине "доказујеш" другим измишљотинама. :roll:


Мени је ово и смешно и тужно. Колико година већ оповргаваш једну језичку промену за коју ниси ни знао пре него што је ја споменух?
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lionman
Poljska i Rusija
Odgovora
2
Pregleda
270
Isus33
Isus33
H
Antisemitizam i uzroci
Odgovora
16
Pregleda
480
Harvat
H
Nina
Alimpije Vasiljević i Rusija
Odgovora
3
Pregleda
234
Nina
Nina

Back
Top