Недостатак аналитичког размишљања ?- Фајн каже да су се српска племена (иако нема доказа да су постојали бројна племена) ујединила против бугарске претње... односно да би имала бугарску претњу мора постојати граница на исток, а знамо да она пролази кроз Рас. Он ову прото-државу није назвао првобитним именом- али је рекао "нека врста државности" ( some sort of statehood) и такође је јасно да је Србија овде употребљена као анахронизам јер за овај назив нема доказа. пре 10. века.
И oпет тролаш тему - није било питање када су Бугари дошли на Балкан.
На против следи Порфирогенита и говори да прво крштење од Ираклија није дало праве резултате што сведоши и Порфирогенит да је поновљено у време Василија Македонца да су се народи на Балкану одметнули од цркве и затражили ново свештенство хајдемо тако рећи јер није прецизан.
Дакле он својим тумачењима не одсупа већ поставља своје тезе у оквиру Порфирогенитових тврдњи и оставља знак питања на неке ситуације.
Наравно да је напад Бугара с једне стране утицао на хомогенизацију хајдемо рећи на прелазк на "планинску Србију" јер је тако једино могла ратовати и неутралисати бугарску коњицу али са друге стране губе контролу над приморским државама у залеђу које се на рачун тога осамостаљују.
Међутим није ставио под упит Ираклија па чак ни крштење те државе већ како се то тумачи у та времена само владари су били крштени и то не до 10. већ 14.-15. века упитно за сваку државу.
Међутим извори неумољиво указују на границу у Расу археолошки јостаци говоре да је припадао у 9. веку Бугарима.
Оно што Порфирогенит прећуткује овде архонтију Моравију која је под влашћу Бугара али је спомиње у делу "о церемонијама" спомиње је Ал Масуди , као и баварски географ некје податке. Ал Масуди да има више градова и цркви од суседне Бугарске. Спомиње и Србију баварски географ и градове у њој и Бугарску.
Ту лежи одговор у покрштавању Бугара у мисији Методија као и каснијој српској-моравској деспотовини.
Дакле археолошки је доказано да постоје српске цркве у 8. веку али стручњаци се нису усагласили да ли су римског или источног типа иако одликују хеленским типом што у политичком смислу нема никакаве везе.
У тој књизи Иване Коматине и неким другим је то јако добро решено црквена подела Илирика. Већину времена су под папом перфектура Илирик или Панонија и Далмација чак и солунски викарјат. Један од разлога зашто Јустинијан диже јустинијанову приму независну од солунског викаријата који је подрећен папи Сирмијуму егзилу.
Међутим Цариград шири моћ на Илирику не зна се тачно кад и колико стање се мењало једно од предпоставки да је Србијом преовладало под утицајем Бугарске али то је само теза без озбиљних доказа можда јесте , можда није.
Припадност Византији политички је очигледна и кумство свим ратовима а није било тог примрја јер и Захарија се одмеће и шаље главе бугарских војвода Византији.
Након тога са војском бежи односно оданим у Хрватску не због Бугара већ зато што је Симеон послао Часлава са војском бежи од Часлава јер је врло очигледно да Срби признају Чаславово првенство на престо самим тим више није сигуран ни од Срба у Србији.
Дакле тек сећом жупана и расељавањем Срба Симеон завршава са Србијом и припаја је 924. или 925.
Дакле то што говори овај човек , Ивана Коматина , Предраг Коматина је нешто сасвим супротно од онога што ти причаш.
Није постојала ни јединствена Бугаска нити њена територија јер се заснивала на вазалном влашћу и расељавању Словена нека су племена плаћала данак тако да граница бугаске влсти је стално варирала али територија етничких Бугара је остала уз Црно Море и није се много померала.
