ПРИВЛАЧЕ ИХ ТАЈНЕ ЂУРЂЕВОГ ГРАДА: Тврђава у Смедереву, упркос пандемији, последњих неколико година мами све већи број туриста
СМЕДЕРЕВСКА тврђава све је атрактивнија за туристе. Број посета прошле године повећан је за четвртину, а тек од овог пролећа очекује се да још већи број гостију завири у тајне српске средњовековне престонице.
У древну тврђаву на обали Дунава прошле године дошло је 31.899 туриста. Иако је рекордан број посета забележен пре пет година, када је било 40.000 посетилаца, епидемија короне оставила је последице и на древну лепотицу.
Ипак, после захуктавања у 2021, сва је прилика, да би ова сезона могла донети нове рекорде, а уједно и приходе од туризма.
Најбоља позивница гостима јесте чињеница да је Мали град, двор средњовековног владара Србије деспота Ђурађа Бранковића, један је од малобројних сачуваних средњовековних дворова. Привлачи монументалношћу и лепотом, занимљивим, па чак иако невероватним - ипак истинитим причама.
Једна од таквих је и она да је Смедерево имало дворског композитора 200 година пре остатка Европе. То је био кир Стефан Србин који је на престоном двору у 15. веку компоновао дела као литургијски композитор, али и музику за потребе дочека гостију двора.
Туристи овде имају јединствену прилику да завире чак и у ризницу српског владара. Србија је у то време била једна од водећих произвођача сребра и злата у Европи, а једна од ковница и ризница новца, високе чистоте злата, била је баш у двору у Смедереву. Остаци ризнице могу се и данас видети у поду дворске палате.
Само на два места у средњовековним грађевинама Европе могу се видети остаци тоалета!
То су дворац Карла Четвртог - Карлштајн код Прага и дворац Бранковића у Смедереву. При врху камених степеница, на делу који води из правца приватних одаја Ђурђа и Јерине, може се и данас видети ниша, која је заправо била тоалет. Тоалети се, такође виде у делу придворне палате и на другом нивоу дрвених степеништа.
"ПУТОВАЊЕ" КРОЗ ВРЕМЕ
У СМЕДЕРЕВСКОЈ тврђави, могуће је и "путовати" кроз време.Посетиоци који на лето буду дошли, закорачиће у будућност, тачније у 7530. годину. Сведочанство томе може се прочитати на Крстастој кули двора где пише: "Христу Богу благоверни деспот Ђурађ господар Србља и Поморја зетског по вољи његовој сагради овај град у лето 6938." Реч је о старом српском календару, по многима најстаријем и најтачнијем познатом историји. Разлика између тог и тадашњег календара је 5508. година.
https://www.novosti.rs/c/drustvo/ve...ih-nekoliko-godina-mami-sve-veci-broj-turista
Mukica moja.
Neka promene naziv u
Starosti.
