„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Какви Никшићани, то су све били туркофили.

Немци су Срби

“Зауставите истраживања о Србима!!!“ урлао је Хитлер на немачке научнике који су изучавали историју Срба између Одре и Лабе и када му је саопштено да би “виша раса” могла у себи имати“… много Србских гена…”.

800px-Lu%C5%BEi%C4%8Dkosrpska_plemena.jpg

Мапа лужичкосрпских племена; фото Википедија (Miloš Harangozo)
 
30:50 о томе како је аустријски али и руски плаћеник Вук Караџић својом тзв. "језичком реформом" (читај: ПОДВАЛОМ) уништио наш прастари Србијански језик:


A kako komso ja imo prababu od 102 godine i zena nije Videla skolu iz nutra, a znala samo Vukov jezik i nijedan srbijanski jezik.
 
A kako komso ja imo prababu od 102 godine i zena nije Videla skolu iz nutra, a znala samo Vukov jezik i nijedan srbijanski jezik.
Наравно да је постојао. Данас се назива "косовско-ресавски дијалект" и углавном служи за спрдњу. А укинут је тако што је у време кнеза Александра Карађорђевића била рихваћена Вукова подвала [а која је како знамо била смишљена као део дугорочног плана да о уједињењу Србијанаца са Хрватима односно о одсецању Србије од свог источног дела да би се исти по жељи руса дао Бугарској] и то тако што се измислила и наметнула будалаштина да је народна поезија најлепша на штукорском језику. До тада се Штукор из Требиња и Србијанац из Параћин нису разумели.






П.С.

NE MOŽE BITI SRPSKI, VEĆ SRBIJANSKI! Kako je nastalo previranje dva izraza koje traje VEKOVIMA!
https://www.espreso.rs/vesti/drustv...alo-previranje-dva-izraza-koje-traje-vekovima
 
Poslednja izmena:
Jeste komsija, mnogo toga bi moglo da prodje da se nisi navezbao da u istine guras neku svoju laz. Cak i vidljiva pokriva se tvojim dranjem kao da si starogrci retoricar bez megafona.......a ko je lud da veruje ludaku, tako da sve sto si napisao nicemu ne sluzi osim sprdnji, jer si nick bez kredibiliteta.
Tacnije ti pises bajke koje ti se jave u odredjenom trenutku, makar potkrepljene simpaticnim klipovima i kolaznim slicicama...i nisi slucajno pozvan na ovu temu...
 
Srbijanac je nastao time sto nisu svi Srbi u Srbiji.

I da to bude svima jasno, nastao rec Srbijanac.

Niko nikad nije smatrao Srbijance nekim zasebnom narodom.

Србијанац је територијална одредница, и крилатица је аустроугарске монархистичке елите, одвајајући тиме све Србе ван Србије, за неке друге Србе, понајвише и поготову Србе у тадашњој Босни и Херцеговини дакле много пре анексије 1908. године, почевши негде пред СанСтефански мир.

На жалост њихову и срећу нашу хвала богу данас постоји Република Српска која потире квази територијалну одредницу Србијанац јер у Србији живе Срби без икакве разлике наспрам Срба у Црној Гори, Срба у Хрватској, Срба у Македонији.

Србијанац је исто када би Србина са Дорћола звали Дорћолцем што га територијално ипак одређује јер Дорћол јесте одређена територија под тим називом, дакле Дорћол није Дорћолија и никако не може бити етноним у било ком смислу те речи.
 
Imali dokaz da su Austrijanci zasluzni sto je nastao taj Termin. Njega i Karadzic vec koristi.

Ja ne vidim ništa nužno strašno u tom pojmu. Zamenio je ulogu sintagme prirodni Srbin u domaćoj tradiciji.

Uklonilo je razne dileme koje su možda mogle nastati, posebno ako bi neko krenuo da priča da su Srbi u Crnoj Gori, Hercegovini, Bosni, itd...neprirodni Srbi, npr. Ili druge konfuzije, tipa kako možeš reći u isto vreme Srbin i Crnogorac, ali podrazumevajući da je i Crnogorac isto Srbin (zbog čega je u predmoderno vreme i bio nastao epitet prirodni da označi Srbijance).

Da je krilatica Austrougarske, sigurno nije; javlja se mnogo pre 1867. godine.
 
Imali dokaz da su Austrijanci zasluzni sto je nastao taj Termin. Njega i Karadzic vec koristi.

Први спор око употребе придева „српски“ или „србијански“ потиче из 1882. године, када је Кнежевина Србија проглашена за краљевину, а кнез Милан Обреновић за краља Србије. У широј јавности, како у самој Србији тако и изван ње, новопроглашени краљ Србије је често помињан и као „српски“ краљ, што је имало и посебан општесрпски, а самим тим и политички призвук. Убрзо након проглашења, краљ Милан је из Беча добио захтев у коме Аустроугарска, која је признала проглашење краљевине, истиче да владар Србије не може бити „српски“ краљ у општем смислу, већ само „србијански“ краљ, односно „краљ Србије“, што је и био званични владарски наслов. Таквим инсистирањем Беча на употреби територијалне, а не етничке одреднице, наглашавало се да Краљевина Србија нема јурисдикцију над Србима изван Србије. Аустроугарска монархија је себе сматрала домовином Срба пречана, па је израз „српски“ доживљавала као одраз претензија Србије на све Србе.
 
I dokaz za sve te tvrdnje.

Pa vec Vuk Karadzic ga koristi mnogo pre Milana.

Вук Караџић се руководио дефиницијом демонима (од грч. δῆμος [dẽmos] — „народ“ или „становништво“ и ὄνομα [ónoma] — „име“) је именица којом се означава становништво одређеног места или области, а изводи се из имена тог места, односно области).

У Вуковом издању „Српског рјечника“ из 1852. године забележено је да се појам Србијанац односи на човека из Србије, уз назнаку: нем. Einer von Serbien, односно „неко из Србије“ и са напоменом која је указивала на употребу тог појма у тадашњем српском Војводству. Дакле појам односно тај демоним не долази из српског језика већ из немачког говорног подручја.

Постоји и једна друга одредница која је геополитичке природе и њу је лансирао први Јован Суботић, који је 1839. године указао на опште, односно такође има демонимско значење тог појма. У склопу теоријског разматрања о концепту Велике Србије опет аустроугарске политичке крилатице, овај српски књижевник је издигао србијанске одреднице изнад геополитичког оквира тадашње Кнежевине Србије, уз напомену да би се сви становници замишљене "Велике Србије" могли по општем имену "отачаства" називати Србијанцима, с тим што би сваки народ у оквирима те државе, почевши од самих Срба, задржао и своје народно, односно етничко име. Указујући на народно јединство Срба у Угарској и Срба у Србији, Јован Суботић је према тадашњој политичкој подели прве означавао као угарске Србе, а друге као србијанске Србе, што представља један од најранијих примера за употребу тог израза. Поменути пример сведочи да је израз србијански Срби већ у то време имао своје јасно значење: Срби из Србије.
 
Дилему Србин или Србијанац су одавно отклонили српски филолози (овдје), исправно је Србин и само тако ћемо поштовати српски језик. Као што не кажемо Русијанци, Македонијанци, Албанијанци, Румунијанци није разумно користити изузетак па користити појам Србијанци.
Држављани Србије су Срби, становници Србије у територијалном смислу су Срби, ако желимо нагласити етничку припадност кажемо етнички (Грк, Рус, Француз, Шпанац, Србин итд). Становник неке земље не мора бити то и у етничком смислу, рецимо Зидан је Француз и етнички Бербер, браћа Гасол су Шпанци и етнички Баски итд.
Da je krilatica Austrougarske, sigurno nije; javlja se mnogo pre 1867. godine.
Наравно да је термин Србијанац старији од 1867-е и наравно да то није аустроугарски изум.
То опет не значи да Аустроугарска није инзистирала на том термину због политичких разлога.
Dakle srbijanski je nepravilno, i to namjerno nepravilno sa nekim politickim ciljem.....
Одлично запажање уваженог форумаша. На појму Србијанци данас инзистирају и истрајавају, и онда када је то и очигледно неправилно и гротескно, непријатељи нашег рода, неки (не сви) медији у фед.БиХ и лијепој њиховој и политичари у комшилуку који шаљу сталне пријетеће поруке Србима.
И наравно да постоје, како је форумаш примијетио, политички мотиви зашто истрајавају и инзистирају на појмовима Србијанац и србијански.
Срби требају поштовати свој језик и ријеч филолога. Међу Србљем појам Србијанац се удомаћио код аутошовиниста и недовршених и често малоумних људи који су лака мета антисрпских медија и смутљиваца који роваре у нашем роду.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top