Pravi Vlah
Domaćin
- Poruka
- 4.900
Румунски етноним Român или Rumân je еволуирани облик латинске одредбе Romanus, односно Римљанин. Од почетка трећег века наше ере сви слободни људи Римског Царства су били Romani. Источно Римско Царство (Византија) је наследила назив Romania, а Византијци, чак након што је у седмом веку државни језик прешао на грчком, су наставили да царство називају Romania, а себе Ромејима.Гријеше сви, и када о нама говоре, и сви у колоквијалном говору теже поједностављивању, то нема везе са овим о чему расправљамо. Ниђе везе.Неопјевана глупост. Имамо држављанство, територијалну одредницу и народносну одредницу, те три ствати нити треба, нити је могуће бркати.
Срби су Срби, који год им био завичај и које год имали држављанство, у етничком смислу остају Срби. Ово вазалског поријекла је још једна глупост. Грци су тако именовали, користећи тај суфикс (административне или географске) области. То нема везе да ли су биле у том моменту у вазалном односу. Именовали су рецимо Иберију (и ону кавкаску и ону на Пиринејима) додајући на име народа тај суфикс, иако наравно нису биле у никаквом вазалном односу према Грцима.
Што се тиче појма Србија, у развијеном средњем вијеку у повељама српских владара често имамо појмовве српске земље, српском земљом, идох у српску земљу итд (на овом птф смо приложили много таквих повеља, нема потребе све то поављати), тако да то јесте Србија у данашњем поимању ствари, Даљње разглабање о овоме ничему не води. Одакле сад то? Имамо назив Француска па за становника Француска кажемо Француз, имамо Шведску, Данску па граматички дозвољава да кажемо Швеђани, Данци и ини римјери,. Зашто је Српска граматички изузетак?
Није се тако првобитно звала Српска, нема везе, данас је име ове наше репубкике, Српска,.
Али каква је ово будалаштина, Босанац и Херцеговац? Е свашта,. То нека бошњачка пропаганда на овом форуму.
Не бих ово питање поставио али видимо колико се копрцају они који натурају дискурс из лијепе њихове и ефбиха, те граматички не може (ајде), те не треба да постоји (ајде), те Босанац и Херцеговац (а шта ћемо са Крајишницима, Семберцима, Посавцима?).
Да поновим, ако за становнике, држављане Србије кажемо (скарадно) Србијанац, како ћемо рећи за становнике, држављане Српске? Пуцајте.
Румуњи као етницитет, колективитет су како год гледао много старији од имена области или државе Румунија. То од када датира име и народ Румуњи имамо тему, како су добили име (они који зборе романским), од када их можемо сматрати етницитетом, можемо расправљати, али дефинитивно Румунија је могла име добити само по народу Румуњима, никако обратно.
Исто важи и за Норвежане као народ (нор. Nordmenn), дефинитивно се прије појављују од настанка државе или области Норвешке (Нормане који долазе са тог простора би називали Викинзи из земље фјордова), није спорно да у суштини има значење које осначава сјевер (Сјеверњаци, сјеверни пут) али битно је да се народ прије јавља под тим именом.
Исто је и за Португал, није постојала никаква област Португал по којој би тај народ добио име, име је изведено од кованице уопштене ријече лука и келтског народа који је ту битисао. И ту је област по народу именована.
Романизовано становништво Балкана је наставило да себе назива Romanima и након појаве Словена и других народа те пада Римског Царства те повучења Византије са Балкана. Као што знамо држава и црква им се нису очувале али су задржали романски језик. Примили су егзоним Власи од Германа, касније преузет од Словена, Грка, Арапа, Турака, итд.
Што се тиче Француске и Француза, они државу називају La France а себе les françаis. La France је тобила тај назив по Францима док français има облик придева. Према томе прво су постојали германско племе Франци који су упали у романизовану римску провинцију Галију. Краљевство, касније царство Франака, је добило назив по њима а житељи тог крављевства су добили придевни назив français, што отприлике значи франачки.
Процеси стварања ентонима român (румун) и français (француз) су слични.
Наравно ранији појмови етницитета су се знатно разликовали од савременог. Савремени појам није постојао пре великих промена задњих пет векова: штампање књига, оснивање савремених држава, стандаризације језика, општег образовања, итд. То важи за све, укључујићи Србе.