„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Гријеше сви, и када о нама говоре, и сви у колоквијалном говору теже поједностављивању, то нема везе са овим о чему расправљамо. Ниђе везе.Неопјевана глупост. Имамо држављанство, територијалну одредницу и народносну одредницу, те три ствати нити треба, нити је могуће бркати.
Срби су Срби, који год им био завичај и које год имали држављанство, у етничком смислу остају Срби. Ово вазалског поријекла је још једна глупост. Грци су тако именовали, користећи тај суфикс (административне или географске) области. То нема везе да ли су биле у том моменту у вазалном односу. Именовали су рецимо Иберију (и ону кавкаску и ону на Пиринејима) додајући на име народа тај суфикс, иако наравно нису биле у никаквом вазалном односу према Грцима.
Што се тиче појма Србија, у развијеном средњем вијеку у повељама српских владара често имамо појмовве српске земље, српском земљом, идох у српску земљу итд (на овом птф смо приложили много таквих повеља, нема потребе све то поављати), тако да то јесте Србија у данашњем поимању ствари, Даљње разглабање о овоме ничему не води. Одакле сад то? Имамо назив Француска па за становника Француска кажемо Француз, имамо Шведску, Данску па граматички дозвољава да кажемо Швеђани, Данци и ини римјери,. Зашто је Српска граматички изузетак?
Није се тако првобитно звала Српска, нема везе, данас је име ове наше репубкике, Српска,.
Али каква је ово будалаштина, Босанац и Херцеговац? Е свашта,. То нека бошњачка пропаганда на овом форуму.
Не бих ово питање поставио али видимо колико се копрцају они који натурају дискурс из лијепе њихове и ефбиха, те граматички не може (ајде), те не треба да постоји (ајде), те Босанац и Херцеговац (а шта ћемо са Крајишницима, Семберцима, Посавцима?).
Да поновим, ако за становнике, држављане Србије кажемо (скарадно) Србијанац, како ћемо рећи за становнике, држављане Српске? Пуцајте.
Румуњи као етницитет, колективитет су како год гледао много старији од имена области или државе Румунија. То од када датира име и народ Румуњи имамо тему, како су добили име (они који зборе романским), од када их можемо сматрати етницитетом, можемо расправљати, али дефинитивно Румунија је могла име добити само по народу Румуњима, никако обратно.
Исто важи и за Норвежане као народ (нор. Nordmenn), дефинитивно се прије појављују од настанка државе или области Норвешке (Нормане који долазе са тог простора би називали Викинзи из земље фјордова), није спорно да у суштини има значење које осначава сјевер (Сјеверњаци, сјеверни пут) али битно је да се народ прије јавља под тим именом.
Исто је и за Португал, није постојала никаква област Португал по којој би тај народ добио име, име је изведено од кованице уопштене ријече лука и келтског народа који је ту битисао. И ту је област по народу именована.
Румунски етноним Român или Rumân je еволуирани облик латинске одредбе Romanus, односно Римљанин. Од почетка трећег века наше ере сви слободни људи Римског Царства су били Romani. Источно Римско Царство (Византија) је наследила назив Romania, а Византијци, чак након што је у седмом веку државни језик прешао на грчком, су наставили да царство називају Romania, а себе Ромејима.

Романизовано становништво Балкана је наставило да себе назива Romanima и након појаве Словена и других народа те пада Римског Царства те повучења Византије са Балкана. Као што знамо држава и црква им се нису очувале али су задржали романски језик. Примили су егзоним Власи од Германа, касније преузет од Словена, Грка, Арапа, Турака, итд.

Што се тиче Француске и Француза, они државу називају La France а себе les françаis. La France је тобила тај назив по Францима док français има облик придева. Према томе прво су постојали германско племе Франци који су упали у романизовану римску провинцију Галију. Краљевство, касније царство Франака, је добило назив по њима а житељи тог крављевства су добили придевни назив français, што отприлике значи франачки.

Процеси стварања ентонима român (румун) и français (француз) су слични.

Наравно ранији појмови етницитета су се знатно разликовали од савременог. Савремени појам није постојао пре великих промена задњих пет векова: штампање књига, оснивање савремених држава, стандаризације језика, општег образовања, итд. То важи за све, укључујићи Србе.
 
Dakle ne bi danas bilo "Srbijanac" da nisu sumadijski Srbi 1815 prihvatili tudji naziv "Srbija" za svoj.
Али јесу, и ту прича завршава.
Узгред, нису то шумадијски Срби, него Срби који су дигли устанак како би ослободили српске земље. Име Србија, као и име Српска су сасвим у реду, прихватили смо у српском језику стандар да у имену земаља додајемо суфикс ија или ска. Коме смета, његов проблем.
Te drzave o kojem pricas nisu stari narodi i samim tim nisu u istom rangu sa Srbima. Francuzi dakle nose naziv za germansko pleme, govore vulgarni latinski a nose keltsku genetiku. Srbi su drevno slovensko pleme, govore skoro cisti slovenski jezik a preko 52% slovenske genetike
У етногенези Срба и Француза су уествовали бројни народи. Могуће да је српско име старије, то не знамо, али Франци (небитно што су временим романизовани и припадају породици романских народа) се под тим именом у сачуваним списима појављују прије имеа Срби.
Не постоје келтска и словенска генетика (имамо на форуму једну будалетину који помиње неки албански, влашки ген, тако неке глупости, доста је један). И ово што данас зову тзв генетичким истраживањем и тестирањем нису никако генетичка, већ истраживање и тестирање Y-хромосома и којој хаплогрупи припадају. Поред Y-хромосома имамо и X-хромосом, мушкарци насљеђују X-хромосом од мајке, жене и тако имају два X-хромосома, поред тога имамо још 22 пара хромосома, у свима њима се налазе записи који одређују наш генетски код, тестирање Y-хромосома је једна ствар али то није генетика, генетика е нешто много, много шире.
И те хаплогрупе имају своје називе, не можемо им додати префикс по колективитетима, мислим можемо али будаласто је. Такође не знамо тачно вријеме када је која хаплогрупа мутацијом настала ни гдје је настала. Данас је мали узорак тестираних, још мањи узорак тестираних скелета, за дуге временске интервале и неколико стотина година, немамо уопште тестираних скелета, то је још у почетку неког сагедавања боље слике.. Тестирања могу помоћи да дођемо до вјероватнијих (са нагласком на вкероватнихе) етнграфских кретања кроз историју али то још ништа не доказује.
Bosna je autenticna stara srpska župa i drzava sa dugom tradicijom, a Hercegovina Sv. Save isto drzava slavne istorije. Sto ima problem s tim? To su istorijske srpske drzave starije od Srbije, i spadaju u te 'srpske zemlje' koji srpski vladari spominju kroz istoriju.
Спомиње се Земља хумска и захумље, али нема везе.
Босна и Херцеговина су данас географске области, територијално они којима је то завичај могу бити Херцеговци, Босанци као и Крајишници, Семберци, Посавци итд.
Појам Босанац и Херцеговац (чекај јел Бсанац или Херцеговац?) у смислу одреднице држављанства сам чуо од неких који гурају бошњачку пропаганду. Не морамо узимати за озбиљно такве будалаштине.
Моје питање бјеше. Ако за становнике, држављане Србије кажемо (скарадно) Србијанац, како ћемо рећи за становнике, држављане Српске?
Rumuni dobijaju svoj ime po gradu Rimu, dakle geografskoj oblasti.
Не, овдје говоримоо имену Румунија и како е добила име. Постоје примјери у историји да се област именује по граду у тој области. То овдје није, град Рим се не налази у Румунији. Румунија је именована по народу Румуњи који је настањују.
Сви народи су добили име по нечему, некад су то уопштени појмови, шта ти ја знам, становници острва (Исланђани), становници поља (Пољаци), становници пустиње (Арапи), Сјеверњаци итд, некад по врлинама, вјештини, особинама, некад по утемељивачу владајуће династије, некад је изведено из града одакле потичу, а најчешће не знамо поријекло имена народа или постоји више тумачења.
Римљани су добили име по граду, град је именован по оснивачу па је исправније рећи да су Римљани именовани по утемељивачу тог колектвитета.
Но то је све друга тема.
 
Poslednja izmena:
Румунски етноним Român или Rumân je еволуирани облик латинске одредбе Romanus, односно Римљанин. Од почетка трећег века наше ере сви слободни људи Римског Царства су били Romani. Источно Римско Царство (Византија) је наследила назив Romania, а Византијци, чак након што је у седмом веку државни језик прешао на грчком, су наставили да царство називају Romania, а себе Ромејима.

Романизовано становништво Балкана је наставило да себе назива Romanima и након појаве Словена и других народа те пада Римског Царства те повучења Византије са Балкана. Као што знамо држава и црква им се нису очувале али су задржали романски језик. Примили су егзоним Власи од Германа, касније преузет од Словена, Грка, Арапа, Турака, итд.

Што се тиче Француске и Француза, они државу називају La France а себе les françаis. La France је тобила тај назив по Францима док français има облик придева. Према томе прво су постојали германско племе Франци који су упали у романизовану римску провинцију Галију. Краљевство, касније царство Франака, је добило назив по њима а житељи тог крављевства су добили придевни назив français, што отприлике значи франачки.

Процеси стварања ентонима român (румун) и français (француз) су слични.
Све то је тачно, и у написаном нема ништа спорно.
Међутим није јасно да ли је реплика мени јер написах
Румуњи као етницитет, колективитет су како год гледао много старији од имена области или државе Румунија. То од када датира име и народ Румуњи имамо тему, како су добили име (они који зборе романским), од када их можемо сматрати етницитетом, можемо расправљати, али дефинитивно Румунија је могла име добити само по народу Румуњима, никако обратно.
или додатно појашњење.
У сваком случају, данашња Румунија је именована по народу, никако обратно.
Наравно ранији појмови етницитета су се знатно разликовали од савременог. Савремени појам није постојао пре великих промена задњих пет векова: штампање књига, оснивање савремених држава, стандаризације језика, општег образовања, итд.
Добро запажање.
 
Pojam "Srbija" su izmislili vizantinci odnosno Grci, za vazalske Srbe 10-11 veka. -ija nije slovenski samim tim ni srpski sufiks vec grcki. Kasnije Osmanlije nametnuli naziv prostoru Milosa Obrenovica 1814. godine "Srbistan" ili ti "Srbija".

Средњевековни термин за Србију је Србље, довољно је да прочиташ пар краљевских повеља из тог периода где стоји "краљ всем Србљем" илити модерним језиком "краљ целе Србије". Тако да не, нису никакви "византинци" (који никад нису ни постојали) дали никакво име Србија некаквим "вазалним Србима".

И Твртко први Котроманић је себе прогласио за краља "всем Србљем", дакле краља целе Србије па се од тад и рачуна да та област има државност, пре тога је простор на коме се налази данашња Бејха био или део Угарске или део Ромејског царства, односно области краљевства српске преднемањићке династије која потиче од Дрвана, и за чије име нисмо сигурни да ли се звала Далмација, Склавинија или Србија.

Револуционарна Србија је прва модерна српска држава, хтео то или не, Црна Гора све до кнеза Данила и није држава, нити има устав нити политичке инстутуције.
 
Стандардне савреме историје су упрошћене и јадно непотпуне. Немогуће је да једна једина линеарна прича обухвата шаролику генетику. Чудно је како суседни народи, сви шаролики али слични једни другима уче и прихватају различите народне историје. Као да историје неке поглаварске (краљевске) династије представља историју тог савременог народа.
 
Али јесу, и ту прича завршава.
Узгред, нису то шумадијски Срби, него Срби који су дигли устанак како би ослободили српске земље. Име Србија, као и име Српска су сасвим у реду, прихватили смо у српском језику стандар да у имену земаља додајемо суфикс ија или ска. Коме смета, његов проблем.

To smo prihvatili u nedavnoj istoriji, poput turcizama. Srbija je proizvod sumadijskih Srba, jer nemoj da zaboravis da nisu oni bili jedini niti prvi oslobodioci srpskih zemalja. Obnova Dusanova Carstva je pripadala crnogorskim Srbima, ne sumadijskim, koji na kraju nijesu uspjeli osloboditi, stavise napravili grobnicu srpskog etnosa - Jugoslaviju.

У етногенези Срба и Француза су уествовали бројни народи. Могуће да је српско име старије, то не знамо, али Франци (небитно што су временим романизовани и припадају породици романских народа) се под тим именом у сачуваним списима појављују прије имеа Срби.
Не постоје келтска и словенска генетика (имамо на форуму једну будалетину који помиње неки албански, влашки ген, тако неке глупости, доста је један). И ово што данас зову тзв генетичким истраживањем и тестирањем нису никако генетичка, већ истраживање и тестирање Y-хромосома и којој хаплогрупи припадају. Поред Y-хромосома имамо и X-хромосом, мушкарци насљеђују X-хромосом од мајке, жене и тако имају два X-хромосома, поред тога имамо још 22 пара хромосома, у свима њима се налазе записи који одређују наш генетски код, тестирање Y-хромосома је једна ствар али то није генетика, генетика е нешто много, много шире.

Stavljamo na stranu genetiku, Francuzi jednostavno nijesu stari narod uporedjenju sa Srbima. Francuski identitet ne postoji sve do 18og vijeka, najranije mozda 16og. Dok Srbi su vec slovenski narod pod srpskim imenom u 7om vijeku, a predstavljaju kompaktan narod u danasnjem smislu vec u 12 vijeku. Dakle Francuzi kao i Italijani nijesu pleme iliti narod u antickom smislu, vec mjesavina, postmoderni narodi. Srbi to nijesu, ali kad bi to prihvatili to da budu, nestace.

Спомиње се Земља хумска и захумље, али нема везе.
Босна и Херцеговина су данас географске области, територијално они којима је то завичај могу бити Херцеговци, Босанци као и Крајишници, Семберци, Посавци итд.
Појам Босанац и Херцеговац (чекај јел Бсанац или Херцеговац?) у смислу одреднице држављанства сам чуо од неких који гурају бошњачку пропаганду. Не морамо узимати за озбиљно такве будалаштине.

Humska zemlja je nasljednik Zahumlja i Travunije, pa Hercegovina Humske zemlje. Bosanac bi bio hipoteticki drzavljanin te zemlje iz bosanskog djela, a Hercegovac iz hercegovackog valjda.

Da se razumijemo ja se ne zalazem da bude drzava BiH niti da Republika Srpska bude nezavisna drzava, vec da bude ujedinjena srpska zemlja od Banjaluke do Beograda i Podgorice. Ali ne bih to nazvao "Srbija" vec prije bi nazvao "Srpska Zemlja" radi ocuvanja Srpstva.

Моје питање бјеше. Ако за становнике, држављане Србије кажемо (скарадно) Србијанац, како ћемо рећи за становнике, држављане Српске?

Moze Srpčanin.

Не, овдје говоримоо имену Румунија и како е добила име. Постоје примјери у историји да се област именује по граду у тој области. То овдје није, град Рим се не налази у Румунији. Румунија је именована по народу Румуњи који је настањују.
Сви народи су добили име по нечему, некад су то уопштени појмови, шта ти ја знам, становници острва (Исланђани), становници поља (Пољаци), становници пустиње (Арапи), Сјеверњаци итд, некад по врлинама, вјештини, особинама, некад по утемељивачу владајуће династије, некад је изведено из града одакле потичу, а најчешће не знамо поријекло имена народа или постоји више тумачења.
Римљани су добили име по граду, град је именован по оснивачу па је исправније рећи да су Римљани именовани по утемељивачу тог колектвитета.
Но то је све друга тема.

Jeste a narodi koji dobijaju ime po geografiji su druga novija kategorija od naroda koji dobijaju po vrlinama, osobinama itd. Ova prva grupa je nekada bila samo regionalna odrednica poput danas Bosanac ili Sumadinac.

Tako da Rumuni kao i Poljaci, Islandjani su noviji narodi od Srba, Grka, Jevreja, Jermena itd.

Imas i narode koji su preuzeli ime od tudjih naroda, poput Rusa, Bugara, Francuza itd. I oni su druga kategorija, i novijeg datuma nego mi.
 
Средњевековни термин за Србију је Србље, довољно је да прочиташ пар краљевских повеља из тог периода где стоји "краљ всем Србљем" илити модерним језиком "краљ целе Србије". Тако да не, нису никакви "византинци" (који никад нису ни постојали) дали никакво име Србија некаквим "вазалним Србима".

И Твртко први Котроманић је себе прогласио за краља "всем Србљем", дакле краља целе Србије па се од тад и рачуна да та област има државност, пре тога је простор на коме се налази данашња Бејха био или део Угарске или део Ромејског царства, односно области краљевства српске преднемањићке династије која потиче од Дрвана, и за чије име нисмо сигурни да ли се звала Далмација, Склавинија или Србија.

"vsem Srbljem" znaci "svim Srbima". Srblji ili Srbalj u srednjem vijeku znacile Srbe, ne Srbiju.

Револуционарна Србија је прва модерна српска држава, хтео то или не, Црна Гора све до кнеза Данила и није држава, нити има устав нити политичке инстутуције.

Nije lako pitanje koja je prije bila "moderna" srpska drzava. Crna Gora je dobila skolu i vladu (senat 1832 g.) prije Obrenovicke Srbije. Svakako Crna Gora je bila tradicionalnija srpska tvorevina sa kontinuitetom od Dusanovog Carstva i Srpske Despotovine, dok sumadijska Srbija je bila novonastali pobunjenicki region došljaka iz Hercegovine i Brda, pod mnogo jacim turskim i tudjim uticajem.
 
Francuzi jednostavno nijesu stari narod uporedjenju sa Srbima. Francuski identitet ne postoji sve do 18og vijeka, najranije mozda 16og. Dakle Francuzi kao i Italijani nijesu pleme iliti narod u antickom smislu, vec mjesavina, postmoderni narodi. Srbi to nijesu, ali kad bi to prihvatili to da budu, nestace.
Наравно да постоји француски идентитет барем од развијеног средњег вијека, заправо постоји од раног средњег вијека, па и времена Антике када се помиње народ Франци, који су временом, барем онај дио народа који се настанио у ондашњој Галији, романизовани.
Срби требају бити поносни на своју историју, но то нам не даје право да ниподаштавамо богату историју француског народа.
Dakle Francuzi kao i Italijani nijesu pleme iliti narod u antickom smislu, vec mjesavina, postmoderni narodi. Srbi to nijesu, ali kad bi to prihvatili to da budu, nestace.
Другачије је код Италијана и Француза,. Код Италијана имамо више колективитета (да ли их звати баш увијек народима ствар је поимања, рецимо становнике италијанских градова република, да ли је то народносна или само административна одредница) код којих се временом развио снажан осјећај заједничког идентитета, та свијест о заједничком идентитету се градила и јачала кроз вијекове, буквално, да би у XIX.вијеку идеја добила свој епилог конституисањем италијанске државе (краљевине). Баш због тога што се та свијест о заједничком идентитету градила кроз вијекове, Италијани су данас међу највећим националистима, држе до свог идентитета.
Французи јесу настали етногенезом бројних народа, но то јесте већ дуго један народ са дугом историјом, преко миленијума, и кроз читаво то вријеме се развијала свијест о идентитету и етничкој посебности. И Французи спадају међу највеће националисте.
Срби припадају породици словенских народа, словенској културној сфери, али и у етногенези Срба су учествовали бројни народи,. И то је тако. Историја је показала да народи који би се изоловали, ограничавали, неспремно дочекали промјене, ти би и нестали, Исто тако нестали би народи који изгубе свијест о властитом идентитету. Зато јесте важно и знати историју, и бити спреман прихватити је и његовати свијест о идентитету.
Moze Srpčanin.
Не спрдај се. Ако се наставиш спрдати идеш на опцију "игноре".
Imas i narode koji su preuzeli ime od tudjih naroda, poput Rusa, Bugara, Francuza itd. I oni su druga kategorija, i novijeg datuma nego mi.
Имена народа Руси, Бугари, Франци спадају у оне за које не знамо поријекло имена, постоји више тумачења.
Име Руси се појављује у X.вијеку. Франци и Бугари се под тим именом појављују прије помена српског имена у сачуваним списима. Ни Франци ни Бугари нису преузели туђе име, Франци су временом романизовани, Бугари словенизовани. Код Бугара могуће и није разјашњено поријекло, да ли су док су имали пребивалиште у VII.вијеку на простору између Дњепра и Урала били туркијски или ирански народ, но то је већ друга тема.
 
Наравно да постоји француски идентитет барем од развијеног средњег вијека, заправо постоји од раног средњег вијека, па и времена Антике када се помиње народ Франци, који су временом, барем онај дио народа који се настанио у ондашњој Галији, романизовани.

Ono sto cini naroda istorijskim narodom jeste kontinuitet. To Francuzi nemaju. Germanski Franci nisu isti narod sa danasnji Franci. Kao sto ako za 100 godina bude cijela Srbija govorila rumunskim jezikom ali taj narod nose naziv 'Srbi' to nece biti isti narod.

Dakle danasnji Francuzi su potomci nekoliko posebnih grupa romanskih i romanizovanih seljaka koji su od nekoliko dijalekata vulgarnog latinskog preimenovali u "francuski" negdje oko 14 vijeka, pa tek nekoliko vjekova kasnije zajednicki nacionalni osjecaj se formira.

Срби требају бити поносни на своју историју, но то нам не даје право да ниподаштавамо богату историју француског народа.Другачије је код Италијана и Француза,. Код Италијана имамо више колективитета (да ли их звати баш увијек народима ствар је поимања, рецимо становнике италијанских градова република, да ли је то народносна или само административна одредница) код којих се временом развио снажан осјећај заједничког идентитета, та свијест о заједничком идентитету се градила и јачала кроз вијекове, буквално, да би у XIX.вијеку идеја добила свој епилог конституисањем италијанске државе (краљевине). Баш због тога што се та свијест о заједничком идентитету градила кроз вијекове, Италијани су данас међу највећим националистима, држе до свог идентитета.

To stoji ali radi istine oni jesu mnogo novije nacije uporedjenju sa Srbima.


Французи јесу настали етногенезом бројних народа, но то јесте већ дуго један народ са дугом историјом, преко миленијума, и кроз читаво то вријеме се развијала свијест о идентитету и етничкој посебности. И Французи спадају међу највеће националисте.

Opet, kao kod Italijana pa i kod Hrvata, danasnje stanje nacionalizma ili nacionalnog ponosa stanovnistva tih drzava nema veze sa aktuelnom istorijom niti dubokom svijescu. Sve su to jako mladi narodi, jako mjesavitog porijekla koji objektivno nemaju puno oko cega da budu nacionalno ponosniji nego ostali evropski narodi (osim Francuske).

Ono sto ih spaja je Rimokatolicka crkva, sto i jeste radikalna, tradicionalna i agresivna po svojoj prirodi i to se prenese na temperament stanovnistva.

Имена народа Руси, Бугари, Франци спадају у оне за које не знамо поријекло имена, постоји више тумачења.
Име Руси се појављује у X.вијеку. Франци и Бугари се под тим именом појављују прије помена српског имена у сачуваним списима. Ни Франци ни Бугари нису преузели туђе име, Франци су временом романизовани, Бугари словенизовани. Код Бугара могуће и није разјашњено поријекло, да ли су док су имали пребивалиште у VII.вијеку на простору између Дњепра и Урала били туркијски или ирански народ, но то је већ друга тема.

Znamo porijeklo imena, Rus i Frank je germanskog a Bugar turskog porijekla. Samo neki lokalni nacionalisti tih drzava vode sporove oko toga.

Rusi i Franci su germanska plemena koji su doselili u Galiju i na Dnieper i postali vladajuci elita nad vecinskim negermanskim stanovnistvom, vremenom im je ostalo samo ime. Isti slucaj za stepske Bugare koji su govorili turskim jezikom vjerovali u turske bogove, stvorili drzavu i nestali.

Srpsko pleme je prvi put spomenuto u prvom vijeku, ranije od Franaka koji su prvi put spomenuti u trecem.
 
то си ти умислио. Србијанац је свако до последњег ко има држављанство Србије и живи у Србији. Има оних који нису Срби али су Србијанци. Мислиш да ће ти један Хрват рећи да је Србин само зато што живи у Србији?
Па размисли сам. Никада један Хрват неће рећи да је Србијанац. Мислио сам да смо ово апсолвирали. Србијанац је национална одредница. Србин етничка. Друге националности које живе унутар граница су држављани републике Србије, а по националности могу бити и Хрвати.
 
Па размисли сам. Никада један Хрват неће рећи да је Србијанац. Мислио сам да смо ово апсолвирали. Србијанац је национална одредница. Србин етничка. Друге националности које живе унутар граница су држављани републике Србије, а по националности могу бити и Хрвати.
Онда, шта је етнички хрват са српским пасошем? Какав одговор даје на пасошкој контроли, рецимо у Енглеској? Хрват? И овај га врати, каже немаш важећи пасош.
 
Онда, шта је етнички хрват са српским пасошем? Какав одговор даје на пасошкој контроли, рецимо у Енглеској? Хрват? И овај га врати, каже немаш важећи пасош.
Држављанин републике Србије. Исто као што ти можеш да будеш држављанин Обале Слоноваче, а не Обалослоновачанин.
 
Држављанин републике Србије. Исто као што ти можеш да будеш држављанин Обале Слоноваче, а не Обалослоновачанин.
сад би могли до изнемоглости да се ударамо јастицима док сво перје не узлети, но ево ја одустајем.
 
Ono sto cini naroda istorijskim narodom jeste kontinuitet. To Francuzi nemaju. Germanski Franci nisu isti narod sa danasnji Franci. Kao sto ako za 100 godina bude cijela Srbija govorila rumunskim jezikom ali taj narod nose naziv 'Srbi' to nece biti isti narod.

Dakle danasnji Francuzi su potomci nekoliko posebnih grupa romanskih i romanizovanih seljaka koji su od nekoliko dijalekata vulgarnog latinskog preimenovali u "francuski" negdje oko 14 vijeka, pa tek nekoliko vjekova kasnije zajednicki nacionalni osjecaj se formira.
Ниједан народ нема континуитет од рецимо миленијума или више. Сваки се мијењао, преобликовао, прилагођавао околностима, посебно у временима под јармом, неки народи би преузели нови језик, неки не би, ни процес романизације није једнако ишао у Галији и на Балкану, то ће одредити и касније процесе, па и романизацију германских народа, Визигота и Франака, но то је већ друга тема.
Кад се крене "тумачити континуитет", даљња расправа води у бесмислено разглабање.
Opet, kao kod Italijana pa i kod Hrvata, danasnje stanje nacionalizma ili nacionalnog ponosa stanovnistva tih drzava nema veze sa aktuelnom istorijom niti dubokom svijescu. Sve su to jako mladi narodi, jako mjesavitog porijekla koji objektivno nemaju puno oko cega da budu nacionalno ponosniji nego ostali evropski narodi (osim Francuske).
Ono sto ih spaja je Rimokatolicka crkva, sto i jeste radikalna, tradicionalna i agresivna po svojoj prirodi i to se prenese na temperament stanovnistva.
Хрватски и италијански национализам немају везе један са другим. Приврженост религији јесте помогла, међутим Италијани граде свој национализам на историји, свијести о посебности, да су некад били центар свјетске цивилизације, да су изњедрили латински језик, велике личности, да су са њиховог простора почињали процеси, хрватски национализам темељи се превасходно или искључиво на србофобији, срофобијом се напаја, попуњава садржајем, без србофобије свијест о посебности хрватског народа је празна љуштура. Ти национализми једноставно нису за поређење.
Znamo porijeklo imena, Rus i Frank je germanskog a Bugar turskog porijekla.
Ја напишем једно
Имена народа Руси, Бугари, Франци спадају у оне за које не знамо поријекло имена, постоји више тумачења.
а ти тумачиш нешто друго. Јел то имаш проблема са ћирилицом?
Rusi i Franci su germanska plemena koji su doselili u Galiju i na Dnieper i postali vladajuci elita nad vecinskim negermanskim stanovnistvom, vremenom im je ostalo samo ime. Isti slucaj za stepske Bugare koji su govorili turskim jezikom vjerovali u turske bogove, stvorili drzavu i nestali.
Франци јесу германско племе, ? је каква бјеше етнографска слика у Галији у VI.вијеку, бјеше ту већ вијековима присуство германских племена (Тевтонци, Кимбри, Свеви, Алемани, Визиготи, Бургунди), нека би прокрстарила Галијом, неки би и остали, Франци су формирали моћну државу, временом ће бити и сами романизовани, то је друга тема.
Руси нису германско племе.
О језику Бугара у Великој Бугарској у VII.вијеку прије велике миграције знамо мало, готово ништа, о божанствима понешто.
Поволшки Бугари, Бугари у Италији, те они који су се настанили у околини Солуна стопили су се временом у друге народе, Аспарухови Бугари су наставили постојање, постоје и данас, у међувремену су словенизовани.
О свему овоме постоје теме, овако разводњавати тему са неким мислима које нам падну на памет (и то једном реченицом, Риси су германско племе, тачка, Бугари су турски народ, тачка) ничем не води. И нема везе са овом темом.
 
Ниједан народ нема континуитет од рецимо миленијума или више. Сваки се мијењао, преобликовао, прилагођавао околностима, посебно у временима под јармом, неки народи би преузели нови језик, неки не би, ни процес романизације није једнако ишао у Галији и на Балкану, то ће одредити и касније процесе, па и романизацију германских народа, Визигота и Франака, но то је већ друга тема.
Кад се крене "тумачити континуитет", даљња расправа води у бесмислено разглабање.

Kontinuitet se jako jasno protumaciti. Jezik, vjera, ime = da li su te stvari iste prije 1000 godina ili nijesu?

Dakle kod Jevreja se vidi jasan kontinuitet prije 1000 godina, Jermeni isto. Evo Srpska Pravoslavna Crkva proslavila prosle godine 800 godina postojanja, dakle jasan kontinuitet koji nema ni francuska niti italijanska nacija.

Uglavnom slicno i kontinuitetu Srbije, dakle koji Nemanjic ili Vlastimirovic stolovao u Beogradu? Odakle poticu Nemanjici, Hrebeljanovici, Vojislavljevici? Dje su se nalazile prvobitne Srpske Zupanije 7og i 10og vijeka?

Ovdje se radi o 200 godina iskorenjenju Srpstva zamjenjujuci ga sa Srbijanstvom. Imamo danas Srbiju koja samo 15% istorijski pripada Srbima, a izvorne najstarije srpske teritorije smo popustili strancima i bivsim Srbima. U tom grmu lezi zec.

Dakle da vise ne skrecemo sa teme, termin Srbijanac je potreban dok god ima Srba u CG i zapadno od drine, i dok god postoji AVNOJ-ska Srbija.
 
Pišem iz Republike Srpske. Lično iskustvo s pojmom Srbijanac. Masovno sam ga koristio, bez ikakve zle namjere, obično da napravim razliku proizvoda iz Srbije i Srpske, mlijeko proizvedeno u Srbiji mi je bilo srbijansko, mlijeko iz Dubice, Bileće srpsko. Banalno. Ima sigurno više od 10 godina, B92, neki članak na tu temu, masa ljudi iz Srbije u komentarima čitalaca navodi da je to za njih uvredljiv termin. Više ga nijednom nisam upotrebio. Čak šta više, postao sam dosadan prijateljima, kolegama koje bih ispravljao kad bi ga oni upotrebili jer, postoje Srbi iz Srbije kojima to smeta, i to je jedini razlog što ga ja ne koristim više i neću ga koristiti dok postoji jedan Srbin iz Srbije kome on smeta.
Malo duži uvod, sad slijedi suština šta sam htio da kažem.
Da li su riječi Srbijanac, srbijanski gramatički pravilne srpske riječi? Ovo stvarno pitam jer ne znam, kakav je stav SANU? Ako jesu a mi ih više ne koristimo jer ih zaboga masovno koristi pravaškojezuitski hoštapleraj u svojim novogovorima, mislim da je to debilno. Kog Srbina treba da bude briga kako nas oni nazivaju? Šta smo imali reći jedni drugima rekli smo u 20.vijeku. Mislim da bukvalno nisu vrijedni da se zbog njih odričemo jedne jedine ispravne srpske riječi a kamoli čega drugoga.
Sličnu debatu imam sa svojom okolinom kad su pitanju Bosanac, Bosna, bosanski. Jel ja treba da se odričem tog istorijskog srpskog termina jer su ga drugi prihvatili kao svog na CK SDA 1993 ili koje već godine? Ja mislim da ne. Neka ga koristi ko god hoće, savršeno me ne zanima, ja imam svoju priču, svoju istoriju, svoje etničke, regionalne odrednice koje koristim i ne pada i napamet da ih se odričem zbog bilo koga.
 
"vsem Srbljem" znaci "svim Srbima". Srblji ili Srbalj u srednjem vijeku znacile Srbe, ne Srbiju.

Србље је множина речи Србљин, да тачно, али се термин Србље као колективна именица, уз термин српска земља, користио у документима за територију немањићке Србије. Исто као што се и колективна именица Русь и термин русьска землiа користио за средњевековну Русију и њене територије.

Србија се користила и као термин за српско војводство у оквиру Аустроугарске монархије, па су Хабзбурзи до краја свог царо-краљевања носили и титулу Großwojwode der Woiwodschaft Serbien.

Nije lako pitanje koja je prije bila "moderna" srpska drzava. Crna Gora je dobila skolu i vladu (senat 1832 g.) prije Obrenovicke Srbije. Svakako Crna Gora je bila tradicionalnija srpska tvorevina sa kontinuitetom od Dusanovog Carstva i Srpske Despotovine, dok sumadijska Srbija je bila novonastali pobunjenicki region došljaka iz Hercegovine i Brda, pod mnogo jacim turskim i tudjim uticajem.

Црна Гора је до кнеза Данила реално била племенска теократија, то јест лабава племенска конфедерација са духовним ауторитетом као центром окупљања. Требало је и да прође неко време да се стабилизује и организује централна власт, државне институције и да се закони пренесу на папир. Додуше, није ни ово прошло без племенског сепаратизма и индивидуалног противљења (види чувену похару Куча).

Да Црна Гора има некакав континуитет од Немањића, нема ни говора. Стара Црна Гора је настала кад су се Херцеговци спустили јужније и поузимали Маљисарке за жене. Зато је црногорска "народна ношња" у ствари херцеговачка. Зато и имамо та нека племена егзотичних имена оснивача, типа неки Озро, Пипо, Красо, Васо, Боно и Ото а чији је отац по легенди Кећа Понтин. И њихови рођаци Цуце, Кучи, Кељменди, Краснићи, Хоти, Гаши, Нуши, Љумани и сл. који нису баш пријатељски и братски били оријентисани према "србљацима", староседеоцима.

Наведени су, уз Арнауташе са Космета, иначе жариште Е маркера међу Србима.

Мислим, толико о "туђим утицајима" уз ону Његошеву да "риче хоџа на Цетињу равном" и "заудара земља Мухамедом", "о кукавно српство угашено" итд.

Тачно је и слажем се да су, осим старинаца из Поморавља, и Срби из осталих српских земаља учествовали у српској револуцији, не само Брђани, Херцеговци, Подрињци, него и Пречани, па и Македонци. Што српску револуцију управо и не чини само "србијанском" него опште-српском стварју.
 
Србље је множина речи Србљин, да тачно, али се термин Србље као колективна именица, уз термин српска земља, користио у документима за територију немањићке Србије. Исто као што се и колективна именица Русь и термин русьска землiа користио за средњевековну Русију и њене територије.

Jer nijesu mislili na nivou geografije nego naroda, odnosno Srba. Sloveni su zadrzali plemensko uredjenje do 11-13og vijeka.

Србија се користила и као термин за српско војводство у оквиру Аустроугарске монархије, па су Хабзбурзи до краја свог царо-краљевања носили и титулу Großwojwode der Woiwodschaft Serbien.

Tek 1849.

Црна Гора је до кнеза Данила реално била племенска теократија, то јест лабава племенска конфедерација са духовним ауторитетом као центром окупљања. Требало је и да прође неко време да се стабилизује и организује централна власт, државне институције и да се закони пренесу на папир. Додуше, није ни ово прошло без племенског сепаратизма и индивидуалног противљења (види чувену похару Куча).

Elementi moderne drzavnosti su: granice, vlada, drzavne ustanove (skole, bolnice, itd), dakle izvrsna, zakonodavna i sudska vlast.

Crna Gora vec u vrijeme Petra II imao utvrdjene granice, senat odnosno vladu, perjanike odnosno policiju, skolu i drzavne ustanove. Dakle nije bilo kompletne drzavnosti, ali isto Knezevina Srbija nije imala sve elemente drzavnosti (nije imala skole, vladu, poreze itd).

Ako cemo posteno, ni Crna Gora ni Srbija nijesu drzave do priznanja 1878.

Да Црна Гора има некакав континуитет од Немањића, нема ни говора. Стара Црна Гора је настала кад су се Херцеговци спустили јужније и поузимали Маљисарке за жене. Зато је црногорска "народна ношња" у ствари херцеговачка. Зато и имамо та нека племена егзотичних имена оснивача, типа неки Озро, Пипо, Красо, Васо, Боно и Ото а чији је отац по легенди Кећа Понтин. И њихови рођаци Цуце, Кучи, Кељменди, Краснићи, Хоти, Гаши, Нуши, Љумани и сл. који нису баш пријатељски и братски били оријентисани према "србљацима", староседеоцима.

Velika zabluda je oko crnogorske nosnje. Hercegovacka nosnja =/ crnogorska nosnja. Doslo je do pomjesanja crnogorske i hercegovacke nosnje poslije pripajanja stare hercegovine Crnoj Gori 1878 g. i jos vise tokom Titove Jugoslavije, u svrhu projekta "crnogorske nacije".

Danas ono sto se prikazuje kao "crnogorska nosnja" 99% slucajeva nema veze sa starom izvornom Crnom Gorom.

Izvorna hercegovacka nosnja je dzamadan i jelek, dakle turskog porijekla sto nije cudno, bili su duze i intenzivnije pod turcima nego starocrnogorcima.

Izvorna crnogorska nosnja je bijeli gunj i struka, sto jesu djelovi srpske srednjovjekovne nosnje, i najvjerovatnije poticu od zetskih vlastelina koji su se sklonili u Katunsku Nahiju.

Istina da veliki dio Stare Crne Gore potice iz Hercegovine, ali tako rano da nije jos postojalo pojam "hercegovina", i primili su zetsko-raski dijalekt, granica zetsko-raskog i hercegovackog dijalekta je upravo granica stare Crne Gore i stare Hercegovine.

Kako su Ozro, Vaso i Kraso "egzoticni"? Ozren, Vasilije, Krasimir? Tipicna stara slavenosrpska imena. Uostalom spominjes neke legende koji su nakaradno izmisljene i nemaju uporiste u istoriji niti genetici. Dokazano je da ta plemena nemaju zajednickog pretka, a dodatno Ozrinici (od "Ozra") su I2a1b, dakle od Srba-slovena po muskoj liniji. Keca Pontin je albanska fantazmagorija.

Srbljaci nijesu bili starosjedioci vec stanovnici Vasojevicke teritorije koji nijesu pripadali nijednom plemenu. Dakle izbjeglice uglavnom iz stare Crne Gore i drugih brdskih plemena. Starosjedioci Berana i Limske Doline su Šekularci.

A mijesas Cuce, starocrnogorce, sa Kucima, brdjanima, nidje veze :D

Наведени су, уз Арнауташе са Космета, иначе жариште Е маркера међу Србима.

Ako se ne varam E marker je preko 30% u cijelom srpskom narodu, a najcesca krsna slava u Srbiji je sv. Nikola koja je u CG povezana sa Brdjanima, onim nosiocima E markera.

Мислим, толико о "туђим утицајима" уз ону Његошеву да "риче хоџа на Цетињу равном" и "заудара земља Мухамедом", "о кукавно српство угашено" итд.

Bilo je poturica u Staroj Crnoj Gori do istrage 1701. godine ali iskljucivo u plemenu Ceklici i gradu Besac u Crmnici.

Naravno bilo je tudjih uticaja, ali srpska plemena su bila najslobodnija u Crnoj Gori pa prirodno i sa najmanje tudjih uticaja. Mozemo slobodno reci i da plemensko uredjenje je izvorni oblik Srpstva od vremena Vlastimira, Caslava do Nemanja.

Тачно је и слажем се да су, осим старинаца из Поморавља, и Срби из осталих српских земаља учествовали у српској револуцији, не само Брђани, Херцеговци, Подрињци, него и Пречани, па и Македонци. Што српску револуцију управо и не чини само "србијанском" него опште-српском стварју.

Ko su ti starinci iz Pomoravlja? Imaju li pleme?

Karadjordje brdjanin, Vasa Carapic brdjanin, Hajduk Veljko brdjanin, Milos Obrenovic brdjanin, Petar Dobrnjac brdjanin, Stojan Cupic hercegovac.

Sumadija kao nenaseljeni kraj do 18og vijeka gotovo nema starosjedilaca i skoro svi Brdjani. Dje su starocrnogorci u redovima "srpskih revolucionara"?
 
SPuCZyS.jpg

Ovaj grafik je teska ludnica.

Ja sam posto ucitelj zato sto, ako hoces ili u Srbiji ili Austriji biti istoricar moras mnogo godina da radis ko ludak, a u isto vreme imas vrlo malo para.

Ja sam siguran da Deretic zivi bolje nego 95 % istoricara.

Koji istoricari zive dobro. Ima par jako povezani za politikom i medijama Antic, Predrag Markovic i. slicni i ima istoricara koji se vise bave politikom nego istorijom kao Latinka Perovic. A to je na vrh glave 1 % svih istoricara.

Dok svi lazovi pare imaju vise nego dosta, ako su dobri da prodaju.
 
Ovaj grafik je teska ludnica.

Ja sam posto ucitelj zato sto, ako hoces ili u Srbiji ili Austriji biti istoricar moras mnogo godina da radis ko ludak, a u isto vreme imas vrlo malo para.

Ja sam siguran da Deretic zivi bolje nego 95 % istoricara.

Koji istoricari zive dobro. Ima par jako povezani za politikom i medijama Antic, Predrag Markovic i. slicni i ima istoricara koji se vise bave politikom nego istorijom kao Latinka Perovic. A to je na vrh glave 1 % svih istoricara.

Dok svi lazovi pare imaju vise nego dosta, ako su dobri da prodaju.

Suštinski problem je u tome što većina njih „zajednicu istoričara" percipira kao 2-3 profesora na katedi Filozofskog fakulteta beogradskog univerziteta. Tek toliko, jer više uopšte ne znaju ni da nabroje, pa se tako svaka diskusija uglavnom ograničava gotovo isključivo na Radivoja Radića, jer ništa drugo ni ne znaju. Ali, u njihovim umovima, to je sve što predstavlja „istoričare u Srbiji".

Naravno, nešto su blaži prema onima koji srbuju. Tako su npr. blagi prema Vasiliju Krestiću, ubedljivo najimućnijem istoričaru u Srbiji, zato što se on 'dokazao' pojedinim svojim tekstovima da može bit' i srbenda. Zato im i ne smeta buržujka Vesna Pešić koja živi u stanju permanentnog odmora putujući po svetu.

Tako da je njihova poruka jasna: srbuj što više i zaslužuješ što više para. Što je otprilike i filozofija Deretića, kuće Pešić i sinovi i cele te kompanije. :lol:
 
Poslednja izmena:
I meni se cini da ispadne da istoriska struka u Srbiji cine u vrh glave 10 ljudi Radic, Perovic, Stojanovic, Prpa, Kovic, Predrag Markovic i Cedomir Antic.

Da ima stotina studenta istorije i doktora nauka koji se bore, da na svako mesto boru po 100 ljudi.

Nemaju oni pojma kako je biti istoricar (ne samo u Srbiji) nego globalno.

Takođe je potpuni promašaj da njihovo ekonomsko blagostanje i akademski uspeh nužno zavise od tog uklapanja u narativ. Nepotizam i političke veze imaju daleko većeg uticaja (i to presudnog) od priče. To se moglo videti i na primeru aktuelnih sukoba oko radnih mesta na istorijskom odeljenju beogradskog Filozofskog, u kojem su se na istoj strani nalazili ljudi koji bi se možda i pobili po pitanju tumačenja nekih istorijskih problema.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top